Научная статья на тему 'УМУРТҚАЛАРАРО ДИСК ДЕГЕНЕРАТИВ ЖАРАЁНЛАРИ ИЛК БОСҚИЧЛАРИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИЯСИ'

УМУРТҚАЛАРАРО ДИСК ДЕГЕНЕРАТИВ ЖАРАЁНЛАРИ ИЛК БОСҚИЧЛАРИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
204
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
умуртқа поғона / тоғайли диск / дегенератив жараёнлар / илк ўзгаришлар. / spinal cord / spinal disc / degenerative processes / first changes.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Исраилов, Р., Маҳкамов, Н. Ж., Нарматова, Д.М.

Ушбу мақолада умуртқалар оралиғи тоғайли диск таркибида ривожланадиган дегенератив ўзгаришларнинг дастлабки босқичларига хос морфологик ўзгаришлар келтирилган. Умуртқа поғонасига оғир юкламаларнинг тушиши натижасида дастлаб қон айланиши бузилади, тўқималарда моддалар метаболизми издан чиқади ва дастлаб умуртқа поғона атрофидаги тўқималарда патологик ўзгаришлар кузатилади. Умуртқа поғонаси орқа юзасида чуқур жойлашган, ёнбош-қавурға ва қилтиқли ўсимталарни бир-бири билан боғловчи мушакларда дастлаб деформацияланиш, кантрактурали қисқаришлар ва мушак толаларининг титилиши ривожланади. Умуртқа суяги ва тоғайли пластинкада қон айланиши бузилади, натижада атроф тўқима тузилмаларда шиш, мукоид бўкиш ва миксаматоз каби дезорганизацияли ўзгаришлар юз беради. Тоғайли диск фиброз халқаси оралиқ моддасида нордон гликозамингликанлар тўпланишидан гидротация, мукоид бўкиш ва коллаген толаларнинг деформация ҳамда деструкцияси кузатилади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Исраилов, Р., Маҳкамов, Н. Ж., Нарматова, Д.М.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PATHOMORPHOLOGY OF THE EARLY STAGES OF INTERVERTICAL DISK DEGENERATIVE PROCESSES

This article presents the morphological changes characteristic of the early stages of degenerative changes that develop in the structure of the intervertebral disc. As a result of heavy loads on the spine, blood circulation is initially disrupted, the metabolism of substances in the tissues is disrupted, and initially pathological changes are observed in the tissues around the spine. Deep in the posterior surface of the spine, the muscles that connect the lateral ribs and iliac crests initially develop deformities, contracture contractions, and muscle fiber rupture. Circulation in the spinal cord and spinal plate is disrupted, resulting in disorganized changes in surrounding tissue structures such as swelling, mucoid swelling, and myxamatosis. Hydration, mucoid swelling and deformation and destruction of collagen fibers are observed due to the accumulation of sour glycosaminoglycans in the interstitial substance of the fibrous ring of the disc.

Текст научной работы на тему «УМУРТҚАЛАРАРО ДИСК ДЕГЕНЕРАТИВ ЖАРАЁНЛАРИ ИЛК БОСҚИЧЛАРИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИЯСИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УМУРТЦАЛАРАРО ДИСК ДЕГЕНЕРАТИВ ЖАРАЁНЛАРИ ИЛК БОСЦИЧЛАРИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИЯСИ

Исраилов Р.,

т.ф.д.,профессор, Республика Патологик анатомия маркази директори

Ма^камов Н. Ж., PhD, доцент, Андижон давлат тиббиёт институти Нарматова Д.М., Андижон давлат тиббиёт институти мустакил изланувчи

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада умуртцалар оралиги тогайли диск таркибида ривожланадиган дегенератив узгаришларнинг дастлабки босцичларига хос морфологик узгаришлар келтирилган. Умуртца погонасига огир юкламаларнинг тушиши натижасида дастлаб цон айланиши бузилади, туцималарда моддалар метаболизми издан чицади ва дастлаб умуртца погона атрофидаги туцималарда патологик узгаришлар кузатилади. Умуртца погонаси орца юзасида чуцур жойлашган, ёнбош-цавурга ва цилтицли усимталарни бир-бири билан богловчи мушакларда дастлаб деформацияланиш, кантрактурали цисцаришлар ва мушак толаларининг титилиши ривожланади. Умуртца суяги ва тогайли пластинкада цон айланиши бузилади, натижада атроф туцима тузилмаларда шиш, мукоид букиш ва миксаматоз каби дезорганизацияли узгаришлар юз беради. Тогайли диск фиброз халцаси оралиц моддасида нордон гликозамингликанлар тупланишидан гидротация, мукоид букиш ва коллаген толаларнинг деформация уамда деструкцияси кузатилади

Калитли сузлар: умуртца погона, тогайли диск, дегенератив жараёнлар, илк узгаришлар.

This article presents the morphological changes characteristic of the early stages of degenerative changes that develop in the structure of the intervertebral disc. As a result of heavy loads on the spine, blood circulation is initially disrupted, the metabolism of substances in the tissues is disrupted, and initially pathological changes are observed in the tissues around the spine. Deep in the posterior surface of the spine, the muscles that connect the lateral ribs and iliac crests initially develop deformities, contracture contractions, and muscle fiber rupture. Circulation in the spinal cord and spinal plate is disrupted, resulting in disorganized changes in surrounding tissue structures such as swelling, mucoid swelling, and myxamatosis.

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Hydration, mucoid swelling and deformation and destruction of collagen fibers are observed due to the accumulation of sour glycosaminoglycans in the interstitial substance of the fibrous ring of the disc.

Keywords: spinal cord, spinal disc, degenerative processes, first changes.

В данной статье представлены морфологические изменения, характерные для ранних стадий дегенеративных изменений, развивающихся в структуре межпозвонкового диска. В результате больших нагрузок на позвоночник вначале нарушается кровообращение, нарушается обмен веществ в тканях, вначале наблюдаются патологические изменения в тканях вокруг позвоночника. В глубине задней поверхности позвоночника в мышцах, соединяющих боковые ребра и гребни подвздошных костей, вначале развиваются деформации, контрактурные сокращения, разрывы мышечных волокон. Нарушается кровообращение в спинном мозге и позвоночной пластинке, что приводит к дезорганизованным изменениям в окружающих тканевых структурах, таким как отек, мукоидный отек и миксаматоз. Наблюдаются гидратация, мукоидный отек и деформация и разрушение коллагеновых волокон за счет накопления кислых гликозаминогликанов в интерстициальном веществе фиброзного кольца диска.

Ключевые слова: спинной мозг, позвоночный диск, дегенеративные процессы, первые изменения.

Дунё ахолисида яшаш жойидан катъий назар хаёт тарзи ва овкатланишига боглик холда умуртка погонаси дегенератив касалликлари бир хил даражада

касалликлари 30 % атрофида учрайди, лекин ривожланган давлатлар ахолисида турмуш тарзи етарли даражада булсада бел сохасидаги огрик деярлик барчасида аникланади. Умуртка погонаси дегенератив касалликларининг сабаблари турли-туман патологик омиллар хисобланади. Улардан асосийлари: тукимасида моддалар алмашинуви ва кон айланишининг бузилиши, жарохатланишлар, умурткага огир юкнинг тушиши, боглам ва мушакларининг чузилиши, инфекцион касалликлар, гормонлар алмашинуви бузилиши, вазннинг ортиши, кам харакатчанлик хисобланади.

Умуртканинг дегенератив касалликларининг бошланиши ва илк белгилари физиологик биомеханиканинг бузилиши ва мажбурий механик харакатларга

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

учрайди. Урта Осиё давлатлари ахолиси орасида умуртка погонаси дегенератив

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

богликдир. Меъёрда мавжуд умуртканинг буйин ва бел сохалари лордози хам дегенератив касалликларнинг хавфли омиллари хисобланади. Бу сохалар лордози умуртка погонаси олдинги кисмига босимнинг ошишига сабабчи булиб, умурткалар оралиги диск фиброз халкасини четга суриб, дирилдок ядрони жойидан силжишига олиб келади. Умурткалар оралиги дискнинг орка томонининг умуртка каналига буртиб чикиши суяк пардасини жойидан силжишига олиб келади, натижада шу сохадаги суякдан остеофитлар усиб чикади. Юкорида курсатилган узгаришлар биргаликда спондилез дейилади.

Умурткалар оралиги дискнинг дирилдок ядроси аггрекан таркибли гел асосида П-коллаген ва эластик толалардан ташкил топган. Аггрекан молекулаларининг маълум даражадаги заряди дирилдок ядрода юкори осмотик босим пайдо килади ва у дирилдок ядронинг гидротацияланиш даражасини ва дискнинг баландлигини таъминлайди (1,2,3) . Дирилдок ядро таркибидаги хужайралар асли хордадан пайдо булиб, такомил топиш жараёнида хондроцитларга ухшаш хужайраларга айланади. Дискнинг фиброз халкаси 1525 тагача концентрик халкалардан ташкил топган, уларнинг хар бирида коллаген толалар параллел холда жойлашган. Халкалар орасида эса коллаген толалар перпендикуляр жойлашиб, фиброз халканинг чидамлилигини таъминлайди (4,5). Фиброз халканинг ташки четки кисми фибробластларга ухшаш ингичка хужайралардан ташкил топган, фиброз парданинг ички катламидаги хужайралар нисбатан думалок шаклда булиб, хондроцитларга ухшаш тузилишга эга.

Ишнинг максади; Умурткалар оралиги тогайли диск таркибида ривожланадиган дегенератив узгаришларнинг дастлабги боскичларига хос морфологик узгаришларни урганиш.

Материал ва усуллар. УзР ССВ Республика патологик анатомия маркази катталар патологияси булимида аутопсия текширувидан утган ёши 34 дан 72 гача булган 16 та эркаклар умуртка погонасининг бел кисмидан тогайли диск ва атрофидаги бойламлар, мушаклар биргаликда ажратиб олинди. Улардан мушак, богламлари, умуртка суяги, тогайли пластинкаси, фиброз халка, дирилдок ядро алохида-алохида ажратилиб, булакчалар олинди ва формалиннинг фосфат буферли 10% ли эритмасида 72 соат давомида котирилди. Окар сувда 3-4 соат ювилиб, кейин концентрацияси ошиб борувчи спиртлар ва хлороформда сувсизлантирилди ва воск кушилган парафин куйилиб, гиштчалар тайёрланди. Парафинли гиштчалардан калинлиги 5-6 мкмли гистологик кесмалар тайёрланиб, термостатда депарафинлаш утказилиб, гематоксилин ва эозин

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

буёгида буялди. Бириктирувчи тукиманинг коллаген толалари пикрофуксин ёрдамида ван-Гизон усулида аникланди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МУ^ОКАМАСИ.

Умурткалар оралиги диск фиброз халкаси ва дирилдок ядроси кон томирлар билан таъминланмаган, шунинг учун уларга озика моддалар ва кислород умуртка суяги капиллярларидан диффузия усулида утади. Диск тукимасидан метаболизм жараёнлари махсулотлари, масалан сут кислотаси карама-карши томонга диффузия усулида утади. Фиброз халка ташки томонидаги тукимаси атроф тукималар капиллярларидан озикланади. Меъёрий холатда диск таркибидаги молекулалар биомеханик тузилиши ва хусусиятлари дирилдок ядро атрофидаги хужайралар фаоллигига боглик холда ушлаб турилади. Умурткалар оралиги тогайли диски ёшга караб узгариб бориши гистотопографик ва функционал жихатдан бошка тукималарга нисбатан эрта бошланади. Дискнинг ёшга караб узгариб бориши меъёрий жараён, лекин хар хил патологик таъсиротлар натижасида структур бирликларининг бузилиши ва барвакт кариш жараёни ривожланиши мумкин (6). Диск атрофидаги тогайли пластинкалар зичлиги паст ва кон билан таъминланиши суст булганлигидан патологик жараён кушилганда атроф тукималарда катаболик жараёнларни тезлаштириши мумкин. Патологик жараён бошланишида дирилдок ядро ва фиброз халкадаги П-коллаген 1-типдаги толаларга айланади, натижада дирилдок ядрода сарик пигмент тупланади ва дирилдок ядро таркиби фиброз халкага ухшаб колади. Умурткалар оралиги дискда дегенератив узгаришларнинг бошланиши, диск таркибига озика моддалар диффузияси бузилиши ва хужайралар оралиги матриксда узгаришлар ривожланишига, айнан диск тукимаси таркибида кислород етишмаслиги ва рН пасайиб кетишига олиб келади. Умуртка суягининг охирги тогайли пластинкасида охакланиш юз берса кон билан таъминланиши бузилади. Демак, дискнинг тукима тузилмаларида ривожланган структур узгаришлар дегенератив жараёнларнинг тезлашишига сабабчи булади.

Умурткалар оралиги тогайли дискининг гистотопографик тузилиши урганилганда куйидаги холатлар аникланди. Диск юкориги ва пастки умуртка суяклари томонидан чегара тогай пластинка билан уралганлиги, дискнинг очик юзаси барча томонидан фиброз халка билан уралганлиги аникланди. Диск таркибида дегенератив жараёнлар ривожланишининг бошланиши уз навбатида бу курсатилган тукима тузилмаларида дастлаб ривожланадиган дистрофик ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

дезорганизацияли узгаришлар ривожланишига боглик. Маълумки, тогайли диск озика моддалар ва кислород билан умуртка суяги томондан уралган тогай пластинка таркибидаги капиллярлардан диффузия усули оркали таъминланади. Дегенератив жараёнларнинг бошланишида умуртка суяги ва тогайли пластинка таркибидаги кон томирлар нисбатан торайганлиги, томир атрофидаги тукималарда дистрофик узгаришлар ривожланганлиги топилди (1 -расмга каранг). Умуртка суягининг кон томирлар жойлашган гаверс каналларидаги бириктирувчи тукимада шиш, мукоид букиш ривожланганлиги аникданди. Умуртка суяги ва тогайли диск орасидаги тогайли пластинкада хам дистрофик узгаришлар ривожланганлиги, яъни хондроцитлар атрофидаги хондроид модда нисбатан тукрок буялганлиги унда мукоид букиш каби мезенхимал дистрофия ривожланганлигидан далолат беради. Дискнинг фиброз халкаси таркибидаги концентрик толали тутамлардан иборат, уларнинг хар бирида коллаген толалар параллел холда жойлашганлиги кузатилади (2-расмга каранг). Халкалар орасида эса коллаген толалар перпендикуляр жойлашганлиги, фиброз халканинг чидамлилигини таъминлаши тасдикланади. Фиброз халканинг концентрик тутамлари орасида, туп-туп холда ядролари гемотоксилин билан гиперхром буялган фибробластларга ухшаш ингичка хужайралар жойлашганлиги, фиброз парданинг ички катламидаги хужайралар нисбатан думалок шаклда булиб, хондроцитларга ухшаш тузилишга эгалиги аникланади.

Умурткалар оралиги тогайли дискда ривожланадиган дегенератив жараёнлар илк боскичлари, диск атрофидаги мушаклар, атроф бириктирувчи тукимали фасциялар, умуртка суяги, улар орасидаги тогайли пластинка ва охир окибатда фиброз халка таркибида шиш, дезорганизация, дистрофия ва дисрегенерация жараёнлари куринишида ривожланади. Умуртка погонаси орка юзасида чукур жойлашган, ёнбош-кавурга ва килтикли усимталарни бир-бири билан богловчи мушакларни морфологик жихатдан урганиш шуни курсатдики, бу мушакларда дастлаб титилиш, деформацияланиш каби узгаришлар ривожланиши кузатилади. Натижада скелет мушак толалари титилиб, хар хил катталикга кириб, оралик бириктирувчи тукимаси шишга, дезорганизацияга учраб кенгайганлиги аникланади. Мушак толаларига ёндош жойлашган фиброз тукимаси фрагментацияланиб, булакларга булинганлиги, усиб купайиши натижасида айрим мушак толаларини инвагинациялаб, ураб олганлиги топилади. Фиброз тукима таркибида бириктирувчи тукима хужайралари пролиферацияланиб, гиперхромазияланиб, фаоллашганлиги, оралик моддаси ва толали тузилмалари зичлашиб, купол дирсперсли моддага айланганлиги

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

аникланади. Микроскопнинг катта объективида урганилганда мушак толалари оралик тукиманинг шиши хисобига титилганлиги, миофибриллалари бироз титилиб, сийраклашганлиги, ядролари дислокацияга учраб, пролифератив яллигланиш хужайралари билан аралашиб кетганлиги кузатилади. Айрим мушак толалари атрофидан тулик холда пролифератив яллигланишнинг лимфо-гистиоцитар хужайралар инфильтрати билан зич холда ураб олинганлиги аникланади. Лимфо-гистиоцитар хужайралар мушак толаларини зич холда ураб олиб, толаларни титади, деструкциялаб, миолизга учратганлиги кузатилади. Яллигланиш инфильтрати таркибидаги гистиоцитар хужайралар уз ядросининг йириклашиши, гиперхромазияланиши билан фаоллашганлиги, айрим жойларида йирик тупламлар, бошка сохаларида сийрак инфильтрат пайдо килганлиги, уларнинг мушак толалари тукимасига нисбатан агрессивлигини курсатади.

1 -расм. Умуртка суяги ва тогайли пластинкада мукоид букиш турдаги мезенхимал дистрофия ривожланганлиги. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40.

2-расм. Тогайли дискни ураган фиброзли халканинг меъёрдаги тузилиши. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40.

3-расм. Тогайли диск фиброз халкасининг шиш, мукоид букиш каби илк узгаришлари. Буёк: Г-Э. Кат: 10х40.

4-расм. Тогайли диск фиброз халкаси коллаген толаларининг пикрофуксин билан буялиши. Буёк: ван-Гизон. Кат: 10х40.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Тогайли диск атрофидаги фиброз халка гистологик жихатдан урганилганда шу холат аникландики, дегенератив узгаришларга олиб келадиган илк узгаришлар сифатида коллаген толалар оралик моддаси шишга учраганлиги, айрим жойарида мукоид букиш ривожланганлиги аникланади. Натижада оралик модда буялиши жихатдан метахромазияга учраб, оч ва кукиш рангга буялганлиги кузатилади. Оралик моддага туташ жойлашган фиброцит ва фибробласт хужайралар гистотопографияси бузилганлиги, улар аслида коллаген толаларга монанд холда параллел жойлашган булиши керак эди, лекин шиш хисобига улар хар хил йуналишда жойлашганлиги аникланади. Бу хужайраларнинг цитоплазмаси хам метахромазияга учраб базофил булганлиги, ядроси ноаник шаклга кирганлиги топилади. Яйрим ядролар майда гематоксилинли тук буялган булса, бошкалари йириклашиб, нисбатан очрок булганлиги аникланади. Коллаген толаларнинг параллел тутамлари бузилиб, айрим жойларида йугон дисперс тутамлар, бошка жойларида юпка ва деформацияланган тутамлар пайдо килганлиги кузатилади (3-расмга каранг). Фиброз халка таркибидаги коллаген толалар махсус буёк, пикрофуксин билан буялганда, толаларнинг кай даражада титилганлиги ва деформацияланганлиги курилади (4-расмга каранг). Дегенератив узгаришларнинг илк боскичида, яъни фиброз халка таркибида шиш, дистрофия, дезорганизация жараёнлари бошланганда, оралик модданинг букиши окибатида коллаген толалар айрим жойларида дагал ва купол тутамларга, бошка сохаларида титилиб, парчаланиб, хар бир толаси алохида-алохида жойлашиб, деструкцияланганлиги аникланади.

ХУЛОСАЛАР

Умуртка погонасига огир юкламаларнинг тушиши натижасида дастлаб кон айланиши бузилади, тукималарда моддалар метаболизми издан чикади ва дастлаб умуртка погона атрофидаги тукималарда патологик узгаришлар кузатилади.

Умуртка погонаси орка юзасида чукур жойлашган, ёнбош-кавурга ва килтикли усимталарни бир-бири билан богловчи мушакларда дастлаб деформацияланиш, контрактурали кискаришлар ва мушак толаларининг титилиши ривожланади.

Умуртка суяги ва тогайли пластинкада кон айланиши бузилади, натижада атроф тукима тузилмаларда шиш, мукоид букиш ва миксаматоз каби дезорганизацияли узгаришлар юз беради.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 4 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Тогайли диск фиброз халкаси оралик моддасида нордон гликозамингликанлар тупланишидан гидротация, мукоид букиш ва коллаген толаларнинг деформация хамда деструкцияси кузатилади.

дегенеративных изменений межпозвонкового диска у человека (обзор литературы). Вятский медицинский вестник. 2018;2:52-57.

2. Makarova V.V. Some aspects of pathogenesis of degenerative changes in human invertebral disc (literature review). Vyatskij medicinskij vestnik. 2018;2:52-57 (in Russ.)].

3. Purmessur D., Cornejo M.C., Cho S.K. et al. Notochordal cell-derived therapeutic strategies for discogenic back pain. Global Spine J. 2013; 3(3):201-218.

4. Samartzis D., Cheung K.M. Lumbar intervertebral disk degeneration. Orthop Clin North Am. 2011; 42(4):xi-xii.

5. Sivan S.S., Wachtel E., Roughley P. Structure, function, aging and turnover of aggrecan in the intervertebral disc. Biochim Biophys Acta. 2014;1840(10):3181 -3189.

6. Бывальцев В.А., Колесников С.И., Белых Е.Г. и др. Комплексный анализ диффузионного транспорта и микроструктуры межпозвонкового диска. Бюллетень экспериментальной биологии и медицины. 2017;8:255-260.

7. Byvaltsev V.A., Kolesnikov S.I., Belykh E.G. et al. Complex analysis of diffusion transport and the structure of the intervertebral disk. Bulletin of Experimental Biology and Medicine. 2017;8:255-260 (in Russ.)].

8. Wu Q., Huang J.H. Intervertebral Disc Aging, Degeneration, and Associated Potential Molecular Mechanisms. J Head Neck Spine Surg. 2017;1(4):555569.

REFERENCES

1. Куренков Е.Л., Макарова В.В. Некоторые аспекты патогенеза

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.