Научная статья на тему 'Итлар мияча чувалчанги япроқ бўлагида оёқ ампутациясидан кейин динамикада морфологик ўзгаришлар'

Итлар мияча чувалчанги япроқ бўлагида оёқ ампутациясидан кейин динамикада морфологик ўзгаришлар Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
75
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Re-health journal
Область наук
Ключевые слова
итлар / оёқ ампутацияси / мияча пўстлоғи / япрок бўлаги / моекуляр қават / ганглионар кават / морфологик ўзгариш. / dogs / leg amputation / cerebral palsy / leaf branch / moecular bottom / ganglionic cavity / morphological changes.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Ахмедов Улуғбек Баходирович

Ушбу илмий ишда орқа оёқ ампутацияси ўтказилган итлар миячаси архицеребеллумга таалуқли мияча чувалчаги япрок бўлакчаси пўстлоғи морфология ва морфометрияси ўрганилди. Ампутациядан сунг 7 кунликдан бошлаб 90 кун утгандан сунг япрок булаги пустлогидаги ҳужайралар ўлчамлари ва сони урганилди. Тажрибанинг илк даври, яъни 7-кунида япроқ бўлакча пўстлоғининг ганглионар қаватида дастлабки ўзгаришлар, яъни дисциркуляция ва шиш жараёнига хос ўзгаришлар аниқланади. 21-кунга келиб мияча чувалчанги япроқ бўлакчаси пўстлоғидаги дисциркулятор ва шишли жараёнлар ганглионар қаватидан молекуляр қаватига тарқалганлиги кузатилади. 60-кунга келиб мияча чувалчанги япроқ бўлаги пўстлоғи қатламларида олдинги даврларда кузатилган дисциркулятор ва шишли жараёнлар сўниб, ўрнига мослашув, ўрин тўлдириш жараёнларига хос морфологик ўзгаришлар пайдо бўлади. 90-кунга келиб мияча чувалчанги япроқ бўлаги пўстлоғининг барча қатламларида шиш ва деструктив ўзгаришлар батомом йўқолганлиги кузатилади. Бу даврга келиб мослашув ва ўрин тўлдириш жараёнларига хос морфологик ўзгаришлар барча қаватларни эгаллаганлиги аниқланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHOLOGICAL CHANGES IN DYNAMICS AFTER AMPUTATION OF THE LEGS IN THE LEAF SECTION OF THE CEREBELLUM WORM IN DOGS

In this research work, the morphology and morphometry of paralysis of the leaf branch of cerebral palsy on the archicerebella of cerebral palsy of dogs with spinal amputation were studied. From the moment of amputation, the size and number of cells in the leaf spring pustule of the song were estimated from 7 days to 90 days. In the first period of the experiment, that is, on the 7th day, initial changes in the ganglionic bottom of the leaf cuticle are detected, that is, specific changes in the process of dissipation and swelling. Until the 21st day, it is observed that discirculatory and tumor processes in the leaf layer of cerebral palsy spread from the ganglionic layer to the molecular layer. By the 60day period, the dyscirculatory and tumor processes observed in previous periods in the layers of cerebral palsy of the leaf branch of paralysis are extinguished, instead of which there are morphological changes characteristic of adaptation, processes of filling the locus. Until the 90th day, edema and destructive changes are observed in all layers of the cortex of the leaf branch of the cerebellum with complete disappearance. By this period, it is determined that morphological changes inherent in the processes of adaptation and replenishment occupy all floors.

Текст научной работы на тему «Итлар мияча чувалчанги япроқ бўлагида оёқ ампутациясидан кейин динамикада морфологик ўзгаришлар»

ИТЛАР МИЯЧА ЧУВАЛЧАНГИ ЯПРОЦ БУЛАГИДА ОЁЦ АМПУТАЦИЯСИДАН КЕЙИН ДИНАМИКАДА МОРФОЛОГИК УЗГАРИШЛАР

Ахмедов Улугбек Баходирович

Анатомия ва клиник анатомия кафедраси ассистенти Андижон давлат тиббиёт институти

Ушбу илмий ишда орца оёц ампутацияси утказилган итлар миячаси архицеребеллумга таалуцли мияча чувалчаги япрок булакчаси пустлоги морфология ва морфометриясиурганилди. Ампутациядан сунг 7 кунликдан бошлаб 90 кун утгандан сунг япрок булаги пустлогидаги хужайралар улчамлари ва сони урганилди. Тажрибанинг илк даври, яъни 7-кунида япроц булакча пустлогининг ганглионар цаватида дастлабки узгаришлар, яъни дисциркуляция ва шиш жараёнига хосузгаришлар аницланади. 21-кунга келиб мияча чувалчанги япроц булакчаси пустлогидаги дисциркулятор ва шишли жараёнлар ганглионар цаватидан молекуляр цаватига тарцалганлиги кузатилади. 60-кунга келиб мияча чувалчанги япроц булаги пустлоги цатламларида олдинги даврларда кузатилган дисциркулятор ва шишли жараёнлар суниб, урнига мослашув, урин тулдириш жараёнларига хос морфологикузгаришлар пайдо булади. 90-кунга келиб мияча чувалчанги япроц булаги пустлогининг барча цатламларида шиш ва деструктив узгаришлар батомом йуцолганлиги кузатилади. Бу даврга келиб мослашув ва урин тулдириш жараёнларига хос морфологик узгаришлар барча цаватларни эгаллаганлиги аницланади.

Калит сузлар: итлар, оёц ампутацияси, мияча пустлоги, япрок булаги, моекуляр цават, ганглионар кават, морфологик узгариш.

МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ В ДИНАМИКЕ ПОСЛЕ АМПУТАЦИИ НОГ В ЛИСТОВОМ ОТДЕЛЕ

ЧЕРВЯ МОЗЖЕЧКА У СОБАК

В данной исследовательской работе были изучены морфология и морфометрия паралича листовой ветви церебрального паралича на архицеребелле церебрального паралича собак с ампутацией позвоночника. От момента ампутации размер и количество клеток в пустуле листовой пружины песни оценивали от 7 дней до 90 дней. В первый период эксперимента, то есть на 7-е сутки, выявляются начальные изменения в ганглионарном дне кутикулы листа, то есть специфические изменения в процессе диссипации и набухания. До 21-го дня наблюдается, что дисциркуляторные и опухолевые процессы в листовом слое церебрального паралича распространяются от ганглионарного слоя к молекулярному слою. К 60-дневному периоду гаснут дисциркуляторные и опухолевые процессы, наблюдавшиеся в предыдущие периоды в слоях церебрального паралича листовой ветви паралича, вместо которых происходят морфологические изменения, характерные для адаптации, процессы наполнения локуса. До 90-го дня наблюдаются отек и деструктивные изменения во всех слоях коры листовой ветви мозжечка с полным исчезновением. К этому периоду определяется, что морфологические изменения, присущие процессам адаптации и пополнения, занимают все этажи.

Ключевые слова: собаки, ампутация ноги, детский церебральный паралич, ветвь листа, моекулярное дно, ганглионарная полость, морфологические изменения.

MORPHOLOGICAL CHANGES IN DYNAMICS AFTER AMPUTATION OF THE LEGS IN THE LEAF SECTION OF

THE CEREBELLUM WORM IN DOGS

In this research work, the morphology and morphometry of paralysis of the leaf branch of cerebral palsy on the archicerebella of cerebral palsy of dogs with spinal amputation were studied. From the moment of amputation, the size and number of cells in the leaf spring pustule of the song were estimated from 7 days to 90 days. In the first period of the experiment, that is, on the 7th day, initial changes in the ganglionic bottom of the leaf cuticle are detected, that is, specific changes in the process of dissipation and swelling. Until the 21st day, it is observed that discirculatory and tumor processes in the leaf layer of cerebral palsy spread from the ganglionic layer to the molecular layer. By the 60-day period, the dyscirculatory and tumor processes observed in previous periods in the layers of cerebral palsy of the leaf branch of paralysis are extinguished, instead of which there are morphological changes characteristic of adaptation, processes of filling the locus. Until the 90th day, edema and destructive changes are observed in all layers of the cortex of the leaf branch of the cerebellum with complete disappearance. By this period, it is determined that morphological changes inherent in the processes of adaptation and replenishment occupy all floors.

Keywords: dogs, leg amputation, cerebral palsy, leaf branch, moecular bottom, ganglionic cavity, morphological changes.

DOI: 10.24411/2181-0443/2020-10022

Мияча чувалчанги япрок булакчаси олдинги ва орка оёклар тонуси, харакати ва уларнинг асинхрон харакатига жавобгар булганлигидан, итларда орка оё; ампутациясидан кейин х,ар хил даврларда бу булакча хужайравий тузилишини урганиш катта ахамиятга эга. Тажрибанинг илк даври, яъни 7-кунида япрок булакча пустлогининг ганглионар каватида дастлабки узгаришлар, яъни дисциркуляция ва шиш жараёнига хос узгаришлар аникланади. Бунда ганглионар ;ават матрикси, яъни толали тукимаси вакуоллашиб, шишга учраганлиги кузатилади. Натижада бу каватнинг пуркинье хужайралари шиш хисобига сийраклашган, бужмайган, деформацияланган холатда (1-расм). Бу хужайралар цитоплазмаси эозин билан ту; буялган, ядроси хам нисбатан бужмайиб, ранги цитоплазма билан кушилиб кетган холатда. Ганглионар каватнинг глиал хужайралари хам шиш хисобига атрофияланиб, бужмайган холатда ва жойланиши сийраклашган.

Тажрибанинг бу даврида мияча чувалчанги пустлоги ганглионар каватидаги шиш кучайиб, хам нерв, хам глиал хужайралар цитоплазмасига таркаганлиги кузатилади. Бунда, бу каватнинг глиал хужайралари цитоплазмаси кучли шиш хисобига вакуоллашган (2-расм), айримлари ёрилиб, ядроси кариопикнозга учраган. Бу шиш жараёни молекуляр ;ават хужайраларига хам таркалиб бораётганлиги кузатилади. Донали кават чегарасида жойлашган горизонтал хужайралари хам шиш хисобига гистотопографиясини узгартириб, ганглионар кавтага сурилган ва шиш таъсирида хажми кичиклашиб, толалари деформацияланган. Бу даврда мияча чувалчанги пустлогининг донали ва молекуляр каватлари нисбатан кам узгарган. Донали каватда нейронлар зич жойлашган, орасидаги эозинофилли оксилли моддаси сакланган. Молекуляр каватида кам булсада матрикс тукимасининг шишга учрашит бошланган, яъни бу катламда толали тукимаси таркибида майда-майда кам микдордаги вакуолалар пайдо булганлиги кузатилади.

1-расм

Оёк ампутациясидан кейин 7-куни. Япрок булакча, ганглионар кават шишга (1) ' )алари (2) бужмайиб, атрофияланган. Буёк: Г-Э. Х: 10х40.

Буёк

}

I SKssSSK?

i > Yis кЖча^Ж 1л

тш*.

Оёк ампутациясидан кейин 7-куни. Мияча чувалчанги япрок булаги nycrroF^ ганглионар кават нейрон (1) ва глиал хужайралар (2) цитоплазмаси вакуоллашган. Буёк: Г-Э. Х: 10х40.

Тажрибанинг 21-кунига келиб мияча чувалчанги япроц булакчаси пустлогидаги дисциркулятор ва шишли жараёнлар ганглионар цаватидан молекуляр цаватига тарцалганлиги кузатилади. Бунда шиш дастлаб Ганглионар хужайраларнинг молекуляр цаватида кенг тармоцланган дендрит толалари буйлаб тарцалганлиги, кейин эса бу цаватнинг хужайралари оралигидаги толали туцимасига, бу цаватнинг саватсимон ва юлдузсимон хужайралари атрофига тарцалганлиги аницланади. Натижада Пуркинье хужайраларнинг молекуляр цавтада жойлашган дендрит толалари шиш хисобига деструкцияланган, уз гистологик чизицларини йуцотган (3-расм). Бу цаватнинг саватсимон хужайралари цитоплазмасида шиш ривожланганлиги аницланади, юлдизсимон хужайралар атрофида эса шиш йуц, лекин толалари ва атрофидаги толали туцима шишга учраб, вакуоллашганлиги кузатилади.

Тажрибанинг бу даврида мияча чувалчанги япроц булаги пустлогининг ганглионар ва молекуляр цаватларидаги шиш ва деструктив жараёнлар яна хам авж олиши кузатилади. Ганглионар цаватда шиш жараёни жуда кучли ривожланганлигидан, ундаги Пуркинье хужайралари сийраклашиб, шиш таъсирида бужмайиб, цитоплазмасида оцсилли моддалар концентрацияланишидан эозин билан туц буялиб, ядроси кариопикнозга учраганлиги кузатилади. Бу цатламларда жойлашган саватсимон ва юлдузсимон хужайралар хам шиш таъсирида бужмайиб, атрофияланган, таркибидаги моддалари концентрацияланган (4-расм). Лекин, бу цаватлардаги глиал хужайралар перицеллюляр шишга учраган, хатто ядролари кариоплазмасида хам шиш ривожланганлиги унинг оцариши ва хроматининг сийраклашиши билан намоён булган.

Мияча чувалчанги япроц булаги тананинг олдинги ва орца оёцлар тонуси, харакати ва уларнинг асинхрон харакатини бошцаришини билган холда, итлар орца оёги ампутация цилингандан кейин бу булакдаги морфологик узгаришларни урганиш инсонлар жарохатдан сунг оёцларини йуцотганда миячада цайта тикланиш

Ba MocflaHHm ^apaeH^apu ;aHgafi aMa^ra omHmHHH co^umrapMa Tap3aga 6h^h6 o^urn MyMKHH 6y^agu. Ta^pu6aHHHr 21- Ba 30-KyH^apura Ke^u6 Munna HyBa^naHru nnpo; 6y^aru nycT^oFHHHHr raHr^uoHap ^aBaragaru mum ^apaeHH goHa^u ;aBaTura x,aM Tap^a^raH^uru Ky3aTu^agu. By gaBpga nypKuHbe xy^afipa^apuga Moc^amyB ^apaeH^apura xoc y3rapum^ap nafigo 6y^u6 6om^aHgu, aihu y^apHuHr цнтoп^aзмaсн o^guHru gaBp^apura ;aparaHga 6upo3 KeHrafiu6, эoзнн 6u^aH Ty; 6yn^raH o^cu^^u Mogga^ap KynafiraH^uru, ngpocu runepxpoM^amu6, ro3acuga uHBaruHaT^ap nafigo 6y^гaн^нгн aHu^^aHagu. Mo^eKyflnp ;aBaTga mum ^apaeHuHuHr 6upo3 cyHraH^uru, $a;aT HepB To^a^apu 6yfi^a6 mum ca^^aHu6 ^o^raH^uru Ky3aTu^agu. IDum ^apaeHuHuHr goHa^u ;aBaTra Tap;a^umu, yHgaru xy^afipa^ap opa^uru 6ym^HFнgaгн эoзнн^н To^a^ap Mu;gopuHu кaмafiтнpн6, BaKyo^aHum ^uco6ura

KeHrafipuTraH (5-pacM). By ;aBaTHuHr acocanH goHagop xy^afipa^apu opa^uru Ba цнтoп^aзмacн mumra ynparaH^uru aHu;^aHagu. ^eKuH, ro^gy3cuMoH xy^afipa^apu mumgaH xp^u paBumga y3 гнcтoapхнтeктoннкacннн ca;^a6 ;o^raH.

^oHa^u ;aBaTHu MuKpocKonHuHr 100 o6^eKTuBuga Kypu^raHga, yHgaru mum ^apaeHu Ba mum Ta^cupuga xy^afipa Ba opa^u; Mogga Ty3u^Ma^apugaru Mop^o^oruK y3rapum^apHu HHa x,aM aHu; Ba gн^^epeнцнa^^aнгaн ^o^ga Kypum MyMKuH. fflum ^apaeHu aBBa^aM6op opa^u; To^a^au Ty3u^Ma^apHu tutu6, napna^a6, 6eTapra6 ^ofi^amTupraH. Hara^aga 6y ;aBaTHuHr xy^afipa^apu x,aM TuTu^raH, cufipaK^amraH (6-pacM). By ;aBaTHuHr энг coh ^ux,aTgaH Kyn 6y^raH goHagop xy^afipa^apu цнтoп^aзмacн mumra ynparaH, ngpocu 6upo3 KaTTa^amu6, yHgaru reTepoxpoMaraH cufipaK^amraH, Mafiga-Mafiga reMaToKcu^uH^u goHana^ap KypuHumuHu o^raH. AfipuM xy^afipa^apga Kapuo^u3 xp^ara puBo^^aHraH^uru aHu;^aHagu. By ;aBaTHuHr ro^gy3cuMoH xy^afipa^apu цнтoп^aзмacн mumraH^uru Ba ngpocuHuHr гнпepтpo^нн^aнгaн^нгн ^uco6ura KaTTa^amraH. Y^apHuHr ngpo^apu goHagop

xy^afipa^ap ngpo^apura Huc6aTaH x,aM fiupuK, x,aM onpo; 6yn^raH, afipuM^apu ^obuh maK^ura KupraH.

3-pacM

Oen; ампутацннсндан KeHHH 21-KyH. MHana HyBa^naHrH anpon; 6yrarH nycT^OFHHHHr Mo^eKy^np ^aBaTHga (1) x;aM mum mapaeHH (2) pHBom^aHraH.

Bye«;: Г-Э. X: 10x40.

Тажрибанинг 60-кунига келиб мияча чувалчанги япрок булаги пустлоги катламларида олдинги даврларда кузатилган дисциркулятор ва шишли жараёнлар суниб, урнига мослашув, урин тулдириш жараёнларига хос морфологик узгаришлар пайдо булади. Ганглионар каватида Пуркинье хужайралари кескин йириклашган, цитоплазмаси аник чегараларга эга булиб, таркибида майда эозинофилли киритмалари купайиб, хажми кенгайган ва бу кенгайиш дендрит толалари буйлаб молекуляр каватга таркалган. Бу нейронлар ядроси хам олдинги даврдаги холатга нисбатан кескин катталашган, таркибида гетерохроматини гиперплазияланиб, купайган ва йириклашган гематоксилинли тупламлар пайдо килган (7-расм).

4-расм

Оёк ампутациясидан кейин 21-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пустлоFининг ганглионар ва молекуляр каватларида кучли шиш (1), нейронларнинг бужмайиши (2), глиал хужайраларнинг перицеллюляр шишга

учраши. Буёк: Г-Э. Х: 10х40.

Ядро таркибида гематоксилинли буялган ядроча хам пайдо булган. Ганглионар кават матриксида кам даражада булсада майда вакуоллашган шиш жараёни сакланиб колган. Ганглионар ва донали кават чегарасида донали каватнинг горизонтал хужайралари бир катор булиб тизилиб жойлашган, уларнинг ядролари донадор хужайралар ядроларига нисбатан хроматини камлигидан оч буялган. Ганглионар каватнинг яна бир узига хослиги, тажрибанинг бу даврига келиб бу каватда глиал хужайралар купайиб таркок холда булсада юзаки глиоз холатини пайдо килган.

5-pacM

OeK aMnyra^HCHgaH KeHHH 30-KyH. Mnnna HyBa^naHrH anpoK; 6y^arH nycmoFH, mum goHa^u KaBaTra Tap^a^raH (1), opa^HK; 6ym^H^HH BaKyo^amTHpraH (2).

BveK: T^. X: 10x40.

6-pacM

OeK aмпyтaцннснgaн KeHHH 30-KyH. Munna nyBa^naHru anpoK; 6yrarH nycrflOFH goHa^u KaBaTH, mum (1), xy^afipa.rap THTH^umu, ngpo^apu xpoMaTHHHHHHr cuHpaK^amyBH (2). ByeK;: Г-Э. X: 10x100.

Молекуляр каватда хам узига хос морфологик узгаришлар ривожланганлиги кузатилади. Бу каватдаги барча нейронлар дендрит ва аксонлари калинлашиб, аник илон изи куринишидаги чизиклардан иборат, айникса Пуркинье хужайралар дендритлари кескин калинлашган ва молекуляр каватнинг юзасигача таркалиб борганлиги аникланади (8-расм). Бу каватнинг яна бир узига хослиги, унда глиал хужайралар гиперплазияланиб сони купайган, ядролари нейронларга нисбатан гиперхромлашиб, тук буялган. Бу каватнинг оралик толали моддаси хам тажрибанинг олдинги даврларига нисбатан шиш йуколишидан эозин билан тук буялган, демак таркибида оксилли моддалар купайганлигидан далолат беради.

7-расм

Оёк ампутациясидан кейин 60-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пустлоFи,

Пуркинье хужайралар йириклашган (1), толалари калинлашган, глиал

Оёк ампутациясидан кейин 60-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пyстлоFи молекуляр кавати (1), нейрон дендрит ва аксонлари калинлашган (2), глиал хужайралар ги пер плаз ияланган (3). Буёк;: Г-Э. X: 10x40.

Итлар ор;а оёги ампутациясидан кейинги 60-кунига келиб, мияча чувалчанги япро; булаги ту;имасида хам шиш ва деструктив жараёнлар суниб, улар урнига мослашув ва урин тулдириш жараёнларига хос морфологик узгаришлар ривожланганлиги кузатилади. Бу булак пустлогининг донали ;авати урганилганда ани; булдики, тажрибанинг бу даврида бош;а ;аватларга нисбатан донали ;ават ту;имаси хам эозин, хам гематоксилин билан интенсив ва ту;ро; буялган. Айни;са хужайралари оралигидаги толали тузилмалар эозин билан ту; буялганлиги, бунинг таркибида о;силли моддаларнинг купайганлигидан далолат беради, бу эса ;айта тикланиш жараёнининг тасдиги хисобланади. Яна бир узига хос жихати, бу ;ават нейронлари орасида глиал хужайраларнинг купайганлиги ва нейронларга нисбатан гематоксилин билан ту; буялганлиги кузга ташланади. Бу ;аватнинг донадор хужайралари куплигидан, улар алох,ида-алох,ида тупламлар ва устунлар куринишида жойлашганлиги кузатилади. Уларнинг ядролари деярлик бир хил катталикда, думало; шаклда, хроматини тажрибанинг олдинги даврларига нисбатан купайганлиги ва гиперхромазия холатидалиги ани;ланади. Бу ;аватнинг юлдузсимон хужайралари хужайра тупламларидан холи, улар орасида алохида жойлашган, улчами нисбатан йирикро;, ядроси каттаро;, лекин хроматини сийракро; куринишга эга.Бу ;ават таркибидаги ва бош;а ;аватлар чегарасидаги ;он томирлари тула;онли ва атрофида периваскуляр шиш пайдо ;илган.

Бу ;аватни микроскопнинг 100 объективида урганилганда нейронлар, глиялар ва орали; толали ту;ималарнинг морфологик холатидаги узгаришлар яна хам аён куринади. Бу ;аватнинг донадор нерв хужайралари куп сонли булганлигидан, дастлаб улар кузга ташланади. Уларнинг ядролари деярлик бир хил катталикда, думало; шаклда, лекин таркибидаги хроматини тажрибанинг олдинги даврларидагига ;араганда гиперплазияланган, ту;ро; буялган ва гематоксилинли тупламлари йирикро; куринишда (10-расм). Улар орасидаги юлдузсимон хужайралар кам сонли булсада, донадор хужайраларга нисбатан йирикро; ядролари хам каттаро;. Уларнинг ядролари йирик булгани билан буялиши очро; ва таркибидаги хроматини сийрак жойлашган, ядрочаси куринмайди. Бу ;атламда

гиперплазияга учраган глиал хужайралар нейронларга нисбатан кичикрок, лекин уларнинг ядролари тукрок ва хроматини диффуз холда жойлашган. Демак, тажрибанинг 60-кунида мияча чувалчанги япрок кавати донали катламидаги нейронларнинг гипертрофияланиб, гиперхромазияланиши, хамда глиал хужайраларнинг гиперплазияланиши мосланиш ва урин тулдириш жараёнларининг кучайганлигидан далолат беради.

9-расм

Оёк ампутациясидан кейин 60-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пустлоFининг донали кавати (1), глиоз, нейронлар гиперхромазияси (2)

кузатилади^Буёк;: Г-Э. X: 10x40.

57

ЯВ

j?»

•4V

уни

-чнн «вг '

2

Тажрибанинг 90-кунига келиб мияча чувалчанги япрок булаги пустлогининг барча катламларида шиш ва деструктив узгаришлар батомом йуколганлиги кузатилади. Бу даврга келиб мослашув ва урин тулдириш жараёнларига хос морфологик узгаришлар барча каватларни эгаллаганлиги аникланади. Булардан, асосийлари Пуркинье хужайраларининг гипертрофияланиши, цитоплазмаси оксилли моддаларга бойиб, тук эозинофил буялиши, ядроси гипертрофияланиб, хроматинининг купайиши ва ядрочасининг пайдо булиши хисобланади (11-расм). Пуркинье хужайралар ва молекуляр каватнинг саватсимон ва юлдузсимон хужайраларининг хам нисбатан гипертрофияланиши, толаларининг калинлашуви ва бу каватларда глиал хужайраларнинг купайиши мосланиш ва урин тулдириш жараёнларининг морфологик белгилари хисобланади. Донали каватдаги олдинги даврда бошланган компенсатор жараёнларга хос булган, донадор нейронлар цитоплазмасининг тук эозинофил буялиши, ядросининг бироз гипертрофияланиб, гематоксилин билан тукрок буялиши (12-расм), нейронлар орасидаги толали итукиманинг хам тук эозинофил буялишини курсатиш мумкин.

Оёц ампутациясидан кейин 60-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пyстлоFининг донали кавати, донадор нейронлар гиперхромазияси (1), глиялар гиперплазияси (2). Буёк: Г-Э. Х: 10x100.

11-расм

Оёк ампутациясидан кейин 90-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пyстлоFининг донали ва ганглионар кавати, Пуркинье нейронлар гипертрофияланган (1), толалари калинлашган (2). Буёк: Г-Э. Х: 10,100.

Оёк ампутациясидан кейин 90-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пустлоFи донали кават нейронлари тук буялган (1), зич жойлашган (2). Буёк: Г-Э. Х:

10х40.

JT-

т

КгЯЖ» ЖА.

«Ъ

13-расм

Оёк ампутациясидан кейин 90-кун. Мияча чувалчанги япрок булаги пустлоFи донали кават юлдузсимон хужайраларнинг гипертрофияланиши (1), глиоз (2)

пайдо булганлиги. Буёк: Г-Э. Х: 10x100.

Донали ;ават микроскопнинг 100 объективида курилганда юлдузсимон нейронларининг гипертрофияланганлиги, донадор нейронларга нисбатан ва тажрибанинг олдинги даврларига нисбатан сон жихатдан куплиги кузатилади (13-расм). Уларнинг ядролари донадор нейронлар ядроларига нисбатан оч, хроматини сийрак жойлашган, цитоплазма ва усимдатари донадор нейронлар оралигига кириб тар;алган. Яна шу холат кузга ташланадики, тажрибанинг бу даврига келиб бу ;ават нейронлари орасида глиал хужайралар сони купайганлиги, уларнинг ядролари улчам жихатдан кичиклиги ва орали; ту;имани тулдирганлиги кузатилади.

АДАБИЁТЛАР:

1. Автандилов, Г. Г. Основы количественной патологической анатомии / Г. Г. Автандилов. - М. : Медицина, 2002. - 240 с.

2. Андреева, Н. Г. Эволюционная морфология нервной систе-мы позвоночных / Н. Г. Андреева, Д. К. Обухов. - М. : Лань, 1999. -384 с.

3. Астапов, В. М. Атлас «Нервная система человека. Строение и нарушения» / В. М. Астапов, Ю. В. Микадзе. - М. : ПЕР СЭ, 2004. 80 с.

4. Афанаскина, Л. Н. Структурный полиморфизм клеточных популяций слоев мозжечка лягушки остромордой некоторых биотопов Красноярского края в условиях антропогенного воздействия / Л.

5. Н. Афанаскина, Т. Я. Орлянская // Вестник Красноярского государст-венного аграрного университета. - 2012. - № 8. - С. 87-93.

6. Ахмедов, Р. Л. Возрастные, индивидуальные изменения морфологических и морфометрических параметров коры мозжечка у человека : дис. ... канд. мед. наук / Р. Л. Ахмедов. - Санкт-Петербург, 2007. - 123 с.

7. Ахмедов, У.Б. Инсон ва умурткали хайвонлар мияча пустлогининг гистоморфологияси ва гистоморфометрияси / Ахмедов, У.Б. Исроилов, Р. И. ва бошкалар// Тиббиётда янги кун-Тошкент, 3(27)2019.-329-334 бетлар

8. Байбаков, С.Е. Сравнительная характеристика морфметри-ческих параметров головного мозга у взрослого человека в период зре-лого возраста / С. Е. Байбаков, И. В. Гайворонский, А. И. Гайворонский // Вестник Санкт-Петербургского университета. - 2009. - №1. - С. 111-117.

9. Березюк, М. В. Макроморфология и цитоархитектоника мозжечка диких нелетающих и одомашенных птиц / М. В. Березюк // Сборник научных трудов Sworld. - 2013. - Т. 36. - № 2. -С. 44-47.

10. Блинков, С. М. Мозг человека в цифрах и таблицах / С. М. Блинков, И. И. Глезер. - Л. : Медицина, 1964. - 470 с.

11. Бондаренко, Я. С. Исследование вероятностной модели дендритов нейронов / Я. С. Бондаренко, В. М. Турчин / / Математиче-ские машины и системы. - 2011. - № 3. - С. 23-31.

12. Буянова, Э. Я. Морфология блуждающего нерва гусей, кури уток / Э. Я. Буянова // Вестник ветеринарии. - 2014. - № 1 (68). - С. 25-29.

13. Гилерович, Е. Г. Анализ морфологических проявлений вос-палительной реакции в спинном мозгу крыс вистар на эксперименталь-ной модели / Е. Г. Гилерович, Е. А. Федерова, И. Н. Абдурасулова //

14. Морфология. - 2010. - Т. 138. - № 5. - С. 16-20.

15. Гундарова, О. П. Реакция нейронов коры мозжечка на ма-лые радиационные воздействия / О. П. Гундарева, В. П. Фёдоров, Р.В. Афанасьев // Морфология. - 2009. - Т. 136. - № 4. - С. 4445.

16. Гундарова, О. П. Возрастная структурно-функциональная перестройка коры мозжечка лабораторных крыс / О. П. Гундарева, Н.В. Маслов // Журнал анатомии и гистопатологии. -2013. - Т. 2. - № 3(7). - С. 32-36.

17. Гусев, Д. В. Морфометрическая характеристика мозжечка и его отделов в раннем плодном периоде онтогенеза человека / Д. В. Гу-сев // Вестник новых медицинских технологий. -2013. - Т. 20. - № 2. -С. 44-47.

18. Данилов, А. В. Структурно-функциональные особенности мозжечка крыс при действии алкоголя и физической нагрузки : дис. . канд. биол. наук / А. В. Данилов - Уфа, 2009. - 173 с.

19. Данилов, Е. В. Адаптационно-компенсаторные реакции мозжечка в условиях длительного воздействия гипоксии и гиподина-мии : дис. . канд. биол. наук / Е. В. Данилов. - Уфа, 2010. -149 с.

20. Долгополова, Т. В. Динамика массы тела, головного мозга, гипофиза и надпочечных желез при хронической алкогольной интокси-кации у крыс с различной толерантностью к алкоголю / Т. В. Долгопо-лова, А. Г. Кварцхелия, С. Н. Семенова // Вестник новых медицинских технологий. - 2011. - Т. 18. - № 2. - с. 140.

21. Евсюков, О. Ю. Структурные изменения в нейронах коры мозжечка крыс при экспериментальном моделировании алиментарного дефицита магния / О. Ю. Евсюков, А. А. Желтова, А. Е. Бусыгин [и др.] // XVII Региональная конференция молодых исследователей Волго-градской области: тез. докл. конф. - Волгоград : ВолгГМУ, 2012. - С. 26-28.

22. Евсюков, О. Ю. Патоморфологиеские особенности голов-ного мозга при моделировании алиментарного дефицита магния : дис. . канд. мед. наук / О. Ю. Евсюков. - Волгоград, 2013. -23 с.

23. Есаков, С. А. Изменение площади клеток Пуркинье коры мозжечка в постнатальном онтогенезе у белой мыши / С. А. Есаков // Вестник Удмуртского университета. - 2008. - № 61. - С. 99-104.

24. Исроилов, Р. И. Итларда орка оёк ампутациясидан кейин мияча тикинча булаги ганглионар кавати морфология ва морфометрияси / Исроилов, Р. И. Ахмедов, У.Б. ва бошкалар// Тиббиётда янги кун-Тошкент, 3(27)2019.-337-341 бетлар

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

25. Калиниченко, С. Г. Нейроны коры мозжечка, нейрохимиче-ская и пространственная организация : дис. . докт. биол. наук / С.Г. Калиниченко. - Владивосток, 2003. - 558 с.

26. Калиниченко, С. Г. Самоорганизация нейронных систем и модульная архитектоника головного мозга / С. Г. Калиниченко, Н. Ю. Матвеева // Тихоокеанский медицинский журнал. - 2010. - № 4. - С. 8-11.

27. Киладзе, А. Б. Морфометрические параметры мозжечка аф-риканского страуса / А. Б. Киладзе // Главный зоотехник. - 2013. - № 6. - с. 30-34.

28. Коротовская, О. А. Макро- и микроморфология ганглиев тазового сплетения у представителей семейства собачьих / О. А. Коро-товская, Г. А. Хонин // Аграрный вестник Урала. - 2008. - № 11. - С. 50-51.

29. Лобанов, С. А Влияние гипердинамии на ультраструктуру и метаболизм мозжечка у крыс / С.

A. Лобанов, А. Ю. Костарёв, В. Ю. Корнаухов [и др.] // Вестник Челябинского государственного педагоги-ческого университета. - 2009. - № 4. - С. 308-319.

30. Маркевич, Н. А. Сравнительно анатомическое исследова-ние морфометрических параметров черепа, головного мозга и мозжеч-ка у беспородных белых крыс / Н. А. Маркевич, В. Ю. Калюжка, В.А. Плеханова // Science4health 2013. Клинические и теоретические ас-пекты современной медицины: материалы V Международной научной конференции (29 окт.-2 нояб. 2013) . - М. : РУДН, 2013. - 199 с.

31. Орлянская, Т. Я. Пластичность нейронных популяций коры и подкорковых образований мозжечка в филогенезе позвоночных : дис. . докт. биол. наук / Т. Я. Орлянская. - Омск, 2004. -174 с.

32. Орлянская, Т. Я. Оценка перестроек структур ЦНС моло-дых животных после воздействия слабыми алкогольными напитками / Т. Я. Орлянская, Т. И. Устинова, С. В. Чижова [и др.] // Бюллетень экс-периментальной биологии и медицины. - 2011. - № 6. - С. 695-698.

33. Писалева, С. Г. Морфометрическая характеристика спинно-го мозга беспородных собак в раннем постнатальном онтогенезе : дис. ... канд. биол. наук / С. Г. Писалева. - Саранск, 2012. -218 с.

34. Писалева, С. Г. Возрастные изменения морфологии серого и белого вещества спинного мозга собаки / С. Г. Писалева // Вестник Ульяновской государственной сельскохозяйственной академии. - 2013. - № 3 (23). - С. 90-94.

35. Сизов, Ю. А. Морфометрия структур головного мозга собак в норме и при отёке по данным магнитно-резонансной томографии : автореф. дис. . канд. биол. наук / Ю. А. Сизов. -Оренбург, 2005. - 20 с.

36. Симанова, Н. Г. Закономерности постнатального морфоге-неза нервной системы домашних животных / Н. Г. Симанова, С. Н. Хохлова, Н. П. Перфильева [и др.] // Аграрная наука и образование на современном этапе развития: опыт, проблемы и пути их решения : сб. мат. V Международной научно-практической конференции. - Улья-новск : УГСХа, 2013. - С. 146-154.

37. Соловьёв, С. В. Среднестатистические показатели мозжеч-ка мужчин и женщин / С. В. Соловьев // Успехи современного естест-вознания. - 2005. - № 4. - С. 68.

38. Соловьёв, С. В. Характеристика мозжечка человека в воз-растном аспекте / С. В. Соловьев,

B. П. Рунков // Фундаментальные ис-следования. - 2005. -№ 5. - С. 92-93.

39. Степаненко, А. Ю. Крупные интернейроны зернистого слоя коры мозжечка / А. Ю. Степаненко // Морфология. - 2009. - № 4. - С. 5-13.

40. Степаненко, А. Ю. Клетки Пуркинье в коре мозжечка у лю-дей юношеского возраста и их взаимоотношение с капиллярами / А.Ю. Степаненко // Мир медицины и биологии. - 2010. -№ 1. - С. 54-58.

41. Степаненко, А. Ю. Динамика возрастных изменений макро-анатомических показателей мозжечка человека / А. Ю. Степаненко // Св^ медицини та бюлогп. - 2011. - Т. 7. - № 2. - С. 47-49.

42. Степаненко, А. Ю. Структурная организация и вариантная анатомия дольки VIII червя мозжечка человека / А. Ю. Степаненко, Н.И. Марьенко // Украшський морфолопчний альманах. - 2012. - Т. 10. -№ 1. - С. 129-132.

43. Степаненко, А. Ю. Структурная организация и вариантная анатомия долек I-III червя мозжечка человека / А. Ю. Степаненко, Н.И. Марьенко // Свгг медицини та бюлогп. - 2012.

- Т. 8. - № 4. - С. 105-107.

44. Сусленко, С. А. Сравнительная макромикроанатомия го-ловного мозга и его кровоснабжение у домашних птиц : дис. ... канд. биол. наук / С. А. Сусленко. - Троицк, 2009. -174 с.

45. Терезанов, О. Ю. Морфофункциональная характеристика коры мозжечка в ранние и отдалённые сроки при действии ионизи-рующего излучения : дис. ... канд. мед. наук / О. Ю. Терезанов. - Мо-сква, 2006. - 101 с.

46. Улугбекова, Г. Ж. Влияние ампутации конечности у собаки на измененеия толщины слоёв коры мозжечка // Г. Ж. Улугбекова, А.И. Хатамов // Вестник Российского государственного медицинского универстета. - 2006. - № 2. - С. 69.

47. Хохлова, С. Н. Материалы по возрастной морфологии сим-патических нервов собаки / С. Н. Хохлова, А. А. Степочкин // Известия Оренбургского государственного аграрного университета. - 2008. -№ 20-1. - С. 141-143.

48. Хохлова, С. Н. Сравнительный морфогенез нейроцитов краниального шейного и звездчатого ганглиев собаки // С. Н. Хохлова, Н. Г. Симанова, А. А. Степочкин [и др.] // Вестник Ульяновской госу-дарственной сельскохозяйственной академии. - 2013. - № 1 (21).

- С. 64-69.

49. Хейнс, Д. Нейроанатомия: атлас структур, срезов и систем : [пер. с англ.] / Д. Хейнс. - М.: Логосфера, 2008. - 344 с.

50. Цехмистренко, Т. А. Сравнительная характеристика разви-тия филогенетически отличающихся зон коры мозжечка человека в по-стнатальном онтогенезе / Т. А. Цехмистренко // Новые исследования. -2012. - № 2 (31). - С. 63-69.

51. Яценко, А. Д. Морфометрические особенности нейронных популяций центральной нервной системы животных, обитающих в раз-личной степени приближенности к человеку/ А. Д. Яценко, Т. М. Лю-тикова, Т. Б. Володичева // Омский научный вестник. - 2012. - № 2-114.

- С. 26-30.

52. Apps, R. Cerebellar cortical organization: a one-map hypothesis / R. Apps, R. Hawkes // Nat. Rev. Neurosci. - 2009. - Vol. 10(9). - P. 670-681.

53. Armstrong, C. Pattern formation in the cerebellum: rolloquium series on the developing brain, lecture 11 / C. Armstro ng, R. Hawkes, series editor M. McCacthy. - Morgan and Claypool life sciences, 2014. - P. 85.

54. Axelrad, J. E. Reduced Purkinje cell number in essential tremor: a post mortem study / J. E. Axelrad, E. D. Louis, L. S. Honig [et al.] // Arch. Neurol. - 2008. - Vol. 65 (1). - P. 101-107.

55. Chee, M. W. Brain structure in young and old East Asians and Westerners: comparisons of structural volume and cortical thickness / M. W. Chee, H. Zheng, J. O. Goh [et al.] // J. Cogn. Neurosci.- 2011. -Vol. 23. -P. 1065-1079.

56. Dell'Acqua, F. MMR diffusion histology and microtractography reveal mesoscale features of the human cerebellum / F. Dell'Acqua, I. Bodi, D. Slater [et al.] // Cerebellum. - 2013. - Vol. 12. - № 6. - P. 923-931.

57. Fjell, A. M. Structural brain changes in aging: courses, causes and cognitive consequences / A. M. Fjell, K. B.Walhovd // Rev. Neurosci. -2010. - Vol. 21. - P. 187-221.

58. Hendelman, W. Atlas of functional neuroanatomy / Walter Hendelman. - London : Taylor & Francis Group, 2006. - 296 p.188

59. Long, X. Healthy aging: an automatic analysis of global and regional morphological alterations of human brain / X. Long, W. Liao, C. Jiang [et al.] // Acad. Radiol. - 2012. - Vol. 19(7). - P. 785-93.

60. Marzban, H. On the architecture of the posterior zone of the cerebellum / H. Marzban, R. Hawkes // Cerebellum. - 2011. - Vol. 10 (3). -P. 422-34.

61. Paxinos, G. The rat brain in stereotaxic coordinates / G. Paxinos, C. Watson. - N.Y. : Elsevier acad. Press, 2004. - 367 p.

62. Pijpers, A. Topography of olivo-cortico-nuclear modules in the intermediate cerebellum of the rat / A. Pijpers, J. Voogd, T . J. Ruigrok // J. Comp. Neurol. - 2005. - Vol. 492 (2). - P. 193-213.

63. Pijpers, A. Functional anatomy of the intermediate cerebellum in the rat / A. Pijpers. - Rotterdam : Voor tante Duul, 2007. - 223 p.

64. Rasser, P. E. Cerebellar grey matter deficits in first-episode schizophrenia mapped using cortical pattern matching / P. E. Rasser, L. B. Wilson, U. Schall [et al.] // Neuroimage. - 2010. - Vol. 53 (4). - P. 1175-1180.

65. Salouci, M. Development of Purkinje cells in the ovine brain / M. Salouci, V. Engelen, M. Gyan [et al.] // Anat. Histol. Embryol. - 2012. -Vol. 41 (3). - P. 227-232.

66. Sheyan, D. N. Cerebellum inbred albino rats during early ontogeny / D. N. Sheyan, A. A. Tereshcenko, M. A. Lutenko [et al.] // European journal of natural history. - 2013. - Vol. 6. - P. 2627.

67. Surchev, L. Developmental increase of total cell numbers in the murine cerebellum / L. Surchev, T. A. Nazwar, G. Weisheit [et al.] // Cerebellum. - 2007. - Vol. 6 (4). - P. 315-320.

68. Voogd, J. Cerebellar zones: a personal history. / J. Voogd // Cerebellum. - 2011. - Vol. 10 (3). -P. 334-350.

69. Voogd, J. A note on the definition and the development of cerebellar Purkinje cell zones / J. Voogd // Cerebellum. - 2012. - Vol. 11 (2). -P. 422-425.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.