Научная статья на тему 'БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА ПЕДАГОГИК ЁНДАШУВЛАР'

БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА ПЕДАГОГИК ЁНДАШУВЛАР Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
34
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Талаба / актёр / режиссёр / тасаввур / тарбия / театр / одоб-аҳлоқ

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — У.Болтабоева

Ушбу мақолада бўлажак актёрларни тарбиялашда педагогик ёндашувлар, санъат ва саҳна сирлари ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА ПЕДАГОГИК ЁНДАШУВЛАР»

BYtfA^AK AKTEP^APHH TAPBHA^m^A nE^ArorHK

EHAAmYB^AP

У.Болтабоева

Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада булажак актёрларни тарбиялашда педагогик ёндашувлар, санъат ва сахна сирлари хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Талаба, актёр, режиссёр, тасаввур, тарбия, театр, одоб-ахлок.

PEDAGOGICAL APPROACHES TO EDUCATION OF FUTURE ACTORS

U.Boltaboeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article discusses pedagogical approaches, art and stage secrets in educating future actors.

Keywords: Student, actor, director, imagination, education, theater, etiquette.

Биринчи юртбошимиз И.А.Каримов ёшлар тарбияси бугунги куннинг мухим вазифаси эканлиги ва у давлат сиёсати даражасига кутарилганини таъкидлаб, "хозирги энг мухим, энг долзарб вазифамиз жамиятимиз аъзоларини авваламбор, вояга етиб келаётган ёш авлодни камол топтириш, уларнинг калбида миллий гоя, миллий мафкура, уз Ватанига мехр - садокат туйгусини уйготиш, узлигини англаш, миллий умумбашарий кадириятлар рухида тирбиялашдан иборатдир", - деган эдилар.

Дархакикат бугунги кунда фаолият курсатаётган педагоглар талабаларга узини - узи тарбиялаш, уз камчилик ва нуксонларини тузатиш, кези келганда уз шахсини ривожлантиришга ундайдиган энг кучли омиллардан бири булган уз -узини танкид килишга хам ургатиб бориш заруратини хис этмоклари лозим.

Талабаларнинг фаоллиги, онглилиги ва максадга интилувчанлиги уларнинг биринчи навбатда уз саломатликларини химоя килиш, уз иродаси ва хохишларини сабр - каноат билан бошкаришга олиб келади.

Талабаларнинг уз олдига аник хаётий мулжалларни куя олишн, келажакда кандай касб - корга эга булишига оид аник тасаввурларнинг мавжудлиги, хаётда кандайдир тасодифий мавкега эга булиш эмас, балки уз кучи билан, интилишлари ва харакатлари билан уз урнини топишини англашини таъминлаш тарбиячи - укитувчи олдига мухим вазифаларни куяди.

Бу хаётда маданият ва санъат сохасига дахлдор булмаган хеч бир касб ёки мутахассисликни топиш кийин. Курувчи маданиятли булса, уз ишини санъаткорона бажаради. Устоз комилликка эришган булса, шогирдларини маънавиятнинг юксак чуккиларига бошлайди. Маданият ва санъат арбоблари, ижодкор зиёлилар миллатнинг маънавий-ахлокий киёфасини белгилайди, у ёки бу масала юзасидан жамоатчилик фикрининг тугри шаклланишига мухим хисса кушади.

Алохида таъкидлаш лозимки, маданият ва санъат сохасининг халкимиз ижтимоий-маънавий хаётида тутган урни бекиёс. Бу соха инсонларнинг юраги, калбини, унинг дарду ташвишларини, орзу-интилишлари, Ватанга мухаббат ва садокат туйгусини узида акс эттирадиган, таъсир доираси кенг, инсон тарбияси ва маънавияти камолотида бекиёс ахамиятга эгадир.

Шу боисдан санъат ва маданият олийгохларида талабаларга таълим бериш жараёнига мураббийларимиз ута масъулият билан ёндашишади. Сахна мукаддас даргох эканлиги, уни хурмат килиш лозимлиги дастлабки боскичданок уктирилади. Сахнага чикиш, уз ижодий ниятларини амалга ошириш ва томошабинларнинг эътиборига сазовор булиш катта махоратни талаб килади. Шунинг учун хам санъат ва маданият олийгохлардаги укитувчилар ва талабалар уртасидаги муносабат бошка таълим даргохларидан анча фарк килади. Яъни, бизда талаба ва укитувчи уртасидаги масофа, парда анчагина юпкарок булади. Талабалар билан якин дусти, ота-онаси каби муносабатда буламиз. Чунки бизнинг соха инсон юраги билан боглик. Биз улардан узоклашиб, узимизни тортадиган булсак, истеъдодини юзага чикаришимиз кийин булади. Талабаларимиз уз кобилиятини намоён килиши учун муносиб шарт-шароитлар яратиб бериш, давримизга муносиб кишилар килиб тарбиялаш учун хам уларга жуда якин булишимиз кераклигини касбимиз таказо килади.

Санъаткорнинг тили, жисми худди танбурнинг нозик торларига киёс. Уни создан туширадиган хар кандай ярамас иллат, жирканч одатлардан актёр узини тозалаши керак.

Ижодий жамоа уртасида ахлокий ва маънавий соглом мухит яратиш учун масъул ходимлар орасида рахбарнинг урни алохида ахамиятга эга, чунки санъат ва маданият олийгохларидаги рахбар бу-ижодий жамоа рахбаридир.

Буюк актёрлар хаётига назар ташласангиз, улар уз юриш туриши, муомала маданияти, жамоат уртасида узини тута билиши, самимий ва камтаринлиги, хушфеъллиги билан бошкалардан ажралиб туришган. Аброр Хддоятов, Олим Хужаев, Шукур Бурхонов, Сора Эшонтураева, Вохид Кодиров, Манзура Хдмидова, Раззок Хдмроевлар накадар камтарин, накадар камсукум, одамохун инсон булганлар.

Театр мактабининг асосий ва мухим вазифаларидан бири - талабаларнинг

бадиий савиясини шакллантиришдан иборатдир.

Актёр хох у профессионал булсин, хох хаваскор булсин, охир окибат томошабинга хизмат килади. Факат ижронинг канчалик таъсирли, табиийлиги билан, томошабинни канчалик ларзага сола билиши билан бирбиридан фарк килиши мумкин, актёр махоратини профессионал ёки хаваскор деган табакаларга ажратиб булмайди. Одатда, созанданинг махорати хакида гапирсак, унинг соз чалиш техникасини канчалик мукаммал эгаллаганига караб махоратига бахо берамиз. Актёрлик махорати хам актёрлик техникасини накадар пухта узлаштирганлигига караб бахоланади.

Одатда, созанданинг махорати хакида гапирсак, унинг соз чалиш техникасини канчалик мукаммал эгаллаганига караб махоратига бахо берамиз. Актёрлик махорати хам актёрлик техникасини накадар пухта узлаштирганлигига караб бахоланади.

Содда этюдлар асосини эса махоратнинг дастлабки унсурлари: куриш, эшитиш, сезиш, хид билиш, таъм билиш ташкил этади. Иккинчи томондан, булгуси актёр ёки режиссёр хаётни кузата билиши, ундан узига керакли томонларини ола билиши керак. Чунки театр - хаётнинг сахнадаги аксидир. Модомики театр актёри сахнадан туриб куп минг кишилик томошабинлар каршисида бирор бир тимсол киёфасида намоён булар экан, узи ижро этаётган ролнинг талкини, нафакат талкини, хатто тимсолнинг гапириш оханги хам катта ахамиятга эга. Шунинг учун булажак актёрларнинг маънавий киёфаси, юриштуриши, муомала маданияти, кийиниш маданияти хам мустакил республикамиз фукароларини миллий истиклол рухида тарбиялашдек масъулиятли ишда катта ахамият касб этади.

Х,ар бир санъат билим даргохлари олдида талабалар тарбиясига каратилган икки мухим вазифа мавжуддир.

1. Талабани ижодкор шахс сифатида шакллантириш.

2. Талабанинг ички лаёкатини юзага чикариш.

Биринчи вазифа: булажак ижодкорни сиёсий гоявий, интизомий, маънавий, мафкуравий жихатдан тарбиялаш (дунёкарашни шакллантириш, ижодий лаззат лахзалари, маънавий киёфани шакллантириш ва х к.) йули билан амалга оширилади.

Иккинчи вазифа: профессионал тарбия воситасида, талаба онгида ижодкор шахс туйгусини шакллантириш оркали амалга оширилади.

Актёрлик махорати юзасидан утказиладиган имтихон, мохиятан, бошка йулдош фан учун хам имтихон хисобланади. Чунки талаба бадиий сиймо яратиш жараёнида уз имкониятларини хар томонлама намойиш этади.

Афсуски, укув жараёнида талабалар назарий дарсларга жиддий эътибор бермайдилар. Бундай ахволнинг пайдо булишига, шубхасиз, махорат сирларини

ургатадиган укитувчилар сабабчидир. Чунки улар амалий машгулотлар пайтида назарий билимларнинг канчалик ахамиятли эканлигини талабаларга яхширок тушнтира билмайдилар. Назарий фанлардан сабок берувчи укитувчилар эса, уз навбатида, назария амалиёт билан чамбарчас боглик эканлигини уз тингловчиларига етказа олмайдилар.

Булгуси актёрларга таълим бериш жараёнида, икки кутбдан бир бири томон интилаётган: амалий ва назарий билим берувчи укитувчиларнинг уз талабаларига, ижодий жараён кечадиган сахна майдонида, хар икки билим нинг учрашиши учун замин яратишлари зарур булади.

Театр мактабининг асосий ва мухим вазифаларидан бири - талабаларнинг бадиий савиясини шакллантиришдан иборатдир. Актёрнинг ахлок ва одоб сохасидаги тарбияси, бир томондан, театр санъатининг узига хос томонларига боглик булса, иккинчи томондан, актёрнинг узи танлаган соха такозосига кура, гоявий кураш жабхасининг жангчиси сифатида, узлуксиз давом этаётган гоявий курашнинг олдинги сафида эканлиги билан богликдир. Актёр, гоявий жабха курашчиси сифатида, миллат ва давлат олдидаги уз масъулиятини чукур англаган булиши мустакил Республикамиз манфаатларини химоя килиши керак.

«Сахна узунасига уттиз, энига йигирма кадам, баландлиги пардаси баробар унча катта булмаган макон, - деб ёзади Георгий Товстаногов. - Бирок бу маконнинг пардалари очилгач, унга утмиш хам, бугун хам, келажак хам сигиши мумкин...»

Демак, театр санъати йулида хизмат килишга бел боглаган хар бир инсон зиммасидаги шарафли вазифани шу юртнинг фарзанди сифатида, томошабин, театр жамоаси, пьеса муаллифи, сахнадаги хамрохи (партнёр) ва нихоят, уз виждони олдидаги масъулиятини чукур англаган холда адо этиши шарт.

Театр санъатининг узигагина хос булган яна бир жихати унинг синтетик хусусиятидан келиб чикади. Яъни, унинг хар бир соха одамлари йигиндиси сифатида ягона дастур асосида фаолият олиб бориши, ижодий жараённи тугри белгилаш билан боглик мураккаб жамоа эканлиги театр фаолиятини мураккаблаштиради.

Актёрнинг асосий иш куроли унинг эмоционал (хис - туйгу) хотирасидир. Узи яратмокчи булган сиймонинг ички дунёсини тулаконли очиб бериш учун актёрнинг хаётий тажрибаси ва интеллектуал хотирасининг кучли булиши кул келади.

Агар булажак актёр, жамоа манфаати нималигини, хамкасбларини куллабкувватлашнинг ахамиятини, жамоа манфаатини уз манфаатидан устун куйиш, тугри сузли, халоллик каби хислатларни укув даргохидаги таълим олиш жараёнида англаб етмаса, узлаштирмаса, профессионал театр сахнасида бу фазилатларни урганиш учун вакт хам, имконият хам булмайди. Сахнада юзаки

таклид, ташки куриниш билан синчков томошабинни чалгитиб булмайди.

Токи, актёр онгида шуурида ижобий ахлок ва одоб доирасидаги фазилатлар шаклланмас экан, у салбий сиймони хам ишонарлик даражада акс эттира билмайди.

Халкимизда «Беайб - парвардигор» деган макол бор. Аммо инсон узидаги камчилик ва нуксонлардан фориг булишга интилса, бу унинг камолоти белгиси хисобланади.

Навоий бобомиз айтганларидек: Х,ар киши олам элида хуб эмас, Х,ар кишининг хар иши маргуб эмас.

Театр санъатида учрайдиган иллатларни мургаклик холатидаёк бартараф этишга кодир актёр санъатнинг бу мураккаб сохасига уз умрини бахшида килса арзийди. Модомики, инсон театр деб аталмиш бу сехрли ва сирли олам бусагасига кадам куяр экан, узида мавжуд барча иллатларни ташкарида колдириб, ичкарига кириши керак. Вахтанговнинг таъбирича, актёрнинг ички ва ташки холатидан театрга алокаси булмаган сифатларни топа олмаслик керак.Чунки актёрдаги барча инсоний хислатларга урганиш керак. Яъни тарбиячи, узининг кучли иродаси, эмоционал таъсири остида, хар бир талабадан ижодий жамоа туза билиши лозим. Уз талабаларини бир гоя, бир маслак йулида ортидан эргаштира билган тарбиячи етакчи булган ижодий жамоа орасида, ана шундай ижодий мухитда хар бир талаба енгил нафас олади, мехрокибатни, самимийликни хис этади. Натижада хар бир салохият эгаси уз имкони, кобилияти махоратини оширишга, имкониятларини кенгайтиришга интилади.

Минг афсуслар булсинки, сунгги йилларда театр олий укув юртлари ва билим юртларида «мустакиллик ва демократия» тушунчаларини хаёсизлик, одобсизлик, бетга чопарлик, манмансирашлик, интизомсизлик тушунчалари билан алмаштириб куяётган ёшлар сони ортиб бормокда.

Бундайларга карата шайх Саъдийнинг куйидаги байтини эслатиб куймокчимиз:

Кобилият булса аслида, Тарбият унга килади асар. Канча уринма булмас сайкали, Темир аслида булмас жавхар. Шундайча колур Исо эшаги Маккага бориб келса хам агар.

Шунинг учун талаба илк курсларданок узидаги барча ижобий хислатлар тарбиясига алохида эътибор каратиши лозим. Кийим кийиши, соч тарашидан тортиб, таълим даргохидаги юриштуриши, узини тутабилишигача тарбиячининг хамиша диккатеътиборида булиши керак.

Агар, узокдан келаётган одамнинг актёр ва актрисалиги яккол куриниб турса, устига устак уша одам уз хусни, устибошини кузкуз килиб келаётган булса, у сарик чакага арзимайдиган актёр актрисалардир.

Театр оламидаги мухит шундай бир шароитдан иборатки, унда ажойиб гуллар билан бирга сассик алафлар хам усиши мумкин. Бу шароитнинг тупроги уз касбига содик, санъат йулида шахсий хузурхаловатдан кечган, фидойи инсонларни хам, манмансираган, танноз, санъатни уз шахсий манфаати йулида курбон этувчи олифталарни хам озиклантиради. Ахолининг айрим табакалари орасида актёрларга нисбатан паст назар билан карашнинг мавжуд булиши сабаблари мана шундай сохта санъаткорлар эмасмикан? Санъат олдидаги масъулият хар бир актёрни уз касбига хурмат билан карашга чорлайди. Модомики актёр, уз касбига эътикодини, бошкаламинг унга нисбатан хурматини оширмокчи экан, энг аввало, ишни узидан бошлаши керак. У халкнинг «Яхши хулк минг яхши либосдан аъло», деган доно наклини доимо ёдда тутиши шарт.

Агар хулк-одоб актёрнинг касбий мажбуриятлари сирасига кирса, ижодий жамоанинг ахлокий киёфасини шакллантириш, соглом ижодий мухитни карор топтириш бевосита режиссёрнинг вазифасидир. Борди-ю тарбиянинг шу тармогида режиссёрнинг укувсизлиги, ожизлиги сезилса, демак, у режиссёр сифатида хали мукаммалликдан йирокдир.

Алохида таъкидлаб утмок жоизки, факат маънавий соглом ижодий мухитдагина тулаконли бадиий юксак спектакл тугилиши мумкин.

Демак, театрда ижодий ахлокий мухит яратиш йулида режиссёр вакт ва мехнатини аямаслиги лозим. Чунки сарф этилган вакт ва мехнат, албатта, уз мевасини беради.

Маънавий соглом мухит карор топмаган, аксинча тилёгламалик, лаганбардорлик, гайрлик, чакмачакарлик, бепарволик ва бетгачопарлик каби хунук иллатлар хукм сурган жамоада кандай ижодий иш булиши мумкин? Бундан чикадиган хулоса шуки, шахс канчалик юкори малакали, махорат эгаси булмасин, агар у ижодий ишида ахлок одоб мезонларини назар писанд килмаса, уни махорати-ю, юксак малакаси таназулдан куткариб кола олмайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Журa Мaхмудов, Сахна композициясининг алифбоси, Тошкент-2006й.

2. Холикулова Г. Сахна нутки. Тошкент - 2007 й.

3. Болтабоева У. Сахна нутки. Тошкент, INNOVATSION-ZIYO, 2019.

4. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

5. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

6. Haydarov, A., Akbarov, T., & Abdunazarov, Z. (2020). High purpose and leading action. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 609-615.

7. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

8. Абдуназаров, З. (2020). Тимсоллар сиймосини яратиш. Oriental Art and Culture, (III), 146-150.

9. Абдуназаров, З. (2020). Миллий уйинларимиз иштирокида ёш актёрларни тасаввури ва диккатини чархлаш. Oriental Art and Culture, (III), 134-138.

10. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

11. Болтабоева, У. (2020). КУТИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУДЛАРИДА САХНАВИЙ НУЩНИНГ АДАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

12. Boltaboeva, U., Gofurova, B., Pulatov, R., & Mamatkulov, B. (2020). Methods of improving the young actors speech. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1114-1123.

13. Болтабоева, У. (2021). МУСЩАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

14. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОДИДА. Oriental Art and Culture, (6).

15. Болтабоева, У. (2021). УЗБЕК ТЕАТРИ САДНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТК МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental Art and Culture, (7), 171-180.

16. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

17.

18. Usmonov, S., Boltaboeva, U., & Akbarov, T. (2021). Principles of working on a monologue with future actors. Asian Journal Of Multidimensional Research, 10(6), 28-38.

19. Boltaboeva, U., Usmonov, S., & Akbarov, T. (2021). A Look at Askia Art. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2277-2284.

20. Usmonov, S., Boltaboeva, U., Rahmonova, N., & Akbarov, T. (2021). Pedagogical Approaches To Educating Future Actors. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research, 3(05), 85-90.

21. Болтабоева, У. (2019). Ижодкор шахс-актёрни тарбиялашда жонли сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 37-39.

22. Рахматуллаева, Ш., Болтабоева, У., & Каримов, Б. (2019). Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 4649.

23. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

24. Болтабоева, У. (2020). Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар. Oriental Art and Culture, (I (2)), 26-32.

25. Boltaboeva, U. (2019). Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology. Eastern European Scientific Journal, (1).

26. Boltaboeva, U., Sh, U., & Rahmonova, N. (2019). Creative person-the role of live word in educating an actor. European Journal of Arts, (3).

27. Boltaboyeva, U., Rakhmonova, N., & Usmonov, S. (2020). Characteristics of speech Art: problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 559-567.

28. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

29. ^^nov^ G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

30. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 5(Conference), 4-4.

31. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

32. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

33. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

34. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

35. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

36. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

37. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

38. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

39. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

40. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

41. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

42. GofirjonYunusov, R. A., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look at the Folklore of Fergana Valleyor History of a Song in the Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2822-2827.

43. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

44. Talaboyev, A., Yunusov, G., & Ahmedov, R. (2020). Local methods of traditional singing. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2916-2920.

45. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

46. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

47. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 2407-2410.

48. Талабоев, А. (2019). Маком санъатида сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 25-28.

49. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. (2020). SONG PERFORMING IN TRADITIONAL PERFORMING ARTS: PAST AND PRESENT TIM. European Journal of Arts, (1), 85-88.

50. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

51. Дехконов, Р. (2020). СОЕЛОМ АВЛОДЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ХАЛК УЙИНЛАРИ ВА АНЪАНАЛАРИНИНГ ТУТГАН УРНИ. Oriental Art and Culture, (V).

52. Utaganov, R., Dehqonov, R., & Tuxtasinov, M. (2020). MAIN ADVANTAGES OF TEACHING METHODS IN ARTS. European Journal of Arts, (2), 146-148.

53. Usmonov, S., Utaganov, R., & Dehqonov, R. (2020). Director's knowledge and approach in performing classical plays. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2921-2924.

54. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. Интернаука, (19-4), 55-56.

55. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

56. Гайдаров, А. (2021). ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БУЛИБ УЛЕАЙИШИДА УЗБЕК ХАЛК ОЕЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ УРНИ. Oriental Art and Culture, (6).

57. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

58. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

59. Аскарова, М. (2021). АДАБИЙ ЖАРАЁННИНГ ЗУККО ТАДКИКОТЧИСИ. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

60. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 2412-2415.

61. Mag, A. (2021). Y3EEKHCTOH XA-K APTHCTH TAMAPA XOHHMHHHr COEHK HTTHOOK AABPH^A CAHLATAATH H^OAHH OAOHH£TH. Oriental Art and Culture, (7), 160-170.

62. MagonHMOB, A. (2021). Y3EEKHCTOH CAHLATKOP.nAPHHHHT YHYF BATAH YPYmHAA OPOHT BA OPOHT OPTHAA FAHAEATA K^fflTAH XHCCACH (19411945 HHHHAP). Oriental Art and Culture, (7), 144-151.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.