Научная статья на тему 'ҲАЁТИЙЛИК ВА ҲАҚҚОНИЙЛИК ДРАМАТИК АСАР, РЕЖИССУРА, АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ АСОСИ'

ҲАЁТИЙЛИК ВА ҲАҚҚОНИЙЛИК ДРАМАТИК АСАР, РЕЖИССУРА, АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ АСОСИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
77
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мақсад / режиссёр / актёр / ғоя / персонаж / нутқ / ижодкор

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — У.Болтабоева, Р.Деҳқонов

Ушбу мақолада бўлажак режиссёрларнинг томоша яратишда барча ижодий жараённи ташкилотчиси, ягона олий мақсадга, ғояга йўналтиришда барча жамоани йўлбошчиси сифатида гавдаланиши ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҲАЁТИЙЛИК ВА ҲАҚҚОНИЙЛИК ДРАМАТИК АСАР, РЕЖИССУРА, АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ АСОСИ»

ХАЁТИЙЛИК ВА ХДВДОНИЙЛИК ДРАМАТИК АСАР, РЕЖИССУРА,

АКТЁРЛИК МАХОРАТИ АСОСИ

У.Болтабоева Р.Дехконов

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Ушбу маколада булажак режиссёрларнинг томоша яратишда барча ижодий жараённи ташкилотчиси, ягона олий максадга, гояга йуналтиришда барча жамоани йулбошчиси сифатида гавдаланиши хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: Максад, режиссёр, актёр, гоя, персонаж, нутк, ижодкор.

К.С.Станиславский "Олий максад" хакидаги таълимотида, асарда ёки сценарийдаги таклиф этилган шарт-шароитни билмай туриб, яъни хаётни узини билмай туриб, актёр уз олдига куйилган муайян вазифа ва олий максадни шу шарт-шароитга куйиб кура олмаслигини уктиради. Актёр узни "таклиф этилган" шарт-шароитга олиб кириш жараёни нимадан иборат ва у кандай содир булади, деган саволга жавоб бериш учун авваламбор драматик асар ёки сценарийни баъзи жихатларини куриб чикишга тугри келади. Инсон организми кул, оёк, упка ва юракнинг арифметик йигиндисидан иборат булмаганидек, хар кандай бадиий асар хам ижрочиларнинг бундай йигиндисидан иборат эмас. Бадиий асар персонажларнинг бир-бирига мослашган фаолияти, узаро муносабати ва биргаликдаги харакатидан иборат. Бу жихатдан бадиий асар организмга ухшайди: унда алохида компонентлар оддийгина кушилмайдилар, балки бир-бирларига ёрдамлашиб, узвий боглик холда харакат киладилар. Асарнинг барча компонентларини бирлаштирувчи бирдан-бир асос унинг гояси ёки К.С.Станиславский айтганидек, олий максади - вазифасидир. Бадиий асарнинг гояси ва олий максади санъатда акс эттирилган вокеликнинг ва санъаткорнинг бу вокеликка муносабатларида умумлашган, уйгунлашган булиши зарур. Санъатдаги халкчиллик тасвирланаётган асардаги муайян гоявийлик ягона максадга каратилиши лозим.

Олий максаднинг мавжудлиги асарнинг бир бутунлигини, унинг тузилишида хам, персонажларнинг хатти-харакатлари, фикрлари, хис-туйгуларида хам мустахкам мантик мавжудлигини белгилайди. Драматик асар, сценарий мантики аввало персонажларни хатти-каракати мантигида намоён булади.

Бу жихатдан драма турмушнинг айнан узига ухшайдики, турмушда хам инсон характери хатти-харакатда чинакамига очилади. Инсон узи хакида нима деб уйламасин, хатта унинг хакида бошкалар нималар уйламасинлар инсоннинг кимлигини очиб бера олмайдилар, инсоннинг кимлиги факатгина унинг хатти-харакатида, киладиган ишларида маълум булади.

Биз уз тугримизда, олийжанобмиз, аклли, мехнатсевар ва жасурмиз, деб уйлашимиз мумкин. Бирок бу фикрлар олийжаноб, аклли, мехнатсевар ва жасур хатти-харакатлар билан исботланганидагина бирмунча обьектив ахамиятга эга булиши мумкин. Инсон мохиятини унинг хатти-харакатлари оркали курсатадиган ойнадан кура яхширок ойна йук. Ана шунинг учун хам, инсоннинг асосий хатти-харакати булган мехнат, айникса ижодий мехнат шунчалар зарурки, унинг биринчи даражали эхтиёжидир. Мехнат билан яратилган бойликлар инсонни бакувват килади, уни улуглайди, унда уз кучига, уз имкониятларига булган ишончни кучайтиради. Ижодий мехнат килиш имкониятидан махрум булган инсон эса аста-секин туйгуларини йукотади ва узига нисбатан ишонмаслик, шубха пайдо булиши мукаррар. Шунинг учун хам ижодий мехнат килиш, бу эркин мехнат булиб, бу мехнат ёрдамида биз турмушни кайта курамиз ва шу билан бирга маънавий дунёмизни бойитамиз. Хдётда булганидек, драматик асарда хам биз кахрамоннинг хатти-харакатларини ва бу хатти-харакатлари билан боглик булган олий максад ва вазифаларни, истакларни тушунганимиз холдагина, бу кахрамонни хам чинакам билишимиз мумкин. Ана шу холдагина кахрамоннинг фикри, хис-туйгуси ва сузлари тушунарли ва бир-бири билан узвий боглик булади. Маълумки, фикр юртилаётган нарсани суз хамма вакт хам туппа-тугри ифодалай бермайди. Баъзан суз кишининг асл максадини яшириб туради. Бу хол сохта рухий кишиларда, асл максадларини суз никоби билан яширган кишилар хам куп учрайди. Бундай пайтларда кахрамоннинг максадини аниклаб олган холдагина нуткнинг чинакам маъносини топиш мумкин.

Бернард Шоу нуткда интонациянинг кандай имкониятлари яшириниб ётиши мумкинлиги хакида бундай деб ёзади: "Ёзув санъати грамматик жихатдан гоят пухта ишланганига карамай, интонацияни аниклашга келганда бутунлай ожиздир, масалан, "ха" дейишнинг эллик усули ва "йук" дейишнинг беш юз усули бору, буни ёзишнинг факат бир усули бор". Тугри, бу уринда Бернард Шоу ёзма нутк хакида гапираяпти, аммо унинг фикрини огзаки нуткка хам татбик этиш мумкин. Бадиий асарни бир организм сифатида тушунмок учун, персонажларнинг фикр ва туйгулари мантикини тушунмок керак. Персонажлар фикр ва туйгулари мантикини тушуниш учун эса уларнинг хатти-харакати мантикини, фикр ва истаклари мантикини тушуниш лозим. Чунки, фикр ва хис -туйгулар мантики хатти-харакатлар мантики билан чамбарчас боглик булади.

Хатти-харакатлар мантики ва персонажларнинг фикр ва хис-туйгулари мантики оркали томошабинга етказиладиган энг асосий нарса, яъни санъаткорнинг гояси, асарнинг олий максади очилишини унутмаслик зарур. Бусиз спектакл, томоша жамият учун фойдали фикр юритиш мезони була олмайди. Шу сабабли Станиславский системасини мукаммал урганиш талабалар, актёрлар ва режиссёрлар учунгина эмас, балки драматурглар, айникса ёш сценарийчилар учун хам гоят фойдалидир. Станиславский системаси театрнинг драматургияга кандай юкори талаблар куйишни, драмани чинакам реалистик, бадиий изчил ва санъаткорона асар даражасига кутариш учун нималар килиш кераклигини курсатиб беради.

Режиссёр - ташкилотчи, бадиий рахбар , жамоа тарбиячиси муаллим хамда яхши ижрочи актёр булиши керак. Станиславский системаси В.И.Немирович-Данченко таълимотида режиссёр-пьеса талкинчиси, режиссёр-кузгу ва ташкилотчи эканлиги таъкидланган. Режиссёр -томоша яратишда барча ижодий жараённи ташкилотчиси, ягона олий максадга, гояга йуналтиришда барча жамоани йулбошчиси сифатида гавдаланади. У узига нисбатан нихоятда талабчан, доимо уз устида ишловчи, изланувчан, томошабинлар олдида жавобгарликни хис этиб замон талабларига хозиржавоб шахс булиши лозим. Шунинг учун у сахна асар яратишда режиссёр шахсини, дунёкарашининг, хаётни, ахлокий коидаларни билиш, инсоний рухий холатини тушуниш, санъат турлари ва конунларини билиш, ижод, тасаввур (фантазия) технологиясини мукаммал узлаштирган булиши шарт.

Дастлабки актёрлик махорат элементлари машклари устида ишлаш билан бирга режиссуранинг илк кадами этюдлар асосида режалаштирилади. Этюдлар хам махсус тахлилга асосан кичик бир хаётий вокеаликни хатти-харакатдаги ифодаси булиб, мукаммал драматургик жанрга мансуб холда изланади. Асосан талабаларга якин хаётий вокеликлар асосида курилади. Этюд танлаб олингач, гояси, бош мавзу, етакчи -харакат, асосий вокеаси, олий максадни хатти-харакат килувчилар вазифалари ва кайси жанрга мансублиги, мавзу долзарблиги аникланади. Этюд танлашда мавзу ранг-баранглигига алохида эътибор берилса максадга мувофик иш булади.

Сахнага куйилган драматик асар (этюд) томоша учун мулжалланиб, томошабоплиги эса хар томонлама хисобга олинади. Сахнавий шакли, мазмун бирлигига мос келиши жамоанинг ижодий имкониятларига хам боглик. Сахнабопликни шаклларини ахтаришдаги режиссёрнинг тасаввури ва фантазиясининг ахамияти салмокли ва самарали булиши зарур. Аклнинг, билимнинг ихтирочилик кучи билан омухталигини таъминлайди.

Этюддаги образли ечимни аниклаш фантазияга боглик. Кузатувчанлик -фантазияни ривожлантиради ва этюд устида ишлашда кизикарли сахна

харкатларини яратишга имкониятлар очади. Режиссура касби- аник режа тузиш ва уни бадиий сахнага амалга оширишда, хаётда кузатувчан, чукур илмга таянган билимли замон талабларига хозиржавобликни талаб этади.

Этюд устида ишни дастлаб, этюд нима хакида, олий максад нима, нима демокчиман, илгари сурилган гоя нима? Унинг жанри, етакчи хатти-харакат бош вокеа, асосий вокеа, вокеалар тизмасини аниклаш, этюддаги карама-каршилик, этюд композицион тузилиши: сюжет йули, тугун, кульминация ва ечимни аниклаши зарур. Хуллас, драманинг кайси элементи, кайси воситаси булмасин, у хаётийлик ва хакконийликка таянмоги лозим.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Жура Махмудов, Сахна композициясининг алифбоси, Тошкент-2006й.

2. Холикулова Г. Сахна нутки. Тошкент - 2007 й.

3. Болтабоева У. Сахна нутки. Тошкент, INNOVATSION-ZIYO, 2019.

4. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

5. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

6. Haydarov, A., Akbarov, T., & Abdunazarov, Z. (2020). High purpose and leading action. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 609-615.

7. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

8. Абдуназаров, З. (2020). Тимсоллар сиймосини яратиш. Oriental Art and Culture, (III), 146-150.

9. Абдуназаров, З. (2020). Миллий уйинларимиз иштирокида ёш актёрларни тасаввури ва диккатини чархлаш. Oriental Art and Culture, (III), 134-138.

10. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

11. Болтабоева, У. (2020). КУГИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУДЛАРИДА САДНАВИЙ НУТКНИНГ АДАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

12. Boltaboeva, U., Gofurova, B., Pulatov, R., & Mamatkulov, B. (2020). Methods of improving the young actors speech. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1114-1123.

13. Болтабоева, У. (2021). МУСЩАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ

РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

14. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХДДА. Oriental Art and Culture, (6).

15. Болтабоева, У. (2021). УЗБЕК ТЕАТРИ САЩАЛАРИДА ТИЛ ВА НУЩ МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental Art and Culture, (7), 171-180.

16. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

17. Usmonov, S., Boltaboeva, U., & Akbarov, T. (2021). Principles of working on a monologue with future actors. Asian Journal Of Multidimensional Research, 10(6), 28-38.

18. Boltaboeva, U., Usmonov, S., & Akbarov, T. (2021). A Look at Askia Art. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2277-2284.

19. Usmonov, S., Boltaboeva, U., Rahmonova, N., & Akbarov, T. (2021). Pedagogical Approaches To Educating Future Actors. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research, 3(05), 85-90.

20. Болтабоева, У. (2019). Ижодкор шахс-актёрни тарбиялашда жонли сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 37-39.

21. Рахматуллаева, Ш., Болтабоева, У., & Каримов, Б. (2019). Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 4649.

22. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

23. Болтабоева, У. (2020). Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар. Oriental Art and Culture, (I (2)), 26-32.

24. Boltaboeva, U. (2019). Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology. Eastern European Scientific Journal, (1).

25. Boltaboeva, U., Sh, U., & Rahmonova, N. (2019). Creative person-the role of live word in educating an actor. European Journal of Arts, (3).

26. Boltaboyeva, U., Rakhmonova, N., & Usmonov, S. (2020). Characteristics of speech Art: problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 559-567.

27. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

28. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

29. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 5(Conference), 4-4.

30. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

31. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

32. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

33. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

34. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

35. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

36. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

37. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

38. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

39. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

40. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

41. GofirjonYunusov, R. A., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look at the Folklore of Fergana Valleyor History of a Song in the Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2822-2827.

42. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

43. Talaboyev, A., Yunusov, G., & Ahmedov, R. (2020). Local methods of traditional singing. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2916-2920.

44. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

45. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

46. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24072410.

47. Tana6oeB, A. (2019). MaspM caHtarnga cy3HHHr ypHH. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 25-28.

48. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. (2020). SONG PERFORMING IN TRADITIONAL PERFORMING ARTS: PAST AND PRESENT TIM. European Journal of Arts, (1), 85-88.

49. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

50. ^exKOHOB, P. (2020). COF.TOM AB^OA^APHH fflAKn.TAHTHPHffl^A XA.TK YHHH.TAPH BA AHLAHA-HAPKHKHT TYTrAH YPHH. Oriental Art and Culture, (V).

51. Utaganov, R., Dehqonov, R., & Tuxtasinov, M. (2020). MAIN ADVANTAGES OF TEACHING METHODS IN ARTS. European Journal of Arts, (2), 146-148.

52. Usmonov, S., Utaganov, R., & Dehqonov, R. (2020). Director's knowledge and approach in performing classical plays. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2921-2924.

53. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. HnreprayKa, (19-4), 55-56.

54. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

55. ^angapoB, A. (2021). Em^APHMH3HHHr 3CTETHK BAPKAMO.T BY.THB Y^FAHHrnH^A Y3BEK XA.TK OF3AKH H^O^H HAMYHA^APHHHHr YPHH. Oriental Art and Culture, (6).

56. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3),

1973-1977.

57. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

58. Аскарова, М. (2021). АДАБИЙ ЖАРАЁННИНГ ЗУККО ТАДКЩОТЧИСИ. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

59. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24122415.

60. Мад, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН ХАЛК АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБЩ ИТТИФОК ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ. Oriental Art and Culture, (7), 160-170.

61. Мадолимов, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУЕ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ЕАЛАБАГА КУШГАН ХИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР). Oriental Art and Culture, (7), 144-151.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.