Научная статья на тему 'РЕЖИССУРА ВА АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ ФАНЛАРИНИ ИНАВАЦИОН ЎҚИТИШ'

РЕЖИССУРА ВА АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ ФАНЛАРИНИ ИНАВАЦИОН ЎҚИТИШ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
162
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
режиссура / актёрлик маҳорати / инновацион ўқитиш

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Карим Йулдашев

Ушбу мақола режиссура ва актёрлик педагоглари олдидаги талабаларни ўқитиш жараёнида қандай талаб ва режалар турганлиги хусусида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РЕЖИССУРА ВА АКТЁРЛИК МАҲОРАТИ ФАНЛАРИНИ ИНАВАЦИОН ЎҚИТИШ»

РЕЖИССУРА ВА АКТЁРЛИК МА^ОРАТИ ФАНЛАРИНИ ИНАВАЦИОН

УЦИТИШ

Карим Йулдашев

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Анотатция: Ушбу макола режиссура ва актёрлик педагоглари олдидаги талабаларни укитиш жараёнида кандай талаб ва режалар турганлиги хусусида суз боради.

Калит сузлар: режиссура, актёрлик махорати,инновацион укитиш INNOVATIVE TEACHING OF DIRECTIONS AND DRIVING SKILLS

Karim Yuldashev

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstratc: This article discusses the requirements and plans for teaching students in directing and acting educators.

Keywords: directing, acting skills, innovative teaching

Режиссура йуналишининг 2-курс укув режасига куйидагилар киради: драма-асарларининг режиссёрлик тахлили, пъесалардан парчалар ва сахна куринишлари устида мустакил ишлаш, шунингдек педагоглар ишида ассистент сифатида иштирок этиш.

Актёрлик махорати дарсларида режиссёрлик ва актёрлик гурухи талаблари пъеса ва ролларни эффектив тахлили асосларини узлаштирадилар, муаллиф томонидан берилган холат ва матндан четга чикмаган холда табиий харакатланишни урганадилар, шу сабабли диккат марказига нутк муаммолари келиб чикади. Лекин 1-курсда олинган билим ва куникмалар, актёрнинг укув сахна майдончасида шахсий дунёкараши, импровизация махорати, хамда актёр хулкининг доимий усиб боришига карамасдан бу педагогик жамоанинг асосий масаласи булиб колаверади.

Шундай килиб, 2-курс пъеса урганиш - хартомонлама асар материалларини урганиш дарслари: режиссёр-талаба учун пъеса ва муаллифни урганиш ва актёр-талаба учун икки хисса изланиш, берилган ролнинг драматургик материалини урганишва талаб этилган холатда уз- узини урганишнингжиддий мактаби булиши лозим. 2-курс режиссёрлик ва актёрлик дарсларининг дифференцияси кучаяди: «режиссёр пъесани ёритиб беради,

актёр - аввало узини намойиш килади». Аммо «педагогларнинг эстетик позициясининг бирлиги гурухнинг нормал ривожланишида катта ахамиятга эга. Талабалар махорат ва режиссура дарсларида бир хил таълим берилишини нафакат билишлари, балки хис килишлари керак ».

Ва энг асосийси:2-курс укув дастурига муаллифлик материаллари кушилиши сабабли мураккаблашади, лекин бунда хар бир талабанинг актёрлик ва индивидуаллиги шакллантириш вазифаси уз кучида колади. «Ишхонада ёлгон ижодий шароит ва эстетик мухит яратилиши лозимки, бу талабанинг истеъдодини шундай тубигача намойиш килишга, яъни юзага чикмаган такрорланмас катламини -самимийлигини намойиш килиши лозим».

Педагоглар талабаларга кандай парча берилганига караб машклар танлашга харакат киладилар. Укув-педагогик холатларга кушимча махсус янгиларини топиш хам шулардан биридир. «Тизим бир жойда турмайди. Бугун режиссёрлик касби муаммоли ва бадиий масалаларни мураккаблашишини тахмин килади»(А.А.Гончаров). Педагоглар репертуар борасида хам огир аналогик изланиш олиб борадилар. Режиссёрнинг биринчи профессионал сифатларига бадиий асар танлаш, аник гоявий йуналиши ва юкори бадиийлиги киради.

Режиссура

Иккинчи йил булажак режиссёр учун янги ва мухим боскич хисобланади: адабий ва драматургик материал билан биринчи учрашади, муаллиф гоясига киришга ва уни амалга оширишга уринади. «Биринчи йил давомида биз бегона материални билмас эдик, - биз узимиз хам муллиф, хам ижрочи эдик. Узимиз этюдлар, импровизация шаклида матн тузар эдик. Энди олдимизда узимизнинг эмас, бошка ижодий жараёнми? Ижодий жараённи активлигини кандай саклаб колиш мумкин? драматург билан учрашувда узини "мен"ини кандай саклаб колиш мумкин?»(М.О.Кнебель)

3-4-семестрда режиссёрлик махорати элементларини узлаштириш иши давом этади, лекин асосий эътибор драматургик материалнинг деталларини урганиш ва пъесанинг режиссёр тахлилига каратилади. Режиссёр анализига куйидаги этаплар киради:

1. Пъесани режиссёр томонидан урганилиши - асарнинг эмоционал нуктаси, спектаклни худди бошлангич гоядек образли кура олиш.

2. Яралган спектакль образини пъеса тахлили оркали текшириш.

а) асар мавзусини ва долзарблигини аниклаш. Мазкур асар яралган давр шарт-шароитларини урганиш.

Пъэсани мохиятини очиб берган илмий, тарихий, адабий, пулицистик, мемуар материаллари билан танишиш.

б) драматик асарнинг гоясини ва асосий масаласини(асар нима максадда ёзилган) аниклаш. Драматургнинг дунёкарашини тушуниш, хамда бугун ва хозир спектакль куяётган режиссёр ва драматург максадлари бирлигини таъминлаш.

в) ушбу пъесадаги асосий зиддиятни ва унда катнашадиган кахрамонлар муносабатларини аниклаш;

г) пъесанинг асосий вокеа-ходисаларини, актини, тасвирини узликсиз ривожланувчи боскичлари каби аниклаш;

е) кахрамонлар характерлари ва уларнинг биографияси;

ж) мазкур пъеса персонажлари яшаётган ва харакатланаётган худудларни аниклаш;

з) пъесада муаллиф томонидан яратилган образлар тахлили: муаллиф нигохи, киёслаш метафоралари, лексика ва пунктуациянинг характерли хусусиятлари, муаллиф изохларининг табиати;

и) пъеса структураси, пъеса ва муаллифга тегишли композицион хусусиятлар, асосий лейтмотивлар;

к) пъесанинг жанрли ва стилистик характеристикаси.

Текширув натижаларини бауолаш

«Режиссёр муаллифнинг хис-хаяжонли оламига тулик кириб бориши, танланган драматург стилистикасида фикрлашни урганиши лозим»деган эди А.А.Гончаров.

Бу боскичда пъесага режиссёрлик килаётган талаба томонидан танланган тахлил - ёзма иш билан якунланади.

Педагог хохишига биноан мазкур ёзма иш талабалар томонидан турли шаклда бажарилиши мумкин.

Х,ар бир талаба уз пъесаси устида ишлашини ва биринчи мустакил иши учун айнан шу пъесадан парча танлашини таъминлаган холда тахлил буйича ёзма иш берилиши мумкин, бунда иш юкорида айтилган булимларга мувофик тулик хажмда бир ёки икки семестр вакт давомида бажарилиши лозим.

Ёзма ишни бир неча боскичларга булиш мумкин: бу холатда хар бир талаба 5-6 та турли пъесалар олади. Масалан: биринчисида факат мавзу, гоя, зиддият ва вокеа структураси ёритиб берилади; иккинчисида - асар вазифаси, образли тузилиши ва жанри; учинчисида - драматург яратган инсоний характерлар, уларнинг муносабатлари ва зиддиятдаги иштироки урганилади ва х.к.

Иш вактини кискартирган холда талабаларга биттадан пъеса(икки хафталарга) берилиши мумкин (хар бир актнинг асосий вокеа-ходисалари, зиддият ва унинг ривожланиш боскичлари). Талабаларнинг уйга вазифа натижалари умумий машгулотда педагог томонидан киёсланади ва

тугриланади. Бу жараёнда режиссёр-талабаларга мазкур пъесадан айнан бир хил парча устида амалий иш берилиши мумкин.

Бундай иш шакли, хажми ва сони турлича булиши мумкин, лекин максади бир булиши - талабалар пъеса устида ишлашга урганиши лозим.

«Режессуранинг хар кандай муаммосини узлаштириш жуда узок ва куп машкларни талаб килади» (М.О.Кнебель)

«Х,ар бир режиссёр муаллифнинг хар бир сатри ва хатларидан фикр ва харакатни юзага келтирувчи нуктани узига сингдириб, тарбиялай олиши зарур» (А.А.Гончаров)

«Яхши режиссёр ёмонидан шуниси билан фарк килади-ки, у пъесани сахна шаклига боглашга шошилмайди. Аввало у синчков врач сингари кичик сахналарни урганиб чикади» (А.В.Эфрос)

"Бутун курснинг иши факат назарияга богланиб колмаслиги учун, параллел равишда адабий материалнинг хар томонлама тахлилини урганиш: психологик харакатлар ёрдамида, мухит партитураси буйича-репетиция усули каби" (М.А.Чехов)

У ёки бу сахна мухити аникланди-дархол амалиётда яратишга уриниш, уни ичида яшаш, унда кандай жанрлар борлигини аниклаш лозим. Жанр режиссёр учун нима? Актёр учун-чи? Актёрнинг ифодаси, мавжудлиги ва кабул килиш услубида жанр спецификаси кандай намоён булади? Бунда пъесанинг у ёки бу сахнасини комедия, трагедия, фарс, публицистик репортаж каби жанрларда импровизация шаклида синаб курилди. Пъеса сахнасини психологик харакатлар буйича тахлил килинади. Пъеса сахнасининг ритмик тузилиши хакида сузлашдик, сунг берилган ритмик куриниш буйича бир канча режиссёр этюдларидан импровизация килдик. (режиссёр импровизация-этюдлари юзасидан тавсиялари В.Г.Сахновскийнинг "Режиссура ва уни укитишметодикаси" китобида берилган).

Режиссёрлар ва актёрларни хамкорликда укитиш спецификаси билан боглик пъесани амалий тахлилида талабаларни бирлаштиришнинг мавжуд усуллари: икки-учта режиссёр-талабаларга уртача икки хафтага уйга вазифа сифатида пъеса тахлили берилади, сунг уларга 4-5та актёр-талабалардан иборат гурух бириктирилади, улар пъесанинг тотал тахлили устида иш ташкиллаб, унга синов, импровизация, доклад ва гурухдаги режиссёрларнинг хабарлари, хужжатларни куриб чикиш ва давр буйича манералар тренингини киритишади.

Пъесалардан бири, намуна сифатида режиссёрлар гурухи педагоги томонидан курсда утиладиган куп киррали аналитик ишларнинг якуни сифатида тахлил килинади. Бу пъесанинг умумий курс буйича тахлили педагогнинг тегишли маърузаларининг даврига ёки пъесанинг сунги репетиция этюдига йул топиши мумкин. Мазкур намунавий тахлил тулик батафсил, иложи

борича бутун олам, мамлакат, театр хаёти билан, психологиянинг тубига тушиш ва фалсафанинг юкори чуккисига чикиш билан доимий хамоханг булиши лозим, хамда тарих ва футурология ёрдамида мусика, манзара ва кинодан намуналар булиши керак. У аниклиги ва образлилиги билан фарк килиши лозим. Бутун кафедра жамоаси олдида утказилган бундай пъесанинг "тотал" тахлили А.Попов, А.М.Лобанов, Ю.Завадской, И.Родун, Т.Ходжаеваларнинг анъанасининг давоми хисобланади.

"Пъеса тахлили" булимининг бундай кенг тушунчаси талабаларда интуитив фикрлаш билан бир каторда материалга шунгиш каби сифатларни уйготади ва ривожлантиради, бу эса асл хаёлдаги образлилик факатгина сезгида намоён булгани сабабли жуда мухим саналади.

"Замонавий образли фикрлаш театр санъатидаги метафора, гипербола, рамз ва бошка воситаларни тахмин килади. "(А.А.Гончаров)

Афсуски, биз педагоглар театр метафораси, театр рамзлари ва шунга ухшашлар хакида, "эътибор", "харакат", "жисмоний тетиклик" ёки "мушакларни буш куйиш"каби аник эмас, балки факатгина тахминий тасаввурга эгамиз. Театр амалиётида режессура бутун образлиликни мазкур постановкачи талантига боглик холда, унинг образли тафаккурининг ёркинлиги билан сезги оркали, кур-курона уз аксини топади.

Бизда, театр педагогикасида талабаларимизнинг образли тафаккурини тарбиялаш ва ундан ёмони - Актёр учун метафора нима? Режиссёр учун-чи? Уни кай тарзда артист ишининг технологиясига киритилади? Буни талабага кандай тушунтириш мумкин? ^андай машк килдириш мумкин? Образлиликни педагогик терминалогия ва методикага киргиздириш масалалари-чи?

Барчаси саволлар.

Режиссурада амалий машгулотларга "Актёрлик махорати" курси педагоглари томонидан амалга оширилган парча устида ассистент иши киради. Ассистент сифатида ишлаган талаба назария ва амалиётни мужассамлаштиришни урганади. Талаба асар тахлилидан гоя элементларига ва уларни амалга оширишга утади.

3-семестрда талабалар 2-семестр давомида мустакил тайёрлаган парчаларини курсатадилар. Педагогик ва мустакил ишларнинг репертуари кафедра мажлисида тасдикланади. Парчадаги роллар ижрочилари мазкур курс талабалари (актёрлар ва режиссёрлар) буладилар. Педагогик парча устида ишланганини уз амалиётларида текшириб курадилар. Мустакил парчаларни тайёрлашда педагоглар билан доимий кенгашилади.

Ишнинг мухим жараёнларидан бири парчалардаги ролларни тугри таксимлашдир. Бунда талаба, актёрнинг ижодий узига хослигини хисобга олган холда, ижрочини вазифасига йуналтира олишни урганиши зарур. Мустакил

ишларда ролларни таксимлаш масаласи режиссёрлар гурухининг машгулотларида мухокама килинади.

Асосий эътиборни талабаларнинг сахна куриниши устида ишлашларига каратиш лозим. Асар, назм ва насрдан сахна куринишларини яратишни билиш -режиссёрларни укитишнинг ажралмас ва зарур кисмидир. Таълим дастуридаги мазкур булимни урганиш жараёнида адабий дид, узга бадиий структурадаги асарни сахна тилига узгартириш юзага чикади ва ривожланади, хамда вокеликни сезиш ва драма санъати табиатини хис килиш кучаяди. Бундай машгулотлар таълим жараёнида нафакат фойдали, балки режиссёрларни келажакда муаллифлар билан театрда ишлашнинг зарур специфик билимларини оширади.

2-курс учун маъруза ва семинарлар мавзулари:

Актёрлар учун:

- Актёр ижодида суз: суз - харакат.

- Матн, кушимча матн: "иккинчи даражали".

- Кушимча матн ва харакат. "Ички куриш" (К.С.Станиславский)

- "Атмосфера" ва "бадиий буёк" репетиция усуллари сифатида. психологик жест (М.А.Чехов)

- Муаллиф ва актёр.

Режиссёрлар учун:

- Пъеса(хикоя,кисса, роман)нинг хар томонлама ва чукур тахлили.

- Режиссёр гояси яралишининг ишончли асоси.

- Режиссёрнинг пъеса тахлили ва синтезининг бирлиги.

- Режиссёрнинг пъеса тахлилининг шакллари ва тармоклари.

- Берилган вазиятлар йигиндиси, зиддият, вокеа-ходиса режиссёрнинг пъеса тахлилидаги асосий структуравий объекти сифатида.

- Муаллиф ва режиссёр.

Актёрлар ва режиссёрлар учун умумий:

- "Мен" берилган вазиятда. "Бугун, шу ерда, хозир".

- Импровизация репетиция усули сифатида. (М.А.Чехов)

- Образлилик ва иллюстративлик.

4-семестр охиридаги режиссурадан имтихон учун:

- Мустакил парчаларни намойиш этиш;

- Режиссёрнинг пъеса тахлили юзасидан ёзма иш. (узбек ёки чет эл драматургияси)

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

2. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

3. Haydarov, A., Akbarov, T., & Abdunazarov, Z. (2020). High purpose and leading action. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 70(12), 609-615.

4. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

5. Абдуназаров, З. (2020). Тимсоллар сиймосини яратиш. Oriental Art and Culture, (III), 146-150.

6. Абдуназаров, З. (2020). Миллий уйинларимиз иштирокида ёш актёрларни тасаввури ва диккатини чархлаш. Oriental Art and Culture, (III), 134138.

7. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

8. Болтабоева, У. (2020). КУТИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУХЛАРИДА САДНАВИЙ НУТКНИНГ АХДМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

9. Boltaboeva, U., Gofurova, B., Pulatov, R., & Mamatkulov, B. (2020). Methods of improving the young actors speech. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 11141123.

10. Болтабоева, У. (2021). МУСИКАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

11. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХИДА. Oriental Art and Culture, (6).

12. Болтабоева, У. (2021). УЗБЕК ТЕАТРИ САДНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТК МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental Art and Culture, (7), 171-180.

13. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

14. Usmonov, S., Boltaboeva, U., & Akbarov, T. (2021). Principles of working on a monologue with future actors. Asian Journal Of Multidimensional Research, 10(6), 28-38.

15. Boltaboeva, U., Usmonov, S., & Akbarov, T. (2021). A Look at Askia Art. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2277-2284.

16. Usmonov, S., Boltaboeva, U., Rahmonova, N., & Akbarov, T. (2021). Pedagogical Approaches To Educating Future Actors. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research, 3(05), 85-90.

17. Болтабоева, У. (2019). Ижодкор шахс-актёрни тарбиялашда жонли сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 37-39.

18. Рахматуллаева, Ш., Болтабоева, У., & Каримов, Б. (2019). Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 4649.

19. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

20. Болтабоева, У. (2020). Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар. Oriental Art and Culture, (I (2)), 26-32.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Boltaboeva, U. (2019). Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology. Eastern European Scientific Journal, (1).

22. Boltaboeva, U., Sh, U., & Rahmonova, N. (2019). Creative person-the role of live word in educating an actor. European Journal of Arts, (3).

23. Boltaboyeva, U., Rakhmonova, N., & Usmonov, S. (2020). Characteristics of speech Art: problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 559-567.

24. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

25. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

26. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 5(Conference), 4-4.

27. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

28. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

29. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

30. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

31. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

32. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

33. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

34. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

35. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

36. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

37. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

38. GofirjonYunusov, R. A., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look at the Folklore of Fergana Valleyor History of a Song in the Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2822-2827.

39. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

40. Talaboyev, A., Yunusov, G., & Ahmedov, R. (2020). Local methods of traditional singing. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2916-2920.

41. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

42. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

43. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 2407-2410.

44. Талабоев, А. (2019). Маком санъатида сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 25-28.

45. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. (2020). SONG PERFORMING IN TRADITIONAL PERFORMING ARTS: PAST AND PRESENT TIM. European Journal of Arts, (1), 85-88.

46. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

47. Дехконов, Р. (2020). СОГЛОМ АВЛОДЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ХАЛК УЙИНЛАРИ ВА АНЪАНАЛАРИНИНГ ТУТГАН УРНИ. Oriental Art and Culture, (V).

48. Utaganov, R., Dehqonov, R., & Tuxtasinov, M. (2020). MAIN ADVANTAGES OF TEACHING METHODS IN ARTS. European Journal of Arts, (2), 146-148.

49. Usmonov, S., Utaganov, R., & Dehqonov, R. (2020). Director's knowledge and approach in performing classical plays. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2921-2924.

50. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. Интернаука, (19-4), 55-56.

51. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

52. Хайдаров, А. (2021). ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БУЛИБ УЛГАЙИШИДА УЗБЕК ХАЛК ОГЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ УРНИ. Oriental Art and Culture, (6).

53. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

54. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

55. Аскарова, М. (2021). АДАБИЙ ЖАРАЁННИНГ ЗУККО ТАДКИКОТЧИСИ. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

56. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 2412-2415.

57. Мад, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН ХАЛК АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБИК ИТТИФОК ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ. Oriental Art and Culture, (7), 160-170.

58. Мадолимов, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУГ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ГАЛАБАГА КУШГАН ХИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР). Oriental Art and Culture, (7), 144151.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.