Научная статья на тему 'АЁЛЛАР САНЪАТИ: КЕЧА ВА БУГУН'

АЁЛЛАР САНЪАТИ: КЕЧА ВА БУГУН Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
245
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Яллачилик / лапар / созанда / доира / дутор / рақс / қўшиқ / қизиқчилик

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Қурбонова Мукаммалхон

Мақолада аёллар санъати хусусан, яллачилик, қизиқчилик санъатининг тараққиёт босқичлари, ушбу санъат ривожига ҳисса қўшган ижодкорлар ижод намуналари ҳақида маълумотлар келтирилган. Фарғона водийси аёллар санъатининг ривожидаги ўзига хос ўрни, хонликларгача бўлган ва хонликлар даври, мустамлака даври, мустақиллик йилларида аёллар томонидан ижро этилган лапар, ялла, ашула, қизиқчилик санъатининг ўзига хос томонлари ёритилган. Ижро дастурларидан ўрин олган қизиқчиликлар, лапарлар, яллалар, намуналар келтирилган. XVIII-XIX асрларда Қўқон хони Худоёрхон даврида ижод этган санъаткор аёллар ва уларнинг давомчилари номлари келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АЁЛЛАР САНЪАТИ: КЕЧА ВА БУГУН»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 2 / September 2021

АЁЛЛАР САНЪАТИ: КЕЧА ВА БУГУН

Курбонова Мукаммалхон Узбекистон давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Маколада аёллар санъати хусусан, яллачилик, кизикчилик санъатининг тараккиёт боскичлари, ушбу санъат ривожига хисса кушган ижодкорлар ижод намуналари хдкида маълумотлар келтирилган. Фаргона водийси аёллар санъатининг ривожидаги узига хос урни, хонликларгача булган ва хонликлар даври, мустамлака даври, мустакиллик йилларида аёллар томонидан ижро этилган лапар, ялла, ашула, кизикчилик санъатининг узига хос томонлари ёритилган. Ижро дастурларидан урин олган кизикчиликлар, лапарлар, яллалар, намуналар келтирилган. XVIII-XIX асрларда Кукон хони Худоёрхон даврида ижод этган санъаткор аёллар ва уларнинг давомчилари номлари келтириб утилган.

Калит сузлар: Яллачилик, лапар, созанда, доира, дутор, ракс, кушик, кизикчилик.

WOMEN'S ART: PAST AND TODAY

Kurbanova Mukammalxon Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: The article provides information about the stages of development of women's art, in particular, yallachilik, the art of hobby, the works of artists who contributed to the development of this art. The unique role of the Fergana Valley in the development of women's art, the peculiarities of the art of lapar, yalla, singing, hobby, performed by women before the khanates and during the khanate period, the colonial period, the years of independence. Interests, lapars, yallas, samples from the performance programs are given. The names of women artists and their successors created in the XVIII-XIX centuries during the reign of Kokand khan Khudoyorkhan are mentioned.

Keywords: Yallachilik, lapar, sozanda, doira, dutor, dance, song, hobby.

Узбекистон мустакилликка эришгандан кейин узбек халки миллий кадриятлари, миллий маданияти, бетакрор санъати, мумтоз маком ашулалари, халк огзаки ижоди ва барча санъат жанрлари кайтадан жонланиб, тикланиб, жах,онга юз тутди.

Давлатимиз томонидан санъат ва адабиётимиз, театр санъатимизнинг ривожланиши учун алохида эътибор берилиб, бу соханинг ривожланишига барча шарт-шароитларни яратиб бермокда. Узбекистонда Ватанимиз келажак ворислари булган ёш авлодни етук, билимли, салохиятли, баркамол килиб вояга етказиш учун барча гамхурликлар килинмокда. Ёшларимизнинг таълим олишлари учун куплаб имкониятлар мавжуд.

Узбек халкининг мусика бойликларини туплаш ва урганиш, уни ёш келажак авлодларимизга ургатиш, устоз- шогирд анъаналарини изчил давом эттириш хозирги кунда мухим ва долзарб вазифаларидан биридир. Ушбу мусика ва санъат бойликларидан ижодий фойдаланиш учун уларни хар томонлама чукур ва мукаммал урганиш лозим. Тарихий ёдгорликлар, кухна ёзма асарлар, археологик казилмалар, узбек халк огзаки ижодини, миллий санъатимизни жуда кадимийлигидан далолат беради. Х,ар бир санъат жанрининг бошланиши, ибтидоси халк огзаки ижоди махсулидир. Демак санъатимизнинг энг кадимий манбалари фольклоршунослик халк огзаки ижоди, яъни фольклор кушиклар, аллалар, яллалар, мехнат ва маросим кушиклари, маколлар, маталлар, эртак, афсона, миф, асотир, ривоятлар, достон, уланлар асосида таркиб топган. Яна бунга мисол тарикасида кадимги давр фольклори, маросим фольклори, болалар фольклори, халк лирикаси, фольклор ва ёзма адабиёт, узбек халкининг эпик жанрлари тизими, халк достончилиги, достончилик мактаблари, уларни эпик анъаналари, туркий халклар фольклорини узаро алокалари, огзаки театр ва халк томоша санъати, огзаки, анъанавий халк кушиклари, мусикалари, барча воха ва худудларга хос ракс санъатларини алохида тилга олишимиз мумкин. Кадим-кадим замонлардан фольклор асарлари намуналарини лапарчилар, уланчилар, аскиячи ва кизикчилар, кугирчокбозлар, ровийлар, маддох ва эртакчилар, бахшилар, достончилар, кушночлар халк уртасида ижро этишган ва таргиб килишган.

Узок утмиш маданий ёдгорликлари ва ёзма манбаларидан маълум буладики, кадимий туркларда нафакат эркаклар фольклори балки аёллар фольклори хам алохида ахамият касб этади. Кадим-кадимдан шаркда аёлларнинг ижтимоий ва сиёсий мавкелари юксак даражада булган. Аёл санъаткорларнинг жамиятдаги алохида урни булган. Бошига румол ураган, узун куйлак кийган иффатли аёл-мусикачилар эъзозланган, созанда ва хонанда аёлларнинг тасвирлари акс этган терракота хайкалчалари ва деворий суратлар ашёвий далил булиши мумкин.

Фаргона водийсида хам узок утмишга оид маданият масканлар мавжуд булиб, ушбу худудлардан куплаб мусика илмига оид манбалар топилган.

Чуст, Мунчоктепа, Косон каби кухна шахарларда олиб борилган куплаб археологик изланишлар натижасида бу худудларда кадимги маданият учоклари булганлиги аникланган. Жумладан, Академик А.Аскаров рахбарлигидаги

археологлар 1989 йилда Поп туманида жойлашган кухна Мунчоктепа шахри саганаларини урганиш оркали кадимги аждодларнинг жун, пахта ва ипакдан тайёрланган кийим-кечаклари, мехнат куроллари ва турмуш тарзи хакида кимматли маълумотларни кулга киритганлар. Топилмалар орасидан мусикага оид топилмалар хам мавжуд. Шу уринда мусикачи ёнидан чиккан, чарм гилоф ичида яхши сакланган 1500 йил аввалги кушнай хозирги кушнайдан деярли фарк килмаслиги эътиборлидир.

Узок утмишда халк маросимлари ва маълум бир урф-одатлар билан боглик (масалан, туй кушиклари, йиги-йуклов) айтимларни ижро этиш факат аёл ва кизлар зиммасида булган. Кадимдан келаётган шундай маросим кушиклари каторига "Ёр-ёр"ларни киритиш мумкин. Узбек аёллари хаёти нинг ажралмас кисми хисобланган бундай айтимлар, "Алла" ва "Йиги" сингари, аёллар калбидаги мукаддас хис -туйгулар билан уйгунлашади. Узок даврлардан бугунги кунгача уз кийматини йукотмай келаётган "Ёр-ёр"лар бизга аён булган аёллар яллачилик санъати оханглар тизимининг туб негизини ташкил этганлиги билан алохида ахамиятлидир. Кадимдан келаётган шух раксли айтимлар янги мазмун билан кайта жонланиб, хозирда маълум лапар ва ялла жанрлари куринишида шаклланган.

"Узбекистонда мусикали драма ва опера каби жанрларнинг шаклланишида Фаргона водийси яллачилик санъатининг алохида урни борлигини эътироф килиш жоиз. Биринчидан, кушик айтиш, дутор чертиш хамда раксга тушиш санъатларини узида мужассам этган яллачилик санъатида театрга якин жихатлар мавжуд. Иккинчидан, айрим яллалар, узига хос кичик сахнавий куринишлар тарзида ижро этилади. Масалан «Килпиллама», «Бозорга боккол», «Энажон» каби яллалар кичик сахна куринишида икки яллачи аёл томонидан ижро этилади."1

Бу каби маълумотлар хакида Мамажон Рахмоновнинг «Узбек театри тарихи» китобида хам куйидаги фикрлар келтирилган: "Туркстонда кадимда аёллар труппалари булган. VII асрда араб истилосидан кейин эрлар ва аёллар театрларини ажраб чикиши аёллар труппаларини ичкарида мустакил ривожланишига олиб келди."2 XVIII-XIX асрларда Кукон хони Худоёрхон давридаги аёллар труппалари хоннинг ойимлари ва канизаклари учун турли томошалар куйганликлари маълумотларда келтирилади. 1884-йилларда Наманганнинг бир карвонсаройида аёллар труппаси томонидан бир неча спектакллар куйилганлиги ва томошани минглаб томошабинлар курганлиги уша даврда аёллар труппасини катта кучга эга эканлигидан далолат беради. Шу йилларда донги чиккан Самаркандлик аёл санъаткор Курбонхоним, Рустам биби,

1 Н.Тургунова Яллачилик санъатининг сахнавий талкинлари.УзДСМИ хабарлари-2019/3(11)

2 М.Рахмонов "Узбек театри тарихи "Тошкент 1975 й 59 б

Мадалихон даврида Зухра кизик, Худоёрхон даврида Иклим додхо, Душим кампир, Кора тукай, Зебунисо, Жахон отин номлари, яна Фаргонада Хувайдо отин, Айнисо хофиз, Исирга отин, Элликбоши хофиз хам ижод килганликлари келтириб утилган. Улар спектаклларини ичкарида аёллар даврасида утказар эдилар. Аёллар труппасида утказиладиган уйинларда спектаклдан кура мусика, куй, лапар, ялла, ашула ва ракс санъати устунлик килар эди. Уларнинг орасида кизикчилар, ашулачилар, созанда ва раккосалар булар эди, аёллар факат доира ва дутор чалишган. Ижро дастурларидан кизикчиликлар, лапарлар, яллалар, ракслар, сахна куринишлари жой олган.»3

Бу каби манбалардан хулоса килиш мумкинки, Шаркда, хусусан, водийда аёллар санъатининг тараккий этиши кадим илдизлари узок утмишга бориб такалади.

XVIII-XIX асрнинг биринчи ярмида Кукон хонлигида ракс санъати ривож топди. "Катта уйин", "Кема уйини" каби жамоавий ракслар такомиллашди. Бу вактда Фаргонада "Хона базм", "Хуфя базм" деб аталадиган ва ашула билан олиб бориладиган лирик ва шух уйинлар тараккий топди. Хон саройида ичкари ховлида Ойимлар ва канизлар йигилишиб турли базмлар уюштиришган, уйин-кулгу килишган. Аёллар ичида хам кизикчилар ва аскиячилар булган. Улар турли кизикликлар (интермедия), аёллар пайрови асосида тарафма-тараф аския килишган. Х,аммадан хам "Кема уйини" кизик булган. Даврага бир гурух кайиклар сузиб кирадилар. Кайикчилар кушик айтиб, кушик охангига мослаштириб эшкак эшадилар. Улар Ойимлар ва уларнинг бой мехмонлари томон "сузиб" келиб, пул йигадилар. Кайиклар каттик когоздан ишланган булиб, тагидан икки оёк учун тешик очилган. Кайик атрофи сув рангидаги парда билан уралганлиги учун оёклар куринмайди. Янада ишончли булиши учун, кайикнинг оёк куйиладиган жойига ясама (сохта) оёк урнатилган булади.

Бу уйинни Хитойда булган савдогарлар Кукон хонига айтиб беришганлиги, хонга маъкул булган бу уйин мамлакатда тадбик этилгани, кейинчалик бу уйин болалар ижросида ижро этилгани тугрисида Х.Бобобековнинг "Кукон тарихи" китобида кизикарли маълумотлар берилган. Бугунги кунда туй маросимларда болалар ижро этилаётган "от уйини" ракси шундан келиб чикккан.

"Аёллар кизикчилиги (театри)—узбек хотин-кизлари орасида таркалган халк огзаки санъатининг бир тури. XVIII—XIX асрларда купгина шахар ва кишлокларда бу санъат катта роль уйнаган. Масалан, XIX асрда Куконда Иклим додхох деган санъаткор рахбарлигида аёл кизикчилар тудаси булган. Уларнинг репертуари турли хил кизикчиликлардан, кулгили хикоялардан, хажвий кушиклардан ва яллалардан ташкил топган.

3 М.Рахмонов "Узбек театри тарихи "Тошкент 1975 й

AennapgaH Kynna6 TaHHKnu Macxapa6o3 Ba KH3HKHunap HHKKaH. Ynap KypcarraH aftpuM TOMomanapga 6oftnHK Ba KaM6aFannuK, h^thmohh Macananap xaM KypcarunraH. Bom MaB3y эca xothh- KH3napHHHr yH-^HKpu, op3y-HcTaKnapu, TaKgupu Ba xaeTugaH onuHraH. "YcMa KyHHm", "KyHgomnuK", "nogaHu", "Manna geBOHa" acapnapga aennapHHHr orup MexHaru Ba aaHnnu KucMaru TacBupnaHca, "3aM6yp", "^OMna эmoн", ".Hoh coByH" KoMeguanapuga aMangopnap Ba pyxoHHHnapHHHr KupguKopnapu $om этнnгaн. Aennap KU3HKHHnurH Tearpnapuga axnoK, TypMym, ouna Ba Tap6ua MaB3yugaru ToMomanap xaM TamKun этнnгaн. ByHga "OHa 6unaH KH3HHHr Tyfira 6opumu", "KaHHoHa KenuH ^aH^anu", "^onHHHr yfinaHumu" Ka6u ca^Hanap Mucon 6ynagu. Aennap TOMomanapuga u^ogKop xaM, H^ponu xaM, TOMoma6uH xaM aennapgaH TamKun TonraH."4

ffly ypuHga KyKoH xoHnuru gaBpuga HHKapu xoBnuga yTKasunaguraH 6a3Mnap Tyrpucuga.

"KpSunHaTH 6op KaHu3nap maxapHHHr Mamxyp aennapu 6ynraH HycpaT X,o$H3, Tunno X,o$H3, To^m X,o$H3, MucKon X,o$H3, Xoh Orana, Hhcok Orana, YnyF6н6н yfiuHHu, fflox6anna, Pa^a6xoH, Tomxo$H3 Ba MapFunoHnuK 3e6uxoHnapgaH paKc, co3, amynara TatnuM onagunap. Ba3MnapHH aHa my KaHH3nap kh3hth6, yTupraHnapHH cen Kunagunap, y3napuHHHr khhhk yTupumnapuga eHrun-ennu nanap, ynaHnapHH afiTcanap xaM, KaTTa 6a3Mnapga ^ugguftpoK amynanapHH aHTagunap, paKcu xaM myHra apama 6ynagu."5 Kyftuga ynap aHTraH amynanapgaH 6at3unapHHHHr MarnnapuHH KenTupaMH3:

A3an gexKoHH KagguHr TaxnuHH to cap6anaHg этgн,

Myxa66ar pumTacuH KyHryn Kymu 6yfiHHFa 6aHg этgн.

By TaHxo Mexpu6oHHM MacTH noatKun hhkh6 BaxKHM,

BomuMra caKpara6 ®;ohh TaHHM rapgu caMaH этgн.

ManouK maxHacu xypmugu xycHHHr caKpamugyp ge6,

Onu6 ofinoHTHpuS Tat3HM ynyH rapgyHFa 6aHg этgн.

^moh Ky3 TerMacyH ge6 xycHyHra эн, xy6nap moxu,

^aMonuHr omuHa yn goHa xonu(Hu) cunaHg этgн...

KaHH3nap y3napu KonraHnapuga эca, TepMa Ba nanapnapra yTagunap:

Ky3aM onu6 cyBra HHKcaM, ox ypogup 6up HuruT,

Ky3aM Kyw6 KynoK concaM, epguH aHpunraH HuruT.

EpguH afipunFoH HurHTHHHr epu MaH 6yncaMMyKaH?

KynuFa khpfhh 6epy6, KyKcuga ®;oh 6epcaMMyKaH?

^apeHHHr HapeFuga 6up Tyn Fy3a,

Yn Fy3aHHHr Taruga onTHH Ky3a.

^oh aKa, ®;ohhm aKa, ap3HM cu3ra,

4 Узбек Совет Энциклопедияси 1-жилд 171 б

5 Яхёхон Дадабоев Т. 2016. 54б

Bnp Kena Kymn6 KyfinHr Kapo Ky3ra. ^apeHHHr HapeFnga Kyfi 6epaMn3, TyTHKym 6onacnFa Tyfi 6epaMn3. TyTHKym 6onacnFa eMaK Kepap, Ep 6nnaH yÖHaMOKFa ropaK KepaK.

Capofiga TyTRnHnnKga, OTa-OHacu, aKnHnapngaH finpoKga 6ynraH KaHroaKnap Kan6 gapgnapnHn Kyfira conagn. Ep wpraH KynanapHH, Cynypafi coHHM 6nnaH, ^aHrn HHKca cyB cenafinH, Ky3garn emnM 6nnaH. Byn6yn Kenn6 cafipacnH, ^OHHMra gapMOH afinacnH. KHMHHHr Mafinn KHMga 6ynca, Kya6epnHr yfiHacHH.

AKa OTHHr yn amap, YpaMa ^ynnap apamap. Cn3geK onnoK finrnTra, BrogeK ^yBOH apamap. ^yMHyKgap ннppнnnafigнp, ffloM 6ynraHra yxmafignp. roparnM gyKKnnnafignp, Ep KenaraHra yxmafignp...

"X,apaMga yp$-ogar, pacM-pycyM, aHtaHanapra KaTtnfi aMan KnnnHraH. Bona тyFнnнmн ongngaH nc nnKapnm, TyFnnraHngaH cyHr TyKKn3 Kena, yH 6np Kena, öemnKKa conap, con onap, 6emnK Tyfin, TeTanoa KnnraHga conanoK; Bhöh CemaHÖa, Bh6h ^opmaHÖa, n^TopnnK, Xamn Kyp^oH, MaBnyg, ^nnnarnpasoH, HaKnpnK, MexMoH finFgn, Mynan Tyfin, Kyp6oHnnK Ba 6omKa MapocnMnap MyHTa3aM Tap3ga yTKasnö TypnnraH. MapocnMnapra Ypga TamKapncngaH oTnHofinnap, finpnK MaHca6gopnap, эmoнnap, Typanap, 6ofinapHnHr xoTnHnapn, Kn3napn xaM TaKnn^ KnnnHraH. fflyHnHrgeK, ypgaga Tyfinap xaM 6ynn6 TypraH: yFnn yfinaHraH, kh3 nnKapnnraH, xaTHa Tyfinapn KnnnHraH"6. Hhkox Tyfinapnga Kyfingarn ep-epnap afiTnnraH:

... HHmoonno my Kena TyfixoHagnp ep-ep, X,afi-xafi ynaH, ®;oh ynaH, xaK MycTa^o ep-ep. KennH canoM Knngnnap, Kn3nap Keny6 ep-ep, XaK Mycra^o Ky3napn emra Tyny6 ep-ep.

6 a. AagaöoeB T.2016. 546

LKÜ^M

Фотимани ул дамда, хижолат тутиб ёр-ёр, Худойимдан ул замон, рухсат булуб ёр-ёр. Х,ай-хай улан жон улан, жоним фидо ёр-ёр, Ёр-ёр айтиб уйнашиб, барча кизлар ёр-ёр...

Отинбибидан канизлар ва цизлар ёр-ёрни илиб кетадилар:

Тахта-тахта зар куприк тахтинг булсин ёр-ёр,

Хон хазратин кизларидек бахтинг булсун ёр-ёр.

Хон хдзратин кизларини Али олган ёр-ёр,

Ёр-ёр айтиб киз бериш хондан колган ёр-ёр.

Йиглама киз йиглама туй сеники ёр-ёр,

Остонаси тиллодан уй сеники ёр-ёр.

Коматлари келишган ёр сеники ёр-ёр,

Сутдан утган номусу-ор сеники ёр-ёр.

Дарё тулкин, сувлар тошкин, утолмайман, ёр-ёр, Отим орик, манзилимга етолмайман, ёр-ёр. Отгинамни орик килган шу майда тош, ёр-ёр, Рангинамни сарик килган ул калам кош, ёр-ёр. Х,овлимизнинг оркасида хайинчакка, ёр-ёр, Чакка куйлак ярашади келинчакка, ёр-ёр. Чакка куйлак енгига тут кокайлик, ёр-ёр, Куёв тура багрига ут ёкайлик, ёр-ёр. Х,ай-хай улан, жон улан, гул кесганим, ёр-ёр, Бир ховлида кувалашиб, тенг усганим, ёр-ёр. Х,ай-хай улан, жон улан, гул кайда бор, ёр-ёр, Бир яхшига бир ёмон, хар кайда бор, ёр-ёр.

Лапар куйлари раксий характерда булиб, одатда икки киши томонидан диалог (айтишма) тарзида хамда ракс-уйинлар билан ижро этилади.

Ялла жанрининг асосини хам раксли куйлар ташкил этади. Улар икки турга булиниб, биринчи тур яллаларга диапозони унча кенг булмаган, куп жихатдан кушикларга якин булиб, накоратларнинг доимийлиги билан ажралиб туради. Накоратни бир киши томонидан эмас, балки унисон хор (купинча тингловчилар) томонидан айтилади. Айни вактда, накорат билан айтиладиган ялланинг асосий бандлари эса яккахон яллачи томонидан ракс тушиб ижро этилади. Иккинчи тур яллаларга эса, аксинча, уз тузилиши жихатдан ривожланган куйлар характерли булиб, ундаги куй асосий бандини накоратлар орасида олинганини курмаймиз. Бу турдаги яллалар одатда унисон хор ва яккахон яллачининг маълум тартибда навбатма-навбат айтиши билан бирга ракс этувчи сифатида хам яккахон яллачи

хамрохлигида махсус раккоса уйинга тушади.бу турдаги ялла куйларининг ривожланганлиги даражаси куп томондан ашула жанрига якин келади. Якка холда яллачилар уз кушикларига дутор ёки доирада жур булишади. 2-3 аёлдан иборат ансамбллар доира журлигида куйлашади.

Бундай ижролар Узбекистоннинг турли вохаларида узининг алохида услуб ва йуналишларига товуш хамоханглигига эга булганидек, Фаргона водийсида хам узига хос ижрочилик маданиятининг профессионаллик даражасига кутарилган ёркин санъат намунасидир. Турли даврларда Фаргона водийсида ушбу жанрларни машхур ижрочилари яшаб утганлар. Жумладан, Нусрат Х,офиз, Мискол хофиз, Тош хофиз, Ражабхон, Лутфихон ая, Адолатхон ая, Хддяхон Хдмдамова сингари хофизлар бу анъанани давом эттириб келганлар.

Узбекистон халк артисти, "мехнат шухрати" ордени сохибаси Рахима Мазохидова ана шу устозларнинг ижрочилик йулларини юкори даражага олиб чиккан, бу борада алохида мактаб яратган санъаткордир. Устоз санъаткор Рахима Мазохидова репертуари жуда бой булиб, хар хил жанрларда куйлар эдилар. "Омонёр"ларни устоздек махорат билан хеч ким айта олмаган. "Тановор", "Кари наво", "Мужгонларинг", "Х,о-Х,о", "Курдилар", "Кандинаво", "Гулзорим", "Феруз", "Пахтакорим", "Булмагай", "Кукон ёр-ёри" сингари киркдан ортик ижролари олтин тасмаларга ёзилган. Мен богларга кираман Кизил гуллар тераман Ок олтинни тулдириб Давру-дарон сураман. Отма мани тошлар билан омонёр, Учиб борай кушлар билан омонёр. Кушлар кетса ман кетолмайман, Мактаб тулсин ёшлар билан омонёр.

Узбекистонда хизмат курсатган санъат арбоби Юлдузхон Исматова билан узок йиллар хамкорлик натижасида "Тановор", "Омонёр", "Куконда юз очар" дастурлари асосида катор фильм концертлар яратилди, унлаб ансамбллар ташкил этилишига туртки булди.

Устоз Рахима Мазохидова ижод билан чегараланиб колмай, устозлардан урганган лапар, айтишув, маросим кушикларини янгидан тиклаб алохида ансамбллар тузди ва махаллалардан оддий санъатга чанкок кизлар ва аёлларни жалб килиб, профессионал ансамбллар даражасига етказди. Шулардан бир намунаси Дегрезлик махалласидаги "Омонёр" халк фольклор дастасидир. Бу ансамблнинг иштирокчилари уз даврида 50 нафарга етди. Йиллар давомида уз сафини ва дастурини янгилаб борди. Хрзирда бу ансамбил иштирокчилари нафакат Республикамиз, хатто чет эл томошабинларини хам лол колдирдириб

келмокда. Ансамбл ижро этган лапар, ёр-ёрлар, улан, айтишув сингари намуналарни устоз халк орасидан излаб топдилар ва сабот билан уз шогирдларига ургатдилар.

Халк кушиклари факат яхшилик кунларида айтиладиган ижролардан ташкари, дафн маросимларида йиглаб айтиладиган гирён йиги кушикларини хам уз ичигша олади. Устоз санъаткор ушбуларни хам аник ижро оркали намоён килиб, алохида дастур яратдилар.

Бугунги кунда доира чалиб лапар айтаётган киз- аёллар опани узларига устоз деб билишади. Опанинг унлаб шогирдлари унинг хайрли ишларини давом эттириб келмокдалар. Энг севимлм шогирдларидан Хурсаной Кодирова ёшлардан иборат "Кукон ёр-ёри" фолкьлор дастасини тузиб, устоз анъанасини давом эттириб келмокда.

Хурсаной Кодирова ансамблга бадиий рахбарлик килиш билан бирга асрлар оша сакланиб келаётган узбек халк лапар ва кушиклари хамда урф-одатларини ёшлар уртасида кенг таргиб килиб келмокда .

Лапар ва кушиклар мавзу ва ижро усули йиллар давомида ижтимоий хаёт узгариши билан узгариб борди. Бу жихатларни Р.Мазохидова ва унинг шогирди Х,Додирова ижоди мисолида куришимиз мумкин.

Йиллар утиши билан турмуш тарзи ижтимоий мухит узгариши, аёлларнинг жамиятдаги урни, уларга булган муносабат яхшиланганлиги сабабли ижро этилган яллалар мазмуни хам узгариб борган. Утмишда асарлар мунгли дард, хасрат билан куйланган булса хозирги дориломон кунларда шух-шодон, бахтли хаётни мадх этувчи куй-кушиклар ижро этилмокда.

Мисол тарикасида Р.Мазохидова ижросидаги лапарни куришимиз мумкин: Киз боланинг яхшиси хам чой фуруш хам гушт фуруш Шошганида арзон фуруш баччалик хам осон эмас

Лапарда ижрочининг хаёти акс этган булиб, хаётидаги кийинчиликлар, килган ишлари куйга солинган.

Ушбу ялла шогирди Х.Кодирова ижросида куйидаги талкинда ижро этилган:

Киз болани яхшиси хам жой килур, хам чой килур

Шошганида мехмон килур, келин булиш осон эмас

Ижтимоий хаётдаги узгаришлар яллага кучганини куришимиз мумкин.

Богим бор, богбоним бор, ака дул дур той

Богимда бустоним бор е, ака дул дур той

Армоним йук бир кизман, ака дул дур той

Лавзи халол ёрим бор е, ака дул дур той

Акам мени йу солди , ака дул дур той

Деразасига гул солди е, ака дул дур той

Деразасидан карасам, ака дул дур той

Пакир билан бир солди е, ака дул дур той

Даврлар узгариши, инсонлар хаёт тарзидаги узгаришлар халк кушикларида хам уз аксини топганиининг гувохи буламиз. Мустакиллик йилларида дориломон кунларни тараннум этувчи яллалар сони купайди. Турли мавзудаги яллалар яллачилар дастуридан урин олди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. М.Рахмонов. Узбек театр тарихи. "ФАН"нашриёти. 1975й

2. Узбек Совет Энциклопедияси. 1-жилд

3. Д.Бобобеков. Кукон тарихи. "ФАН"нашриёти. Тошкент. 1996й

4. Я.Дадабоев. Худоёрхон урдаси. 2016й

5. С.Маннопов. Навобахш оханглар . " IJOD PRESS". Тошкент. 2018й

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Н.Тургунова.Яллачилик санъатининг сахнавий талкинлари.УзДСМИ хабарлари. 2019/3(11)

7. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

8. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

9. Haydarov, A., Akbarov, T., & Abdunazarov, Z. (2020). High purpose and leading action. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 609-615.

10. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

11. Абдуназаров, З. (2020). Тимсоллар сиймосини яратиш. Oriental Art and Culture, (III), 146-150.

12. Абдуназаров, З. (2020). Миллий уйинларимиз иштирокида ёш актёрларни тасаввури ва диккатини чархлаш. Oriental Art and Culture, (III), 134138.

13. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

14. Болтабоева, У. (2020). КУТИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУДЛАРИДА САХНАВИЙ НУТКНИНГ АДАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

15. Boltaboeva, U., Gofurova, B., Pulatov, R., & Mamatkulov, B. (2020). Methods of improving the young actors speech. ACADEMICIA: AN

INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1114-1123.

16. Болтабоева, У. (2021). МУСИКАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

17. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХДДА. Oriental Art and Culture, (6).

18. Болтабоева, У. (2021). УЗБЕК ТЕАТРИ САХДАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТК МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental Art and Culture, (7), 171-180.

19. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

20. Usmonov, S., Boltaboeva, U., & Akbarov, T. (2021). Principles of working on a monologue with future actors. Asian Journal Of Multidimensional Research, 10(6), 28-38.

21. Boltaboeva, U., Usmonov, S., & Akbarov, T. (2021). A Look at Askia Art. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2277-2284.

22. Usmonov, S., Boltaboeva, U., Rahmonova, N., & Akbarov, T. (2021). Pedagogical Approaches To Educating Future Actors. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research, 3(05), 85-90.

23. Болтабоева, У. (2019). Ижодкор шахс-актёрни тарбиялашда жонли сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 37-39.

24. Рахматуллаева, Ш., Болтабоева, У., & Каримов, Б. (2019). Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 4649.

25. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

26. Болтабоева, У. (2020). Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар. Oriental Art and Culture, (I (2)), 26-32.

27. Boltaboeva, U. (2019). Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology. Eastern European Scientific Journal, (1).

28. Boltaboeva, U., Sh, U., & Rahmonova, N. (2019). Creative person-the role of live word in educating an actor. European Journal of Arts, (3).

29. Boltaboyeva, U., Rakhmonova, N., & Usmonov, S. (2020). Characteristics of speech Art: problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 559-567.

30. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

31. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

32. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 5(Conference), 4-4.

33. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

34. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

35. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

36. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

37. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

38. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

39. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

40. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

41. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

42. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

43. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

44. GofirjonYunusov, R. A., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look at the Folklore of Fergana Valleyor History of a Song in the Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2822-2827.

45. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

46. Talaboyev, A., Yunusov, G., & Ahmedov, R. (2020). Local methods of traditional singing. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2916-2920.

47. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

48. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

49. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24072410.

50. Tana6oeB, A. (2019). MaspM caHtarnga cy3HHHr ypHH. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 25-28.

51. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. (2020). SONG PERFORMING IN TRADITIONAL PERFORMING ARTS: PAST AND PRESENT TIM. European Journal of Arts, (1), 85-88.

52. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

53. ^exKOHOB, P. (2020). COF.TOM AB^OA^APHH fflAKn.TAHTHPHffl^A XA^K YHKHTAPH BA AHLAHA-TAPKHKHr TYTrAH YPHH. Oriental Art and Culture, (V).

54. Utaganov, R., Dehqonov, R., & Tuxtasinov, M. (2020). MAIN ADVANTAGES OF TEACHING METHODS IN ARTS. European Journal of Arts, (2), 146-148.

55. Usmonov, S., Utaganov, R., & Dehqonov, R. (2020). Director's knowledge and approach in performing classical plays. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2921-2924.

56. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. HnreprayKa, (19-4), 55-56.

57. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O' QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

58. Гайдаров, А. (2021). ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БУЛИБ УЛЕАЙИШИДА УЗБЕК ХАЛК ОЕЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ УРНИ. Oriental Art and Culture, (6).

59. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

60. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

61. Аскарова, М. (2021). АДАБИЙ ЖАРАЁННИНГ ЗУККО ТАДКЩОТЧИСИ. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

62. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24122415.

63. Мад, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН ХАЛК АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБЩ ИТТИФОК ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ. Oriental Art and Culture, (7), 160-170.

64. Мадолимов, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУЕ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ЕАЛАБАГА КУШГАН ХИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР). Oriental Art and Culture, (7), 144-151.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.