Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБИҚ ИТТИФОҚ ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ'

ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБИҚ ИТТИФОҚ ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
588
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
Туркистон ўлкаси / Париж рақси / 1960-1970-йилларда Ўш театри / иккинчи жаҳон уриши / Айсадора Дункани / Муҳитдин Қори Ёқубов / Лондон / Британия қироличаси / Turkestan region / Paris dance / Osh theater in 1960-1970 / World War II / Aysadora Duncani / Muhitdin Qori Yakubov / London / Queen of Britain

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дилмурод Мад

Ушбу маколада ўзбек рақс санъатининг дарғаларидан бўлган Тамара Хоним ҳаёти ва ижод йўли давомида босиб ўтган машаққатли ва шу билан бирга дунё эътирофига сазовор бўлган умр йўллари ҳақида маълумотлар келтирилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEOPLE’S ARTIST OF UZBEKISTAN TAMARA XANUM’S CREATIVE ACTIVITY IN ART DURING THE FORMER ALLIANCE PERIOD

This article provides information about the life and career of Tamara Khanum, one of the leaders of the Uzbek dance art, who has gone through a difficult and at the same time world-renowned career.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ХАЛҚ АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБИҚ ИТТИФОҚ ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 7 / 2021 ISSN 2181-063X

УЗБЕКИСТОН ХАЛК АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБЩ ИТТИФОК ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ

Дилмурод Мадолимов

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада узбек ракс санъатининг даргаларидан булган Тамара Хоним хаёти ва ижод йули давомида босиб утган машаккатли ва шу билан бирга дунё эътирофига сазовор булган умр йуллари хакида маълумотлар келтирилади.

Калит сузлар: Туркистон улкаси, Париж ракси, 1960-1970-йилларда Уш театри, иккинчи жахон уриши, Айсадора Дункани, Мухитдин Кори Ёкубов, Лондон, Британия кироличаси.

PEOPLE'S ARTIST OF UZBEKISTAN TAMARA XANUM'S CREATIVE

ACTIVITY IN ART DURING THE FORMER ALLIANCE PERIOD

Dilmurod Madolimov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article provides information about the life and career of Tamara Khanum, one of the leaders of the Uzbek dance art, who has gone through a difficult and at the same time world-renowned career.

Keywords: Turkestan region, Paris dance, Osh theater in 1960-1970, World War II, Aysadora Duncani, Muhitdin Qori Yakubov, London, Queen of Britain.

Тамара Хоним 1906 йил 29 март куни Туркистон улкасининг Горчаково бекатига (хозирги Маргилон шахри) сургун килинган Анна ва Артём Петросянларнинг камсукум оиласида дунёга келган. Узбек махаллада улгайиб, кизалок коши-кузи кора шух-шодон махаллий болакайлардан колишмади. Махаллада дайди артистлар труппаси пайдо булгач, барча тамошага югурарди. Тамарани кузбойлагичлар, дорбозлар ва раккослар узига сехрлаб куйди. Уйда у курган харакатларини беихтиёр такрорларди. Борган сайин унинг харакатлари илдамрок булиб, олти ёшга кириб, кизалок якинларини каршисида раксга тушиб, тахсинларга сазовор булган.

"Мана, курасиз, у хали Парижда раксга тушади!" - дея гурурланиб кайд этган эди онаси. 1918 йил Тамара илк бор хакикий сахнага чиккан.

Унинг ёши 12 да булишига карамай, колганлар билан тенгма-тенг иштирок этган. Х,аваскор концертлардаги ёш раккосанинг иштироки кескин ажралиб турарди, у хануз омма олдида раксга тушувчи ягона аёл киши булган, устига-устак, юзи очик холда сахнага чиккан. Тамарага нистабан такдидлар давом этарди ва ота-онаси уни фалокатлардан йирок килиш максадида Тошкентга жунатишади. 1922 йил кизалок Тошкент балет труппаси укувчисига айланади ва Аброр Х,идоятов, Ятим Бобожонов, Али Ародобус Иброхимов каби биринчи узбек артистлари рахбарлик килган юкори махоратли концерт гурухларида раксга туша бошлайди. Афсуски, унинг "беадаб" тарбияси хакидаги гап-сузлар она кдшлогигача етиб боради ва махаллий дин ишкивозлари унинг отасини вахшиёна улдиришади. Онаси фарзандлари билан ёлгиз колади ва Тамара намойишлардан ишлаган улушини якинларининг нон-чойи учун юборади.

Тамара Хоним дунё санъаткори эди. Ундаги умуинсонийлик характеры ёшликдан шаклланибулгурган. Буни эътироф этмай иложимиз йуц.

Тамара Хоним (хакикий исми - Тамара Артёмовна Петросян) - раккоса, хонанда, балетмейстер. СССР халк артисти (1956). Иккинчи даражали Сталин мукофоти лауреати (1941). Тамара Хонимни "шарк Айсадора Дункани"деб номлашган. Британия маликасининг шахсан узи атокли артистга санъат кушган улкан хиссаси учун мукофот топширган.

Телевидение ва мусикий клиплар давридан аввал Урта Осиёга хос этник мега-юлдуз булган. Уни мусикий намойишларда тинглаш ва куриш мумкин булган.

Ушбу машхур аёлнинг такдири том маънода Шумшук кизникига ухшашдир. У бутун дунёга шухрат козонишдан аввал очлик ва камбагалликни бошдан кечирган. Унинг исми нафакат Совет Иттифоки буйлаб, балки ундан ташкарида хам шов-шувга сабаб булган. Асли узбек шахарчасидан булган бу арман кизининг шухрат козонишида, шубхасиз унинг аник максад сари интилиши, мехнаткашлиги ва ноёб бадиий махорати кул келган

Куп асрлик бой ва бетакрор маданиятимизнинг ажралмас кисми булган миллий ракс санъатининг халкимиз маънавияти, бадиий-эстетик карашларини юксалтириш, ёш авлодни миллий кадрият ва анъаналаримизга хурмат, Ватанга мухаббат ва садокат рухида тарбиялаш борасидаги урни ва ахамияти тобора ортиб бормокда.

Бу эса ушбу санъатни бугунги кунда жамиятимиз хаётининг барча сохаларида руй бераётган туб узгаришларга мос холда ривожлантириш, миллий ракснинг турли йуналиш ва намуналарини, мамлакатимизнинг турли минтакаларида шаклланган мумтоз ракс мактабларини кайта тиклаш ва келажак авлодларга безавол етказиш хамда бу борадаги таълим-тарбия, таргибот ишларини кучайтиришни такозо этмокда.

Зеро санъатга ошно калбларда асло ёмонлик булмайди. Санъатга бахшида умр сохибаси Тамара Хоним хаёт ва ижод йули оркали хам узбек миллий ракс санътини бутун дунёни забт этганини гувохи буламиз. Тамара Хоним ижоди билан танишар эканмиз Узбекистон халк артисти Ёркиной Хотамовани фикрлари ёдимизга тушади. Устоз Тамарахоним билан утган ижод йулларини доимо тулкинланиб гапириб юрар эди.

СССР Халк артисти Тамара Хоним билан биз дастлаб Уш театрида танишганмиз. Чунки менинг йжодий фаолиятим 1960-1970-йилларда Уш театри билан боглик. Х,ар йили ёз фаслида уч ой давомида гастрол ва консертлада юрар эдик. Шу пайтларда бизнинг театрга хам барча машхур санъаткорлар: Тамарахоним, Алижон Х,асанов, Комуна Исмоилова, Сойибхужаев ва бошка куплаб санъткрплар ташриф буйурарди. Бизнинг жамоа улар билан биргаликда Козогистон, ^иргизистон хатто, Фаргонагача булган шахарларда ижодий сафарларда булар эдик.

Тамара Хоним дунёнинг барча давлатларида гастролларда булган. Шу билан биргаликда каерга борса уша жойнинг кушикларидан урганиб кайтар эди. Узбекистонда консерт бериш жараёнида уларни маромига етказиб ижро этар эди. Касбига чукур мехри сабаб, гуризинча кушикка грузин кийимида, афгонча кушикка афгон кийимида, арманча кушик булса, арманча кийиниб сахнага чикар эди. Хар бир халкнинг кийимини яратишда уларнинг тарихи ва маданиятини урганган холда костюмери билан кийим яратар эди. Бу даврда барча маданиятли кишилар санъаткорларга караб уз имиджисини яратар эди. Буни яхши англаб етган Тамара Хоним кийиниш маданиятига катта эътибор каратган. Тамара Хоним консертларида доимо мен бошловчилик килар эдим. Унинг ижросидаги кушиклар асосан лапарлардан иборат эди. Халк огзаки ижодига оид шеърларни кушик килиб куйлар эди. Халк огзаки ижодига оид асарлар албатта бир киши томонидан яратилар, кейинчалик муаллифи унитилиб, халкнинг мулкига айланар эди. Шу сабаб, Тамара Хоним ижросида айтилган кушикларнинг барчаси халкнинг олкишига сазовор эди.

Каерга борсам санъат хакида гап кетганда уларнинг ижод йулини эслаб утмасам булмасди. Хрзирги ёшлар санъатга кириб келар экан, аввало, бу каби санъат даргаларини босиб утган ижод йулини урганса нур устига аъло нур. Биз, албатта, устозларимиздан сахна сирларини, сахна маданиятини яхши ургангамиз. Тамарахоним сухбатларидан бирида Парижда гострол жараёнларини эслайди. Уста олим доирачи билан биргаликда узбек миллий раксларини намойиш этиб хаммани олкишига сазовор булганини ва у ердага барча газеталар нашр этилиб хабарлар таркаганини тулкинланиб эсга олади. Бундан куриш мумкинки санъат миллат ва элат танламаслиги аксинча, унда хаммани бирлаштира олиш кудрати намоён эканлигини гувохи буламиз. Тамара

Хоним оиласи санъаткорлар оиласига айланди. Синглиси Гавхар Абдуллаева, жияни яйра Абдуллаевалар хам узбек санъатини дунёга ёйишда уз хиссани кушганлар. Тамара Хоним кайси давлатга борса консертни аввало узбекча

кушик айтишдан бошлар эди. ***

Узбекистон Гулзор ^ам шахри лолазор Карндай гузал боглар

Келинг мехмонлар ***

Жон жон жон Жоним Узбекистон Жон жон жон

Жоним сенга курбон ***

Келди бахор уйнанг Бахтли замон куйланг Келинг дустлар мехмонлар

Тамкин шеъри Р.Раумонов мусицаси

Санъаткорнинг хаёт йуллари хар сохада урнак килса арзигулик. Тамара Хоним доима узини яхши саклар эди, соглом турмуш тарзига риоя килар, бу оркали барчага урнак эди. Х,атто 85 ёшларида хам баланд пошнали оёк кийимида хам чиройли ракслар ижро этар эди. Шу сабабдан ижодкор узок умр курган.

СССР да уруш йилларида 30-дан ортик санъаткорлар труппаси хизмат курсатар эди.

Тамара Хоним ижодининг айни гуллаган палласи уруш йилларига тугри келган. Санъаткор Уз труппаси ва шогиртлари Гала Исмоилова, Комуна Исмоилова, опаси Лиза хамда бошка бир канча ижодкорлар билан фронда химат килишган. Хдтто сухбатларида акопларга кириб, барча солдатларга шукух, рух багишлаш максадида узлуксиз консертлар беришган. Боши узра сомолётдан захарли моддалар сочаётганда хам улар уз ишларини давом эттирганлар. Бу каби мардонаворлик уша давр аёлларида камдан-кам учрайдиган холат эди.

Иккинчи Жахон Уруши даврида Тамара бутун фронт буйлаб концертлар берган - Тинч океанидан Оврупагача. Бу учун харбий кумондонлик ягона артистга капитан унвонини топшириб, кирол олиб юриш хукукини берган.

Тамара Хонимнинг чикишларини курган давлат хукмдорлари, кузга куринган сиёсатшунослар, жамоат арбобларида у билан шахсан танишиш истаги тугаларди. Бастакор Исок Дунаевский шундай ёзган: "Сиз мени куёшли Узбекистонга ташлий этдингиз Рахмат! Аммо мен учун Сиз ва Сизнинг ажойиб санъатингиз булган барча ер куёшли булади", деган.

Ижодий махоратини туплаб, 1930 йил таникли артист уз кучини балетмейстер сифатида синаб куради. 1932 йил режиссёр З.Кобулов ва бастакор П.Рахимов билан хамкорликда у Урганчда театр ташкиллаштириб, унда хам балетмейстер, раккоса ва педагог-тайёрловчи булади. Унинг ташаббуси билан Тошкентда мумтоз балет мактаби очилади.

СССР Балет труппаси Урта Осиё буйлаб гастроль сафарларида булиб, халк ракслар буйича концертлар беришади. Кичик шахар ва кишлокларда киз бола раккоса томон таъна тошлари отилади. Тамара хар бир чикиши билан хаётини хавф остига куярди: зурайган халойик уни бурдалаб ташлашга тайёр эди. Унинг хаётини таникли мусикачи ва суз устаси Юсуфжон кизик куткуриб колган. Гала-говурда унинг устига паранжа ташлаб, халойик ичидан билдирмай олиб чикишнинг уддасидан чиккан.

Буш келмай, уз максади сари олга кадам ташлаш учун оз-мунча журъат талаб килинмаган. 1923 йил у Москвага жунайди ва А.В.Луначарский номидаги Театр техникумида укишни давом эттиради. Москвалик тамошабинлар хаётининг бош сахифаларидаги кунгилсизликларни коплаб, ёш иктидор сохибасини катта завк билан кутиб олишган. Айнан Москвада у "Шарк калдиргочи" номига эга булган.

Концертлардан сунг тамошабинлар уз завкини ифодалаш учун сахна ортида кутиб олишарди. Грим хонасида ёш истеъдод сохиби - таникли кушикчи Мухитдин Кори Ёкубов мактовларга кумиб ташлаганда, Тамара хайратланмаган. Рахбарият кушикчини таништириб, "Энди сиз бирга иштирок этасиз", деган. Унда раккоса "бирга" деганда бир умр эканлигини билмаган хам: Мухитдин унинг турмуш уртоги ва кизининг отаси булди.

Ёш келин-куёв биринчи чет эл сафарига Францияга йул олишди. 1925 йил Парижда Халкаро декоратив санъат кургазмаси булиб утган. Мухитдин Кори Ёкубов ва Тамарага уз ватанининг номидан иштирок этиш вазифаси тушди. Уларнинг чикиши хайратомуз муваффакият олиб келиб, узбек артистлари хакида парижликлар хали узок эслаб юришди.

Уйга кайтишаркан, эр-хотин Германия оркали келишган, зеро Тамара таникли раккоса Айседора Дункан билан танишмокчи булган. У Тамаранинг ковургаларини ушлаб, санаб куришни илтимос килган, зотан, оддий тана тузилишида бу кадар мураккаб ва ажойиб харакатларни бажариш имконсизлигини айтган.

Кенг омма эътирофи ва шарафга Тамара 19 ёшида эга булган. Париждаги муваффакиятдан сунг унинг каршисида бутун дунё намоён булган. У ер шарининг яримини айланиб чикккан. Бир кичик вокеадан сунг унинг исмига Хоним тахаллуси мустахкам урнашиб олган. Кунлардан бир куни Москвага уюштирилган катта сафар олдидан концерт ташкилотчиларидан бири махаллий ахоли Тамарага "хоним" дея юзланишаётганини эшитиб колади. Эртасига "Тамара Хоним" исмли афиша бутун шахар буйлаб осилган эди.

Чет элликлар бу ажойиб аёл кайси миллат вакиласи эканлигини тушуна олишмаган. Келиб чикиши арман, узи эса узбек махаллада катта булган Хоним хар бир чет эл сафаридан уйига янги ракс олиб келаркан, унга батамом шунгиб кетарди. Унинг ижодий галаёнида 86 халк ракси жамланди. Тамара нафакат ракси, балки турли халкларга хос узгача кадам ташлашлари, юз имо-ишоралари, тана харакатлари билан ажралиб турарди. Ракс либослари, грим ва у ижро этган ракс шу даражада узгарар эдики, бу ажойиб аёлни курган хар бир халк уни уз ватандоши деб уйларди.

1938 йил у икки жанрни - кушик ва раксни бирлаштириб, сахна санъатида узига хос узгариш килди. Энди артист куплаб тилларда куйлар эди хам, шу билан бирга, хеч кандай кокилишсиз, тоза ва равон ижро киларди. "Сахнадан туриб, ахоли билан юзланарканман, мен ва тамошабин уртасидаги узвий богланишни сезаман. Бизларни боглаётган куринмайдиган иплар сони куп булгани сайин, ичимга аллаким кириб, менинг урнимга ракс тушаётгандай, гуё", тан олади артист.

Ундаги ушбу жушкинлик, касбига булган фидойилик, мехнатсеварлик ва Яратган томонидан берилган истеъдод куп йиллар давомида унга юкори хурмат ва шараф олиб келган. 1935 йил Лондонда булиб утган Халкаро фестивалда Британия кироличасининг шахсан узи унга санътга кушган хиссаси учун мукофот топширган. Тамара Хоним 1991 йил Тошкентда вафот этаркан, сахна чикишларида кийган минглаб костюмларини уй-музейида саклашларини васият килиб кетади. Бу либосларнинг хар бири олтин ва кумуш зар ипларда тикилган, уларга кимматбахо тошлар тикиб чикилган - хар бири узига хос санъат асари.

Тамара Хоним музейи 1994 йил очилган. Унда яшаш хоналарининг интерьери, либослар, пластинкага ёзиб колинган кушиклар, ажойиб картиналар жамланмаси, фотосуратлар ва таникли артистларнинг кул ёзмалари сакланиб колган. Улар орасида нашрдан чикмаган хотиралари, шунингдек, ёши улуглик даврида ёзилган шеърлари хам бор. Улардан бирида Тамара Хоним Умар Хдйёмнинг сатрларидан фойдаланиб, "Такдир сенга бергани келди, энди четлаб ва олиб куймай кетмайди..." дейилган

Тамара Хоним шунчаки санъат даргалари эмас, хакийкий ватанпарвар аёл сиймосида куз олдимизда гавдаланади .

Бу каби санъаткорларни ёд этиш оркали келгуси авлод калбида ватанпарварлик хиссини уйготиш ва шу билан бирга бугунги дориламон кунларимиз осонликча кулга киритилмаганлиги, ватанни химоя килишда дунё халкларига узбек ракс санъати хам узининг муносиб хиссасини кушганини эслатиб утишдан иборат.

Узбекистонда ракс санътини янада ривожлантириш максадида хукуматимиз томонидан бир канча карор фармонлар ишлаб чикилмокда Жумладан Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 4 февралдаги ПК-4584-сонли карори кабул килинди. Ушбу карор асосан "Бахор" давлат ракс ансанбили давлат муассасаси фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирларига багишланган.

Бу каби узбек санъти ва маданиятига булган юксак эътибор юртимизни дунёга янада танитишда улкан пойдевор булиб хизмат килади.

Тамара Хоним сингари узбекнинг ватанпарвар аёлининг ижоди ва машаккатга тула хаёт йуллари келгусида ёш авлодни чин мехнатга ва узлигини топишида ёрдам берса ажаб эмас.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг 2019 йил 23 октябрдаги ПК - 4495-сон Карори.

2. Республикаси Президентининг 2020 йил 4 февралдаги ПК -4584-сонли карори

3. Узбекистон Республикаси миллий энциклопедияси 8-9-томлари

4. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

5. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

6. Усмонов Ш. САХДАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

8. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

9. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

10. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148152.

12. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

13. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

14. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

15. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

16. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

17. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

18. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

19. Омоновна X. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

20. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

21. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

22. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

23. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

24. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САХНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

33. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

34. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАНКИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

36. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАХМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

37. Омоновна Х. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

38. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

39. Рузиева Г., Хабибжонов И. САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

40. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

41. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL

MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 1308-1313.

42. y^H x. h. t. mnrnyHoenHK^A CO.nHK-BOHXOHA TEPMHHO.OTH£CHHHHT TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

43. yeah X. H. T. Y3BEK CO.HK TEPMHTOAPHHHHT AOOHKCAЦH£ yCy^H BH.AH ^CA^HmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

44. Mup3aeBa H. yPTA ACP mAPK MA£AHH£TH BA 3A^HPH^AHH MyXAMMA^ BOByP //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

45. W.mOH H^O^H^A MH^^HH yHFOHHm XAPAKATH

46. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

47. nynaroB P. «MHP3O YHyFBEK» TPATEAH^CHHHHT ^PATHHHfflH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

48. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

49. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

50. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. AK6apoB T. OO.BK.OP BA AHLAHABHH MyCHKA MACA.A.APH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

52. Ac^apoBa M. Y3BEK A^ABHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

53. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHr HyTKHHH TAKOMH^^AmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO.OTH£.APHHHr A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

54. TypcyHOB B. ^O.Fy H^PO^^HnHTH TAPHXHrA BHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. TypryH6aeB P. MeTaMatnyMOT: xycycH^raapu, Typnapu Ba CTaHgapraapu //Science and Education. - 2021. - T. 2. - №. 5. - C. 167-175.

56. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. - 2021. - T. 25. - №. 6. - C. 2225-2232.

57. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

58. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

59. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

60. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

61. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

62. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

63. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.