Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУҒ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ҒАЛАБАГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР)'

ЎЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУҒ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ҒАЛАБАГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР) Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
407
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
1941-1945 йиллар / Улуғ Ватан уруши / фронт / ғалаба / санъаткор / 1941-1945 / Great Patriotic War / front / victory / artist

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Дилмурод Мадолимов

Ушбу маколада (1941-1945 йиллар) Улуғ Ватан уруши йилларида Ўзбекистонда яшовчи санъат аҳли ҳам кўнгилли бўлиб урушга отлангани, қолганлари эса фронт ортида меҳнат қилганлиги ҳақида қисқача тўхталган. Ўзбек санъаткорлари ансамбль ташкил этиб уруш бўлаётган жанггоҳларда жангчиларга маънавий далда бериб, катта дастурда концертлар, саҳна кўринишлари, асарлардан парчалар намойиш этишган. Уларнинг асарларида ғалабага бўлган улкан ишонч, маънавий жасорат уфуриб турган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONTRIBUTION OF UZBEK ARTISTS TO THE VICTORY OF THE GREAT PATRIOTIC WAR FRONT AND BEHIND THE FRONT (1941-1945)

This article (1941-1945) briefly mentions that during the Great Patriotic War, artists living in Uzbekistan also volunteered for the war, and the rest worked behind the front lines. Uzbek artists have formed an ensemble to give moral encouragement to the fighters in the war zones, and in a large program performed concerts, performances, excerpts from works. In their works there was a great confidence in victory, spiritual courage.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУҒ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ҒАЛАБАГА ҚЎШГАН ҲИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР)»

УЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУГ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ГАЛАБАГА КУШГАН ХИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР)

Дилмурод Мадолимов

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада (1941-1945 йиллар) Улуг Ватан уруши йилларида Узбекистонда яшовчи санъат ахли хам кунгилли булиб урушга отлангани, колганлари эса фронт ортида мехнат килганлиги хакида кискача тухталган. Узбек санъаткорлари ансамбль ташкил этиб уруш булаётган жанггохларда жангчиларга маънавий далда бериб, катта дастурда концертлар, сахна куринишлари, асарлардан парчалар намойиш этишган. Уларнинг асарларида галабага булган улкан ишонч, маънавий жасорат уфуриб турган.

Калит сузлар: 1941-1945 йиллар, Улуг Ватан уруши, фронт, галаба, санъаткор.

THE CONTRIBUTION OF UZBEK ARTISTS TO THE VICTORY OF THE GREAT PATRIOTIC WAR FRONT AND BEHIND THE FRONT (1941-1945)

Dilmurod Madolimov

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article (1941-1945) briefly mentions that during the Great Patriotic War, artists living in Uzbekistan also volunteered for the war, and the rest worked behind the front lines. Uzbek artists have formed an ensemble to give moral encouragement to the fighters in the war zones, and in a large program performed concerts, performances, excerpts from works. In their works there was a great confidence in victory, spiritual courage.

Keywords: 1941-1945, Great Patriotic War, front, victory, artist.

Купмиллатли Узбекистон халци бутун тараццийпарвар инсоният цатори 1941-1945 йилларда Иккинчи жауон урушида фаол иштирок этиб, фашизм устидан цозонилган буюк Галабани таъминлашга муносиб уисса цушди.

Эл-юртимизнинг уруш йилларида курсатган мардлик ва цаурамонлиги биз учун улкан жасорат мактаби, зурур-ифтихор манбаи булиб, вацт утгани сайин бу улмас цадриятларнинг ауамияти тобора ортиб бормоцда.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев

Биздан бир неча йиллар узокликда булиб утган уруш, яъни Улуг Ватан уруши, (1941-1945 йиллар) Узбекистан сархадларида эмас, балки Украина, Белоруссия, Болтик буйи ва Россия ерларида булди. Собик совет иттифокидаги бошка халклар каторида фашистлар агрессиясини Узбекистонга карши килинган агрессия, деб билиб, оммавий суръатда урушга отланилди. Узбекистон халки огир ва кийин шароитда яшаётган булса-да, душмандан озод килинган туманлар, вилоятлар ва республикалар ахолисига бегараз ва байналмилал ёрдам курсатди. Чунки фашизм каерда, кайси мамлакатда пайдо булишидан катъий назар, у жахондаги барча эрксевар халкларнинг, жумладан, Узбекистон халкининг хам душмани булганлигини тарих манбаларида куришимиз мумкин.

1941 йил 22 июнда немис фашист боскинчилари собик советлар мамлакатига хиёнаткорона хужум бошладилар.Уша даврда ун бешта республика, шу жумладан, Узбекистон хам собик иттифок тасарруфида эди. Уруш барча миллат ва элатлар учун жуда огир келди. Узбекистонга Россиядан жуда куплаб завод-фабрика, огир ва енгил саноат корхоналари кучирилиб келтирилди. Урушда Германия томонидан босиб олинган Украина, Белоруссия, Латвия, Литва, Эстония хамда Россиянинг купгина худудларидан етим колган болалар, кариялар, хотин-кизлар хам Узбекистонга эвакуация килинди. "Барча нарса фронт учун", "Барча нарса галаба учун" шиори остида Узбекистоннинг етти ёшдан етмиш ёшгача булган ахолиси сидкидилдан мехнат килдилар. Балогат ёшига етган йигитлар, курол кутариб хужум кила оладиган барча эркаклар фронтга, урушга сафарбар килинди. Узбекистонда яшовчи санъат ахлининг куплари хам кунгилли булиб урушга отланди. ^олганлари эса фронт ортида мехнат килдилар. Узбекистонлик санъаткорл арансамбль ташкил этиб, уруш булаётган жанггохларда жангчиларга маънавий далда бериб, катта дастурда концертлар, сахна куринишлари, асарлардан парчалар намойиш этдилар.

1941-1945 йилларда Узбекистонда театр ва санъат ривожланди, театр ва санъат арбоблари фронтнинг олдинги марраларида булдилар. Иккинчи жахон уруши йилларида республикамизда 30 дан ортик концерт бригадалари ташкил этилиб, улар харакатдаги армия кисмларида 35 мингдан ортик ногиронларга 26 мингта концерт куйиб бердилар, жангчиларни рухлантирдилар. Тамарахоним, Х,алима Носирова, Мукаррама Тургунбоева, Сора Эшонтураева, Лутфихоним Саримсокова, Гавхархоним, Маъмуржон Узоков, Журахон Султонов, Коммуна Исмоилова ва бошка санъаткорлардан ташкил топган ансамбль иштирокчилари жангчиларни рухлантирдилар, маънавий далда булдилар ва уларнинг галабага булган ишончини янада ошишига узларининг муносиб хиссаларини кушдилар.

Узбек санъаткорлари ансамбли репертуарларида жангчиларга куч-кудрат, мадад, рух берувчи, она Ватан, кахрамонлик, мардлик ва жасоратни тараннум

этувчи куй-кушик ва ашулалар урин олганди. "Олга бос", "Она юртим" каби кушиклар шулар жумласидандир. Шоирлар ва ёзувчилар хам уз асарларида уруш мавзусини кенг ёритиб бордилар.

Устоз санъаткор Неъматжон Кулабдуллаев урушда иштирок этган жанггохларда кон кечиб, бир неча марта огир ярадор хам булган. Шундай огир пайтларда хам жангдан буш пайтларда кушиклар куйлаб, куролдош дустларига мадад булган. Буюк устоз санъаткорларимиздан Журахон Султонов, Маъмуржон Узоковлар уз ижодларидаги энг сара кушикларидан булмиш Собир Абдулла сузи (Журахон Султонов мусикаси) билан "Найлайин", "Отга миндим" номли ашулаларини "Фронтга кузатиш" фильмида мохирона ижро этганлар.

Узбекистонда яшаб ижод этувчи барча шоир ва ёзувчиларнинг ижод махсули хам дахшатли уруш мавзусига багишланди. Уша вактда Узбекистон ёзувчилар уюшмаси раиси шоир Хдмид Олимжон хам уруш мавзусида бир неча шеър ва балладалар ёзди. "Жангчи Турсун", " Роксананинг куз ёшлари", "Кулингга курол ол", "Шнелим" каби шеърлар шулар жумласидандир. Х,амид Олимжон улуг рус шоири Константин Симоновнинг бир неча уруш мавзусидаги шеърларини узбек тилига таржима килдики, ушбу шеърлар хаттоки узбек мухлисларини лол колдирди ва узбекча кушик булиб кейинчалик хам буюк галабага багишланган тадбирларда севиб тингланди. Бу кушикка айланган шеърлар: "Мени кутгил", "Она турар кулда гулдаста" каби мангуликка дахлдор асарлар эди.

1941-1945 йилларда "Узбекфильм" узининг бир неча тарихий киноларини суратга олди. "Тохир ва Зухра", "Насриддин афанди" "Алишер Навоий" каби кинолар олтин фондимиздан жой олган. (1941-1945 йиллар) Улуг Ватан уруши йилларида Узбекистонда яшовчи санъат ахли хам кунгилли булиб урушга отланган, колганлари эса фронт ортида мехнат килганлигини куришимиз мумкин.

Узбекистонлик Машхур кушикчи ва раккоса, балетместер, профессоёнал раксининг асосчиларидан бири, СССР халк артисти (1958), Сталин мукофоти лауряти (1941) - Тамарахоним (Тамара Артиёмовна Петросян, (1906-1991) ижросида 500дан ортик кушик ва ракслар 86 тилда янграган булиб, уни инглиз томошабинлари "Шарк марвариди" деб атаганлар. Тамарахоним 1939 йил август-сентябр ойларида барпо этилган водийдаги муаззам сув иншоати - Катта Фаргона канали курилишида бир канча санъаткорлар хамрохлигида уз санъатларини курилиш иштирокчиларига намойиш этган. Катта Фаргона каналининг барпо этилишига асосий сабаблардан бири бу кишлок хужалигининг янада ривожлантириш йулидаги асосий омилларда булган. Яъни дехкончилик чорвачилик пахта саъноати каби йуналишларни тезлик билан баркарорлаштириш булиб, бу асосан фронт ортидаги асосий хомашё

таъминотини таъминлаш борасидаги асосий ишлардан саналган. Тамарахоним мана шундай улкан ишда биринчилардан булиб уз санъати билан хисса кушди. 1941-1945 уруш йилларида Тамарахоним узбек давлат хотин-кизлар "фронт ансамбли "да фаолият олиб борди. Узбек харбий театрларида актириса, хонанда, раккоса ва балетместр булиб ижодий фаолият олиб борди. Тамарахоним бутун фронт буйлаб концертлар берган - Тинч океанидан то Оврупагача кириб борган санъаткор булди. Бу учун харбий кумондонлик ягона артистга капитан унвонини топшириб, курол олиб юриш хукукини берган.

Хулоса килиб айтадиган булсак, 1941-1945 йилларда барча узбек санъаткорлари, шоир ва ёзувчилари фидокорона уз мехнатларини аямадилар. Санъатсевар халкимиз бошка даврларда булганидек, уруш йилларида хам халк санъатга янада купрок якинлашди ва улкан муваффакиятларини кулга киритди. Шуни алохида таъкидлаш керакки, маданият ва санъат ходимлари халкни душманга карши нафрат рухида тарбиялашда, жангчиларимизни Ватанни душмандан озод этиш йулидаги матонатли жангавор харакатларида рухий кувват багишлаш учун бутун куч ва воситаларини сарфладилар. Х,алкимизнинг севимли санъаткори, атокли узбек актрисаси, санъат фидойиси Сора Эшонтураева айтганидек, маданият ва санъат ходимларининг уруш йилларида захматкаш узбек мехнаткашлари олдидаги хизматлари, уларнинг сахналаштириб куйган театр асарлари, ижро этган куй ва кушиклари, узбек халкини мехнатга, душманга карши курашга рухлантириб борди. Маданият ва санъат ходимлари мехнаткашлар хаёти ва турмуши билан доимий богланиб улар манфаати, фикр-хаёли, умид ва орзу истакларини ижодлари оркали тараннум этдилар.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Узбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёевнинг 2019 йил 23 октябрдаги ПК - 4495-сон Карори.

2. Узбекистон Республикаси миллий энциклопедияси 8-9-томлари

3. "МАРГИЛОН 2000" КИТОБДАН

4. Жахон тарихи (1918-2007) 2009 йил М.Лафасов

5. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

6. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

7. Усмонов Ш. СА^НАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education

//ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

9. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №2. Conference. - С. 4-4.

10. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДИККАТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148-152.

13. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

14. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

15. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

16. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

17. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

18. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

19. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

20. Омоновна X. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КИЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

21. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

22. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

23. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

24. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУТКИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

34. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

35. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

37. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАДМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

38. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЯИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

39. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

40. Рузиева Г., Дабибжонов И. САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

41. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

42. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 1308-1313.

43. y^H X. H. T. mnmyHOCnHK^A CO.HK-BO:®XOHA TEPMHHO.OTH£CHHHHr TA^KHKH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

44. y^H X. H. T. y3BEK CO.HK TEPMHHHAPHHHHT АOOHKCАЦH£ yCy^H BH.AH ^CAHHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

45. Mup3aeBa H. yPTA ACP mAPK MA£AHH£TH BA 3AXHPH£AHH MyXAMMA^ BOByP //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

46. W.mOH H^O^H^A MH^^HH yHFOHHm XAPAKATH

47. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

48. nynaroB P. «MHP30 y.yFBEK» TPArE^H^CHHHHr ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

49. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

50. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

52. AK6apoB T. OO.BK.OP BA AHLAHABHH MyCHKA MACAHAHAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

53. Ac^apoBa M. y3BEK A^ABHH TAHKH^H TAPAKKHETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

54. Fo^ypoBa B. AKTEPHHHT HyTKHHH TAKOMH^^AmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO.OrH£HAPHHHr AXAMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. TypcyHOB B. TO.HFy H^PO^RHHTH TAPHXHrA BHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

56. TypryH6aeB P. MeTaMatnyMOT: xycycH^raapu, Typnapu Ba CTaHgapraapu //Science and Education. - 2021. - T. 2. - №. 5. - C. 167-175.

57. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. -2021. - T. 25. - №. 6. - C. 2225-2232.

58. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

59. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

60. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

61. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

62. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

63. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

64. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.