Научная статья на тему 'ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ТАРИХИГА НАЗАР'

ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ТАРИХИГА НАЗАР Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
827
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қўғирчоқбоз / корфармон / бадиҳагўйлик / чўпоёқ / импровизатор / персонаж

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Абдурашид Мадалиев

Ўзбек қўғирчоқ театри ўзининг бой ва мазмунли тарихига эга. Ягона саҳна қонуниятларига бўйсундирилган профессионал театр пайдо бўлгунига қадар ҳар қандай театр тури ўзининг анъанавий тарихий йўлини босиб ўтган. Мақолада ўзбек қўғирчоқ театрининг пайдо бўлиш ва ривожланиш босқичлари ҳақида фикрлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚЎҒИРЧОҚ ТЕАТРИ ТАРИХИГА НАЗАР»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 2 / September 2021 ISSN 2181-063X

КУГИРЧОК ТЕАТРИ ТАРИХИГА НАЗАР

Абдурашид Мадалиев Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг

Фаргона минтакавий филиали

Аннотация: Узбек кугирчок театри узининг бой ва мазмунли тарихига эга. Ягона сахна конуниятларига буйсундирилган профессионал театр пайдо булгунига кадар хар кандай театр тури узининг анъанавий - тарихий йулини босиб утган. Маколада узбек кугирчок театрининг пайдо булиш ва ривожланиш боскичлари хакида фикрлар келтирилган.

Калит сузлар: Кугирчокбоз, корфармон, бадихагуйлик, чупоёк, импровизатор, персонаж

A LOOK AT THE HISTORY OF THE PUPPET THEATER

Abdurashid Madaliev

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: Uzbek puppet theater has a rich and meaningful history. Before the emergence of professional theater, which is subject to the laws of a single stage, any type of theater has gone through its traditional-historical path. The article presents the views on the emergence and development stages of the Uzbek puppet theater.

Keywords: Puppet, entrepreneur, villain, puppet, improviser, character

Бутун дунёда катъий белгиланган, ягона сахда конуниятларига буйсундирилган профессионал театр пайдо булгунига кадар хар кандай театр тури узининг анъанавий - тарихий йулини босиб утганлиги барчага маълум. Барча театр турларини умумий бир хусусият узаро бирлаштириб турган. У хам булса, томошавийлик, яъни вокеа-ходисаларни очик майдонда, огзаки драматургияга асосланган, бадихагуйликка йугрилган услубда ижро этиш. Ижро услубидаги эркинлик, катъий конуниятларга буйсундирилмаган сахнавий хатти-харакат.

Узбек анъанавий кугирчок театри хам мустакил театр тури сифатида ривожланган булиб, унинг ижрочилигида белгиланган талаблар, маълум конун-коидалар булган.

Кугирчокбозларнинг "Рисолаи кугирчок" ("Рисолаи луъбат") деб аталган уз рисоласи булиб, у мехтарбоши, туда оксоколлари томонидан эътикод билан авайлаб сакланган, авлоддан авлодга утиб келган. Рисолада ёзилган талабларга

хамиша хам амал килинмаган, аждодлар хотираси, соха пирларини ранжитмаслик, уларнинг рухи-покларини шод айлаш макксадида рисолага алохида хурмат билан каралган.

Кугирчокк театри ижрочилиги коидалари анъанавий театрнинг бошкка турлари каби огзаки характерга эга булиб, авлоддан авлодга утиб келган. Бу санъат билан махсус бир уста кулида ун йиллаб тарбия топиб, соха сирларини узлаштирган шогирдгина мустаккил шугулланган. Табиийки, бу санъат тури билан хаваскорлар шугулланмаган. Шогирд куп йиллар давомида кузатиш, машк килиш, ёдлаш оркали кугирчокк бошккариш асосларини пухта урганган. Маълум куникма ва мохирликка эришгач, бу сохада мустакил фаолият юритиш хукукига эга булган.

Шу уринда айтиб утиш жоизки, кугирчоккбозлик санъати отадан угилга, устоздан шогирдга мерос булиб утган. Бу худди хунармандчилик, дорбозлик сохаларига ухшайди. Кугирчокк уйнатиш - бу чиндан хам хунар. Ушбу хунарни юксак даражада эгаллаш ва йиллар давомида шаклланган махоратни чархлаб бориш уни санъат даражасига етказган.

Куриб турганимиздек, кугирчоккбоз отанинг угли унинг хунарини давом эттириши у кадар кийин кечмаган. Сабаби, оилавий мухит, ижодий шарт-шароит ва ота (устоз)га яккин кумакчи булиш асносида шогирд-угил кугирчокк уйнатиш сир-асрорларини чукур урганган. Саналган омилларнинг бари уз-узидан шогирд - угилни узлаштираётган хунарининг хакикий эгасига айланишига туртки берган.

Анъанавий кугирчокк театри жамоа-жамоа булиб ижод килган. Труппанинг энг кичигида уч киши, каттасида ун киши ишлаган. Туданинг кичиги кугирчоккбоз, корфармон ва доирачидан, каттаси эса ишбоши, кугирчоккбоз, чупоёк хамда созандалар гурухи: карнайчи, сурнайчи, ногорачилардан таркиб топган.

Анъанавий кугирчок театрининг "Чодир жамол" турида актёр бир вактнинг узида икки персонажни жонлантирса, "Чодир хаёл"да кугирчоккбоз бир вактнинг узида иплар ёрдамида 8-10 кугирчокни харакатга келтира олган. "Чодир жамол"нинг бир томошасида 10 та, "Чодир хаёл"да 50 та кугирчок персонажи гавдалантирилган. Шунинг узи анъанавий кугирчокк театри актёрлиги кугирчокк бошкаришда мохирликка ва катта тажрибага эга булганини курсатади.

Биргина актёрнинг томошада 50 га яккин персонажни жонлантириши хам жисмоний, хам ижодий томондан катта тайёргарликни талаб этган. Бу жараёнда хар бир кугирчокка мос характер, ифодавий восита, суз оханги, харакат топиш осон эмас. Колаверса, биргина "Чодир жамол" театри кугирчокларининг хажвий персонажлар, халк типлари, санъаткорлар киёфалари хамда хайвон ва

афсонавий махлуклар каби турларга булиниши, "Чодир хаёл"нинг амалдор, давлат арбоблари, аслзодалар киёфасини гавдалантириши кугирчокбоз олдига жамиятдаги барча табака вакилларининг хаёти, юриш-туриши, феъл-атворини яхши билиш, уларга хос харакат, суз ва ифода воситаларини топиш вазифасини юклаган.

Бундан ташкари, "Чодир хаёл" театрида тарихий шахслар образларини яратишга кенг эътибор берилган. Унинг томошаларида уйнатиладиган кугирчокларнинг ясалиш техникаси мураккаб булиб, уларни бошкараётган актёрдан уткир зехн ва катта махорат талаб килинган. Томошада кугирчоклар иплар воситасида харакатлантирилиб, пьесадаги хар бир кахрамоннинг характери ва типидан келиб чиккан холда кугирчоклар ясалган. Сахна (чодир)да томоша санъатининг маймунбозлик, найрангбозлик, куза ва тос уйнатиш, оловбозлик каби турлари мохирлик билан курсатилган. Бунда кугирчокбозлар хар бир образни талкин килиш ва характерларни ишонарли килиб ифодалашда кугирчокларнинг бой имкониятларидан фойдаланишган.

Кул кугирчокларига караганда иплар воситасида жонлантириладиган кугирчокларни бошкариш нисбатан мукаммал ва мураккаб. Кул кугирчокларида кугирчокнинг пастки кисми, яъни оёклари камдан-кам холларда тасвирланса, иплар оркали бошкариладиган кугирчок турларида кугирчокнинг бутун гавдаси: боши, кули, оёклари тулалигича тасвирланган. Табиийки, бу ишни янада мураккаблаштирган. Бунда кугирчокбоз бирваракайига унинг бутун гавдаси билан турли мураккаб холатларни ифодалашига тугри келган. Манбаларда курсатилишича, "Чодир хаёл" театрининг бизга етиб келган ягона "Саркардалар" пьесасини ижро этишда актёрлар сони кам булишига карамай, сахнадаги вокеалар изчиллиги узилмаган, бир кахрамон кетиб урнини бошкаси эгаллаган. Куп йиллик изланиш, мехнат актёрларни уз сохаларида профессионал булиб етишларини таъминлаган.

Анъанавий кугирчок театри ижрочилигида кормарфонни ана шундай профессионал актёрлар сирасига киритиш мумкин. Боиси, кенг таркалган "Чодир жамол" ва "Чодир хаёл" театр турларининг хар иккисида у асосий уринни эгаллаган. Узбек анъанавий кугирчок театрида у хам режиссёр, хам драматург, хам ижрочи ва созанда вазифасини бажарган, томошанинг гоявий-бадиий жихатдан яхлитлигини таъминлаган.

Корфармон жонли пландаги кугирчокбоз сифатида томошанинг ижрочиси, вокеаларни издан чикмаслигини назоратда тутиб турадиган режиссёр, кугирчокбознинг етказиб бера олмаган диалогларини тулдириб, томошабинга аникрок етказиб берадиган драматург, актёр сузларини эслатиб турадиган суфлёр ва томошани бошидан охиригача бошкариб турадиган конферансье. Куриб турганимиздек, Корфармон бу бир варакайига турт-беш функцияни

бажарувчи серкирра ижодкор. "У одатда чодир ичида (ёки ортида) туриб кугирчокк чикариб уйнатаётган актёрга нисбатан тажрибалирок, томоша тартибини унга нисбатан яхширок, туликрок билади, лозим булганда, томошабинга сездирмасдан уни тузатиб туради. Корфармон - бу халкк донишмандлиги, одоби, акл-фаросатини узида мужассамлаштирган фукаро намоёндасидир"1.

Сир эмаски, анъанавий кугирчокк театри санъатида нисбатан тургунлик булган. Шу билан бирга яна шуни айтиб утиш керакки, хар бир мукаммалликка интилаётган шогирд уз сохасини пухта ургангач, кичик эпизод булса-да томошага уз топилмасини, фантазияси хосилини кушган. Демакки, мазмун ва ижро доим янгиланиб, янада бойиб, мукаммаллашиб борган.

Суз анъанавий театр хусусида бораркан шуни унутмаслик керакки, хар кандай театр турининг дастлабки погонаси, тарихий йули, профессионал театр пайдо булгунига кадар халк орасида машхур булган, севилган, кутилган томошада томошавийлик устун туради. Томошанинг томошабоп булиши энг биринчи галдаги талабдир. Йукса, ижрочи томошабинни йукотади. Уни йукотиш эса нафакат тирикчилик, балки ор-номус, хаёт-мамот масаласи билан тенгдир. Шу туфайли анъанавий кугирчокк театрида томошанинг томошавийлигини таъминлайдиган омилларга масъулият ва жиддийлик билан ёндашилган. Айникса, томошавийликни таъминлайдиган бадихагуйлик масаласига.

Биламизки, бадихагуйлик барча анъанавий томоша турларининг энг мухим хусусиятидир. Масхарабозлик, дорбозлик, найранг ва бошка томоша турларида у томошанинг умумий маромини бир хилда кетмаслигини таъминлайди. Бу жараёнда кугирчоккбозлар доим томошабинлар аудиторияси, томоша жойига караб диалогларни узгартириб туришган. Жонли планда корфармон етакчиликни кулга олиб, томошанинг мазмунли, бадиий юксак савияда утишини назорат килган.

Бадихагуйлик кугирчокбознинг (умуман хар кандай актёрнинг) асосий куроли булиб, уни хамиша фаол позицияда булишини таъминлайди. Актёрнинг топкирлик, вазиятдан усталик билан чика олиш фазилатларини шаклланишига туртки беради. Колаверса, у доим актёрни "форма"да ушлаб туради. Яхши кугирчоккбоз яхши импровизатор булиш демакдир.

Хулоса килиб айтганда, анъанавий кугирчок театри ижрочилигида кугирчок театри актёри халк орасидан чиккан махсус вакил сифатида жамият рупарасига ойна тутган. Унинг бадиий-эстетик карашларининг мезонини белгилаган ва профессионал ижрочилик мактабига эга булган. Бунда профессионал деганда биз, серкирраликка ургу беришни истардик. Боиси

1 Кодиров М., Кодирова С. Кугирчок театри тарихи. - Т.: Талкин, 2006. 90-б.

ПМ^^^в 128 http://oac.dsmi-qf.uz

бирваракайига турт-беш хунарни эгасига айланиш, уз сохасининг таркибий кисмларини чукур узлаштириш - бу чиндан хам катта махоратни талаб килади. Айникса, хозирги кунда. Бу борада узбек анъанавий кугирчокк театри профессионал типдаги кугирчокк театри ижрочилиги учун ибрат була олади десак, муболага булмайди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

2. Абдуназаров, З. (2021). ИЖОДИЙ СИНТЕЗ ЖАРАЁНЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА РЕЖИССЁРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

3. Haydarov, A., Akbarov, T., & Abdunazarov, Z. (2020). High purpose and leading action. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 609-615.

4. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

5. Абдуназаров, З. (2020). Тимсоллар сиймосини яратиш. Oriental Art and Culture, (III), 146-150.

6. Абдуназаров, З. (2020). Миллий уйинларимиз иштирокида ёш актёрларни тасаввури ва диккатини чархлаш. Oriental Art and Culture, (III), 134138.

7. Akbarova, M., Tursunova, G., & Abdunazarov, Z. (2020). Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education. European Journal of Arts, (1), 125-128.

8. Болтабоева, У. (2020). КУТИРЧОК ТЕАТРИ ГУРУДЛАРИДА САДНАВИЙ НУТКНИНГ АДАМИЯТИ. Oriental Art and Culture, 1(5), 85-92.

9. Boltaboeva, U., Gofurova, B., Pulatov, R., & Mamatkulov, B. (2020). Methods of improving the young actors speech. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1114-1123.

10. Болтабоева, У. (2021). МУСИКАЛИ ДРАМА ТЕАТРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИДА ТАРИХИЙ АСАРЛАРНИНГ РОЛИ. Oriental Art and Culture, (6).

11. Эргашев, К., & Болтабоева, У. (2021). УЧИНЧИ РЕНЕССАНС ЁШЛАР НИГОХДДА. Oriental Art and Culture, (6).

12. Болтабоева, У. (2021). УЗБЕК ТЕАТРИ САДНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТК МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental Art and Culture, (7), 171-180.

13. Boltaboeva, U., Abdunazarov, Z., & Usmonov, S. (2021). The balance of language and speech in the Uzbek theater. ASIAN JOURNAL OF MULTIDIMENSIONAL RESEARCH, 10(4), 788-792.

14. Usmonov, S., Boltaboeva, U., & Akbarov, T. (2021). Principles of working on a monologue with future actors. Asian Journal Of Multidimensional Research, 10(6), 28-38.

15. Boltaboeva, U., Usmonov, S., & Akbarov, T. (2021). A Look at Askia Art. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2277-2284.

16. Usmonov, S., Boltaboeva, U., Rahmonova, N., & Akbarov, T. (2021). Pedagogical Approaches To Educating Future Actors. The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research, 3(05), 85-90.

17. Болтабоева, У. (2019). Ижодкор шахс-актёрни тарбиялашда жонли сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 37-39.

18. Рахматуллаева, Ш., Болтабоева, У., & Каримов, Б. (2019). Фольклор санъати ва халк достонлари: кеча ва бугун. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 4649.

19. Boltaboeva, U., Andunazarov, Z., & Tursunova, G. (2020). Importance of tongue twisters and proverbs in overcoming speech defects. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2902-2905.

20. Болтабоева, У. (2020). Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар. Oriental Art and Culture, (I (2)), 26-32.

21. Boltaboeva, U. (2019). Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology. Eastern European Scientific Journal, (1).

22. Boltaboeva, U., Sh, U., & Rahmonova, N. (2019). Creative person-the role of live word in educating an actor. European Journal of Arts, (3).

23. Boltaboyeva, U., Rakhmonova, N., & Usmonov, S. (2020). Characteristics of speech Art: problems and solutions. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(4), 559-567.

24. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). Factors that should be considered in musical theater actors education. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 57-61.

25. Tursunova, G. (2021). BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI. Oriental Art and Culture, (6).

26. Tursunova, G., & Karimov, B. (2020). PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE. International Engineering Journal For Research & Development, 5(Conference), 4-4.

27. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

28. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

29. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

30. Юлдашева, С. Н. (2020). СОЦИОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ЧИТАТЕЛЬСКОЙ АУДИТОРИИ. ТИПОЛОГИЯ ЧИТАТЕЛЕЙ. Oriental Art and Culture, (V).

31. Sohibaxon, Y. (2021). O'ZBEKISTONDA KUTUBXONACHILIK SOHASINING RIVOJI. Oriental Art and Culture, (7), 260-268.

32. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

33. Yuldasheva, S., Habibjonov, I., & Haydarov, A. (2020). Librarianship in the formation of book reading. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2925-2927.

34. Юлдашева, С. (2019). Китоб мутолаасини шакиллантиришда кутубхоначилик фаолияти. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 59-62.

35. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

36. Yuldasheva, S., & Madumarova, M. (2020). TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS. European Journal of Arts, (1), 148-152.

37. Yunusov, G. X., Juraev, I., & Ahmedov, R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

38. GofirjonYunusov, R. A., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look at the Folklore of Fergana Valleyor History of a Song in the Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2822-2827.

39. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

40. Talaboyev, A., Yunusov, G., & Ahmedov, R. (2020). Local methods of traditional singing. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2916-2920.

41. Yunusov, G., Ahmedov, R., Jurayev, I., & Yuldasheva, S. (2021). A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 25(6), 2225-2232.

42. Yunusov, G., Juraev, I., & Ahmedov, R. (2020). A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART. European Journal of Arts, (1), 121-124.

43. Usmonov, S., & Talaboyev, A. (2021). Work of the director with an artist. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24072410.

44. Талабоев, А. (2019). Маком санъатида сузнинг урни. Oriental Art and Culture, (IV (1)), 25-28.

45. Talaboev, A., Akbarov, T., & Haydarov, A. (2020). SONG PERFORMING IN TRADITIONAL PERFORMING ARTS: PAST AND PRESENT TIM. European Journal of Arts, (1), 85-88.

46. Dadaboev, Y., & Dehqonov, R. Hordo Structures in Central Asian Architecture.

47. Дехконов, Р. (2020). СОЕЛОМ АВЛОДЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ХАЛК УЙИНЛАРИ ВА АНЪАНАЛАРИНИНГ ТУТГАН УРНИ. Oriental Art and Culture, (V).

48. Utaganov, R., Dehqonov, R., & Tuxtasinov, M. (2020). MAIN ADVANTAGES OF TEACHING METHODS IN ARTS. European Journal of Arts, (2), 146-148.

49. Usmonov, S., Utaganov, R., & Dehqonov, R. (2020). Director's knowledge and approach in performing classical plays. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2921-2924.

50. Haydarov, A. (2019). AKTYORLIK SAN'ATIDA VOKALNING O 'RNI. Интернаука, (19-4), 55-56.

51. Haydarov, A. (2020). QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH. Oriental Art and Culture, (IV).

52. Гайдаров, А. (2021). ЁШЛАРИМИЗНИНГ ЭСТЕТИК БАРКАМОЛ БУЛИБ УЛЕАЙИШИДА УЗБЕК ХАЛК ОЕЗАКИ ИЖОДИ НАМУНАЛАРИНИНГ УРНИ. Oriental Art and Culture, (6).

53. Haydarov, A. (2021). The role of Uzbek folklore in the aesthetic development of youth. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1973-1977.

54. Askarova, M. (2020). Homil yakubov's views on navoi studies. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 788-792.

55. Аскарова, М. (2021). АДАБИЙ ЖАРАЁННИНГ ЗУККО ТАДКЩОТЧИСИ. Oriental Art and Culture, (7), 209-216.

56. Askarova, M. (2021). Homil Yakubov's views on Oybek lyrics. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 24122415.

57. Мад, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН ХАЛК АРТИСТИ ТАМАРА ХОНИМНИНГ СОБЩ ИТТИФОК ДАВРИДА САНЪАТДАГИ ИЖОДИЙ ФАОЛИЯТИ. Oriental Art and Culture, (7), 160-170.

58. Мадолимов, Д. (2021). УЗБЕКИСТОН САНЪАТКОРЛАРИНИНГ УЛУЕ ВАТАН УРУШИДА ФРОНТ ВА ФРОНТ ОРТИДА ЕАЛАБАГА КУШГАН ХИССАСИ (19411945 ЙИЛЛАР). Oriental Art and Culture, (7), 144151.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.