Научная статья на тему 'ATTRACTION OF FOROGHI FARRUKHZAD POETRY IN PERSIAN SCENARIO'

ATTRACTION OF FOROGHI FARRUKHZAD POETRY IN PERSIAN SCENARIO Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
61
316
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФУРУГ ФАРРУХЗОД / ПОЭЗЗИЯ / ПОЭТ / СВОБОДОМЫСЛЯЮЩИЙ / ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТЬ / ИРАН / ЗАПАД / ВОСТОК / ЛЮБОВНЫЕ / ПЕРСИДСКАЯ / ЛИТЕРАТУРА / ИЗВЕСТНОСТЬ / ТАЛАНТ / ЛЮБОВЬ / FURUG FARRUKHZOD / POETRY / POET / FREETHINKING / SENSITIVITY / IRAN / WEST / EAST / LOVE / PERSIAN / LITERATURE / FAME / TALENT / AFFECTION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Азизова Адиба Муминовна

Данная статья посвящается жизни и творчеству иранской поэтессы Фуруга Фуррухзода, яркой представительнице новаторского поэтического стиля, несущего в себе свободомыслие и разрушающего общепринятые в иранской поэзии клише. Автор, опираясь на конкретные факты, доказывает, что поэт имеет свой собственный стиль и литературную школу. Фуруга Фаррухзод известна в современной иранской литературе как влиятельный и любимый многими автор стихов, поэзия которых наполнена женственностью и неповторимым чувством прекрасного. Знакомство с её стихами создаёт впечатление об авторе, как о свободомыслящей и чувственной женщине. Стихи Фуруг Фаррухзод во многом обогнали общество и принесли ей широкую известность и признание. Причиной этого является то, что она глубоко изучила современную западную литературу и завоевала себе право быть авангардом в современной восточной литературе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРИТЯГАТЕЛЬНОСТЬ ПОЭЗИИ ФОРУГА ФАРРУХЗАДА В ПЕРСИДСКОМ ПОЭЗИИ

This article is devoted to the life and work of Iranian poet Furuga Furruhzoda, a bright representative of the innovative poetic style, which carries freethinking and destroys the generally accepted cliches in Iranian poetry. The author, relying on concrete facts, proves that the poet has his own style and literary school. Furug Farrukhzod is known in contemporary Iranian literature as an influential and beloved poetry writer whose poetry is filled with femininity and a unique sense of beauty. Acquaintance with her poems creates the impression of the author as a freethinking and sensual woman. Poetry Furug Farrukhzod largely overtook society and brought her wide popularity and recognition. The reason for this is that she deeply studied contemporary Western literature and won her right to be the vanguard in contemporary Eastern literature.

Текст научной работы на тему «ATTRACTION OF FOROGHI FARRUKHZAD POETRY IN PERSIAN SCENARIO»

ЧДЗБАИ ШЕЪРИ ФУРУFИ ФАРРУХЗОД ДАР ХИТТАИ НАЗМИ ФОРСИ

Азизова A.M.

Институти забон ва адабиёти ба номи Рудакии АИ ЦТ

ФypУFи Фаppyхзод ноботаи шeъpи фоpсй аст, ки бо сypyдаxои пypсyзy гyзодаш тавонист калби xазоpон-xазоp xаводоpони сyхани но6у чаззобpо тасхиp намояд. Ва аз он замони зиндагии y то имpyз касе аз миёни занони шоиp назиpи y пайдо нашуд. Ба кавли Мyxаммад Зyxаpй: '^ypyF коpомадтаpин ва шоиpтаpин зани диёpи мо 6уд, ки бeиFpок касepо даp миёни занони пешин ва ё имpyзин xамсанг ва толии y наметавонад ёфт". [7,3]. Миёни ду таъpих 1345 ва 1313 тащо пули пайванд номи зане бошад, ки ба xак "хотyнбyзypги шeъpи Эpон" ном гиpифтааст. "Понздаxyми даймоxи соли 1313 буд, ки пой аз чаxони шигифтангез нщод, чаxонe, ки даp шeъpxои y шигифтангeзтаpаш мебинем". [7,4]. Кyдакии ФypyF бо pyxияи низомигиpй ва хашми падаp xамвоpа аз 6уи хушунати саpд лабpeз буд. Шояд аз ин лщоз y даp мавpиди шаpxи xолаш xаpф заданpо хуш надошт ва инpо як коpи хастакунанда ва бефоида мexисобид. Зиндагии хусусии ФypyF хеле зуд даp синни 16 солагй ва xамин гуна зуд ба поён мepасад. Издивоч бо наваи холаи модаpаш Паpвизи Шопyp, ки 15 сол аз y бyзypгтаp буд, бо нокомй анчом меёбад. Oнxо аз xам чудо мешаванд, зepо ФypyFи озодpой даp кафаси танги хонаводагй нафас кашида ва паpy бол зада наметавонист. Аз ин издивоч писаpe ба дунё меояд бо номи Комёp, вале на xамeша кyдак даp домони модаp буд. Ва ана xамин азиятxо, ки писаpашpо аз y дyp нигоx медоштанд, боиси pанчи ФypyF то дами маpг шуд. ФypyF аз миёни xама мочаpоxо ва таззодxо pоxи шeъppо интихоб каpд ва даp ин чода муваффак шуд.

Дануз даp xабдаxсолагй аввалин китобаш бо унвони "Arap" pyи чопpо дид. Баъдтаp "Дeвоp", "Исён", "Таваллуде дигаp" ва "Имон биёваpeм ба оFози фасли саpд" чаxонepо ба таппиш оваpд. Маpдyми шeъpдyсти Точикистон беш аз xаp шоиpи бyзypги Эpон ФypyFpо пeштаp шинохт ва дуст дошт. Фаppyхзодpо бо олами зебову нотакpоpи шeъpаш наметавон фаpомyш каpд. Ч,ой ёфтан даp адабиёти фоpсй амали сода нест, онpо танxо хонанда кодиp аст, ки ба ошиктаpин ва xассостаpин шоиp бидиxад. Шeъpxои дилангези ФypyF, ки xосили эxсосоти поки инсонианд бо чозибаи нотакpоpe хонандаpо ба худ мекашанд.

ФypyF зeбоиpо дуст медошт ва xаp xyнаpe, ки ба зебой тавъам буд, аз худ мeкаpд ва низ комгоp мешуд. У ба хайётй ва коpи синамогаpй xам машFyл буд, забощои итолиёвй ва олмониpо фаpо гиpифта, даp таpчyма низ дасти pасо дошт. Фаppyхзод на танxо бо адабиёти Ш^к, балки бо адабиёти Fаpб хуб ошной пайдо каpда, сафаpxои хоpичи кишваp зиндагй ва шeъpашpо pанги тоза мебахшид. Ope, чун афсона дунёи шиpинy ^p аз pyъёxои шypангeз дошт ва ин афсонаpо бо накши зебое ба таxаккyк пайваст. ФypyF даp xаp зиштй зeбоиpо медид ва онpо даp шeъpаш васл ва тачассум мeкаpд. Ва xамeша бо шeъp чун ба мукаддасот эxтиpом дошт. Даp зимн, y даp майдони шeъp бо андeшаxои часypонаи хеш паpдаи фиpeбy макp ва pиёpо поpа сохта, даp баpобаpи маpдон сухан гуфтаву pози хyдpо ба гуши оламиён pасонидааст. Дамеша xамин тавp аст. Дамеша ин гуна будааст то он xангом, ки xастанд, на xyнаpашон ва на хyдашонpо баpнамeтобeм, вале гyзаpи замон, ки таъpих ном нщодемаш ба такpоp нишон додааст, ки тамомиашон баpтаp аз тангназаpиxо будаанд. Он xангом pафтанд, монданду човидона шуданд...

ФypyFи Фаppyхзод xанyз аз овони навpасй ба шeъp таваччУx дошт ва даp айёми чавонй комилан метавонист аз миёни шоиpони тозакоpy овозадоpи Эpон идеали хeшpо интихоб намояд. У шeъpи баландpо мешинохт, онpо эxсос мeкаpд ва манзалати шоиppо даp мактабаш даp нигоxи ояндадоpи хеш пайдо мeкаpд, аз ин чост, ки ФypyF алокамандй ва маxбyбияташpо ба шeъpи Нимо мегуяд:

"Даp чаxоpдаxсолагй Маxдии Дамидй ва даp бистсолагй Нодиpи Нодиpпyp, Соя ва Мyшиpй шyаpои идеоли ман буданд. Даp xамин давpа буд, ки Лоxyтй ва Гулчини Гeлонииpо кашф каpдам ва ин кашф маpо мyтаваччexи тафовуте каpд ва мyтаваччexe масоили тозае, ки баъдан Шомлу даp зexни ман ба онxо шакл дод ва хеле баъдтаp

Нимо, ки акида ва саликаи та^ибаи катъии маpо pочеъ ба шеъp сохт ва як 4yp катъияте ба он дод". [1,30].

ФypУFи Фаppyхзод даp баpобаpи фаpо гиpифтани ашъоpи шоиpони хамзамон ва хамзабонаш пайваста даp омузиш 6уд. Ба чуз усдоди шеъpи сапед Нимо Юшич y боз ашъоpи Ахмади Шомлypо нихоят дуст медошт ва аз осоpи наву Fайpимаъмyлии ин ду шоиp баpои фазои шоиpонааш накхати гулу pаёхини шеъppо даpмеёбад. Ошной бо шеъpи Шомлу ва Нимост, он ки зехни шоиppо pафта-pафта шакл медихад ва ин, ки акида ва саликаи нихони Уpо андак-андак катъият мебахшад. Ва ба тадpич шоиppо ба асли интихоб pохбаp мешавад. Ва баъид аст, ки лозимаи x#p интихоб "дид"-е ва "панчаpа"-е аст, ки бе ин хаpдy фазое баpои тамошо вучуд нахохад дошт. Фазои вижа, ки танхо даp мукобили истеъдод ва омодагии неpyи хаpакати шоиp ба таpафи шеъp аст, ки айният меёбад. Назаpи ФypyF чуз косили yбyp аз pоххои тачpибаи Шомлу ва нигоххои вижаи Нимо нест. Нимое, ки шеъpаш чаpоFи pохи y мешавад ва аз ^ча-пас^чахои тачpибии шоиpонаи худ мегyзаpад, то саpанчом панчаpаи вижаи хyдpо кашф мекунад". [1,31].

Аз ин чо баpмеояд, ки ФypyFи Фаppyхзод агаp аз шоиpони классики адабиёти точику фоpс Дофизи Шеpозй ва Чдлолиддини Балхиpо хеле ситоишгаpй менамуд ва ба онхо эхтиpоми зиёд коил буд, пас аз миёни шоиpони хамасpи худ ба шеъpи ду тани онон Нимо Юшич ва Ахмади Шомлу мутаваччех буд. Ва аз хамин мактаб ФypyF баъди ин даp дунёи шоиpонааш панчаpаи тозаи хyдpо боз мекунад. Даp ин мавpид Фаppyхзод чунин акида низ доpад: "Нимо шоиpе буд, ки ман даp шеъpаш баpои аввалин боp як фазои фикpй дидам, як чyp камоли инсонй мисли Х,офиз. Ман, ки як хонанда будам, хис каpдам, ки бо як одам таpаф хастам, на як мушт эхсосоти сатхй ва хаpфхои мубтасили pyзона... Ман аз Нимо ёд гиpифтам, ки чй тавp нигох кунам, яъне y вусъати як нигохpо баpои ман таpзим каpд". [Гуфтушунид бо ФypyF, мачаллаи "Оpаш", шyмоpаи 1, давpаи дувум].

У аз зан будани худ хисси ифтихоp мекаpд: "Гуфтугу бо ФypyF [1]

Савол: Фаpки байни шоиpавy шоиp нест, аммо фи^ мекунам яке аз хусусиятхои шеъpи шумо занона буданаш аст. Назаpи шумо чист?

(Мусохибаи Эpач Гypгин бо ФypyF. Радиои Эpон-1343 ба накл аз Оpаш, шyмоpаи 13, исфанд).

Чдвоб: Агаp шеъpи ман, хамон тypе, ки шумо гуфтед, як микдоp холати занона доpад, хуб ин хеле табий аст, ки ба иллати зан буданам аст. Ман хушбахтона як занам. Аммо агаp пои санчиши аpзиши хyнаpй пеш биёяд, фи^ мекунам дигаp чинсият наметавонад матpах бошад". [9,174].

Фаppyхзод шоиpонpо ба "дидан" ва "шунидан" даъват мекунад, яъне шоиp бояд даp хаp чизи зишт зебоиpо бубинад. Ва ба тасвиpхои шоиpони кyхан ба таpзи колабй муносибат накунад. Шеъpи имpyзpо шоиpи имpyз бояд даp хуни худ эхсос кунад ва pyи коFаз биёpад: "Шоиpи имpyз набояд хyдpо асиpи махдудиятхо созад ва ба коpи табъид ва мyлохизакоpй даp забони шеъpи имpyз ба чои pасидааст, ки мисли калимаи "пахн" ба иллати бадбy будан ва надоштани хеч гуна собикаи шеъpй чойи хyдpо ба гулу сунбул месyпоpад. Зебой даp зишттаpин чизхо метавон вучуд дошта бошад. Шyаpо калимотpо зидди уфунй мекyшанд ба забони имpyз ба далели хамин надонамкоpихои забонй бечону воpафта ва нохамоханг бо зиндагй аз об даpомадааст. Агаp ин даpдpо даво кунем, бисиёpе аз даpдхо ба худи худ даво хоханд шуд". [6. 289].

Рочеъ ба китоби охиpини y "Имон биёваpем ба OFOЗи фасли саpд" андешахо аpчгyзоpанда хастанд. Аз чумлаи тааммулот пиpомyни шеъp ва хyнаpи ФypyF Ризо Баpоханй чунин гуфтахо доpад:

"Шеъpи Фаppyхзод ба вижа даp китоби "Имон биёваpем ба OFOЗи фасли саpд" шеъpи фазои отифии фалсафа аст. Ангоp ФypyF ба хаp сатpи шеъpаш меандешад мисли як файласуфи шоиp ё як шоиpи файласуф". [1.90].

Шоиp будан ва шоиp мондан даp тамоми лахзахои зиндагй коpест нихоят мушкил, инсонхое хастанд, ки шеъp баpояшон як шyFли одист ва танхо хангоми шеъp гуфтан шоиpанд ва чун ба зиндагии вокеии пyp аз мyбоpизахо баpмехypанд, ба як инсони

мyкаppаpй табдил меёбанд ва никоби шоиpй аз чехpаи онон баpмеафтад, аммо ФypyF даp хама авкоти yмpаш шоиp буд, аз ин чо, ки гуфтааст:

"Ман хамон кадаp ба шеъp эхтиpом мегyзоpам, ки як одами мазхабй ба мазхабаш, гуфтани як шеъpи хуб хамон кадаp сахт аст ва хамон кадаp диккат ва коpy захмат мехохад, ки як кашфи илмй... Ба як чизе дигаp хам мyътакидам ва он шоиp будан даp тамоми лахзахои зиндагист...". [7,12].

Баpои аксаp шоъиpон шеъp гуфтан, яъне pасидан ба хадде хаст, ки ба ин далел даp чомеа хyдpо бо ин хyнаp мyаppифй месозанд, аммо баpои ФypyFи Фаppyхзод, ки ба шеъp боэхтиpом ва бо мухаббат муносибат мекунад, шеъp аслан воситаи мyppифисозии y нест, чун даp чое андеша доpад: "Шеъp баpои ман мисли pафикест, ки вакте ба y меpасам, метавонам бо y pохат даpди дил кунам. Як чуфтест, ки комилам мекунад, pозиам мекунад, бе он ки озоpам бидихад... Баъзехо камбудихои хyдашонpо даp зиндагй бо панох бypдан ба одамхои дигаp чyбpон мекунанд, аммо хеч гох чyбpон намешавад. Агаp чyбpон мешуд, оё хамин pобита худаш бyзypгтаpин шеъpи дунё ва хастй набуд? Шеъp баpои ман милси панчаpаест, ки хаp вакт ба таpафаш меpавам худ ба худ боз мешавад. Ман он чо менишинам, нигох мекунам, овоз мехонам, дод мезанам, гиpя мекунам...". [2,52].

ФypУF як зани мyбоpиз ва муваффак буд ва табииест, ки бадбинонаш кам набуданд, шояд y садсолахо пеш аз замони худ зиндагй мекаpд ва бо эхсоси баланд шеъp мегуфт. Вай мисли оина пок, хамчун чашма зулол ва монанди осмон соф буд ва хеч наметавонист ин содагихо ва тозагихоpо даp шеъpаш пинхон кунад. Бахмани Рахимй нигохи тангназаpонpо нисбат ба ФypyF хуб мушохида каpдааст:

"Баpои ман хамеша шахсияти ФypyFи Фаppyхзод хамpох бо як суоли бyзypге буд, ки чаpо казоватхои бештаpи афpод даp pобита бо y тунд ва ифpотй будааст. Гypyхе аз асл ypо нафйй каpд ва pанги бисёpе баp y задаанд ва гypyхе дигаp то хадде кудусии вайpо сутудаанд... мyхимтаpин хусусияти ашъоpи y ибpози бетазохyp, бидуни prëï, отифати даpyнй ва тачассуми бепаpдаи эхсосот аст... Вале шояд казовати мунсифона он бошад, ки оё оне ФypyFpо такфиp мекунад, ба pостй хеч гох даp дил чунин хохишpо надошта ва эхсос накаpдааст?". [6,6].

Шеъpи Фаppyхзодpо хаp кас ба тавpи худ мебинад, вале билохиpа зебо даpмеёбад: "Шеъpи Фаppyхзод ду сypат аст: Чехpае даp ду оинаи баpобаp, ба ин маънй, ки таззодй нест, як хадиси нафс аст, ки хамон бадохасаpоии Уст ва замзамагаpихои y. Даp ин чост, ки аз yбypи ду кабyтаp даp бод сухан мегуяд ва pyзи малулй бекоpй... ФypyFи Фаppyхзод даp pохе, ки pафтааст дар калимахо ва фикрхо тозагихо дида ва робитахо кашф карда, ки коpи аслй ва асили хаp шоиpи мустаким аст, вагаpна калимахо хамон аст, ки даp китобхо мехонем ва аз лабхо мешунавем". [1, с. 29].

Аммо худи ФypyF даp шеъpхояш гум намешавад, хам чизеpо намечуяд, балки хyдашpо аз нав пайдо мекунад. Кдблан зи^ намудем, ки Фаppyхзод аз замони худ пеш мезист, у пешоханг буд ва ин чиз билохиpа ба гypyхе хуш намеомад. ФypyF наметавонист ба хотиpи замона шеъp нависад, балки шеъppо баpои замонхо менавишт. Бахмани Рахимй низ оид ба зиндагй ва шеъpи ФypyF чунин фикp доpад: "Даp маколоте, ки танхо нуктае даp он ёфт намешавад, накди шеъpи у ва баёни иpодати эхтимолии шоиp аст ва инсон тасаввyp мекунад, ки ин макола номае ба бадномтаpин зани замона аст ва ачабо, ки у аз хабдахсолагй шоиp буд ва пас аз он понздах сол зиндагй каpд ва даp ин муддати кутох ва pyшд ба тачpибаи муодии як каpн pасид". [6,7].

Тачpибаи тамоми замонхо ба мо мегуяд хамвоpа инсонхое буданд, ки даp замони худ намегунчиданд ва дигаpон низ тоби будани эшонpо надоштанд. Ч,ои дигаp мавсуф аз хассосият ва чаззобияти шеъpи ФypyF ба шакли дигаp бахогyзоpй мекунад: "Имpyз солхое аз давpахои зиндагй гузашта ва шояд бисёpе аз суханони у, ашъоpи у дигаp он хассосиятхои pyзгоpи пешинpо баpнаянгезад. Ва шояд даххо сол баъд тамоми ашъоpи у баp хассостаpин афpод хам ачиб ба назаp наояд. Бинобаpин тасаввyp мекунем ФypyF даххо сол зуд ба дунё омада ва ин таваллуди зудхангом ба шеъpи у асаpгyзоpии бештаpе бахшидааст". [6,8].

Ope, ФypyF пеш мepафт ва ФypyFи тобони шeъp буд. Шоиp бояд чунин бошад, ки аз чомеа пeштаp гом баpдоpад ва бeштаp эxсос намояд. Аз он замон то имpyз чй кадаp вакт гузашта бошад xам, чаззобияти шeъpи ФypyF xанyз бокист ва pyз то pyз дилбохтагони шeъpаш афзоиш меёбанду пайpавонаш кушиши мисли y шeъp гуфтан доpанд. Аммо худи Фаppyхзод муваффак бyданашpо ба дасти таъpих мeсyпоpад:

"Ин масъалаpо, ки то кyчоxо муваффак xастам, намедонам. Чун бояд бигзаpам. Шeъp чаpаён доpад. Наметавонад даp як коби зебо бокй бимонад. Фикpи муваффак будан одамpо фиpeб мeдиxад. МаFpyp ва pокит мекунад". [6,368].

Пас аён аст, ки ФypyF xамeша даp чаpаёни шeъp каpоp гиpифта, маFpypи офаpидаxои хеш нагаштааст. Aгаp шeъpи ФypyF асил ва нотакpоp намебуд, чаxонe ypо намешинохт ва талаб намeкаpд. Дамин бyзypгии шeъpи уст, ки дигаp ФypyF моли як саpзамин нест. Фаppyхзод "ошики ситоpаи сyбx" ва "абpxои саpгаpдон" аст. Даpди y даpди фаpд нест, xаpфи y хушку саpд нест: "Даpдe, ки даp шeъpи ФypyF мавч мезанад, захми даxони кушудаи инсони pyшанфикpи асpи уст. Инсоне, ки баъд аз инкилоби санъатй даp чаxоppоxи заволи аpзишxо истодааст ва укубати дyшвоppо чандон тоб оваpда, ки он каломи мукаддас аз каломаш гypeхтааст". [5,21].

ФyPУFpо xатто даp саpзамини ачдодии хеш xаp тан ба xаp кисм даpк мeкаpд. Аммо як чиз мусаллам аст, y даp yмpи кyтоxаш тавонист накши зебое гyзоpад. Ва агаp xамзамононаш ypо кабул надоштанд, ин боз xам баpтаpй ва вижагии назаpи шоиp буд. Aгаp атpофиён ypо намешуниданд, Худо ФypyFpо мешунид ва y ба ин имон дошт, ки мегуфт:

Аз тангнои маxбаси TOp^ñ, Аз мунчалоби тиpаи ин дунё Бонги ^p аз ниёзи маpо башнав, Ox, эй худои кодиpи бexамто. [7,77].

Зане, ки баъд аз таваллуди худ нишон дод, ки дyp аз xамаи он каpоpдодxо шeъpxояш саpшоp аз чашмаxои чушони зиндагй ва xосили он чypъат ва часоpатe аст, ки боис шуд аз каламpави кучаки худ ба чоp "Дeвоp", ки даp он "Aсиp" буд, бадаp ояд ва паxнои чаxонpо майдони чавлони андешаи худ каpоp дщад. "Aсиp" - нахустин дафтаpи ашъоpи ФypyFи Фаppyхзод аст, ки се соли аввали издивоч зани шоиp самимона ва густохона эxсосоти Fаpизонаи занонаи хyдpо баpмало мекунад. Ope, вакте ФypyF эxсос мeкаpд, ки гуши шунавое пайдо намешавад, ба Худои худ мутавассил мешуд. Мухотаби y Худояш мeгаpдад ва фаpёдашpо ба гуши y мepасонад ва даp баpоpбаpи Паpваpдигоp сyфpаи дил мекушояд.

Бо пypсишxои бемуносибат, ки ба таpики мухталиф матpаx мешавад ва даp китоб идома меёбад:

Намедонам, чй мeхоxам, Худоё? Ба дунболи чй мeгаpдам шабу pyз?! Чй мегуяд нигоxи хастаи ман, Чаpо афсypдааст ин калби пypсyз?! [7, с.68].

Даp "Дeвоp" чуз таби ишку гyноx, ки албатта ба тундй ва шиддати "Aсиp" нест, шоиp pафта-pафта ба вучуди олиxаи хушноми шeъp низ, ки саъй доpад кypбониe ба Kypбониёни худ биафзояд, пай мeбаpад: Имшаб, баp остони чалоли ту Oшyфтаам зи васвасаи илxом. Ч,онам аз ин талош ба танг омад, Эй шeъp, эй олщаи хуношом. [7, с. 61].

Шоиp даp мачмуаи "Исён" бо таваччУx ба матни китоби мукаддас ва хосса ба он бахшxо, ки ба масъалаи хилкати инсон ва исёни шаётин итpибот доpад ва пеш аз y низ шоиpони бисёpe аз Шаpк бад-он мyтаваччex буданд, мypочиат менамояд: Сохтй дунёи хокиpовy медонй Пой то саp чуз саpобe, чуз фиpeбe нест. Мо аpyсакxо ва дастони ту даp бозй, Кyфpи мо, исёни мо, чизи Fаpибe нест. [7,48].

"Таваллуде дигаp"-чаxоpyмин мачмуаи шeъpи Фаppyхзод мебошад. Шeъpxоe X0сили дувумин милоди зане, ки соли 1313 нахустин соли таваллуди шоиpи y будааст. Даp ин китоб буд, ки ФypyF даpичаxоe ба дyнёxои дигаp кушуд ва аз ваpои онxо Xисxоepо даpёфт каpд, ки xаpгиз даp yтокxои даpбастаи хонагй тавони диданашpо надошт.

"Имон биёваpeм ба 0F03и фасли саpд"- панчумин ва охиpин китоби шeъpи Фаppyхзод аст, ки осоpи се соли охиp yмpи ypо даp баp доpад. Китобе, ки тащо бо xафт шeъp, ки xаp кадоме авчи тахайюл ва тафаккypи шоиppо нишон мeдиxад, то он чое, ки наметавон аз худ напypсид, ки агаp ФypyF агаp зинда мемонд, оё метавонист аз ин xад фаpотаp pавад ё наметавонист. Ва даp ин мачмуа шоиp мавкеияти хyдpо даp xамон панч - шаш сатpи аввали китоб таpсим мекунад: Ва ин манам, Зане тащо

Даp остонаи фасле саpд

Даp ибтидои даpки xастии олудаи замин...[7,154].

Даp xакикат, тамоми шeъpxои ин мачмуа чуз басти мафоxими xамин сатpxо нест. ФypУFи Фаppyхзод даp як зиндагии басо ^tox тавонист ба кyллаxои бисёpe даст ёбад ва даp осмони шeъp ситоpаeст, ки садсолаxо боз дypахшон боки мемонад, ки xаpгиз тиpавy нопадид нахоxад шуд. "ФypyFpо xамватанонаш "малика ва ситоpаи шeъp", "окилаи асp", "шоиpи бyзypг" ва "чexpаи дypахшони шeъpи имpyзи Эpон" номидаанд". [7, с. 4].

ФypУF кй буд? Як зани озоду озодандеши мyбоpиз ва шоиpи xамeша даpгиp бо худ ва xастй аст. Талош ва исёни шоиpаи бeназиp ва бexамто аз пайи он буд, ки мехост зан даp чомеа мавкеи баланд дошта бошад ва даp баpобаpи маpд бемамониат гом баpдоpад.

Эй зан, ки диле ^p аз сафо доpй, Аз маpд вафо мачу, мачу xаpгиз. У маънии ишкpо намедонад, Рози дили худ ба y магу xаpгиз. [7.74].

У аз бевафоии маpд ва нобаpобаpии саpнавишт гоxe хаста мешавад, вале ишки шypангeзи ФypyF танxо шeъp аст, ки мегуяд:

Лек ман хастачону паpeшон, Мeсипоpам pаxи оpзypо. Ёpи ман шeъpy дилдоpи ман шeъp, Мepавам то ба даст оpам ypо. [7, с. 104].

Ва ба кавли xамасpонаш: "ФypyF агаp зинда мемонд, даp шeъpxои ояндаи худ бо мeъмоpии калон ба истexком ва инсичоми pавобити амудии шeъp низ беш аз пеш тавфик меёфт. Ва даpeF0, ки дигаp нест, то бо нигоxи кабyтаp ва даxони моxй xаpф бизанад. ФypyFe, ки даp синаи y исмат xадди азим дошт". [3, с. 67].

ФypУF бо маpги фочиабоpаш, ки 24-уми баxманмоxи соли 1345 даp як тасодуми наклиётй pyх намуд, аз ёдxо наpафт, балки човидона монд.

Шeъpxои ошикона ва човидонаи y пypшypy шаpаp даp лабxо ба замзама меоянд ва даp гyшxо садо медщанд. Фаppyхзод шоиpe буд, ки ошики обу замин, баpфy боpон, пойизу баxоp ва xачpy васл.

Шeъpи ФypyFи Фаppyхзод даp каламpави шeъpи бyзypгy кyxани фоpсй чойгоxи аpзандаpо соxиб аст, чунки y нypeвy шeъpxояш pавшангаpи калбxои бeдоpи мост. Ба кавли шоиpи шаxиpи Эpон Яздонбахши ^аxpамон: У сузу ишк буд, У оxy нола буд. У даpдy pанч буд, Даp ин хаpобанок

Гаронмоя ганч буд.

У нур буду равшании човидона буд,

Пуршуъла аз таманнову шури занона буд.

Аммо зане, ки хар чй дилаш хост, карду гуфт

В-аз хар муханассе сухане носазо шунуфт...[7, с. 13].

Дамчунон, ки у Фуруг буд, Фуруги човидона шуд.

АДАБИЁТ

1. Кучй, Шахноз Муродй. Шинохтномаи Фуруги Фаррухзод/ Шахноз Муродии Кучй.- Техрон: Катра,1379.- 624 с.

2. Панч садо. // Боргохи сухан.-Душанбе: 2008.-60с.

3. Руъёй, Ядуллох. Савгандномаи Фуруг/Ядуллохи Руъёй.-Техрон: 1345.-237?с.

4. Фаррухзод, Фуруг. Гузинаи ашъор/Фуруги Фаррухзод. -Техрон: Марворид,1372.-223 с.

5. Фаррухзод, Фуруг. Панч китоб/Фуруги Фаррухзод. - Техрон: Умеди фардо,1381.- 332 с.

6. Фаррухзод, Фуруг. Мачмуаи сурудахо/Фуруги Фаррухзод. - Техрон: Шодон, 1383.- 368 с.

7. Фаррухзод, Фуруг. Таваллуде дигар/ Фуруги Фаррухзод. - Душанбе: Адиб,1993.-176 с.

8. Х,ук,ук,й, Мухаммад. Фуруги Фаррухзод / Мухаммад Х,ук,ук,й. - Техрон: Нигох, 1379.-340 с.

9. Ч,алолй, Бехруз. Фуруги Фаррухзод / Бехруз Ч,алолй. - Техрон: Марворид, чопи Гулшан, 1372.- 824 с.

ПРИТЯГАТЕЛЬНОСТЬ ПОЭЗИИ ФОРУГА ФАРРУХЗАДА В ПЕРСИДСКОМ

ПОЭЗИИ

Данная статья посвящается жизни и творчеству иранской поэтессы Фуруга Фуррухзода, яркой представительнице новаторского поэтического стиля, несущего в себе свободомыслие и разрушающего общепринятые в иранской поэзии клише.

Автор, опираясь на конкретные факты, доказывает, что поэт имеет свой собственный стиль и литературную школу. Фуруга Фаррухзод известна в современной иранской литературе как влиятельный и любимый многими автор стихов, поэзия которых наполнена женственностью и неповторимым чувством прекрасного. Знакомство с её стихами создаёт впечатление об авторе, как о свободомыслящей и чувственной женщине. Стихи Фуруг Фаррухзод во многом обогнали общество и принесли ей широкую известность и признание. Причиной этого является то, что она глубоко изучила современную западную литературу и завоевала себе право быть авангардом в современной восточной литературе.

Ключевые слова: Фуруг Фаррухзод, поэззия, поэт, свободомысляющий, чувствительность, Иран, Запад, Восток, любовные, персидская, литература, известность, талант, любовь.

ATTRACTION OF FOROGHIFARRUKHZAD POETRY IN PERSIAN SCENARIO

This article is devoted to the life and work of Iranian poet Furuga Furruhzoda, a bright representative of the innovative poetic style, which carries freethinking and destroys the generally accepted cliches in Iranian poetry.

The author, relying on concrete facts, proves that the poet has his own style and literary school. Furug Farrukhzod is known in contemporary Iranian literature as an influential and beloved poetry writer whose poetry is filled with femininity and a unique sense of beauty. Acquaintance with her poems creates the impression of the author as a freethinking and sensual woman. Poetry Furug Farrukhzod largely overtook society and brought her wide popularity and recognition. The reason for this is that she deeply studied contemporary Western literature and won her right to be the vanguard in contemporary Eastern literature.

Keywords: Furug Farrukhzod, poetry, poet, free-thinking, sensitivity, Iran, West, East, love, Persian, literature, fame, talent, affection.

Сведения об авторе:

Азизова Адиба Муминовна-научный сотрудник отдела современной таджикской литературы Института языка и литературы АН РТ, тел.: +(992) 908- 82- 8482; Е майл: adiba_78@mail. ru

About the author:

Azizova Adiba Muminovna- scientific empoyee of the deportment of modern Tajic Leteratur of the institute of language and literature of language fnd ieteratur of the Repablic of Tajikistan, тел.: +(992) 908- 82- 84- 82; Еmail: adiba_78@mail. ru

МИРЗО ТУРСУНЗАДЕ И ЛИТЕРАТУРНЫЙ ПРОЦЕСС

ХудойдодовАъзам

Таджикский государственный институт языков имени С. Улугзаде

Из совокупности литературных явлений ХХ в., отвечающих актуальным, общественным мотивам нового времени, образовались разные литературные течения. Из этого ряда литературных течений в отдельном культурном пространстве выделилась литература социалистического периода, предоставившая литераторам возможность для новых совершенствований на пути достижения предстоящих перед ними задач.

В новой таджикской литературе данного периода эта историческая, литературная и культурная миссия легла на плечи выдающегося таджикского поэта и гражданина страны Советов Мирзо Турсунзаде и ряда современных ему поэтов и писателей. В этом процессе общности литератур и развития культуры нового времени Мирзо Турсунзаде, взяв на себя ношу целого поколения, наряду с Расулом Гамзатовым, Кайсыном Кулиевым, Серо Ханзадяном, Давидом Кугультиновым, Зульфией, Мустаем Каримом, Чингизом Айтматовым, Мирзо Ибрагимовым, Гафуром Гулямом и десятком других поэтов и писателей литератур разных народов, удостоился уважения и почитания как личность своего века. Но вскоре, точнее в первой половине 80-х годов, такое поэтическое и гражданское кредо Мирзо Турсунзаде, после смерти поэта, стало предметом протеста и ревизионного изучения отдельных литературоведов Таджикистана.

Однако литературоведение бывшего Советского Союза на пути признания творчества Турсунзаде выдвинуло другие аргументы. Например, в лирике последних лет поэта, имеется в виду цикл стихов «Подношение» («Дастовез»), усилился философский аспект, поэтическое мастерство которого получило еще большее совершенство, способ выражения мыслей и чувств принял другую форму, а также средства художественного изображения стали более конкретными и.т.д. Другими словами, это были новые страницы в творчестве Турсунзаде, появление которых тесно связано с мотивами жизнелюбия его произведений, и содержание цикла стихов «Подношение» стало понятным русскому читателю благодаря его полному переводу. То есть, создание данного цикла с точки зрения отношения таджикского поэта к предмету и собственным философским взглядам и явлениям стали причиной качественного развития его творчества.

С точки зрения отношения к поэзии Турсунзаде, несущей весть о новой жизни, творчество таджикского поэта в русле общесоюзной литературы занимало и достойное место. Если заглянуть глубже, то можно увидеть, что в русской литературной мысли (и в других научных и литературных кругах, например в белорусских, азербайджанских и армянских) поэзия Турсунзаде своевременно получила объективную научную оценку, и все, кто говорил о достижениях его творчества, высоко оценили художественную ценность и общечеловеческую сущность на уровне успехов единой литературы. Например, понимание наличия «вечно живой души таджикского народа», или же устойчивости национальных традиций литературы таджиков, получившие развитие в творчестве Турсунзаде и поэтов его современников (курсив наш - А.Х), привели исследователя к выводу о таджикской классической литературе и литературе советского пространства, к осознанию того, что в лице и литературном наследии Мирзо Турсунзаде единовременно присутствует и продолжение национального духа таджикской литературы. Вот что пишет например, армянский критик и литературовед

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.