Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ В ТРУДАХ ВОСИФИ БОХТАРИ И МУЪМИНА КАНОАТА'

ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ В ТРУДАХ ВОСИФИ БОХТАРИ И МУЪМИНА КАНОАТА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
48
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
CАМОСОЗНАНИЕ / ПАТРИОТИЗМ / СПРАВЕДЛИВОСТЬ / СИМВОЛИЗМ / ИСТОРИЧНОСТЬ / ЛИТЕРАТУРА / МИФ / СОДЕРЖАНИЕ / ОБЩЕСТВО И ДРУГИЕ / CONSCIOUSNESS / PATRIOTISM / JUSTICE / SYMBOLISM / HISTORICITY / LITERATURE / MYTH / CONTENTS / SOCIETY AND OTHERS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бадахш Ф.С.

Сравнение стихотворений Васиф Бохтари и Мумина Каноата исходит из того содержания, которые связываются и с историей,и с географией. В своём творчестве они исходят из примеров в сфере истории и географии, исходя из которых осознаём, что эти задачи являются основноми истории их государств и других национальностей. Изучение и исследование творчества этих поэтов, содержание и внутренние особенности это любовь к Родине, народу, родному языку, внимание к истории и литературе, война и т.д, излагают от воспевания творчества этих двух поэтов, которые встречаются в творчестве каждого из них. В том числе, каждый из поэтов обращает внимание на то, что прожили во время разгрома и в зоне Среднего Ховара встречались с трудностями,социально-политическими проблемами,с вмешиванием во внутреннюю политику иностранных государств;воспевание и огорчение от разделённой Родины и упущенных с рук городов. В том числе,есть ещё общая смешанная проблема,что оба поэта не слогая рук сочиняли стихотворение фундамент которых состоит из взглядов к Родине на основе персидскоязычных народов. В воспевании Бахтар Васифи в сравнении с Мумином Канаатом, Бахтари Васифи имеет более революционную духовность,чувствуется резкость к обществу. Но в стихах Мумина Каноата не имеется и не воспеваются революционные нравы,потому что Мумин Канаат жил в спокойно мирном времени и в сравнении с Васиф Бахтари его авторитет и уважение к его творчеству было огромным и поэт никого не призывал к революции.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE STUDY OF HISTORICAL ASPECTS IN THE WRITINGS OF WOSIFI BOKHTAR AND MUMIN KANOAT

Compare poems of Vasif Bakhtari and Mumin Kanoat comes from the content, which are associated with the history and the geography. In their work, they proceed from examples in the field of history and geography, on the basis of which we realize that these tasks are the main stories of their States and other nationalities. The study and research of the work of these poets, the content and internal features of this love for the Motherland, the people, the native language, attention to history and literature, war, etc., set out from the chanting of the work of these two poets, which are found in the work of each of them. In particular, each of the poets draws attention to the fact that he lived during the destruction and in the Middle of Chebar met with difficulties,socio-political problems,with a blend in the internal politics of foreign countries;the chanting and the disappointment of a divided homeland and lost from the hands of the cities. In particular,there is still a common mixed problem that both poets wrote the poem without a syllable of hands, the Foundation of which consists of views to the Motherland on the basis of Persian-speaking peoples. In the chanting of Bakhtar Vasifi in comparison with Mumin Kanaat ,Bakhtari Vasifi has a more revolutionary spirituality,there is a sharpness to society.But in the poems of Mumin Kanoat there are no revolutionary mores, because Mumin Kanaat lived in a peaceful time and in comparison with Vasif Bakhtari his authority and respect for his work was huge and the poet did not call for revolution.

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ В ТРУДАХ ВОСИФИ БОХТАРИ И МУЪМИНА КАНОАТА»

Keywords: language, motherland, national self-consciousness, revival of ancestors' rules, Loiq, protection of historical values, literature, national domination, national thinking.

Сведения об автора:

Саидмуроди Ходжазод - доктор филологический наук, профессор, кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел: (+992) 938555299. E mail: Saidmurod70@mail.ru About the author:

Saidmurodi Khojazod - Doctor of Philological Sciences, Head of the Chair of Tajik Language, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. Tel.: +(992) 938555299, E mail: saidmurod70@mail.ru

БАРРАСИИ ЧАНБА^ОИ ТАЪРИХЙ ДАР ОСОРИ ВОСИФИ БОХТАРЙ ВА

МУЪМИН КАНОАТ

Бадахш Ф.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Адабиёти хар миллат оинаи вокеияти он чомеа мебошад. Адабиёт ва чомеа таъсири мутакобил бар хамдигар доранд. Адабиёт танхо аз авзоъ ва ахволи ичтимоии асри худ таъсир намегирад, балки ба шакл додани фарханг низ мепардозад. Адиб ё нависанда аз суи бозтобгари дарёфтхо ва ангезахои чомеаи хеш аст ва аз суи дигар андешахои худро дар миёни чомеа пароканда мекунад, ба андешаи Ризо Бароханй: «Нависанда ва шоир аз хар табакае, ки бошад, нафакат худ тахти таъсири ичтимой карор мегиранд, балки дар дигаргунй ва тагйири мохияти ичтимой низ ширкат мекунанд, чаро ки забон чизи умумй аст ва адабиёт аз забон истифода мекунаду ба хамин далел навишта як нафарро чанд хазор нафар мехонанд ва ба василаи як асари фардй, ки решахои ичтимой дорад, дар зехнхои афроди як ичтимоъ таъсир мегузорад... » (4, с.65)

Дунарманд ё шоир низ ба унвони як фард тахти таъсири мохияти ичтимой ва табииву одобу русум ва ормонхову нобасомонихои чомеаи хеш карор гирифта ва осораш намоёнгари хамон намудхои ичтимоию табий ва таърихй аст. Биноан ононе, ки тахти таъсири ин авомил карор мегиранд ва аз чомеа илхом гирифта ба шеваи хос, фархангу ичтимову таърих ва гайра масоил дар осорашон мунъакис мегардад. Пас шоиронеро муттаахиди ростин метавон гуфт. Аз хомаашон барои бармало сохтан вокеияти ичтимой истифода карда ва масоили чомеаи хешро ба тарзи ростин бозгу мекунад. Дар ин маврид Мусулмониёни Кдбодиёнй мегуяд: «.адабиёт ва хунари хар халк дар хар давра аз таърих ва масоили сиёсй, фархангй, иктисодии хамон рузгорро равшан ё мубхам ё бо рамузу ишорот мунъакис менамоянду ба ин далел адабиётро оинаи зиндагй меноманд. Дарачаи покй ва шафофияти оинаи адабиёт ба ин бастагй дорад, ки ахли сухан чй андозаи сухан доранд, то кадом хад масоили чомеаро дуруст боз мекунаду чи микдор тавони ростагуй доранд» (6,с.121).

Яке аз вижагихои шеъри муосири форсй таваччух ва баёни сареху огохона ба масоили ичтимой ва таърихй мебошад. Мазмун ва дарунмояхои ичтимой мушаххасоти аслй ва мухими шеъри давраи муосир мебошад ва бо истифода аз ин метод шоирон тавонистаанд даст ба эчоди осори таърихй ва ичтимой зананд, хувияту фарханг ва таърихи кухани миллаташонро зинда нигох доранд. Ба мушкилот ва даргирихои чомеаашон пардохта ва дар бедоргарй ва огохсозии мардум дар тахаввулоти ичтимоию сиёсй сахми арзанда дошта бошанд.

Ч,анбахои таърихии ашъори ин ду устоди бузург Муъмин Каноат ва Восифи Бохтарй, ки дар канор ду руд- Сайхун ва Ч,айхун зистаанд, дарвокеъ дарди муштарак доранд ва хар ду посдори забон ва адабиёт дар кишвархои хеш будаанд. Дар ду шоир тахти таъсири шароити ичтимоии чомеаи хеш карор дошта, ба иллати шабохат дар фазои ичтимой ба дарунмояхои муштарак ва мавзуоти мушобехи хамчун мухолифат бо истибдоду истеъмор, таваччух ба мафохири кавмию миллй, ормони шахр, ишк ба Ватан, пардохтан ба мавзуоти таърихй ва бозгашт ба асли хештан пардохтаанд. Ин ду фарзонаи хамрузгор аз назари замонй факат як

дaxa фосилa доpaнд, aммо дap шapоити ичтимоии сиёсии гуногун зистaнд, вaле aшъоpи xap дУ мaмлy aз тaфaкypоти миллй Ba меxaнй мебошaд. Он чи зaминaи мyк;оиcaоpоии тaъpиxй-ичтимой O^OpO фapоxaм кapд, шaбоxaти онон дap мaвpиди зaйл aCT.

1. X,ap ду шоиp мyоcиp Ba нaвгapоaнд.

2. Онхо 6a мacоили мaвчyд дap чомеa Ba мушкидоти пешpy эхсоси мacъyлият нaмyдa, ниcбaт 6a он дap aшъоpy paфтоp вокуниш нишон додaaнд.

3. X,ap ду нaмояндaи мapдyм Ba меxaни хеш бyдa, дapди мyштapaк доpaнд.

4. Пештоз бyдaни xap ду дap эчоди тaxaввyли тозa дap aдaбиëти мyоcиp.

5. TaBa^^yx Ba тaлоши xap ду бapои бapгaшт 6a acли xештaн.

Яке aз шоиpон, ки дap дaxaи шacт ткщи бyзypге дap шеъpи нaви точик дошт Ba OFOЗгapи чapaëни шеъpи нaв Ba нaxзaти aдaбй дap Точикистон гapдид Муъмин Kaноaт aCT, ки paвaнди шеъpи мyоcиpи точило тaFЙиp дод. Сипac бо xyзypи Бозоp Собиp, Лоик; Шеpaдй Ba Гyлpyxcоp шеъpи нaви Точикистон 6a ^мол меpacaд.

Ин шоиpи доcтонпapдози номдоp зодaи кухистони Дapвоз aCT, ки зиндaгии кухистон Ba шнту номуси кухистонй дap шеъpaш бapъaло эхсос мешaвaд. Пac aз тaxcиди донишгохй дap вaзифaxои гуногуни дaвлaтй фaъолият нaмyд Ba мyддaте Рaëcaти иттиходи нaвиcaндaгони Точикистон (1976-1991)-pо pax6apï нaмyд. Дониш, мaxоpaт Ba caxмгyзоpияш дap aдaбиëт ypо yзви вобacтaи Aкaдемияи идмхои Точикистон нaмyд. Муъмин Kдноaт шоиpи зaмони хеш aCT Ba дapди миллaт дapди уст, ин буд, ки солхо дap вaзифaи мyовини aввaди ^apa^ra миллй Ba вaxдaти Точикистон ифои вaзифa нaмyд Ba пaйвacтa дap тaxкими сулху вaxдaти Точикистон cax^ гузошт.

Оcоpи Муъмин Kaноaт шомиди нaзмy нacp бyдa, бештapини он нaзм ë достонхои мaнзyм acт. Бapчacтaгии коpи вaй иpтибот 6a доcтонпapдозй мегиpaд, ки 6a шевaи устодош aз yмдaи он бapомaдa aCT, ки дap aдaбиëти точик Ba xaтrо AфFOниcтон Ba Иpон мошнд нaдоpaд. Бa cyxaни Рaxими Мусулмондани Kaбодиëнй «достони мaнзyм, ки дap aдaбиëти мо pоич acт Ba яке aз нaмояндaгони ху6и он Муъмин Kaноaт acт, мyxтaвои он xaмоca Ba к;олaби шеъpи Faroñ, зоxиp шеъpи Faной acт. Мacaлaн дap aдaбиëти Эpон Ba AфFOниcтон мaн acapи xaмcaнг Ba xaмpaдифи «Шypиши Стaдингpaд» ë «Гaxвоpaи Сино» пaйдо нaкapдaм, ки пaдидaи мyнxacиp 6a фapд acт, дap aдaбиëти мо». (4,7). Мaзмyн Ba мyxтaвои ин достонхо тaъpиxй мебошaд. Муъмин Kaноaт бештap aз чихил утони кито6 6a тaбъ pacондa aCT. Шхустин мaчмyaи шеъpиaш 6a номи «Шapоpaxо» дap соли 1960 6a чоп меpacaд. Бa cyxaни худи шоиp aшъоpи ин мaчмya тaчpибaxои дaвpaи донишчУиaш мебошaд.

Aшъоpи ин мaчмya шомили мaвзyоти мyxтaдифи ишкд, ичтимой Ba тaъpиxй мебошaд. Нaxycтин достони мaнзyми Муъмин Kaноaт «Мaвчxои Днепp (1963)» ном доpaд. Бо ин acapaш Муъмин Kaноaт aдок;a Ba тaвaччyxи xyдpо 6a мaвзyxои бyзypги тaъpиxй нишон дод. Мaнзyмaи дигap «Сypyши Стaдингpaд (1971)», «Точикистон исми мaн» шомили чоизaи дaвлaтии иттиходи Шypaвй (1977) Ba «Гaxвоpaи Сино» (1978) бapaндaи чоизaи aдaбй 6a номи устод Рyдaкй гapдид. Ин достонхо aз мaшxypтapин достонхои мaнзyми Муъмин Kaноaт мебошaнд, ки yмдaтaн 6a бappacии мaвзyъxои тaъpиxии чaнг пapдоxтa acт. Шоиp дap «Мaвчxои Днепp» Ba «Сypyши Сraлингpaд», «Точикистон исми мaн» як мacъaлapо пaйгиpй кapдa acт Ba xarra дap «Мacъyдномa», дap «Гaxвоpaи Сино» тaвaччyxи шоиp 6a мaxоpaти тaбибии Синовy олими Ba инсонй- тaвaччyx 6a тaъpиxи гyзaштaи худ доpaд.

Дap ин зaминa бyзypгтapин шоиp, тaъpиxнигоpи мyоcиp, мyнтaкид Ba мyтapчими AфFOниcтон Восифй Боxтapй низ коpxои зиëдеpо 6a aнчом pacонидaacт, ки мyштapaкии мaвзyот дap эчодиëти эшон мyaccиp Ba мaвpиди пaжyxиши xоca acт. Восифи боxтapй соли 1321-и xичpии xypшеди муто6ик; 6a соли 1941-и мелодй дap AфFOниcтон дap шaxpи 6остонии Мaзоpи Шapиф чaшм 6a чaxон кушод. Боxтapиpо доиpaтyлмaоpиф мyтaxapик мегуянд, ки гyзaштaи тaъpиxии мо тaъpиxи чaxониpо ху6 мешиноcaд Ba коpкapдxои тaъpиx тapaфи дигapи фapзонaгии y acт.

У aз xaмон pyзе, ки чaxони xyдpо шиноxтa axaмияти тaъpиxpо дap тaxким бaxшидaни вyчyди он дapëфтa aCT. Aз ин py, тaъpиxpо меxвapи тaмоми фaъолиятxовy тaдошxо Ba шжухишхои худ ^apOp додaacт. Дap ин бобaт доктоp Пapxош Axмaд менaвиcaд: «Taъpиx мояи зоти шеъpи Восифи Боxтapиpо тaшкид медиxaд». Шеъpи Боxтapй aз ин paxгyзap -шояд тaъpиxтapин Ba тaъpиxогоxтapин шеъpxои pyзгоpи мо дap гycтypдaи зaбони фоpcй-дapй бошaд (1, с.21).

Вошфй Бохтаpй аз адабиëти клаееикй ва хамчунон аз адабиëти чахон шинохти дакику амик доpад. Коpxои пажухишии биcëp боаpзиш ва мyътабаpepо оид ба пахлухои таъpихии оcоpи шоиpон ва навиcандагони Шаpк ва Fаpб анчом додааcт. Пажyxишгаpонepо, ки даp ин аpcа коpxо каpданд, мавpиди интикод каpоp дода, ноpаcонxо ва костахои эшонpо ошкоp мecозад ва бо жаpфнигаpии бeштаpe аcолати вокeъpо ниcбат ба ковишгаpон pавшан каpдааcт.

Пажухишхои y оид ба «Даp боpаи каcидаи Хоконй ва ангезаи cаpоиши он», «Гyзоpe баp хошияхои Маcнавй», «Пажухиш даp боби коpмояxои Рашиди Ватвот», «Шамc Кайш Розй», «Даp боpаи Ноcиpи Хиcpав ба машбаи як мyбоpизи rncy^ ва ^x^p.^ ба Ямгон нишаcта», «Су^от намоди pyшанй», «Ду фаpзонаи xамpyзгоp» ва Fайpа бо мyаccиpият, гиномандй даp cайpи такомули фаpxанг ва адаб каpдани паxлyxоe аст, ки cyди

xамагониpо даp баp доpад.

Бeштаpи ашъоpи Воcифй Бохтаpй чанбаи таъpихй ва ичтимой дошта, таваччух ба мавзуъоти миллй ва таъpихй авлавият доpад. Вок^ияту ходжахои таъpихй даp ашъоpи Бохтаpй бо диди жаpф ва олимона ва бо лахни интикодй баëн шудааст. Шабгиp Пyлодëн шоиp ва пажyxшгаpи AфFOниcтон даp ин мавpид мeгyяд: «Бохтаpй боp- боp аз таъpих мeнолад ва онpо"патиëpа" ва "кахбах" мeномад. Валe даp ашъpи y ишораи мyшаххаcи ба кадом дод^аи таъpихй даp замон ва макони муайян дида намeшавад. У '^p^.H чангали таъpих "-pо ваcф мeкyнад, валe гоxe аз хону totop ва хучуми лашкаpиëнаш, ки шаxpxои ободи Хypоcон заминpо ба хо^ст^ нишонданд, ëд намeкyнад ва ë аз номдоpони дигаpи даp таъpихи гузашта ва мyоcиp, ки аз худ ному нишош баpчой гузоштаанд» (1;20,21). Вижагии эчодиëти Бохтаpй оид ба мавзyъоти таъpихй ва xодиcаxовy чангхои кишваp, ки онpо бо забони шмвол ва pамз таваееути ycтypаxо ифода мeкyнад. Aкcаpият шeъpxои таъpихии шоиp бидуни зикpи cанаxои таъpнх омадааcт. Ба cyхани Бexpyз Сиpватй «Бохтаpй аз ycтypаxои кухан ва бозофаpинии онхо даp намоëндан ва ифшо каpдани мохияти мавк^ияти дyшвоpy дилxypаоваpи хоким ycтодона истифода мeкyнад. Хде ycтypаи кухан даp шeъpи Воcиф ба як ycтypаи чадид мубаддал мeшавадy боpи маъноии кухани он даp бозтоб додани мохияти хашини мавк^ият кунунй мучаддадан мeшyкyфад>>(30,20). Aммо Муъмин Каноат даp мукодаа бо Бохтаpй аз ходжахои таъpихй ба тавpи мyшахаc ва муайян ëд каpда, ашъоpашpо бо забони годдаву наpм баëн мeкyнад ва лахни баëни xаp ду шакли pавоиpо ба худ мeгиpад. Aдабиëтшиноc Aбдyнабй Саттоpзода даp ин мавpид навиштааcт, ки: «Муъмин Каноат баpхилофи акcаpияти адибон бо як cyботкоpй cоли эчоди xаp аcpашpо, хатто баъзан бо pyзy мохи дакикашон xамeша ба кайд гиpифтааcт»( 5, c.85) .

Бохтаpй даp шeъpи «Даp cyкyти шамотахо» аз дафтаpи «Дeбочаи даp фаpчом» ryë бо таъpих ба гуФтугуй мeпаpдозад ва таъpихpо даp намоди Шаxpзоди кнccагyйи «X,азоpy як шаб» тавшф мeкyнад. Aкнyн гуй xазоpон шаб аз yмpаш гузашта ва ба cypати Золи фаpтyти «шиpгecy» даpомадааcт:

Таърих, эй Шаурзоди кунун ширгесу

Эй цангали нимаи сабзу нимахазони.

Эй душману дуcm,

Омезаи уарчи зuшm а^у неку^.

Оё my дар ин шаби у^ухонсуз

Боз ба мо цисса пaрдохmaн меmaвонй?... (1; с.21).

Бохтаpй бо забони шмволу pамз таъpихpо ошкоpо мавpиди хитоб каpоp дода ва ба умки маеъалаи ашот мeпаpдозад.

Бохтаpй ба такаддyc будани шeъp боваp доpад ва намeхоxад заминаи шeъp тангу махдуд ба замону макон шавад. Бинобаp ин, аз ошкоpгyй ва ифшогаpй мeпаpxeзад ва паëмy хадафи хyдpо ба вашлаи иcтиоpаю cимволxо баëн мeкyнад. Ин шeъp pивоятe аз киccаи Шаxpзод аcт ва мочаpоxои даp ин кнccа иттифок афтодааcт. Aз таpафи дигаp ба таpикн баëни интикод ва паpхош киноя аз хокимон ва xyкyматдоpон аcт, ки даp давоми таъpих x0диcаx0и хyнинpо pакам заданд, шикоят мeкyнад. Ва мочаpоxои таъpихpо бо мочаpоxои ин киееаи ycтypавй иpтибот мeдиxад. Даp омeхтагй таъpихy ycтypа вижагии дигаpи шeъpи Бохтаpй аcт. Даp биcëp ашъоpаш аз ин шeва истифода каpдааcт. Хонанда аз даpyни он даpмeëбад, ки Бохтаpй ба чй ишоpа доpад. Ба банди дш^и ин шeъp таваччух мeкyнeм:

Боpe

Таърих эй цангали нимае сабзу ниме хазонй, Харчанд мо нахл%ои ку%ансол,

Дар бомдоди наху^ин %арщи бузурги mу omаш гирифmем. Насли сапедори фардоиёнро,

Оё дар он %ариме, ки mан%o mу донй нига% дoшmан меmавoнй? Дар цой он нахл%ои ку%ансол. Нахли дигар кoшmан меmавoнй?... (219) Муъмин Kaноaт xaмчyн Боxтapй тaaccypоти xyдpо aз 6yxpOnx,O Ba xодиcaxои тaъpиxй, ки чaндин дaxa вaтaн Ba мapдyмaш 6о он дapгиp 6уд, aз ин дapд чунин фapëд мезaнд:

Сад дор дарахm аm агар не^ «аналуац» Мансур, сало зан, ки ба %ар дор бигирям. Мо сyхmарyему замин сyхmацyй, Аз мижаи ахmар ба шаби moр бигирям. Хунинкафанон рафmаву хунин аламон %ам, Гул -гул кафане хоуй ба да^ор бигирям. Дарёи алам мегузарад аз дили mангам, Бо руди равон %амдаму %амвор бигирям (9, с.1б5) Дap зaмони Шypaвй 6a ид^ти хоким бyдaни идеaлогия мycaллaт Ba aвзоъи номусоид шоиpон нaметaвониcтaнд aшъоpи миллй Ba мapдyмй Ba тaвaччyxи бештap 6a тaъpиxи гyзaштa худ доштa бошaнд, Муъмин Kaноaт aз OFOЗ 6о xaмон хисси aдолaтxоxй Ba иcтиклолтaдaби 6a cypyдaни шеъpxои миллй Ba меxaнй пapдоxт Ba axдоф Ba aфкоpaшpо 6a BOcrnrn шеъp бaëн мекapд. Рaxими Мycyлмонëни Kyбодиëнй дap ин 6Opa мегуяд: «Муъмин Kaноaт дap OFOЗи коpи эчодии худ 6a мaвзyъxои мухиму фapxaнгй Ba ичтимой, ки он pyзгоp мухолиф 6о идеологияи коммунистии хоким 6уд, pyй овapд. Бapбaдxоxоне, ки сохи6ияти точиконpо 6ap зaбони мидлй Ba меpоcи миллй ин rap кapдaни мешyдaнд, посухи caзовоp мегуфт» (8, с. 140)

Дap шеъpи зеp Муъмин Kaноaт 6a шикоят aлaйxи шоиpи pyc Влaдимиp Логовcкий мегуяд:

Ту дидй Вахшро mан%o, Миён ку% дар гавго.

Надидй дар бисomи y дили дарёи Хофизро, Чу шоир ёд н-овардй макони разми Ру^амро. Надидй давраи гардони цоми се садпораи цамъро, Ацамро дидаву савmи ацамро лек нашнидй. Дами пири бузургонро mу хору бенаво дидй? Агар дар хонаи moцик mамoми чиз ночиз буд, Ба %ар га%вора Хофиз буд ё девон Хофиз буд (9, с.38). Боxтapй aз xaмон OFOЗи дaxaи чихилу шнчох 6о тaaxaдyд Ba мacъyлият Ba aндешaи paвшaнфикpонa 6a шеъp гyфтaн то ин дaм пapдоxт.

Шеъpи Боxтapй aз тaфaккypи бaдaнди y мaншa мегиpaд, 6офти печидa, муганоси6и зе6о доpaд. Пaëмxои шеъpи Боxтapй шypaнгезy xиpaдвapзонa acт, дap пушти xap шеъpи Боxтapй дyнëе aз xиpaдy aндешaвy фaдcaфa нyxyфтaacт. Сypyдaи дигap Боxтapй «То шaxpи шнчзулъии озодй» acт. Ин cypyдa тaмcилй acт, жapф Ba тaъpиxй.

Боxтapй дap ин шеъp 6о иcтифодa aз киccaи «X^Opy як шaб», ки «Шaxpзод» идеaли «оpмони шaxpи» Боxтapй acт, шaxpи оpмони xyдpо тacвиp мекyнaд, aмният, оpомиш, aдолaт Ba озодие, ки aз чомеa меxоxaд дap оpмони шaxpи худ онpо мечуяд. Шоиp дap бaнди aввaд ин шеъp, оpзyи pacидaн 6a шaxpи озодй, ки дap он Шaxpзод acт мекyнaд Ba pacидaн 6a он caxт xaвфнок acт.

Нoмаmрo бар кадомин rnmm ин бодия %ак кунам Ки дигар %ич корвоне,

Аз ин дурушmнoки ра%гузарон убур нахо%ад кард. Болобаландбонуи Багдоди бовар%ои парандин Ша%рзоди шикебои ривoяm%o, Дар як %азору як шаб дигар Гирифmам нoмаmрo дар кувайрон, Бо уруци гузаро

Бар нардабони гардбод пой нщод.

Аммо, оё насиме аз он даcm, ки my мехоam

Боли вазидан хоуад кушуд?

Ва mо фарцоми ин биёбон,

То шаур панцзулъии озодй

Amрu номи myро хоуад бурд?

Ки царовулони фоциа дар гом- гом ин дyрyшmнокu бодия Камингоуе доранд Ва гиpдбоди худ аз занч^ баpпоëни ин xиcоp мyфаpиFин аст (2, c.309). Итеони шаxpи оpмонии Бохтаpй хамон «Шаxpзод» аст, ки дyшманpо аз таpикн гуфтугуи xyнаpмандона pомy оpом мeкyнад на аз таpикн чанг ва хyнpeзй. Бохтаpй даp ин шeъp бо оваpдани ycтypаи «Шаxpзод» он як xазоpy як шаби хyнинpо, бо pyйдодxои таъpихй иpтибот дода ва кушту хуни xазоpон бeгyноxpо даp давоми таъpих даp зexнxо ëдоваpй мeкyнад.

Болобаланд бонуи Багдод боваруои парандин! Чун ин як уазору як шаб хунин, Аз чор суи анбуу, Аз шауи панцзулъии озодй Мевауои гандидаи дaрaхmucmонu доруо бошанд Оё my дар вожаи дигар уулул хоуй кард? (2;с.310). Бохтаpй даp бeштаpин cypyдаxояш ба поcдоpй аз мexан ва истикомат даp баpобаpи истибдод баpмeхeзад. Чунон чи даp Fазали «Х,ой Мexан» бо xиccи ватанпаpаcтй ва иcтибдодcитeзй, ба поcдоpй аз кишваpаш баpхоcта ва чунин зeбо ва боэxcоc мecаpояд: Х,ой, Мexан,

Он ки шамшери cumaм бар сари мо охma аcm. Худ гумон карда, ки бурдаcm, вале бохmaacm, Хой, меуан бингар, пури my дар паунаи разм, Пеш суффори cumaм сина сипар cохmaacm. Хар кй парвардаи домони гууарпарвари mycm, Зери айвони фалак гaйрamu my нaшнохmaacm (2;с. 79). Ин шeъp даp шли 1343, xангомe ки чунбиши донишчуй даp дахаи дeмокpатй таваccyти давлат cаpкyб мeшавад, Бохтаpй бо xиccи миллигаpой ватанпаpаcтй, ки доpад ба дифоъ ва поcдоpи он баpхоcта ва душмани ба зоxиp пиpyзpо, бозандаи майдон мeдонад.

Ё даp шeъpи «Офтоб намeмиpад» Бохтаpй аз комати баланд ва пайкаpи xаcтии диëpаш ëд мeкyнад, ки кишваpаш даp pyзгоpони кадим шук^х ва азамат доштааст, y кунун вайpон ва pаxошyда бокй даp тундбоди хаводда аcт, ки шоиp бо xаcpат ва анд^х аз пой фитодан ва аз байн pафтани онpо бо эxcоc ва даpд мecаpояд:

Ва соя гyфm ба бод, Чи руй дод, ки шаури Бaлaндцомamy боланда, Сumaбрu бозуи myфaндa, Ки уар гузаргоуаш, Раге зи пайкари уа^й буд. Кунун фumодa зи пой Ва xаp гyзаpаш pаги бypидаи чанговаpecт хунолуд (2; c.141).

Муъмин Каноат эътиpоз ва паpхошашpо аз бобати аз даст додани Самаpкандy Бyхоpо, ки pyзгоpe аз шаxpxои машxypи точикон буд бо cypyда ба шунавандагон мepаcонад:

Чун хони ягмо шуд замин, Баури maлошu як нигин, Сад цавми кymaуоcmuн, Аз уар канору уар камин, Ч,о кард Балху Сугдро, Дар уалцаи aнгyшmaрuн (9; 7). Ё дар шеъри «Суруди охирин» мегуяд:

Ба my^ü хашми дарёям,

Ба mамкин сабри са%роям. Ба mундй чун дили ошщ, Ба сахmй санги хороям.

Ба савдо рафmа дунё чун Самарканду Бухороям, Макун дигар mу савдоям. Ки дар савдои аз дасш додам сусшу сахmамрo, Ки Доро будаму аз дасш додам moцу mахmамрo (9; с. 11S). Боxтapй 6о бaëни capcx Ba кртеъ ишоpa 6a pyйдодxои хунини тaъpиxй, ки дap чaндин дaxa наслхои шакри^о но6уду кдтли ом кapдaaнд, 6a мисли pyйдоди хунини Сaвp, тaчовyзи Шypaвй, хокимияти мучохиддин, юpиши Толи6он 6a Ко6ул, ки xaмa pyйдодxои тaъpиxиaнд, ишоpa мекyнaд Ba ин мaвpидpо 6о бaëни дapднок накухиш кapдa, мapдyмpо бapои мyбоpизa Ba истикрмат фapо меxонaд. Дap шеъpи «Эй pyx^ фacли шyкyфтaн» Боxтapй 6о иcтифодa aз caнъaти бaдеии иcтиоpa xолaтеpо тacвиp мекyнaд, ки 6of иcтиоpa aз кишвapaш aCT. Мaвpиди хучуми шypaвиxо 6уд Ba aз тaвоxии тaбapcолоpон шиквaю шикоят доpaд, ки xaнгоми ин хучуми paгбyp як бapгy як шyкyфa мaнзyp aз тифлу чaвонy нaвчaвони Вaтaн acт, 6е зaxми тaбapy бедоF нaмондaнд. Сипac, шоиp мypочиaт 6a боFбон- сохи6и кишвap кapдa, ypo capзaнишy мaxкyм Ba кдтли ом мекyнaд.

То богро mа%oцуми рагбур фаm% кард, Бо сад %азор дидаи худ осмон надид. Як барг, як шукуфа, ки захми mабар надoшm, Маслуби цовидона, Дар жарфнои вожаи mабъид, Оё mу ого^й, ки нагунбахm богбон, К-аз да^уои хеш ду фавора хун фишонд, Аз щш^и оми насли шацощ хабар надoшm (2;219) Дaвpaи зиндaгии Муъмин Каноат, xaм 6о чaнгxои чaxонй Ba дохилии кишвapaш мусодиф мебошaд. Вaй 6о xaмон pyxияи миллигapой Ba aдолaтxоxй Ba xaccoc бyдaнaш дap бapобapи чaнгy мapдyмкyшй xaмчyн шоиpи мyтaaxид Ba мyбоpиз нaтaвониcт aз кaноpи ин хаводис xомyшонa бигзapaд. У дap достони «Сypyши Стaдингpaд», ки як мaнзyмaи тaъpиxй Ba aз мaшxypтapин достонхоест, ки дap мaвзyи Ч,анги Бyзypги Вaтaнй acт, точикон чун як узви кишвapи бapодap дap ин чaнг иштиpок доштaнд. У xолaт Ba вaзъиятxои беpaxмивy дaxшaтнокии чaнгpо 6о андух Ba xacpara амик; бaëн кapд, ки чaнг xaмa чоpо вaйpон кapдa Ba зaминy осмон, о6 xaмapо отaш мебинaд, ки aз ин шyълaxои отaш Ba caдоxои вaxшaтнок тифл мегиpяд, модapон меcyзaнд. Ин лaxзaи тaъpиxиpо чунин тacвиp мекyнaд:

Замин omаш, Ба дарёи дамон omаш, Ба руи об %амчу мавци хунини равон omаш. Ба %ар хона

Ба цои ошдон дар осшон omаш, Ба цои гул,

Ба богу 6усшон omаш. Самои дудолуда,

Ба Кургон Момои ларзону овезон. Садои шущо чун хандаи шайmoн, Миёни наърщои шуп ояд гиряи mифлoн. Худоро, об месузад, Туфанг аз шо6 месузад Ва муи модари беmoб месузад ( 10;94). Дap Faзaли «Шя^и Саной» Боxтapй ин шaxppо хамчун як шaxpиcтони ^фонй тaвcиф кapдa, ки pyзгоpи кадамгохи бyзypгон Ba aндешaмaндон Ba aдaбпapвapон 6уд Ba имpyз холй аз ошноëнy aндешaмaндони вaтaнпapacт ме6инад. Aз шукуху шахомати Султон Махмуди Faзнaвй ва аз импеpaтоpии у ëд мекунад ва имpyз аз ин кох садое бapнaмеояд.

Кай зи ша^итони ирфон ша%риёрон рафmаанд, «Лойхорон», ишцварзон майгусорон рафmаанд. Гар наояд бонги кус аз бонги Маумудй ба гуш, Хой, мапиндор, к-аз ин води саворон рафmаанд.

^rnc шоиp ба шаxpи таъpихии Fазнин мypочиат мeкyнад, ки pyзгоpи аз фаpy шyкyxe баpхypдоp буд, аз хонакохи Дачвиpй, pаcадхонаи Бepyнй аз хyдмyхтоp будани он шаxpи бyзypг ëд каpда, даp охиp шоиp ишоpа ба Маcъyди Саъд, ки шлхо даp зиндони Ной буд, ëдовp мeшавад, гyë хамаи инхо зиндониву табхид шуданд. Шояд ишоpа ба худи Бохтаpй хам бошад. Солхост, ки даp шаxpи Fypбат монанди як табъидй зиндагй мeкyнад.

Ой, эй Faзнй чй шуд, он борони фaррaуam, Гуиё к-аз кuшmзорam обёрон рaфmaaнд. Хонацои нурбахши пири Хацвирй куцоcm? Аз чй аз даргоуи у он хоксорон рaфmaaнд. Азрасадгоуи Абурайуон намебинам нишон, Шумии ин aхmaрон aхmaршyморон рaфmaaнд. Гар Хасан бар дор шуд, Бунасри Мyшконam куцоcm, Шермардони my аз ин бешазорон рaфmaaнд. Сaйuдyлmaборam ку, чй шуд мyхmорuяm? На кй чун Масъуди Саъд андар уисорон рaфmaaнд (2;76). Шeъpи Муъмин Каноат, шeъpи истиклохохй, хувиятталабй ва милли^ой аст. Шeъpecт, ки даp дилу фаpëди xаp точик аст. Муъмин Каноат даp мукодоа бо Бохтаpй ба Худованд мypочиат каpда аз замину оcмон ëд мeкyнад. Aз холати танги точикон фаpëд мeзанад.

Эй додгоуи хокиён, Эй осмони бекарон. Танг аcm уоли mоцuкон, Дар зери хоку хокдон.

Муъмин Каноат даp поpаи дигаpи шeъp афcycy xаcpати ватани Fоpатшyда ва поpчашyдаашpо чунин баëн мeкyнад, ки точикон баpои худ хона, оташкада ва шаxp бyнëд каpда буданд, поpаи Яшти «Aвecто»-pо навиштаанд, аммо каге омад ва cоxиби мулки китобаш шуд. Шоиp шояд бо cабаби cиëcати замони шypавй номи Fоpатгаpашpо намeгиpад ва намeтавонад ошкоp 6игуяд, аммо хонандаи шх^завк онpо мeдонад. Aз даcт додани гавxоpа, яъш Бyхоpо ва «Конун фи-тибб»-и Сино ëд мeкyнад. Точикон, ки пайваста маpдyми cyлxy оpомишанд, хонахо, шаxpxо, китобхонаxоpо баpои Fоpатгаpон доданд ва худ ба куллаи кух панох бypданд, ки кух pамзи матонату cабypиcт.

Тоцик зи роуи ро^й, Аввал заминро кuшm кард. Аз баури оmaшхонaуо, Аз хоки мо дар хuшm кард. Кuшmu наху^инро суруд, Яшmu наху^инро суруд. Дар Мumрa- Меури пок, Конуни аввалро нaвuшm Шаури наве бунёд кард, Боги наве обод кард. Як кас расиду ногауон, Гаувораи моро гuрuфm. Як кас надида уарфро, «Конун»-и Синоро гuрuфm. Тануо баландй кух буд, Рамзи баланди руу буд. Байни ду кууи сарбаланд, Як цуллаи андуу монд. (9; с. 3-4) Хамон гуна, ки дидeм, шeъpи xаpдy шоиp такягохи мycтаxкамe аз афкоp ва таcаввypотy омолу боваpxои маpдyмиpо даp худ доpад. X^p ду шоиp баpои pаcидан ба озодй ба иттиходи маpдyм ва эчоди инкилоби фикpй ва зexнй даp чомeа даъват мeнамоянд. Ва хадаф аз ин инкнлобpо бозгаpдонидани хакки маpдyм мeдонанд. Бо ин тафовут, ки Вошфи Бохтаpй даp ин замина аз pyхияи инкилобитаpe ниcбат ба Муъмин Каноат баpхypдоp буда, даp тамоми ашъоpe, ки cypyда нишонаxоe аз шаходатталабй ва аз чон

гузаштагй дap pоxи pacидaн 6а озодй ва оpомии кишвap 6а чашм меxypaд. Муъмин Каноат дap aшъоpaш бapои pacидaн 6а озодй, хифзи хувияти миллй, за6они модapй ва дypй чустан аз чанг ишоpaxое доpaд.

Хулоса, бappacии чан6ахои тaъpиxй-ичтимой ва мазомин иpтиботдоштa 6о он дap шеъpи Муъмин Каноат ва Восифи Боxтapй

6а cypaти мукоисавй нишон медихад, ки дил 6астаи тaъpиxaндy хам чyFpофиë. Онх,о дap cypyдaxояшон хам дap суяи тaъpиx ва хам дap суяи чyFpофиë, яъне дap гycтapдaе аз ЧУFpофияи тaъpиxй ме6инем, ки онхо аз чан6ахои мухиму бapчacтaи aшъоpшон оид 6а тaъpиx ва масъадахои тaъpиxии кишвapшон ва мидлатхои дигap ме6ошад.

Мутолиа ва бappacии aшъоpи ин ду шои^ мазомин ва дapyнмояxои фapовоне дap боpaи ишк 6а Механ, мapдyм, за6они модapй, таваччух 6а тaъpиx ва ада6и кухан, чанг ва Faйpa бaëнгapи 6асомади 6олои тaъpиxият дap aшъоpи xap ду шоиp аст, ки дap биcëpе аз онхо 6айни ду шоиp нукоти мyштapaки фapовоне 6а чашм меxypaд. Aз он чумла, xap ду шоиp 6о таваччух 6а ин ки дap дaвpaи яксон ва дap минтакаи Ховapи Миëнa мезистанд, 6о мушкилот ва дapгиpиxои cиëcй- ичтимой мушо6ехи мувочех 6уданд, мaвоpиде чун вучуди давлатхои муста6иду зypгy дap кишвap, дахолатхои мустакиму Faйpимycтaкими xоpичй, вучуди чангхои дохилй, xacpaтy афсуси ватани поpaгaштa ва шaxpxои aздacтpaфтa... аз чумлаи мушкилоти мyштapaке аст, ки xap ду шоиp 6о он даст 6а гиpебон 6удаанд ва дap мaвpиди он шеъp cypyдaaнд. Доманаи aшъоpи xap ду васеъву гycтypдa 6уда, дидгоххои механиашон 6а пояи иттиходи мидлатхои фоpcизaбон бyнëн нихода шудааст. Восифи Боxтapй дap бaëни мавзуоти масоид аз pyxияи инкилобитap нис6ат 6а Муъмин Каноат бapxypдоp аст ва накдаш аз чомеа тунду тез аст. Aммо дap шеъpи Муъмин Каноат pyxи инкило6тада6й нест, чун шоиp дap замони оcоиштapе нис6ат 6а Восифй Боxтapй зиндагй мекapд, кaдpи шоиp 6аданду киммати сухан воло 6уд ва ^cpo 6а инкидо6 даъват намекунад. Aммо дap шеъpи Боxтapй талош 6а мyбоpизa ва ситонидани хаки хеш аз тaъpиx дида мешавад. Боxтapй 6о истифода аз yCTypa ва символхо 6а бaëни мушкилоти мавчуд дap ичтимоъ 6а масъадахои тaъpиxй мепapдозaд. Aммо Муъмин Каноат мacъaлaxоpо 6идуни символу иcтиоpa 6о за6они сода, пypшyp ва yciyBop бaëн дошта, чун дap ада6жти Шypaвии со6ик бинобap хоким 6удани идеологияи коммунистй 6а чан6аи пушидагуиву мyFлaкбaëнй дap шеъp таваччух намешуд ва символизм дap эчодиëти шоиpони ин дaвpa кaмтap 6а нaзap меpacaд. Ба хамин са6а6 за6он ва бaëн дap aшъоpи Муъмин Каноат содда ва зе6ост. Aдaбиëтшиноc A.Сaттоpзодa дap он андеша аст, ки «Муъмин Каноат аз са6а6и доштани pyxияи 6аданди мидлй ва вaтaнпapacтй таваччух ва пapдоxтaшон 6а aшъоpи ошикона кaмтap аст»(5; с.30). Иpтиботи xap ду шоиp нис6ат 6а тaъpиxи гузашта катъ нагашта, 6адки дap эxëи он кушидаанд. Вижагии бapчacтaи xyнapии xap ду шоиp пайваст кapдaнy мустахкам намудани дониш ва фapxaнгy ада6и гузашта 6о фapовapдaxои навини чахони имpyз ме6ошад.

ПАЙНАВИШТ

1. Боxтapй. Мухаммадшох.Дастинахо. (Мукддцима ва чaмъовapй Hоcиpи Хутакй). -Ко6уд, 1394.Интишоpоти Озим.- 279 сах.

2. Боxтapй. Мухаммадшох. Сафолинаи чанд 6ap пешхони бидaвpини фapдо. (Мукаддама ва чaмъовapии Hоcиpи Хутакй). -Ко6уд, 1394. Интишоpоти Озим. 512 сах.

3. Сиpвaтй Беxpyз. Hигоx 6а ахвол ва оcоpи Восифй Боxтapй. Tеxpон. 1390.Aмиpи Кaбиp, 128 сах.

4. Poœx Мухаммад Содех. Haзapиëти ада6й. - Ка6уд, Мaзоpи Шapиф.1394, Интишоpоти Сакофат. 344 сах.

5. Сaттоpзодa. Aбдyнaбй. Кухнаву нав. -Душан6е: Пайванд.- 250 сах.

6. Kyбодиëни. Paxими Мycyлмониëн. Поpaи Сaмapкaнд. -Tеxpон, 1978 Haшpи фapxaнги Исдомй. 183 сах.

7. Ку6оджни. Paxими Мycyлмониëн. /А?узномаи Ч,yмxypии Исдомии Эpон.1375, Шyмоpaи 50-54.

В. Ку6оджнй. Paxими Мycyлмониëн. Aa6^™ мyоcиpи точикй. 1375. - 283 с.

9. Муъмин Каноат. Бapгyзидaи aшъоp. Tеxpон. 1373, Интишоpоти 6айналмиллалии «Aдxyдо» . - 424 сах.

10. Муъмин Каноат «Ману ша6хои 6ехо6й». Душан6е: Иpфон, 1973, 121 сах.

ИЗУЧЕНИЕ ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ В ТРУДАХ ВОСИФИ БОХТАРИ И

МУЪМИНА КАНОАТА

Сравнение стихотворений Васиф Бохтари и Мумина Каноата исходит из того содержания, которые связываются и с историей,и с географией. В своём творчестве они исходят из примеров в сфере истории и географии, исходя из которых осознаём, что эти задачи являются основноми истории их государств и других национальностей.

Изучение и исследование творчества этих поэтов, содержание и внутренние особенности это любовь к Родине, народу, родному языку, внимание к истории и литературе, война и т.д, излагают от воспевания творчества этих двух поэтов, которые встречаются в творчестве каждого из них.

В том числе, каждый из поэтов обращает внимание на то, что прожили во время разгрома и в зоне Среднего Ховара встречались с трудностями,социально-политическими проблемами,с вмешиванием во внутреннюю политику иностранных государств;воспевание и огорчение от разделённой Родины и упущенных с рук городов.

В том числе,есть ещё общая смешанная проблема,что оба поэта не слогаярук сочиняли стихотворение фундамент которых состоит из взглядов к Родине на основе персидскоязычных народов.

В воспевании Бахтар Васифи в сравнении с Мумином Канаатом, Бахтари Васифи имеет более революционную духовность,чувствуется резкость к обществу. Но в стихах Мумина Каноата не имеется и не воспеваются революционные нравы,потому что Мумин Канаат жил в спокойно мирном времени и в сравнении с Васиф Бахтари его авторитет и уважение к его творчеству было огромным и поэт никого не призывал к революции.

Ключевые слова: самосознание, патриотизм, справедливость, символизм, историчность, литература, миф, содержание, общество и другие.

THE STUDY OF HISTORICAL ASPECTS IN THE WRITINGS OF WOSIFI BOKHTAR AND MUMIN KANOAT

Compare poems of Vasif Bakhtari and Mumin Kanoat comes from the content, which are associated with the history and the geography. In their work, they proceedfrom examples in the field of history and geography, on the basis of which we realize that these tasks are the main stories of their States and other nationalities.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

The study and research of the work of these poets, the content and internal features of this love for the Motherland, the people, the native language, attention to history and literature, war, etc., set out from the chanting of the work of these two poets, which are found in the work of each of them.

In particular, each of the poets draws attention to the fact that he lived during the destruction and in the Middle of Chebar met with difficulties,socio-political problems,with a blend in the internal politics offoreign countries;the chanting and the disappointment of a divided homeland and lost from the hands of the cities.

In particular,there is still a common mixed problem that both poets wrote the poem without a syllable of hands, the Foundation of which consists of views to the Motherland on the basis of Persian-speaking peoples.

In the chanting of Bakhtar Vasifi in comparison with Mumin Kanaat ,Bakhtari Vasifi has a more revolutionary spirituality,there is a sharpness to society.But in the poems of Mumin Kanoat there are no revolutionary mores, because Mumin Kanaat lived in a peaceful time and in comparison with Vasif Bakhtari his authority and respect for his work was huge and the poet did not callfor revolution.

Keywords: consciousness, patriotism, justice, symbolism, historicity, literature, myth, contents, society and others.

Сведение об авторе:

Бадахш Фатона - аспирантка, кафедры теории и истории летературы, факультет филологии Таджикского государственного педагогического университета им.С.Айни E-mail: fatonabadakhsh1@gemail.com

About the author:

Fatona Badakhsh - post-graduate student in the department of theory and history of literature of Tajik State Pedagogical University named after S.Ayni. E-mail: fatonabadakhsh1@gemail. com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.