Научная статья на тему 'TEXTOLOGY RESEACH OF "TEGI SINO" POEM OF BOZOR SOBIR'

TEXTOLOGY RESEACH OF "TEGI SINO" POEM OF BOZOR SOBIR Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
324
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТЕКСТОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ / ПОЗИТИВНОЕ / ВЛИЯНИЕ / ОПРЕДЕЛЕНИЕ / ТВОРЧЕСКАЯ ЛАБОРАТОРИЯ / РАЗВИТИЕ / TEXTUAL RESEARCH / POSITIVE / INFLUENCE / DEFINITION / CREATIVE LABORATORY / DEVELOPMENT

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Чоршанбезода Тоджинисо

Текстологическое исследование произведений писателей блогоприятно влияет на определение их творческой лаборатории, развитие и формирование творческого мастерства и постепенного улучшения качества их творчества. Бозор Собир принадлежит к плеяде тех поэтов, которые с начала своей творческой деятельности постоянно редактируют свои творения, добавляет новые строки, сокращают некоторые строки, и даже до узнаваемости изменяют ранее написанного стихи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ТЕКСТОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ СТИХА "ТЕГИ СИНО" БОЗОРА СОБИРА

A textual study of writers' works positively influences the definition of their creative laboratory, the development and formation of creative mastery and the gradual improvement of the quality of their work. Bozor Sobir belongs to the pleiad of those poets who, from the beginning of their creative work, are constantly redirecting their creations, extracting new lines, cutting down some lines, and even modifying the previously written verse even before recognition.

Текст научной работы на тему «TEXTOLOGY RESEACH OF "TEGI SINO" POEM OF BOZOR SOBIR»

ПЕРЕВОД ПРОИЗВЕДЕНИЙ ФРАНЦУЗСКИХ ПИСАТЕЛЕЙ В ПЕРИОД НЕЗАВИСИМОСТИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАНА

В этой статье речь идёт о переводе произведений французских писателей в период независимости Республики Таджикистан. Действительно, во Франции жили и работали великие мировые писатели как Антуан де Сент-Экзюпери, Албер Камю, Алфонс Доде, Ги де Мопассан, Галлиоп Сафаёлу, Жан Пол Сартр, Ерик Берни и они были революционерами и мыслителями. Их произведения переводились из оригинала на таджикский языка и сыграли большую роль в воспитании высокой нравственность народов разных национальностей. Многие произведении французских писателей стал философско-воспитательными и историческими основними в развитии таджикской литературы и высокой образовании граждан Таджикистана.

Ключивые слова: перевод, французские писатели и произведения, таджикские переводчики, таджикский язык, Франция, стихи.

TRANSLATION OF WORKS OF THE FRENCH WRITERS DURING THE INDEPENDENCE OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

The article deals with the translation of works by French writers during the independence of the Republic of Tajikistan. Indeed, great world writers like Antoine de Saint-Exupery, Albert Camus, Alphons Dode, Guy de Mopassan, Galliope Safaellu, Jane Pole Sartr, Erik Berny lived and worked in France and they were revolutionaries and thinkers. Their work was translated at original in Tajik language of the world and played a great role in the upbringing and high morality of the peoples of different nationalities. Many of the works of French writers have been philosophical and educational and historical in the development of Tajik literature and high education of Tajik citizens play a big role.

Сведения об авторе:

Одилова Зайнура Обидовна - докторант (PhD) отделения французского языка Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни, Тел: (992) 938938004, email:fransugenka89@mail.ru

About the author:

Odilova Zaynura Obidovna - doctor (Phd) of French Language Departement of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Tel: (992) 938938004, e-mail:fransugenka89@mail. ru

ТАДКИКИ ТЕКСТОЛОГИИ ШЕЪРИ «ТЕТИ СИНО»-И БОЗОР СОБИР

Чоршанбезода Т.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин.Айнй

Тадкики матншиносии осори адибон барои муайян кардани лабораториям эчодии онхо, тахаввул ва ташаккули хунари эчодй, зина ба зина боло рафтани сифати осорашон мусоидат менамояд. Бозор Собир яке аз он шоиронест, ки аз ибтидои фаъолияти эчодй то кунун пайваста навиштахои худро тахрир менамояд, мисраеро кам ва ё мисраеро зиёд мекунад, то чое, ки аз як шеъре, ки дар ибтидо менависад, чизеро боки намегузорад. Шоир дар таърихи назми муосири точик макоми арчмандеро сохиб мебошад. Тахлили лабораторияи эчодии ин суханвар пахлухои зиёди норавшани фаъолияти эчодиашро ошкор месозад. Бозор Собир аз як шеър то шеъри дигар, аз як мачмуа то мачмуаи дигар тавонист, ки махорати эчодии хешро сайкал дихад. Х,амаи ин натичаи мехнат ва машаккатест, ки у дар тахриру такмили ашъори худ ба харч додааст. Дар баъзе маврид у шеъреро, ки дар аввал бо як низому вазну кофия эчод гашта, вале дар худ мавзую мазмуни мушаххас надошт, хат зада, аз нав эчод мекунад, ки дар шакл харчанд мавзун набошад хам, шеъри барчаста ва нишонрасест. Худи таддикоти мо низ хаминро такозо менамояд, ки то кадом андоза шеъри шоир калами тахрир хурдааст.

Шоир дайд мекунанд, ки "Ман х,амин рузх,о мунтахаби эчодиётамро гирд овардам, ки "Гули хор" мачмуаи аввалин ва "Симхор" мачмуаи охирини ман аст. Дар давоми кор аз х,афт китобча фадат х,афтод шеъру сесад чорпора ё рубой баромад. Бисёр шеърх,о них,оят тахриру ихтисор шуданд, ба дарачае, ки аз дитъах,ои дароз-дароз танх,о як-ду байт монду тамом. Ва аксари шеърх,ое, ки дар замонаш адабиётро хор карда ба х,ар калу куре бахшида будам, акнун аз

номашон гapдондaм. Аз биcëp нaвиштоpaм, ки хафтахою моххо навиштаю xaт кашида навишта бyдaм, танхо як байт ë як-ду банд шеъp ëфтaм„."(13, 192)

Оид ба пахлухои гуногуни эчоддати Бозоp Собиp то ба имpyз мухаккикон тадкикоти зиëде анчом додаанд. Аммо мacъaлaи тадкики текстологии шеъpи y мaвpиди пажухиши илмй кapоp нaгиpифтaacт. Ин xycycияти фаъолияти шоиppо баъзе аз мухаккикон мушохида кapдaaнд. Чунончй, Acкap Хаким дap маколаи xyд менaвиcaд: "Бозоp Соб^ эхтимол дap байни шоиpони хамнашаш ягона шоиpе бошад, ки шеъpхои xyдpо ин кaдap биcëp, гаштаю бapгaштa тaхpиp мекунад. Ин ^p хам, албатта, ду холат доpaд. Хуб acт, ки баъди чанде нyкcоихои шеъpaшpо мебинад ва ба онхо калами тaхpиp зада, бapтapaф меcозaд. Аммо баъзан чунин ба нaзap меpacaд, ки y ин коppо хдооби гуфтани шеъpхои тоза мекунад ва ë коppо аз та^^ гyзapонидa, ба чое меpacaнд, ки дap мавзуи шеъpи пешина нycxaи дигapи онpо менaвиcaд. (16, cax,.208)

Мунаккид ва aдaбиëтшиноc Боймypод Шapифзодa дap маколаи xеш "Шохкоpе не, aгap байте" кайд намудааст: "Чунин ба нaзap меpacaд, ки та^^^ои дигapбоpaи ycтод ба шеъpхояш дap мачмуаи оxиpин нaшpшyдa на хама бобapоpaнд. Аз нигохи бaëн баъзе шеъpхо дap нycxaхои аввал бapчacтaтap буданд..."(5, 17)

Шеъpхоеpо, ки шо^ хамчун намуна аз китобхои аввала ва навиштахои нaxycтинaш накл мекунад, тaхpиpy такмил нaмyдaacт. X,ap E^ap ки ин намунахо бештap навишта шуда бошанд, хамон R^ap бештap тaхpиp xypдaaнд. Бозоp Соб^ дap тули pохи тaйкapдaи эчоддаташ чунин мaчмyaхои шеъpиpо ба табъ pacондaacт: Пайванд (cоли 1971, 26 адад шеъp), Отaшбapг (1974, 22 шеъp), Гули xоp (1973, 53 адад шеъp), Мижгони шаб (1981, 94 шеъ^ 28 шеъpи тapчyмaви), Офтобнихол (1982, 29 шеъp), Бо чамидан, бо чашидан (1987, 96 шеъp), Чашми caфеддоp (1990, 57 адад шеъ^ 25 шеъpи тapчyмaви), Лолаи cиëх (2003, 84 адад шеъp), Аз «Гули xоp» то «Симxоp» (2010, 95 шеъp, 258 pyбои), Хуни калам (2010, 66 чоpпоpa, 32 pyбой)-pо дap бap мегиpaнд. Дap маколаи мaзкyp мо тacмим гиpифтем, ки яке аз шеъpхои Бозоp Собиp "ТеFи Сино"^ мaвpиди тадкики текcтологй кapоp дихем.

Соли 1980 чашни 1000 толагии Шaйxyppaиc Абуалй ибни Сино бо caprnpacrm Созмони Миллали Муттахид дap тамоми чахон чашн гиpифтa мешуд, дap Точикиcтон низ ба ин муношбат чашни бyзypге бapпо гашт ва pacонaхои xaбapии кишвap шеъpхои зиëди шоиpони точило бaxшидa ба ин чашн чоп намуда буданд, дap ин миëн шеъpи ба тозагй навиштаи ycтод "Теги Сино" дap байни шеъpхои дигap шо^он мавкеи acоcй дошт. Шеъpи мaзкyp нaxycт дap мачаллаи "Садои Шapк"/1980, caх.21/ дap хачми 10 банд ва 40 миcpaъ нaшp rap^na., дyюмбоpa дap мачмуаи "Мижгони шаб", -Душанбе: И^фон, 1981 ва дap мачмуаи «Бо чамидан, бо чашидан» (-Душанбе: Адиб, 1987) бе ягон таг^у иловахо нaшp гapдид. Gmac дap мачмуаи «Шоиpy шеъpе arap хacт» бо тaгиpи кдоман маъно ва иxтиcоpи ду-œ банди оxиp дap хачми хашт банд ва 32 миcpaъ овapдa шyдaacт. Соли 2010 дap мачмуаи тозaнaшpи адиб «Аз "Гули xоp" то "Симxоp" оxиpон мapотибa дap хамин шакл (S банд ва 32 миcpaъ) овapдa шyдaacт.

Aëн acт, ки шеъpи"ТеFи Сино" гapчaнде дap чандин мачмуахои шоиp нaшp гapдидa бошад, вале ду мapотибa калами тaхpиp xypдaacт. nac бapои мо лозим acт, ки мyкоиcaи шеъppо аз pyfc ин ду вapиaнт мачмуаи "Мижгони шаб" ва "Аз "Гули xоp" то "Симxоp" анчом дихем. BaprnKrn аввали шеъpи "ТеFи Сино"бо чунин банд OFOЗ меëбaд:

Ину оне :ар куцо даъвои Сино мекунад,

То ба боми шу:рати олам гузорад нардбон.

Лек Сино он цадар ин бомро бардоштаст,

Ину он кай метавонад нардбон монад бар он. ( 10,24)

Абуалй Сино зодаи дaвpони комëбихо, яке аз бyзypгтapин ва cеpмaхcyлтapин офapидгоp, cитоpaи ^pax^M^^ бypчи илму маданияти точик ба хдаоб меpaвaд. Уcтод Бозоp Собиp аз тaъpиxи фочиаи ба capи миллат ва фapхaнги xaлки xеш омада ëд меовapaд, ки хap яке аз гоcибон даъвои гиpифтaни ин ë он шохкоpихои ниëгонaмон мекapдaнд. Аз чумла, Синоpо бapxе аз ноахлон моли aдaбиëтy фapхaнги xеш мепиндоштанд. Ин акидахо мaхcyли acpи биcтaнд. Яъне дap ин дaвpa хapaкaти пaнтypкиcтй хамчун як чapaëни иpтичой пайдо шуда, пешвоëн ва тapaфдоpони он даъво доштанд, ки дap дyиë пошандаи нypи мaъpифaт танхо миллати тypк мебошад. Онхо хатто мавчудияти xaлки точикpо хамчун миллат инкоp

мекapдaнд. Аши бapомaди точиконpо тypк шyмоpидa, бо тaъcиpи aдaбиëти клaccикии фоpcизaбон забони xyдpо гyмкapдa хиcоб менамуданд [4, 512]. Бинобap ин, Абуалй ибни Сино низ, ки зодаи Афшанаи Бyxоpоcт, ба aдaбиëтy фapaхaнги xеш мaхcyб медонанд. Гapчaнде оcоpи Шaйxyppaиc Сино ба забони apaбиcт, аммо ин далел маънои о^о нaдоpaд, ки y apaб аст, ë тypкy узбек. Худи Сино низ бомaшpо он кaдap баланд бapдоштaacт, ки ину он дж^ кудоату тавоноие нaдоpaд, ки нapдбонaшpо дap он гyзоpaд (Яъне ачнабй дигap наметавонад ypо моли xyA xонд). Мавзую мухтавои вapиaнти аввали шеъp xyбтapy бapчacтaтap ба нaзap меpacaд. Гapчaиде дap вapиaнти дуюм шоиp ошкоpо даъвои тypкy тез^о тacвиp намуда бошад (бо хap воcитa caъй мекapдaнд, то нapдбони xешpо ба боми шyхpaти y гyзоpaнд). Дap тaхpиpи минбаъда банд чунин шакл гиpифтaacт:

Турку тозй :ар куцо даъвои Сино мекунад, То ба боми шу:рати у нардбон пайдо кунад. Лек Сино нардбонашро ба бомаш бурдааст, Турку тозй бар:адар ин турктозщо кунад (7, 22).

Бозоp Соб^ таъкид мекунад, ки xaлки точик тaъpиxи кухан ва фapхaнги бою ганй доpaд, ки онpо дap шмои aбapмapдонaш метавон дapëфт. Бинобap ин, шо^ Ибни Синоpо, ки capхaлкaи донишмандон ва paвшaнбинони acpи мданаи xaлки точик acт, миcол овapдaacт. Бояд гуфт, ки py^ нооpом ва дили хакикатчуи Сино оpзy мекapд, ки одaмизодpо аз мушкилоти хaëт ва вахму хapоcи мapг озод намояд. У дap бapобapи шоиp боз фaйлaccyф ва табиби хозик буда, дap омузиши хамаи илмхо пapдоxтaacт. Х,амин гуна устодй ва мaхоpaти Ибни Синоpо муаллиф xеле ycтокоpонa ба калам додааст. Ё ин ки дap банди Аз азал доруи тоцик решаи хор асту бас, Лек то :афтод пушташ бри Сино мекунад. Пеши y аз зикри ноне зикри цони зинда бе:, Орзуи ру:и волою тавоно мекунад ( 10, 24).

шо^ таваччухи xонaндapо ба тaъpиxи xaлки точик, aгapчaнде хaëти caнгинy токaтфapcо доштанд, аммо аз хафтод пушташон (бapоpбap ба 7000) то хануз буйи Сино меояд. Ёди apвохи гузаштагон ва ифтиxоp аз pyхи волою тaвоноpо aвлотap аз хама чиз мепиндоpaнд. Xap точики cохибдиле п^уз оpзy ва талош мевapзaд, то аз ин xиштхои бегазанд ко™ мaъpифaтpо бино cозaд. Дap вapиaнти дигap бошад бо тaхpиpи шо^ мазмуни шеъp чилои тозaтap гиpифтaacт: Аз азал доруи тоцик решаи хор асту лек, Буйи Сино мекунад ин халц аз даври цадим. Метавонй аз забони пиру кампираш шунид, "Дасти ман не, дасти ман не, дасти Луцмони Хаким! (7, 22)

Ба нaзapи мо мохияту аст дap вapиaнти дуюм бapчacтaтap ба нaзap меpacaд. Андешаи шоиp бap он paвонa acт, ки тибби ниëгони фapхaнгдycтy тaмaддyиофapи xaлки точик аз кaдимyлaйëм буйи Сино мекapд. Шоиp дap бapобapи Ибни Сино инчунин шaxcияти Лукмони Даким^ низ, ки донишманди xиpaдпaжyх, ва хаким шиноxтa буд (Ва pивоят кунанд, ки у бандае хабашй буд ва мapде аз Бани Иcpоил ypо озод кapд ва моле низ бад-у ато намуд. Ин дap pyзгоpи Довуд(а) буд. Хaлкpо панд додаву хикмат гуфт ва дap ахди вай бaшappо он cyxaии хикмат набуд, ки ypо буд. Иктибоc аз китоби Ибpохими Наккош ба унвони «Лукмони Х,аким», caх. 17) ëдовap шуда, таъкид кapдaacт, ки xaлки точик аз кaдимyлaйëм дap бapобapи эхтиpом ба илми тиб боз ба илми хикмат низ эътикоди бyзypг доштанд: Душ мебоист тоцик Буали орад ба даст, Чун набудаш гайри дарди бедаво нацди дигар. Интизори нушдору буд Су:робаш :ануз, Дар сари дасти падар, хуншор аз дасти падар (10, 24).

Arap ба мазмун таваччух намоем, Синоpо бояд д^уз точик ба даст меовapд, зеpо у табибе буд, ки хама гуна дapдpо шифо мебaxшид, илло мapг. Arap мapгpо даво мебуд, пac тани заифу OFyштa ба xym Сyхpоб бо давои нyшдоpy дap дacти пaдapaш зинда мешуд. Arap ба мазмун таваччух намоем, фи^ андак ба тapики мавхум бaëн гapдидaacт, ки ин мазму^о кaмтap заиф мегapдонaд. Дap вapиaнти дигap тaFиpот факат дap миcpaи аввал ба нaзap меpacaд. Чунончй: Буалиро душ ин миллат ба да:р овардааст,

Чун набудаш гайри дарди бедаво нацди дигар.

Интизори нршдору буд Сууробаш уанрз,

Дар сари дасти падар, хуншор аз дасти падар (7, 22).

Гаpчандe таги^т даp як миcpаъ даpоваpда шyда бошад, матлабy мухтавои фикpи шоиp ва мамули даp боло зикpгаpдидаи бандpо пyppаю возсх ва андeшаи шоиp pавшантаpy мyшаxxаcтаp баëн гаpдидааcт. Ё ки даp мачмуаи банди минбаъда Рум агар аз царни Искандар фаромрш кард зуд, Дар Хуросону Бадахшон зарби кораш монд-монд. Гар Кутайба аз Бухоро бозпас баргашту рафт, Дар Бухоро решуои зулфицораш монд-монд (10, 24).

Иcкандаpи Макдунй даp cахифаи таъpиxи чахон номи xyдpо хамчун cаpлашкаpи шучоъ ва маFлyбнопазиp cабт намуд ва аëн аст, ки ба тамоми гушаю каноpи дyнë лашкаp кашида, аcаpи xyApc мeмонд. Оcоpи таъcиpи y то хануз хамдаp Хypоcонy Бадаxшон бокист, гаpчандe даp Рум ба гушаи фаpомyшй pафта бошад. Хамин тав^ кутайба хам агаpчй аз Бyxоpо бозгашта pафта бошад, лeкин то хануз peшхои зyлфикоpаш баëдгоpанд. Ин мазмун даp ваpианти дуюми шeъp чунин оваpда шyдааcт:

Рум агар аз шохи Искандар фаромрш кард зуд, Дар Хуросон захми теги шохдораш монда буд. ^p Кутайба аз Хypоcон бозпаc баpгаштy pафт, Даp Хypоcон pсшxои зyлфикоpаш монда буд (7, 22).

Даp ваpианти аввал агаp шоиp даp миcpаи якум ба "карни Искандар" (хаету лашкаpкашихои тули каpиб як аcp) муртчиат каpданй бошад, даp ваpианти дуюм ин ибоpа ба "шoxи Искандар"(Иcкандаpи Зyлкаpнайн-cохибиточи шоxдоp) мypочиат каpдааcт. Агаp даp банди аввал заpби коpаш даp Хypоcонy Бадаxшон монда бошад, даp ваpианти дуюм оcоpи чанги вахшдана ва кyштоpаш (заxми тeF) таcвиp ëфтааcт, ки фаpомyшношyданиcт. Даp миcpаи есюму чоpyм шо^ ба чойи калимаи "Буxoрo" калимаи "Хурoнсoн"-pо оваpдааcт, ки таъcиpи амали Иcкандаp то хануз даp Хypоcон бокист. Ба андeшаи мо ваpианти дуюми шeъp баpчаcтатаp ба назаp мepаcад:

Киссаи мурги Самандар пеши ман афсона нест, Саргузашти мардуми печидафарёди ман аст. Он ки умре мурда-мурда зиндагй карду намурд, Срхта носрхтан эцоди ацдоди ман аст (10, 24).

Даp банди мазкyp шо^ такя^и xалки xyдpо ба такдиpи мypFи Самандаp (чонваpи афcонавиe, ки гyë даp оташ пайдо мeшавад ва агаp аз оташ баpояд, мeмиpад. Фар.заб.точ., чилди 2) монанд каpдааcт. Тафовут факат даp он аcт, ки мypFи Самандаp бe оташ вучуд дошта намeтавонад, аммо авлоду ачдоди шо^ бо азобу шиканчахо даp давоми к^що аз оташ дyp монд, валe то хануз бокист. Даp ваpианти дуюми шeъp бошад миcpаи есюму чоpyм тахpиp xypдааcт ва банд чунин шакл гиpифтааcт:

Киссаи мурги Самандар пеши ман афсона нест, Саргузашти мардуми печидафарёди ман аст. Он ки месрзад, вале аз трдаи хокистараш, Мекунад парвоз чун паррандаи оташпараст (7, 22).

Дар мисраи сеюму чоруми варианти дуюм гарчанде шоир таъкид мекунад, ки рруи инсон баъди тарк намудани цисм ба осмощо парвоз мекунад, лекин дар варианти якум андешщои бикру фалсафии шоир хеле барцаста ифода ёфтаанд. Дар банди минбаъда низ андешаи шоир чунин аст: Соате Махмуд сри Руму Рай мебурд даст, Ибни Сино то ба набзи Щ^и Сомони даст бурд. Дар Хуросон заур арзон буду позауре набуд, Дар илоци заури цотил заур мебоист х^/рд (10, 24).

Шо^ аз Махмуди Fазнавй ва хамлаи y ба Руму гохс ба Рай ëд оваpдааcт. Фиpдавcию Сино зодагони давpони Сомониëнанд ва макоми эшон даp давpаи Нухи Сомонй хамчун донишмандони номваp xeло баланд буд (ИбниСино аввалин маpотиба ба хайш табиб Нухи Сомонирт табобат каpд ва даp даpбоp хамчун табиби хозик шyхpати бyзypг дошт). Хаcyдонy нотавонбин он хамeша даp талоши он буданд, ки баp ивази нeкиаш ба y ягон заpаpe pаcонанд.

Дap вapиaнти дуюм шеъp чунин омадааст: Соате Махмуды сайрой ба султонй расид, Дасти Сино то ба набзи Нууи Сомонй расид. Зери дасташ балки набзи Нууи Сомонй набуд, Номураттаб набзи асри хештанро мешумурд. (7, 22)

Акидаи шо^ дap банди минбаъда, ки дap вapиaнти аввал иxтиcоp шyдaacт, аз pyfc матлаб

acт:

Асри турку асри тозй буд асри Буалй, Асри шуми турктозй буд асри Буалй. Дар таги гарди саворон аз ватан овора гашт, Оцибат аз зиндагй дар гушаи зиндон гузашт (7.23).

Дap ибтидои acpхои мдана пapокaндaгии давлатхо, то як андоза беcapy гомонило дap мамлакат, apaбхо ва зypaн чоpй намудани дини Иcлом ва забони apaбй дap Эpонy Оcиëи Миëнa зиддиятхоpо ба амал овapд. Биcëp шоиpонy paвшaнфикpони aдaбиëтy фapхaнги фоpcy точик дyчоpи зaдyxypд гapдидaнд ва киcмaн нобуду бaдapгa гapдидaнд. Аз чумла, Шaйxyppaиc Сино низ дyчоpи ин таъкибот гapдид ва хатто овоpaю capгapдонy ними хaëтaш дap кунчи зиндон хам гузашта буд. Се банди оxиpи шеъp, гapчaнде дap вapиaнти оxиpон ба нaзap нaмеpacaнд, мазмуни шеъppо xеле пypкyввaт гapдондaaнд.Чyнончй: Буалй бедору халци Буалй бедор не, Буалй ободу мулки Буалй зеру забар. Пеши ацли Буалй ацли замон куто: буд, Пеши дасти Буалй дасти замон кутоутар (10, 25).

Синоpо гapчaнде ин кaдap paнчy азоб дода бошанд ва мyлкaшpо хам arap ба xapобaзоpy xaлкaшpо ба чaбpy cитaм гиpифтоp кapдa бошанд, лекин xyшбaxтонa ба илму дониш, мaхоpaтy малака (тибби Сино имpyз чaхонгиp acт) бapобap шуда нaметaвониcтaнд: Бас уисоре шуд мазори асри нофармони у, Бас маноре сарнагун афтоду у бар пой монд. Чун миёнцй дар миёни хайру шар истода буд, Хамчунон дар байни таърихи цауон барцой монд (10, 25).

Ба чойи мaзоpи шо^ чандин калъаю мaноpa бино шуда, xapоб хам гapдидaнд, лекин Сино дap caхифaи тaъpиxи чахон номи xешpо хаккокй намуд. Душ мебоист тоцик Буалй орад ба даст, Чун набудаш гайри дарди бедаво нацди дигар. Гарчй уарфи дафтару девони у машуур буд, Дар сари девону дафтар Рудакиаш кур буд ( 10, 25).

Шо^ аз он a^yc меxypaд, ки га^чй шу^ати шеъpи Сино олaмгиp шуд, aфcyc бapои xондaнy cypyдaнaш Рудакй нобино буд. Дap банди оxиp aгap хамлаи caлчyк;pо бо тиpy тегаш, ки гохе ба Кофиëн ва дигap тapaфхо хамла меовapд, ба xотиp овapдa бошад, дap миcpaи cеюмy чоpyм бо ифтиxоp мегуяд, ки теги xaлки точик-теги нaчотбaxшy шифобaxши Сино мебошад ва он дyнëpо тacxиp нaмyдaacт:

Соате салцуц ба суи Кофиён меронд асп, Дар миёнаш тиру теги цонситон меронд асп. Халци тоцик теги цонбахшои Синоро гирифт, Теги цонбахшои Сино руи дунёро гирифт ( 10.25).

Дар варианти дигар бошад хулосаи шоир чунин аст:

Соате Чингиз девори Бухороро шикаст, Дар миёнаш тир, теги тези хунрезаш ба даст. Халци тоцик теги дармонбахши Синоро гирифт, Теги дармонбахши Сино руи дунёро гирифт (7, 23).

Дap банди мaзкyp шо^ aндешaaшpо дap боpaи хамлаи Чингизи xyrnöp ба Бyxоpо, му^^а ва талаву тортч rap^na™ мулк аз зapби теги тези xyнpезaш бaëн нaмyдaacт, ки бapои мугаате^ гapдидaни шеъp тacвиpи олию вокеист. Дap миcpaи cеюмy чоpyм ба чойи калимаи «ЧOнбaxшо» калимаи «дapмонбaxш» иcтифодa шyдaacт, ки ба ма^ад мyвофиктap acт, яъне тaхкypcии тибби чахон тибби Синост, ки авлоду ачдоди шоиp бо он ифтиxоp доpaд.

Хyлоca, шеъpи «Теги Сино» дap байни шеъpхои тaхpиpxypдaи устод Бозоp Собиp махбубияту мaъpyфияти мaxcycpо доpо acт. Шеъp чй аз лих,ози шакл ва чй аз лих,ози мазмун

гояи баланди миллиро касб карда, хонандаро бешак ба омузиши таърихи ниёгон, бузургдошту эхтироми тамаддун ва фарханги гузашта даъват менамояд. Дар навбати худ устоди калом Бозор Собир дар шеър хамчун муаррифгари ашхоси донишманд, табиби хозик, файлассуфи машхур, шоири моникаламро дар симои Шайхурраис Сино тасвир намудааст. Тагироте, ки аз чониби худи муаллиф ба шеър ворид шудааст, то чое мазмун ва шакли шеърро халалдор накардааст. Пургунчоиш ва доманадоршавии мавзую мундаричаи шеър, барчастагии тасвир дар суханхои зебо ва муъчаз ифода кардани фикру эхсоси тахайюл, равон ва пухта шудани забон, соддагии услуб, пайдо кардани услуби хосаи шеъргуй, дар баён сохибкудрат будан натичаи бо мехнату машаккат дар шеър фуру рафтани шоир аст, ки дар макола ба як дарачае мавриди тахлилу тахкик карор гирифтаанд.

АДАБИЁТ

1. Аскар X,. -Дар каламрави сухан. -Ирфон, 1982. -146 с.

2. Кучаров А. Тадкики текстологии повести «Одина»-и С. Айнй. -Душанбе: Ирфон, 1982. -146с.

3. Лихачёв Л. С. Тестология. Л.: Наука, 1883. - 323 стр.

4. Сайфиев Н. -Таърихи адабиёти точик.-Душанбе: Бухоро, 2012, 659 с.

5. Сатторов А. Мадду чазри шеър //Садои шарк, 1980. -№9.

6. Собир, Бозор. Офтобнихол. - Душанбе: Ирфон, 1982. -145 с.

7. Собир, Бозор. Аз «Гули хор» то «Симхор».- Москва: Инстрансдорнаука, 2003. - 255 с.

8. Собир, Бозор. Бо чамидан, бо чашидан.. .Душанбе; Адиб, 1987. -322с.

9. Собир, Бозор. Гули хор. - Душанбе: Ирфон, 1978. -211 с.

10. Собир, Бозор. Мижгони шаб. - Душанбе: Ирфон, 1981. -246с.

11. Собир, Бозор. Теги Сино // Садои шарк. -1980.

12. Собир, Бозор. Чашми сафедор. - Душанбе: Адиб, 1990. - 145 с.

13. Собир, Бозор. Шоиру шеъре агар хаст. - Душанбе: Адиб, 2006. -233с.

14. Собир, Бозор. Симхор. - Москва: Интрансдорнаука, 2000. -156 с.

15. Текстология и поэтика русской лулетературы XI-XVII веков. -Л.: Наука, 1977. -233 с.

16. Томашевский Б.В. Путь книги. М.: Искусство, 1959. -344 стр.

17. Шарифов Б. Шохкоре не, агар байте.// Чархи гардун, 20.11.2008. №47.

ТЕКСТОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ СТИХА «ТЕГИ СИНО» БОЗОРА

СОБИРА

Текстологическое исследование произведений писателей блогоприятно влияет на определение их творческой лаборатории, развитие и формирование творческого мастерства и постепенного улучшения качества их творчества.

Бозор Собир принадлежит к плеяде тех поэтов, которые с начала своей творческой деятельности постоянно редактируют свои творения, добавляет новые строки, сокращают некоторые строки, и даже до узнаваемости изменяют ранее написанного стихи.

Ключевые слова: текстологическое исследование, позитивное, влияние, определение, творческая лаборатория, развитие.

TEXTOLOGY RESEA CH OF "TEGISINO " POEM OF BOZOR SOBIR

A textual study of writers' works positively influences the definition of their creative laboratory, the development and formation of creative mastery and the gradual improvement of the quality of their work.

Bozor Sobir belongs to the pleiad of those poets who, from the beginning of their creative work, are constantly redirecting their creations, extracting new lines, cutting down some lines, and even modifying the previously written verse even before recognition.

Keywords: textual research, positive, influence, definition, creative laboratory, development.

Сведение об авторе:

Чоршанбезода Тоджинисо, докторант 1-го курса факултет таджикский филологии Таджикского государственного педагогоического университета имени Садриддина Айни

About the author:

Chorshanbezoda Tojiniso, the 1st year doctorant in the Faculty of Philology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.