Научная статья на тему 'КРИТИКА СТИХОТВОРЕНИЯ И ЕЁ МЕТОДЫ'

КРИТИКА СТИХОТВОРЕНИЯ И ЕЁ МЕТОДЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
82
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САДОИ ШАРК / КРИТИКА СТИХОТВОРЕНИЯ / ЛИРИКА / ЛЕГЕНДА ИСТИННОГО СТИХОТВОРЕНИЯ / ПОЛНОТА СТИХОТВОРЕНИЯ / ТЕМА / ИДЕЯ / СУННАТ / ВОСПРИИМЧИВОСТЬ / SADOI SHARQ / CRITICISM OF THE POEM / LIRICS / LEGEND OF THE TRUE POEM / COMPLETENESS OF THE POEM / SUBJECT / SUNNAH / IDEA / SUSCEPTIBILITY

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Кодирова Дилноза Лутфуллоевна

В статье рассматриваются вопросы развития самосознания литературной критики в литературных текстах, в том числе, представляющие идеологические и литературные направления, а также критиковались и оценивались статьи о методах критики поэзий, которые опубликованы в журнале «Садои Шарк» выпущенных в семидесятых годах прошлого века. Анализы направлены на открытие особенности критики стихотворений данной эпохи, показывается сущность исследования критики. На основе этого отмечается, что нормы критики стихотворения зависят от идеологии времени, тематической и социальной критика служат их базой деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POEM CRITICISM AND SOME OF ITS METHODS

This article deals with issues of principles of self-consciousness of literary criticism within the literature text, in particular ideological and literature trends are shown in the article. There are articles on this methods poetry criticism that published in past seventies of the last century which are criticized and evaluated. Analyses are aimed at exposing peculiarities of the poems of that time and the essence of criticizers’ investigations was shown. Based on it, it is pointed out that norms of poems’ criticism depend on ideology of the time, thematic and social criticism is considered the base of their activities.

Текст научной работы на тему «КРИТИКА СТИХОТВОРЕНИЯ И ЕЁ МЕТОДЫ»

АДАБИЁТ

11. Абдусатторов А. Таърихи адабиёти араб, Душанбе, Деваштич-2008, 191саа.

2. Фильштинский И.М. Арабская литература в Средние века, Москва,Наука- 1977, 292 стр.

.|й1ЛЛ 1 S^aliJIijVjj.ol^ijJI Ai^ ^Sji^JI) ^iSJ J«>1 ¿J jSli ¿J J.«^« jSli ¿J .8

.(A-JJJI А»»^) Л1 \1 ^¿¡Jl V&I . JjlS ¿UISJ^ .9 141 .7*13— .j3« .(vi—^" jblHJl ^«J iJ-^^J) ¿JJJI JЫ>■ .1

.7 * Л ^^ .7 * 19-.^Ы .A«*Jl ^I^JI jib (Ал-с ¿J ¿W> ^jJfij J ^j..-0-^j) .J^^« ¡ц-^Ы ob^Jl J—¿Д .АЛ-С ¿J ¿W> 3 . ^ 14Л7 \ о 19*7 ^j^^b jib .IJSL* J I¿JI ^JIJJ^JI .Y

.^7**1 tSj&UJl t cJjL«Jl jib i^L&WI vbVi ¿¿jt> .Л

.189 .1444 -OJJ-J jib ^J^AJI vbVl ^jjlj .l^L .4

.^143Y SJIAJLJ J^JJI J ACLLU ^AJI vi^l jib -^*Jl V^l ^ ¿J^I ^IJ«JI t(© 18Y1 Ai^ ^ji-*« ¿J ¿J ^Sj J^ISJJI) ^jL« .1*

.71 * ^ij A>^J ^^jji^JJ (^¿¿«Jl) j^^« ¿C Ы& ¿I^JJJI ^^J-« .11

БУРДА АЛЬ-БУСИРИ КАК ЯРКИЙ ОБРАЗЕЦ ПАНЕГИРИКОВ

В ЧЕСТЬ ПРОРОКА

Статья посвящена особому жанру в арабской средневековой литературе - панегирикам в честь Пророка Мухаммада, пользовавшимся неизменным успехом как у арабских, так и у мусульманских поэтов в общем, и прославившимся общим названием «аль-Бурда». Автор сосредоточил своё внимание на рассмотрении известного панегирика Бусири, при этом делает попытку проследить факторы, способствовавшие появлению и развитию данного жанра, также причины, обеспечившие его распространение и популярность.

Ключевые слова: арабская поэзия, жанр, панегирики в честь Пророка, Посланник Аллаха, аль-Бурда (плащ), касыда, мотив, аль-Бусири, Каъб ибн Зухайр

THE BURDA OF AL BUSIRI AS A BRIGHT EXAMPLE OF EULOGIES IN HONOR OF

THE PROPHET

The article is devoted to a special genre in the Arab medieval literature - eulogies in honor of the Prophet Muhammad, enjoyed the same success as the Arab and Muslim poets in General, and the famous common name "al-Burda". The author focused his attention on the consideration of the well-known Eulogy of Busiri, while making an attempt to trace the factors that contributed to the emergence and development of this genre, the reasons that contributed to its spread andpopularity.

Keywords: Arabic poesy, genre, panegyric in honor of Mohammad Prophet of Allah, al-Burda (cloak), qasida, motive, al-Busiri, Qa 'b ibn Zuhayr.

Сведение об автор:

Сатторов Икромшо Хушвахтович - старший преподаватель кафедры языков ближнего востока Таджикского государственного института языков имени Сотим Улугзода. Адрес:734019 г. Душанбе ул.Мухаммадиева 17/6 тел.: (+992)988-88-60-21, E-mail: yahyo-8888@mail.ru

About the autor:

Sattorov Ikromsho Khushvakhtovich - senior teacher of the Chair of the Near East Languages of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda, 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiev str., Tel (+992)988-88-60-21, E-mail: yahyo-8888@mail.ru

НАВДИ ШЕЪР ВА БАЪЗЕ РАВИШ^ОИ ОН Цодирова Д.Л.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Мачаллаи «Садои Шарк» дар солх,ои хдфтоду навад минбари вокеии мунаккидон ва инъикосгари равишхри асосии накди шеър ва дигар масъалах,ои адабй буд. Дар ин замина дар мачалла накди мавзуи ва майлони гоявиву ичтимой нуфуз дошт.

Таваччухд гарми мунаккидон ба накди мавзуиву ичтимой падидаи адабии замони Шуравй буда,равиши асосии накди мачалларо дар шинохт ва арзёбии шеър муайян мекунад. Мунаккидон дар маколах,ояшон ба ах,амияти идеологй ва синфии адабиёт, аз чумла шеър

таъкид ваpзида, ашъоpи шоиpонpо даp хамин pавиш тахлил каpдаанд,ки аз xостаxои накди он pyзгоp 6уд. Даp ин замина мeтавон аз маколаи Ш^Дугейгоода «Даp боpаи баъзe майлхо даp шeъpи мyосиpи точик» ëд каpд, ки сyxани чадли^ ва олимона даp накди шeъpи ин давpа аст. Мухаккик pавиши инкишофи шeъpи точикиpо накд каpда, аз чумла чунин мушохидаи мухим ва вок^^о ба миëн мeгyзоpад: «Тасв^и одам даp шeъpxои дахсолаи аввали пeш аз чанг бисëp яктаpафа буд. Одам, пeш аз хама ба сифати ë паxтачин ë тpактоpчй ë коpгаpи саpи дастгохи коpxонаxо тачассум ëфта, масъалахои мexнатy мухаббат ва xаpактepи он Fайpи кобили эътимод ва бeалокаxои табий нишон дода шyда,обpазxо ба мисоли сypатxо инъикос ëфта буданд. Шиоpxо ва баëнияxои xаppyзаpо ба сypати манзум ва бо камe накшу чилодихй ба унвони шeъp такдим мeкаpданд; мавзyъ ва мативхои аксаpияти шeъpxои мо хамин зайл умумй ва якpанг буданд».

Ин идeияи Ш^Дугейгоода даp накди шeъpи он солхо сyxани кавй ва бодалeл даp боби холати инкишофи шeъpи точикй ва xyсyсияти он мeбошад,ки баъдтаp даp маколаи М.Шyкypов «Сyxан аз лиpика ва мазмуни xаëтии он » таквият ëфтааст.

Ш^Дугейгоода даp он давpа бо он макола аввалин боp таваччУxи ахли таде^^о ба шeъpи асил (ба ифодаи y «шeъpи ноб») чалб намуда, тахаввулот ва навчУиx,оepо ,ки даp шeъpи он давpа pyx мeдод,зикp мeкyнад. Ин донишманд мyxимтаpин xyсyсияти ин таxаввyлотpо даp он мeбинад,ки «акнун даp шeъp бо гузаштани оинаи хассос ва дакик имконоти маънавии одам ,pyx ва кyдpати ношикастании y xаpчй бeштаp инъикос ëфта , даp катибаи адабии xалкамон маънихои фалсафй, накшу охангхои лиpикии нав афзуда истодааст». Ба ифодаи y «обpазxои лиpикй,ки даp шоxpоxи xаëти имpyза xyдpо хамсанги зиндагй мeдонад, ба мисоли одами зинда даp хама хол хассосу самимитаp гаpдидааст». Ин гуна сифатхо,ки мухаккик даp шeъpи ин давpа мушохида каpдааст,то андозаe ифодагаpи афкоpи озод ва судманди накд аст,ки pоxpо баpои адабиëти асил, яъш «шeъpи ноб » xамвоp мeкаpд.

Ш^Дугейгоода майли ба балогати шeъp даст ëфтан ва даp чустучухо ва даpëфти тасвиpxои шоиpона муваффак шyданpо аз pyйи унвонхои мачмyаи ашъоpи шоиpон низ хадс мeзанад,ки во^ан талоши чиддй даp шиноxти бадeии мазмун ва тобишхои FOявии ходисахои зиндагй буда,то андозаe аз тобeияти сиëсй ва мафкypавй озод гаpдидани шeъp ва шоиpонpо нишон мeдод.Чyнончй, «Нафаси гаpм». «Ситоpаxои замин», «Наpгис», «Сypyди саxаpй», «Насими саxpо», «Лолаи сypx» ва «Мавчхои заpафшон» аз чумлаи номи китобxоe буданд,ки аз навчУиxои муаллифонашон паëм мeоваpданд.Даp ин замина мунаккид наxyстин боp мyxимтаpин фазилатхои мyндаpичавй ва xyнаpии шeъpи М.Kаноат,F.Миpзо,Жола ва Лои^о муайян мeкyнад,ки даp накди он солхо ходисаи нодиp аст.

Чизи мухим ва чолиб даp ин накд ин аст,ки мунаккид pавиши мусбати инкишофи назм, мавзyвy масъалахои мухими он, аз чумла тозачУиxои маънавию амокии шоиpонpо даp ин давpа аз назаpи мepосбаpии таъpиxй ва хадафхои xyнаpи асил тахлил ва аpзëбй каpдааст.

Маколаи Ш.Дуссйнзода «Даp боpаи баъзe майлхо даp шeъpи мyосиpи точикй» даp шиноxти чустучухои эчодй ва тозакоpиxои шоиpони точик буд,ки даp вакташ ба он каге таваччУx накаpд. Дол он , ки дидгоххои он даp боpаи фаpдияти эчодии Fаффоp Миpзо, Лоик ва МДаноат с^ани аввал ва ба вазн буданд. Аз чумла xаpфxои зepини y чун пeшгyй даp таъйиди xyнаpи Лоик буданд: «Лоик даp олами шeъp xанyз нав аст, лeкин аз ашъоp ва сypyдаxои шавкангези y маълум мeщавад,ки даp оянда бeшак, лоики шeъpи точик xоxад шуд».

Минбаъд мачалла даp накди мавзyъ ва тамоюлхои FOявии шeъpи он солхо маколахои А.Сайфyллоeв «Роза даp Кpeмл» Ю.Акбаpов «Хоки ватан аз таxти сулаймон xyштаp» Р.Додизода «Аз Ганг то Кpeмл», та^изи А.Саттоpов «Кдйдхо даp хомияи кулл^ти шоиp» ва Fайpаpо ба чоп pасонд. А.Сайфyллоeв чустучухои эчодии М.Тypсyнзодаpо даp заминаи тасвиpи мавзyи шаpки xоpичй накд ва аpзëбй каpда, xyнаpи шоиppо даp тасвиpи «вок^ахои таъpиxй, фаъолияти шаxсони вокeй ва манзаpаxои pангоpанги xаëт» ба саpоxат мeнамояд. Ба акидаи y тасвиpи хамаи холату лахзахо «даp хама чо тeзивy тундии зиддиятхои ичтимой ва xаpакати пypэътиpози xалкpо нишон мeдиxад» Мунаккид тачpибаи шоиppо даp тасвиpи мавзyи озодй ва саодати инсон ва ифодаи FOяи баxтy истикдол нодиp ва тачpибаи pаxнамои дyнëсоз таъбиp каpда мохият ва тобeияти сиëсивy табакотии онpо низ мeнамояд.

Даp маколаи зикpшyдаи Ю.Акбаpов инъикоси мавзyи ватан ва ватандусти даp шeъpи шоиpони точик накд шудааст. Даp замонe,ки ин макола даp мачаллаи «Садои Шаpк> ба нашp pасидааст, даp шeъpи шоиpон тамоми саpзамини Шypавй ватан xонда мeшyд. Даp хамин pавиш ашъоpи даp мавзyи ватан ва ватандустй навиштаи М.Тypсyнзода, Лоик, Гyлназаp, Баxpом, Фиpyз, Кутби Киpом, Бозоp Собиp, Мастон ва дигаpон баppасй шуда, бypдy боxти онхо нишон дода шудааст. Мухаккик y^y^i^pO нукси асосии шeъpxои даp ин мавзyъ эчодшуда мeдонад. Масъалахои ичтимой даp маколаи дигаpи А.Сайфyллоeв «Шeъp нидои зиндагист» низ аpзëбй шудааст .Мунаккид талоши шоиpони чавонpо даp он мeбинад,ки даp доиpаи лиpикаи маpxамона махдуд нашуда, ба масъалахои ичтимой мypочиат мeкyнад.

Яте аз xyсyсиятxои мухими маколаxоe, ки даp мачалла чоп шудаанд, накди тахлилии FOявивy ичтимоии асаpxои бадeии мeбошад. Заминагyзоpии ин навъи накд талаботи дастypии идeологй аз адабдат мeбошад. Даp маколаи Р.Додизода «Аз Ганг то Кpeмл» хамин талабот pиоя шуда, даp хамин pавиш мазмуну мyндаpича ва FOяи дастони М.Тypснзода накд шудааст. Даp тахлил мохияти идeологй ва табакотии саpнавишти каxpамонони достон махаки xyнаpи шоиp эътиpоф шудааст.

Масъалахои аpзиши ичтимоиву FOявии шeъp даp мисоли осоpи М.Тypсyнзода даp такpизи А.Саттоpов «Кайдао даp хошияи Кyллиëти шоиp» низ баppасй шудааст. Мунаккид аз шeъpy хикоя ва очepкy маколахои наxyстини Миpзо Тypсyнзода «оханги FOлибият, сypyди шодй, ифтиxоpy каноатмандй, xyдшиносй ва чУшу xypyши мexнати озодо-pO эхсос каpда, даp ин замина ба чунин xyлоса мeояд, ки «инъикоси бадeии pyxи замон ва ахли он аз мyxимтаpин мyваффакиятe буд, ки даp чодаи адабиëт аз кадами аввал насиби адиби чавон гаpдид ва баъдтаp ба яте аз сифатхои аслии эчодиëти y табдил ëфт». Мунаккид тачpибаи минбаъдаи шоиp ва таъсиpпазиpии босамаpи ypO аз гузаштагон омили муваффакияти у мeдонад. Ин муваффакият хам даp ифодаи мазмунхои тоза, хам таpзy баëни муносиб ва хам шаклхои муносиб зоxиp гаpдида, шоиppо комëб соxтааст. Мунаккид омили дигаppо низ даp муваффакияти шоиp таъсиpгyзоp донистааст, ки ибоpат аст аз коpбypди анъанахои нeки адабиëти классикию фолклоpии точик даp шиноxт ва тасвиpи FOяxои инсондустй, ватанпаpастй, озодй, адлу адолат,yмeди pyзгоpи xyш.забон ва воситахои баëн бо истифода аз тачpибаи адабиëти навин.

Масъалаи муносибат ва суннатхо, тамоюлоти мавзуй ва мазмуни шeъpи М.Тypсyнзода даp маколаи А.Сайфyллоeв «Паймонаи мухаббат» низ мавpиди накд ^pOp гиpифтааст, ки назаpи мунаккид ба мавзуи ишк ва инъикоси он xатти мexваpии макола аст. Даp накди А.Сайфyллоeв мавзуи ишк ва мавтеи он даp xаëти инсони мохияти синфй ва идeологй касб каpда, хатто маpги инсон даp асоси талаботи идeологии вакт таъбиp мeшавад. Даp заминаи накди ин мавзкъ андeшаxои мунаккид сиpф табакоти буда,аз ишк ва маpги табии фосила мeгиpад,ки аз камбудихои чиддии накди он pyзгоp буд.

Мавзуи бахси маколаи Ю.Акбаpов «Тавоноии pyxи инсон» тасвиpи чанг даp эчодиëти Муъмин Каноат мeбошад. Тахлили ин мавзуъ даp эчодиëти шоиp мyнаккидpо ба баëни масъалахои ичтимой во доштааст, ки ба таpзи тасв^ ва FOяxои инсонпаpваpонаи достонхои шоиp бозмeгаpдад. Мунаккид зимни тахлил даp боpаи мазмуну шакли достонхо ва осоpи шоиp ба чунин xyлосаи мухим мeояд: «достонхои у ва умуман тамоми ашъоpаш аз охангхои фалсафии гpажданй ва ватанпаpваpй саpшоp аст.Даp достонхои у, xyсyсан даp достонхои сонй (достонхои «Сypyши Сгалингpад» ва «Точикистон-исми ман»- шаpxи мо),обpази ватану фаpзандон, FOяи чyдоинопазиpии онхо, хамбастагии наслхо мавкeи мухим доpад ва ин асаpxои у комилан xаëтдyстонаю ватандустона буда, чавононpо даp pyxи садокат ба Ватан, ба xалки xyд, эxтиpоми тамом ба анъанахои падаpон ва гузаштагони xyд таpбия мeнамояд».

Ин сyxанони Ю.Акбаpов ифодагаpи тамоми тамоюлоти FOявй ва бадeии эчодиëти шоиp буда, тобeияти назаp ва хамохангии онpо бо замон ва xостаxояш ифода мeкyнад.

Соли 1975 даp сахифахои мачалла бо маколаи А.Саттоpов «Ш^^ ва зиндагй» мубохиса даp атpофии шeъp OFOз гаpдид. А.Саттоpов даp маколааш тамоюлхои мавзуй ва xyсyсиятxои бадeии шeъppо матpаx каpда, камбудихои шeъpи он pyзгоppо нишон додааст.

Мунаккид дигаpгyниxои асосии мавзуии шeъpи он замонpо ибоpат мeдонад «аз таваччухи шоиpон ба тасвиpи xаматаpафа ва доманадоpи олами бойи маънавии инсони мyосиp, чахони мypаккаби он,мавтеи вай даp зиндагй, муносибати вай бо табиат ва

чамъият,ба дарки маънии зиндагй ва диалектикам инкишофи таърихи халку кишвар, аз чумла корномаю диловарихои фарзандони он; маданияти гузашта ва имрузаи вай; таджики чиддй ва амики хаёти реалй;дахолати фаъолона ба вокеоти мухими руз».

Дар ин мубохиса Абдуманов А., Сайфуллоев А., Дакимов А., Акбаров Ю., Р.Мусулмонкуллов, Гулназар Келдиев, А.Абдуллоев, Х.Мирзозода, Х.Мухаммадиев, А.Набиев, Х.Шодикулов иштирок карда, доир ба мавзуву мундарича ва сохтори шеъри точикии он солхо андешаронй кардаанд. Дар маколахои иштирокчиёни мубохиса чараёни инкишофи шеър казоват шуда, хусну кубхи он дар такя ба осори шоирон ба таври мушаххас нишон дода шудааст, ки тахлилу арзёбии он аз доираи ин макола берун аст.

Дамин тарик, метавон гуфт, ки накди мавзуъ ва тамоюлхои шеъри точикй дар солхои мавриди назар, ба вокеияти чараёни адабй такя карда, бештар зери таъсири сиёсати идеологии хоким сурат гирифтааст ва дар ин равиш доираи мавзуву масъалахо ва тамоюли гоявии шеъри ин давраро мушаххас намудааст,ки арзиши таърихй ва хунарй дорад.

АДАБИЁТ

1. Дусейнзода Ш. Дар бораи баъзе майлхо дар шеъри муосири точик (Шарифчон Дусейнзода) Садои Шарк.-1963-№2. - 128с.

2. Дусейнзода Ш. Дар бораи баъзе майлхо дар шеъри муосири точик (Шарифчон Дусейнзода) Садои Шарк.-1963-№2. - 125с.

3. Дусейнзода Ш. Дар бораи баъзе майлхо дар шеъри муосири точик (Шарифчон Дусейнзода) Садои Шарк.-1963-№2.- 126с.

4. Дусейнзода Ш. Дар бораи баъзе майлхо дар шеъри муосири точик (Шарифчон Дусейнзода) Садои Шарк.-1963-№2. - 127с.

5. Сайфуллоев А. Роза дар Кремл (Атахон Сайфуллоев) Садои Шарк .-1971.-№1.- 117с.

6. Сайфуллоев А. Шеър нидои зиндагист (Атахон Сайфуллоев) Садои Шарк.- 1971.- №5. - 97с.

7. Сатторов А. Кдйдхо дар хошияи куллиёти шоир (Абдунабй Сатторзода) Садои Шарк.- 1974.- №1.-136с.

8. Сайфуллоев А. Паймони мухаббат (Атахон Сайфуллоев) Садои Шарк.- 1974. - №3. - 126с.

9. Акбаров Ю. Тавоноии рухи инсон (Юсуфчон Акбаров) Садои Шарк.- 1976.- №1. - 143с.

КРИТИКА СТИХОТВОРЕНИЯ И ЕЁ МЕТОДЫ

В статье рассматриваются вопросы развития самосознания литературной критики в литературных текстах, в том числе, представляющие идеологические и литературные направления, а также критиковались и оценивались статьи о методах критики поэзий, которые опубликованы в журнале «Садои Шарк» выпущенных в семидесятых годах прошлого века. Анализы направлены на открытие особенности критики стихотворений данной эпохи, показывается сущность исследования критики. На основе этого отмечается, что нормы критики стихотворения зависят от идеологии времени, тематической и социальной критика служат их базой деятельности.

Ключевые слова: Садои Шарк, критика стихотворения, лирика, легенда истинного стихотворения, полнота стихотворения, тема, идея, суннат, восприимчивость.

POEM CRITICISM AND SOME OF ITS METHODS

This article deals with issues of principles of self-consciousness of literary criticism within the literature text, in particular ideological and literature trends are shown in the article. There are articles on this methods poetry criticism that published in past seventies of the last century which are criticized and evaluated. Analyses are aimed at exposing peculiarities of the poems of that time and the essence of criticizers' investigations was shown. Based on it, it is pointed out that norms of poems' criticism depend on ideology of the time, thematic and social criticism is considered the base of their activities.

Keywords: Sadoi Sharq, criticism of the poem, lirics, legend of the true poem, completeness of the poem, subject, Sunnah, idea, susceptibility.

Сведения об авторе:

Кодирова Дилноза Лутфуллоевна - аспирант кафедры теории и истории таджикской литературы ТГПУ имени Садриддина Айни

About the author:

Qodirova Dilnoza Lutfulloyevna - postgraduate student in the deparment of Theory and History of Tajik Literature of TSPU named after Sadriddin Ayni

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.