Научная статья на тему 'ОТРАЖЕНИЕ ВОПРОСОВ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЕ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ'

ОТРАЖЕНИЕ ВОПРОСОВ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЕ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
42
151
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЗЫК / РОДИНА / НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ / ВОЗРОЖДЕНИЕ ПРЕДКОВ / ЛОИК / ЗАЩИТА ИСТОРИЧЕСКИХ ЦЕННОСТЕЙ / ЛИТЕРАТУРА / НАЦИОНАЛЬНОЕ ГОСПОДСТВО / НАЦИОНАЛЬНОЕ МЫШЛЕНИЕ / LANGUAGE / MOTHERLAND / NATIONAL SELF-CONSCIOUSNESS / REVIVAL OF ANCESTORS' RULES / LOIQ / PROTECTION OF HISTORICAL VALUES / LITERATURE / NATIONAL DOMINATION / NATIONAL THINKING

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидмуроди Ходжазод

В статье рассматриваются вопросы отражения национального самосознания в творчестве Лоика Шерали. По словам автора статьи, национальное самосознание началось в конце 80-х и начале 90-х годов в Таджикистане. В то время Лоик Шерали был вместе со своими предками. Существование соответствующих исторических фактов для становления таджикского языка как государственного языка, возрождения правил предков, защиты исторических ценностей позволило интеллигенции быть предводителями народа для реализации своих целей. В этот период в творчестве Лойка Шерали появился новый дух творчества, уважение языка, его защита от влияния других языков, использование таджикских терминов и слов вместо иностранных слов, свобода родины, благосостояние страны и поддержка для иностранных партнеров (говорящих на таджикском языке, проживающих за рубежом) стала главной темой в работах Лоика Шерали.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REFLECTION OF ISSUES OF NATIONAL SELF-CONSCIOUSNESS AND SELF-AWARENESS IN THE CREATIVE WORKS OF LOIQ SHERALI

The article explores issues of the reflection of national self-consciousness and self-awareness in the creative works of Loiq Sherali. According to the author of the article national self-consciousness began at the end of 80th and at the beginning of 90th years in Tajikistan. Loiq Sherali was together with its ancestors on that time. The existence of the appropriate historical facts for becoming Tajik language as a governmental language, revival of the rules of ancestors, protection of historical values allowed intelligentsia to be instructors of the people for the implementation their goals. In this period, a new spirit of creation appeared in Loiq Sherali’s work, respecting the language, its protection from the influence of other languages, use of Tajik terms and words instead foreign words, freedom of the motherland, welfare of the country and the support for foreign partners (Tajik language speakers living abroad) became the main topic in Loiq Sherali’s works.

Текст научной работы на тему «ОТРАЖЕНИЕ ВОПРОСОВ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЕ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ»

AДAБИЁTШИНОСЙ I ЛИTЕРATУРОВЕДЕНИЕ

БОЗТОБИ МAСЪAЛA^ОИ ХУДШИНОСИ BA ХУДОГО^ИИ МИЛЛИ ДAР

ОСОРИ ЛОЩ ШЕРAЛИ

(дар мисоли забон ва eamaH)

Хоцазод С.

Донишгоуи давлаmuu омузгории Тоцики^он ба номи С.Айнй

Вypyди Лоик Шepaлй ба адабдат, aгap аз як тapaф, бapои офapидaни тaсвиpxои нави шоиpонa, обpaзxои чолиб, кабои тоза пyшонидaн ба шeъpи ypëн ва эxëи сyннaтxои фapомyшшyдaи ндагон боис шyдa бошад, аз чониби дигap, бо шapофaти Лоик на танх,о мyxтaво, балки дap мaвзyи шeъpи сол^ои ^афтод ва хдштодуми садаи ХХ тaxaввyли чиддй ба мдан омад. Мaвзyъxои гиpомидошти забони модapй, ^ифзи он, таквияти худшиносй ва худого^ии миллй, ap4 гузоштан ба мукаддасоти миллй, садокат ба мexaн ва paмзxои дaвлaтдоpии миллй дap он сол^о аз мaвзyъxои тозаи aдaбиëт ма^суб мeгapдидaнд, ки дap замони peжими ^окими вакт кам aндap ками адибон ба онх,о pyй мeовapдaнд. «Устод Лоик аз аввалин шоиpонe буд, ки ба гуши «шaбaфpyзи шaбпapaстон» ва «далкакони паст» азони вaтaнпapaстиpо хонд. Зepо тасмими устод дap дaвpae, ки ^ама дap xисоpaxои охднин зиндонй буданд ва ба забон овapдaни кaдимотe, ки мapдyмpо ба суи худшиносй paxнaмой мeкapд, осон набуд» (1).

Вокeaн, забон ва Ватан ду pyкни миллатсоз дap эчоддати Лоик мeбошaнд. Шоиp шapти мавчудияти мидлaтpо дap забони миллат чуста, миллати бeзaбон ва ашхоси зaбонгyмкapдapо мaвpиди наку^иш кapоp дода, бо ситеза бaëн мeдоpaд, ки: Хар кас, ки наёфm роуи соуибназарон, Бояд биравад ба мауфили бебасарон. Хар кас, ки забони модариро гум кард, Бояm ки гум шавад зи хоки падарон (6, с. 450).

Тaвpe ки шоиp дap як мусохдбааш дap мачаллаи «Машъал» дap соли 1989 ибpоз мeдоpaд, «байти ман бapои онxоeст, ки забони модapии хyдpо эxтиpом нaмeкyнaнд, аз тaъpих, маданият ва aдaбиëтaмон бeхaбapaнд. Охиp забон бyнëди х,ама бужд^ост (7, с.7).

Дap охиpи солх,ои 80 - ум ва ибтидои солх,ои 90-уми aсpи ХХ дap Точикистон на^зати худшиносии миллй OFOЗ шуд, ки дap сapомaди он дap бapобapи адибон Му^аммадчон Шaкypивy Aкбapи Тypсон, инчунин Лоик Шepaдивy Бозоp Собиp, Муъмин Кдноату Фapзонa, Ч,онибeк Aкобиpy Бaxмaнëp ва давдо адибони дигap кapоp доштанд. Фapоxaм омадани шapоити мусоиди тaъpихй бapои макоми давлатй гиpифтaни забони точикй, эxëи суннат^ои ниëгон, ^ифзи apзишxои тaъpихй pyшaнфикpонpо водоp мeкapд, ки бapои дap амал татбик шудани оpмонxои миллй чун чapоFи фypyзон pоxнaмои мapдyм бошанд. Дap ин дaвpa дap эчодиëти Лоик pyx^ нав дамид, гиpомидошти забон, хдфзи он аз тaъсиpи забощои .AHrap, чойгузини истилохот ва вожахои точикй ба чои калимахои бeгонa, озодии мexaн,ободии сapзaмини ачдодй, кумак ба хамзабонхои бypyнмapзй мавзуи мexвapии осоpи Лоик кapоp гиpифт. Шоиp аз як тapaф, бо шeъp, аз чониби дигap бо маколахои публитсистй дap pоxи амалй гapдидaни оpмонxои xaзоpсолaи миллати точик чypъaтмaндонa гом мeзaд, чaсypонa сухан мeгyфт, нотapсонa ибpози нaзap мeнaмyд. Дap маколаи «Пиpомyни лоща» (2, с. 2), ки дap зepи он Лоик Шepaлй, Сaттоp Тypсyн, Ч,онибeки Акоби^ Бaxмaнëp ва Носиpчон Салимй имзо гузоштаанд, зapypняти воpид намудани тaxpиp ба моддaxои 4, 6, 20, 29- и лощаи Крнуни Ч,yмxypии Точикистон «Дap боpaи забони давлатии Ч,yмxypии Точикистон» бaëн шудааст. Ба aндeшaи муаллифон мaxз воpид намудани тaFЙиpот ба моддaxои мaзкyp мeтaвонaд мaвкeи забони точикиpо дap чомea yстyвоp намояд, бapои pyшди он ба сифати забони давлатй имконоти гyстypдa фapоxaм оpaд. Дap xaмин макола таъкид мeгapдaд, ки забони коpгyзоpй дap тамоми вaзоpaтхонaxо, идоpaвy мyaссисaxо бояд точикй бошад, :m^py овeзaxо ба точикй нигошта шаванд, осоpи адибони хоpичa мустакиман ба точикй тapчyмa шаванд.

Шоиp дap ибтидои солдои 90-уми caдaи XX ce pоди омузиши зaбонpо тешнидод мeнaмояд. Бa aндeшaи Лоик, омузиши зaбон, дacтaввaд, aз оилa чадони xypAH мaънaвии хонaдон шypyъ мeшaвaд. Мaнбaи дуюми омузиши зaбони точикй кyдaкиcтон аст. ..Манбаи ceюмaш китоб aCT. Кyдaк бояд китобpо дуст доpaд. Як бaдбaхтй ин aar, ки мо ин вазифаpо .nypyCT ичpо нaмeкyнeм. Кyдaкpо бapои омузиши лyFaт ва тамоми Faновaтy бойщ^ии забони точикй paднaмyн нaмecозeм. Дол он ки ба aндeшaи Лоик, пeштap дap мaдpacaдо «Шоднома»- и Фиpдaвcй, дeвондои Дофизу Бeдид, Навоиву фузулй мeхондaнд... Кудак аз хypдcолй ба забони софу ноби точикй воpид мeшyд, зaбономyзиpо пайваста то шeъpи олй чapaён мeдод (7, с.8).

Забон гapонтapин моя ва ycтyвоpтapин пояи давлати миллист. Он дap вучуди мо бо шиpи модap cиpиштa мeшaвaд. Вазифаи мост, ки онpо софу бeолоиш нигод доpeм, дap шapоити глобалии чадони мyоcиp аз таддиддои чадонишавй эмин нигох, доpeм, зepо ба кавли Лоик;:

Забони модари бо шири модар, Бувад мацмуаи maдбupu модар, Забони модариро noc дорем, Ки аз модар варо мepoc дорем (6, c. 522).

Дap оcоpи Лоик забон ва Ватан ду мафдуми чyдонопaзиpaнд, ба мисли гушту нохун тавъаманд. Ин ду мафдум бe якдигap нокисанд, дap дамбастагй якдигappо мукаммал мeнaмоянд ва пaйкapaи мудташами вахдат ва худшиносии миллиpо ба вучуд мeоpaнд. Аз ин py, мавзуи худшиносии миллй, даъват ба бeдоpй, нaфpaт ба хислатдои бapдaгй, дyшдоp ба асолатбохтагони гaзоффypyш дap оcоpи устод Лоик, бавижа, cypyддои y «Оли Сомон», «Айнй», «Аpaб гуянд Синоpо rypyxe», «Зaбонгyмкapдa»...чyн фaввоpa зина ба зина боло мepaвaд ва табдил ба кадкашони хун мeшaвaд (5, с. 36).

Лоик бapои бунёди давлати миллй, таквияти хушиносии миллй, сохтани миллати водид ва таквияти ваддати миллй забон ва Вaтaнpо аз pyкндои мyдимтapин мeшyмоpaд. У дap ладзадои фapaдy тapaб бо Ватан буд, васфи онpо сутуд ва дap ладзадои дyшвоpтapини чанги дамватан низ аз он чудо набуд, Faми Ватан Faми шоиp буд.

Дap дaвpони чанги дамватан яъсу ноyмeдй, забунию хоpй, тacвиpи долатдои пeccимиcтии одамон мавзуи асосии оcоpи адибон ва paвшaнфикpонpо ташкил доданд. Чapо ки ниpyи силод аз кувваи калам бapтapй дошт. Ба кавли адабиётшиноси точик Абдунабй Сaтrоpзодa фочиаи солдои 90-ум дap Точикистон дap оcоpи Лоик- шоиpe, ки мадз ба шapофaти офapидaдои y дap адабиёти кунунии мо баёни тaфaккypи миллй pacм гapдидa буд, тaъcиpи бaFOят амик ва мyaccиpe гузошт. Оcоpи индaвpaинaи шоиp capоcap лaбpeзи дacpaтy дapд аст аз хоpию афтодагй, забунию бeчоpaгии миллати точик, аз хeштaнношиноcй, аз поpa- поpa шудани он ба мадалдо, аз вaйpонию ноободии кишвap, аз он ки ин capзaмини зaмонe ободу оpом имpyз ба мapгиcтон, ба кyштоpгод, ба мypдaхонa, ба ошёни камону кaмонвapон табдил ёфтааст... Гyяндae, ки замош аз гузаштаи пypифтихоpи миллати хeш ва кишвapи бостонияш мeболид ва шeъpдо мeгyфт, имpyз бо нaфpaт ва бо алам аз чанги миллаткуши точикон киссадои чонгyдозe мeкapд (3, с. 87). Шоиp ба тaкдиp тан мeдод ва бо дacpaт мeгyфт:

Хар чи дорам дар ин ца^он Bamaн аcm,

Bamaн acmy мадори цону maн acm.

Бо уама ашку хуну mupy myфaнг,

Чи кунам, ин замин диёри ман acm.

Тоцико, а^и xeшpo дарёб,

Bapнa фapдom бeнuшoн шудан acm (6, c. 414).

Шоиp дaмeшa такя бap Ватан дошт ва муътакид буд, ки инсон бо Ватан муктад^ аст, шоиpй низ вaтaндоpиcт, ба ин хоти^ аз шeъpaш дaмeшa буи Ватан ба машом мepacaд: Ояд аз шгъру cyxan буи Bamum, Бинам аз руи cyxaн руи Bamaн, Хар ки труманд бошад дар уунар, Такя дорад гар ба mpyu Bamaн. Шоирй атан вamaндopй бувад, На cyxaнбoфй ба yap куи Baman. Шоирй он acm, ки бо caвцu шeъp, Бeвamaнpo оварад cpu Bamaн (6, c. 286).

Адабиётшиноси точик Шамсиддини Солех зимни пажухиши осори Лоик котеъона хулосаи мантикй мебарорад, ки дар байни удабои точики сад соли охир кам адиберо метавон пайдо кард, ки мисли Лоик набзаш баробари набзи миллаташ дар тапидан бошад, андешааш баробари андешаи миллаташ боло биравад, худаш баробари халкаш шукуфта ва дар лахзахои тираи рузгорон андухзада гардад. Кулли осори у ба хотири бедорй, пешрафт ва шукуфоии миллат офарида мешуд (4, с. 40).

Хулласи калом, ба фикри мо, чй кадаре ки аз замони зиндагонии Лоик дур мешавем, хамон кадар мехри у дар дили мо бештар маъво мегирад, зеро осори у мисли оинаест, ки дар он як пораи таърихи мардуми мо бо рангхои гуногун бозтоб ёфтааст. Лоик аз шеър пайкараи миллатро бунёд кард, ки забон, ватан, хувият ва худшиносии миллй чузъхои мухимтарини онанд. Аз ин ру, метавон забон ва Ватанро ду рукни мухимтарини миллатсоз дар осори у баршумурд.

АДАБИЁТ

1. Даврон Давлат.Нобигаи замон ва голиби майдон /Давлат Даврон //Озодагон. 2014, 30.05.

2. Пиромуни лоиха //Адабиёт ва санъат.1989, 29.06.

3. Сатторзода А. Кухна ва нав/А.Сатторзода.- Душанбе:Адиб. 2004.- С.87.

4. Солех Шамсиддин. Лоик Шералй ва шеъри ватанхохонаи форсии точикй /Шамсиддин Солех /Авранг, 2005. № 5.- С. 40.

5. Шакурзода Мирзо. Захмхои синаи ман киссаи ногуфтааст/ Мирзо Шукурзода /Авранг, 2005. № 5.-С.36.

6. Шералй Лоик. Куллиёт. Иборат аз ду чилд. Ч,илди 1.Ашъор/Лоик Шералй.- Душанбе: Адиб, 2008.422 с.

7. Шералй Лоик. Забондустй ватандустй аст/Лоик Шералй /Машъал.1989. № 3.- С. 7.

ОТРАЖЕНИЕ ВОПРОСОВ НАЦИОНАЛЬНОГО САМОСОЗНАНИЕ В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ

В статье рассматриваются вопросы отражения национального самосознания в творчестве Лоика Шерали. По словам автора статьи, национальное самосознание началось в конце 80-х и начале 90-х годов в Таджикистане. В то время Лоик Шерали был вместе со своими предками.

Существование соответствующих исторических фактов для становления таджикского языка как государственного языка, возрождения правил предков, защиты исторических ценностей позволило интеллигенции быть предводителями народа для реализации своих целей.

В этот период в творчестве Лойка Шерали появился новый дух творчества, уважение языка, его защита от влияния других языков, использование таджикских терминов и слов вместо иностранных слов, свобода родины, благосостояние страны и поддержка для иностранных партнеров (говорящих на таджикском языке, проживающих за рубежом) стала главной темой в работах Лоика Шерали.

Ключевые слова: язык, родина, национальное самосознание, возрождение предков, Лоик, защита исторических ценностей, литература, национальное господство, национальное мышление.

REFLECTION OF ISSUES OF NATIONAL SELF-CONSCIOUSNESS AND SELF-AWARENESS IN THE CREATIVE WORKS OF LOIQ SHERALI

The article explores issues of the reflection of national self-consciousness and self-awareness in the creative works of Loiq Sherali. According to the author of the article national self-consciousness began at the end of 80th and at the beginning of 90th years in Tajikistan. Loiq Sherali was together with its ancestors on that time.

The existence of the appropriate historical facts for becoming Tajik language as a governmental language, revival of the rules of ancestors, protection of historical values allowed intelligentsia to be instructors of the people for the implementation their goals. In this period, a new spirit of creation appeared in Loiq Sherali's work, respecting the language, its protection from the influence of other languages, use of Tajik terms and words instead foreign words, freedom of the motherland, welfare of the country and the support for foreign partners (Tajik language speakers living abroad) became the main topic in Loiq Sherali's works.

Keywords: language, motherland, national self-consciousness, revival of ancestors' rules, Loiq, protection of historical values, literature, national domination, national thinking.

Сведения об автора:

Саидмуроди Ходжазод - доктор филологический наук, профессор, кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Тел: (+992) 938555299. E mail: Saidmurod70@mail.ru About the author:

Saidmurodi Khojazod - Doctor of Philological Sciences, Head of the Chair of Tajik Language, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni. Tel.: +(992) 938555299, E mail: saidmurod70@mail.ru

БАРРАСИИ ЧАНБА^ОИ ТАЪРИХЙ ДАР ОСОРИ ВОСИФИ БОХТАРЙ ВА

МУЪМИН КАНОАТ

Бадахш Ф.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Адабиёти хар миллат оинаи вокеияти он чомеа мебошад. Адабиёт ва чомеа таъсири мутакобил бар хамдигар доранд. Адабиёт танхо аз авзоъ ва ахволи ичтимоии асри худ таъсир намегирад, балки ба шакл додани фарханг низ мепардозад. Адиб ё нависанда аз суи бозтобгари дарёфтхо ва ангезахои чомеаи хеш аст ва аз суи дигар андешахои худро дар миёни чомеа пароканда мекунад, ба андешаи Ризо Бароханй: «Нависанда ва шоир аз хар табакае, ки бошад, нафакат худ тахти таъсири ичтимой карор мегиранд, балки дар дигаргунй ва тагйири мохияти ичтимой низ ширкат мекунанд, чаро ки забон чизи умумй аст ва адабиёт аз забон истифода мекунаду ба хамин далел навишта як нафарро чанд хазор нафар мехонанд ва ба василаи як асари фардй, ки решахои ичтимой дорад, дар зехнхои афроди як ичтимоъ таъсир мегузорад... » (4, с.65)

Дунарманд ё шоир низ ба унвони як фард тахти таъсири мохияти ичтимой ва табииву одобу русум ва ормонхову нобасомонихои чомеаи хеш карор гирифта ва осораш намоёнгари хамон намудхои ичтимоию табий ва таърихй аст. Биноан ононе, ки тахти таъсири ин авомил карор мегиранд ва аз чомеа илхом гирифта ба шеваи хос, фархангу ичтимову таърих ва гайра масоил дар осорашон мунъакис мегардад. Пас шоиронеро муттаахиди ростин метавон гуфт. Аз хомаашон барои бармало сохтан вокеияти ичтимой истифода карда ва масоили чомеаи хешро ба тарзи ростин бозгу мекунад. Дар ин маврид Мусулмониёни Кдбодиёнй мегуяд: «.адабиёт ва хунари хар халк дар хар давра аз таърих ва масоили сиёсй, фархангй, иктисодии хамон рузгорро равшан ё мубхам ё бо рамузу ишорот мунъакис менамоянду ба ин далел адабиётро оинаи зиндагй меноманд. Дарачаи покй ва шафофияти оинаи адабиёт ба ин бастагй дорад, ки ахли сухан чй андозаи сухан доранд, то кадом хад масоили чомеаро дуруст боз мекунаду чи микдор тавони ростагуй доранд» (6,с.121).

Яке аз вижагихои шеъри муосири форсй таваччух ва баёни сареху огохона ба масоили ичтимой ва таърихй мебошад. Мазмун ва дарунмояхои ичтимой мушаххасоти аслй ва мухими шеъри давраи муосир мебошад ва бо истифода аз ин метод шоирон тавонистаанд даст ба эчоди осори таърихй ва ичтимой зананд, хувияту фарханг ва таърихи кухани миллаташонро зинда нигох доранд. Ба мушкилот ва даргирихои чомеаашон пардохта ва дар бедоргарй ва огохсозии мардум дар тахаввулоти ичтимоию сиёсй сахми арзанда дошта бошанд.

Ч,анбахои таърихии ашъори ин ду устоди бузург Муъмин Каноат ва Восифи Бохтарй, ки дар канор ду руд- Сайхун ва Ч,айхун зистаанд, дарвокеъ дарди муштарак доранд ва хар ду посдори забон ва адабиёт дар кишвархои хеш будаанд. Дар ду шоир тахти таъсири шароити ичтимоии чомеаи хеш карор дошта, ба иллати шабохат дар фазои ичтимой ба дарунмояхои муштарак ва мавзуоти мушобехи хамчун мухолифат бо истибдоду истеъмор, таваччух ба мафохири кавмию миллй, ормони шахр, ишк ба Ватан, пардохтан ба мавзуоти таърихй ва бозгашт ба асли хештан пардохтаанд. Ин ду фарзонаи хамрузгор аз назари замонй факат як

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.