Научная статья на тему 'АТРОФ-МУҲИТНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ВА ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР ВА МАЪМУРИЙ ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ЎРТАСИДАГИ ФАРҚНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ'

АТРОФ-МУҲИТНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ВА ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР ВА МАЪМУРИЙ ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ЎРТАСИДАГИ ФАРҚНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Атроф-муҳит муҳофазаси / табиатдан фойдаланиш / экология соҳасидаги жиноятлар / экологик вазият / Ўзбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тўғрисидаги кодекси / Жиноят кодекси. / Environmental protection / use of nature / crimes in the field of ecology / ecological situation / Code of Administrative Responsibility of the Republic of Uzbekistan / Criminal Code.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — С.Ш.Утемуратова

Ушбу мақолада экология соҳасидаги ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий ва жиноий жавобгарликнинг ўзаро боғлиқлик жиҳатлари таҳлил қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ASPECTS OF THE DIFFERENCE BETWEEN CRIMES AGAINST ENVIRONMENT PROTECTION AND THE USE OF NATURAL RESOURCES AND ADMINISTRATIVE OFFENSES

This article analyzes aspects of interdependence of administrative and criminal liability for violations in the field of ecology.

Текст научной работы на тему «АТРОФ-МУҲИТНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ВА ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШГА ҚАРШИ ЖИНОЯТЛАР ВА МАЪМУРИЙ ҲУҚУҚБУЗАРЛИКЛАР ЎРТАСИДАГИ ФАРҚНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

SOME ASPECTS OF THE DIFFERENCE BETWEEN CRIMES AGAINST ENVIRONMENT PROTECTION AND THE USE OF NATURAL RESOURCES AND ADMINISTRATIVE OFFENSES

S.Sh.Utemuratova

Associate Professor of Karakalpak State University https://doi.org/10.5281/zenodo.11544909

ARTICLE INFO

Received: 04th June 2024 Accepted: 09th June 2024 Online: 10th June 2024 KEYWORDS

Environmental protection, use of nature, crimes in the field of ecology, ecological situation, Code of Administrative Responsibility of the Republic of Uzbekistan, Criminal Code.

ABSTRACT

This article analyzes aspects of interdependence of administrative and criminal liability for violations in the field of ecology.

АТРОФ-МУХИТНИ МУХ,ОФЛЗЛ КИЛИШ ВА ТАБИИЙ РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШГА КАРШИ ЖИНОЯТЛАР ВА МАЪМУРИЙ ХУКУКБУЗАРЛИКЛАР УРТАСИДАГИ ФАРКНИНГ АЙРИМ ЖИХАТЛАРИ

С.Ш.Утемуратова

Бердак; номидаги Корацалпок; давлат университети доценти https://doi.org/10.5281/zenodo.11544909 ARTICLE INFO__ABSTRACT

Received: 04th June 2024 Ушбу мацолада экология сохасидаги хукуцбузарликлар

Accepted: 09th June 2024 учун маъмурий ва жиноий жавобгарликнинг узаро

Online: 10th June 2024 богликлик жихатлари тахлил килинади.

KEYWORDS

Атроф-мухит

мухофазаси, табиатдан

фойдаланиш, экология

сохасидаги жиноятлар,

экологик вазият,

Узбекистон

Республикасининг

Маъмурий жавобгарлик

тугрисидаги кодекси,

Жиноят кодекси.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Атроф-мухитни мухофаза цилиш ва табиий ресурслардан фойдаланишга царши жиноятлар ва маъмурий хукуцбузарликлар уртасидаги фарц махсус субъектга кура амалга оширилиши мумкин. Хукукбузарликнинг умумий субъекти (жисмоний шахс) эса мазмунан жиноий ва маъмурий ;онун хужжатларида бир хилдир.

Махсус субъект буйича ажратишда Узбекистон Республикасининг Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодексида "мансабдор шахс" тушунчасининг "уз хизмат мавцеидан фойдаланувчи шахс" тушунчасига нисбатан кенгроц талцин цилиниши эътиборга лойиц. Мансабдор шахс тушунчасининг маъмурий-хукукий таърифи нафа;ат рахбарларни, балки ташкилотлардаги ташкилий-та;симлаш ва маъмурий-хужалик вазифаларини бажарувчи бош;а ходимларини хам уз ичига олади. Маъмурий конунчиликда мансабдор шахс тушунчасининг кулами нафа;ат мансабдор шахснинг жиноий-хукукий тоифасидан, балки "уз мансаб мав;еидан фойдаланган шахс" тушунчасидан хам кенгрокдир шу сабабли, экологик хукукбузарликларини фарклашда ушбу холатни хисобга олиш керак.

Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги ;онун хужжатлари ва уларни суд амалиётида куллашда маъмурий хукукбузарлик айбининг шакли масаласига жиддий эътибор берилмайди. Бу, энг аввало, Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекснинг 11 ва 12-моддасида Маъмурий хукукбузарликни ;асддан содир этиш ва Маъмурий хукукбузарликни эхтиётсизлик оркасида содир этиш деб ажратиб курсатувчи ;оида билан богли;. Бу ерда жиноят конунчилигидаги каби ;асд ва эхтиётсизлик турлари ха;ида суз юритилмайди. Маъмурий жараёнда айбнинг шаклларини аницлаш маъмурий хуцуцбузарликни квалификация цилиш учун ахамиятли эмас ёки тайинланаётган маъмурий жазога жиддий таъсир курсатмайди.

Субектив томонининг белгилари - мотив ва ма;сад экология сохасидаги жиноятларда шунингдек экология, атроф-мухитни мухофаза ;илиш ва табиатдан фойдаланиш сохасидаги хукукбузарликлар учун маъмурий жавобгарликда зарурий белги сифатида курсатилмаган. Айбдорнинг харакатларида мотив ва ма;садни ани;лаш экология сохасидаги но;онуний тажовузнинг юридик квалификациясига таъсир килмайди. Лекин, улар жиноий ёки маъмурий хукукбузарлик жазо тайинлашда хисобга олиниши лозим.

Умумэътироф этилган фикрга кура, маъмурий экологик хуцуцбузарлик экологик тартибни, фуцароларнинг атроф-мухитни мухофаза цилиш ва ундан фойдаланиш сохасидаги хуцуц ва эркинликларини, табиий ресурсларга эгалик хуцуцини ва табиий ресурсларни бошцариш тартибини бузадиган, атроф-мухитга зарар етказган ёки етказиши мумкин булган ва цонун хужжатларида маъмурий жавобгарлик назарда тутилган цонунга хилоф, айбли (цасддан ва эхтиётсизлик) харакат ёки харакатсизлик деб тан олинади. Маъмурий жавобгарликни куллашни амалга ошириш - бунинг учун ваколатли ижро этувчи органлар ушбу сохада техник билимларга эга булиши керак. Маъмурий жазолар жиноий жазо каби кучли маънавий тан;идни уз ичига олмайди ва мансабдор шахсларга камро; таъсир килади.

Маъмурий жазо - жавобгарликка тортиш чораси булиб, у маъмурий хукукбузарлик содир этган шахсни конунларга риоя этиш ва уларни хурмат ;илиш рухида тарбиялаш, шунингдек ана шу хукукбузарнинг узи томонидан хам, бош;а

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

шахслар томонидан х,ам янги хук;ук;бузарлик содир этилишининг олдини олиш ма;садида ;улланилади.

Ушбу ма;садларга эришишга ;араб, атроф-мух,итни мух,офаза ;илиш ;онунчилиги талабларини бузганлик учун маъмурий жазоларнинг самарадорлиги х,а;ида гапириш мумкин. Маъмурий жавобгарлик самарадорлигини бах,олаш учун ;улланиладиган жазоларнинг ;онун хужжатларига риоя ;илишга масъул шахслар ва ;онунни бузган шахсларнинг хатти-х,аракатларини узгартиришдаги ролини белгилаш керак.

Экология сох,асидаги жиноятлардан фар;ли уларо; атроф-мух,итни мух,офаза ;илиш ва табиий ресурслардан фойдаланиш сох,асидаги маъмурий ху;ук;бузарликлар жамоат тан;идига лойи; хатти-х,аракатлар сифатида ;абул ;илинмайди. Аксарият х,олларда атроф-мух,итни мух,офаза ;илиш сох,асида маъмурий хукуцбузарлик содир этганликда айбдор булган шахс жаримага тортилади. Масалан, 2021 йилнинг 9 ойи мобайнида сох,ага оид ;онунчилик хужжатлари талабларини бузган шахсларга 32 миллиард сум маъмурий жарима ва табиатга етказилган зарарлар х,исобланиб, 16,3 миллиард сум ундириб олинган [1]. 2022 йил ;онунбузарларга 20,9 млрд сум маъмурий жарима ва табиатга етказилган зарар х,исобланиб, 11,4 млрд сум ундирилган [2]. 2023 йил эса ;онунбузарларга 45,3 млрд сум маъмурий жарима ва табиатга етказилган зарарлар х,исобланиб, 30 млрд сумдан орти; маблаглар ундирилган. Сох,ага оид ани;ланган ;онунбузарликлар учун белгиланган жарималар суммаси эса утган йилга нисбатан 22 фоизга ортган [3]. Бош;а жазо турлари жуда камдан-кам х,олларда ;улланилади.

Баъзида ^у;у;бузарлик содир этиш ;уроли булган предметни олиб куйиш ёки мусодара ;илиш тарзида жазо кулланилади. Масалан, 2021-йил хукукбузарлардан 376 дона х,айвон ва парранда, 1 900 килограмм бали;, 49 637 килограмм доривор ва ози;-ов;атбоп усимликлар, 1520 метр куб утин, 45 та ов курол ва 570 та аслах,а ва бош;а инвентарлар олиб куйилган [4].

Аксарият х,олларда маъмурий жарима хукукбузарликларнинг олдини олишда самарали усул эмас. Бунга браконерлик, ах,оли пунктларида дарахтлар ва кучатларни но;онуний кесиш, сувни мух,офаза ;илиш зоналарида но;онуний курилишлар мисол була олади. Бу, жумладан, ижтимоий-и;тисодий муаммолар (^укукбузарнинг ягона даромад манбаи сифатида но;онуний фаолиятга карамлиги; ^укукбузарнинг маъмурий жарима солиниши мумкин булган расмий даромадига эга эмаслиги, но;онуний фаолиятдан олинган и;тисодий фойданинг белгиланган жарима микдорига нисбатан номутаносиблиги) билан богли;.

Хал;аро амалиёт шуни курсатадики, ^у;у;бузарга моддий ва номоддий бойликларни йу;отмаган х,олда ^у;у;бузарликни бартараф этиш учун етарли имконият яратади. Улар консенсуал экологик мувофи;лик маданиятига эга мамлакатларда х,ам (масалан, Финляндия ёки Япония) ва расмий мажбурий воситалар кенг ;улланиладиган мамлакатларда х,ам (масалан, Нидерландия ёки Буюк Британия) жуда самарали булиши мумкин.

Японияда маъмурий чора ;уллашнинг ма;сади жазо ;уллаш эмас, балки маъмурий курсатмалар бериш ор;али корхоналар томонидан норматив талабларга

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

риоя этилишини рагбатлантиради. Купгина корхоналар хакикатдан хам бунга риоя килиш учун чоралар куради: хукумат аралашуви жазо чораси сифатида курилади ва япон компаниясининг обрусини йукотиши бош;а мамлакатларга караганда купро; тухтатувчи омил булиши мумкин. К^аттикрок чоралар фа;ат рухсат этилган максимал чикиндилар микдори сезиларли даражада ёки такрорий ошиб кетган такдирда кулланилади [5].

Худди шундай, Финляндияда, агар коидабузарлик аникланса, атроф-мухитга мослашишга ;айтиш учун тузатувчи харакатлар режасини такдим этишга рухсат берилади. Агар айбдор атроф-мухитга мувофиклик режасини такдим ;илмаса ёки ваколатли орган унинг чораларини этарли эмас деб хисобласа, ваколатли орган мувофиклик тугрисида билдиришнома беради [6].

Мувофиклик тугрисидаги билдиришнома чи;арилганда хам, у уз-узидан жазо чораси хисобланади (чунки у оммавий равишда эълон ;илинади) ва камдан-кам холларда жаримага олиб келади.

Нидерландияда, коидабузарлик ани;ланганда ваколатли орган купинча норасмий огзаки огохлантириш беради. Коидабузарлик ани;ланганлиги тугрисида огзаки огохлантириш инспектор томонидан жойида ёки унинг офисидан телефон оркали берилиши мумкин.

Агар коидабузарлик уз ва;тида тузатилган булса, ;асддан содир этилмаган булса, у якка тартибдаги ходиса булиб, чекланган куламдаги хукукбузарлик ва атроф-мухитга таъсири чекланган булса хамда атроф-мухитни мухофаза килиш фаолиятининг бош;а курсаткичлари ;они;арли булган оператор томонидан содир этилган булса, маъмурий жазо кулланилмайди. Жазо фа;ат тахминан 7% холларда кулланилади. Яна бир мисол: Англия ва Уэлсдаги коидабузарликларнинг 70% дан ортиги ишонтириш йули билан, 20% дан камроги эса маъмурий жазо кулланилиши тугрисида хабарнома билан хал килинади (колган холатларда суд айблови амалга оширилади) [7].

Атроф-мухитни мухофаза килиш тугрисидаги ;онун хужжатларини бузганлик учун кулланиладиган маъмурий жазоларнинг самарадорлигига ю;орида куриб чи;илганлардан таш;ари куйидаги холатлар хам таъсир курсатади: маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги ишлар буйича иш юритишнинг етарли даражада самарали эмаслиги; маъмурий жазо куллаш тугрисидаги ишларни куриб чи;иш ва карорлар чи;ариш тартибининг тарбиявий таъсирининг заифлиги; карорлар ижроси таъминламаслик; жазонинг содир этилган хукукбузарликка мос келмаслиги; маъмурий жазо амалиётининг баркарор эмаслиги; хукук субектларининг маъмурий хукукбузарликлар тугрисидаги конун хужжатларини буйича билимларининг пастлиги; хукукни куллаш органлари обрусининг пастлиги.

Хорижий мамлакатлар тажрибасидан келиб чициб, мамлакатимизда экологияга келтирилган зарарни бартараф этилишига жиддий эътибор берилиш керак, яъни айдорга ^уцуцбузарлик натижасида келтирилган зарарни бартараф этиш учун етарли имконият яратилиши керак. Асосий эътибор, жазо куллаш эмас, балки маъмурий курсатмалар бериш оркали келтирилган зарарни бартараф этилишини рагбатлантириш булиши керак.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Умуман олганда, жиноий ва маъмурий жавобгарлик уртасида нозик чегара мавжуд. Шунинг учун конунга хилоф килмишни тугри квалификация килиш учун жиноят таркибининг барча белгиларини пухта урганиш лозим. Агар бирор-бир нарса эътибордан четда колса, маъмурий жавобгарлик жиноий жавобгарликка айланиши ва аксинча булиши мумкин.

References:

1. Узбекистонда 2021 йилнинг 9 ойида конунбузарлардан 16,3 млрд сум ундириб олинган — Экология кумитаси URL:https://daryo.uz/k/2021/10/29/ozbekistonda-2021-yilning-9-oyida-^onunbuzarlardan-163-mlrd-som-undirib-olingan-ekologiya-^omitasi

2. Экологияга оид конунчилик хужжатлари талабларини бузган 25 мингдан ортик шахс аникланди URL:https://kun.uz/kr/news/2022/07/15/ekologiyaga-oid-Konunc^ilik-^ujjatlari-talablarini-buzgan-25-mingdan-ortiK-shaxs-aniKlandi

3. Экология, атроф-мух,итни мух,офаза килиш ва иклим узгариши вазирлиги томонидан 2023 йилда амалга оширилган тадбирлар тугрисида маълумот. [Электрон манба]. URL:https://www.uznature.uz/yz (Мурожат этилган вакт 5.05.2024).

4. URL:https://daryo.uz/k/2021/10/29/ozbekistonda-2021-yilning-9-oyida-Konunbuzarlardan-163-mlrd-som-undirib-olingan-ekologiya-qomitasi.

5. Министерство охраны окружающей среды Японии, ответы на вопросник ОЭСР, 2007 г. Источник: ОЭСР (2008). «Системы экологического контроля: межстрановой анализ» (OECD (2008). Environmental Compliance Assurance Systems: A Cross-Country Analysis).

6. Министерство охраны окружающей среды Финляндии, 2007 г. Источник: ОЭСР (2008). «Системы экологического контроля: межстрановой анализ» (OECD (2008). Environmental Compliance Assurance Systems: A Cross-Country Analysis).

7. Агентство по охране окружающей среды, 2007 г. Источник: ОЭСР (2008). «Системы экологического контроля: межстрановой анализ» (OECD (2008). Environmental Compliance Assurance Systems: A Cross-Country Analysis

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.