Научная статья на тему 'Асоси њастии маънавї ва ахлоќии инсон дар осори абўнасри форобї'

Асоси њастии маънавї ва ахлоќии инсон дар осори абўнасри форобї Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
4386
197
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
таърихи фалсафаи тољик дар асрњои IX-X / аќоиди иљтимоию фалсафии Абўнасри Форобї / мадинаи фозила / мадинаи љоњила / саодат / аќли фаъол / љомеаи идеалї / the history of Tajik philosophy of the IX-th - X cc. / social-philosophical views of Abu Nasr Farabi / “The Virtuous City” / “The Ignorant City” / happiness of active reaso / ideal society

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Ќорихонов Саидваќќосхон Олимхонович

Дар маќола аќоиди иљтимоию сиёсии бунёдгузори фалсафаи иљтимоии яке аз номвартарин мутафаккирони асри 9-10 Абўнасри Форобї мавриди тањќиќ ќарор гирифтааст. Муаллифи рисола бар он кўшидааст, ки мафњумњои марказии таълимоти инсонгарої ва ахлоќии Форобиро чун категорияи саодат, некї, бадї, иродаи озод, аќли фаъол, љомеаи идеалї (мадинаи фозила) љомеаи љоњила ва ѓ омўхта, дар ин раванд хусусиятњои афкори фалсафии ўро муайян намояд. Чунин бармеояд, ки Форобї моњияти њастии маънавии инсонро дар «љомеаи фозила»-и худ тасвир намуда, роњи расидан ба саодатро, ки асоси њастии инсониро ташкил медињад, муайян месозад ва бар замми ин, аз монеањое, ки дар ин роњ ба вуљуд меояд, њушдор медињад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SPIRITUAL AND MORAL GROUND OF MAN IN ABU NASR FARABI’S WORKS

In the article the analysis of social-political views belonging to the founder of ArabianIslamic social philosophy Abu Nasr Farabi (IX-X cc.) is expounded. The author of the article makes an endeavor to research the essence and content of principal conceptions of Farabi’s socialmoral tenet, in particular, such categories as “happiness”, “virtue”, “free will of active reason”, “ideal society” (“Madinat al-Fazila”), “ignorant society” (“Madinat ul-Djahim”). It is underscored that Farabi describes the essence of spiritual existence of man in “The Virtuous City”, he determines the ways of achievement of happiness composing the basis of human life and warns about impediments arising on the latters.

Текст научной работы на тему «Асоси њастии маънавї ва ахлоќии инсон дар осори абўнасри форобї»

09 00 00 ИЛМХфИ ФАЛСАФА 09 00 00 ФИЛОСОФСКИЕ НАУКИ 09 00 00 PHILOSOPHICAL SCIENCES

09 00 03 ИСТОРИЯ ФИЛОСОФИИ 09 00 03 HISTORY OF PHILOSOPHY

УДК 821.0 ББК 63.3(0)9

ACOCH X^ACTHH MAEHABHBA AXRO^HH HHCOH flAP OCOPH AEYHACPH 0OPOEH

flYXOBHAH H HPABCTBEHHAH OCHOBA HEROBEKA B TPYflAX AEY HACPA 0APAEH

SPIRITUAL AND MORAL GROUND OF MAN IN ABU NASR FARABI'S WORKS

Цорихонов Саидващосхон Олимхонович,

муаллими кафедраи сиёсатшиноси ва фаруангшиносии ДДХ ба номи акад. Б. Рафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Кариханов Саидваккосхон Олимхонович,

преподаватель кафедры политологии и культурологии ХГУ им. акад. Б. Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Karihanov Saidvakkoskhon Olimhonovich,

assistant of the department ofpolitology and culturolo-gy under KhSU named after academician B. Gafurov E-MAIL: korikhonov1977@mail.ru

Калидвожа^о: таърихи фалсафаи тоцик дар асрхои 1Х-Х, ацоиди ицтимоию фалсафии Абунасри Форобй, мадинаи фозила, мадинаи цохила, саодат, ацли фаъол, цомеаи идеалы

Дар мацола ацоиди ицтимоию сиёсии бунёдгузори фалсафаи ицтимоии яке аз номвартарин мутафаккирони асри 9-10 Абунасри Форобй мавриди тахциц царор гирифтааст. Муаллифи рисола бар он кушидааст, ки мафхумхои марказии таълимоти инсонгарой ва ахлоции Форобиро чун категорияи саодат, некй, бадй, иродаи озод, ацли фаъол, цомеаи идеалы (мадинаи фозила) цомеаи цохила ва г омухта, дар ин раванд хусусиятхои афкори фалсафии уро муайян намояд. Чунин бармеояд, ки Форобй мохияти хастии маънавии инсонро дар «цомеаи фозила»-и худ тасвир намуда, рохи расидан ба саодатро, ки асоси хастии инсониро ташкил медихад, муайян месозад ва бар замми ин, аз монеахое, ки дар ин рох ба вуцуд меояд, хушдор медихад.

Ключевые слова: история таджикской философии 1Х-Х вв, социально-философские взгляды Абу Наср Фараби, «Добродетельный град», «Невежественный град», счастье, активный разум, идеальное общество Изложен анализ социально-политических воззрений основоположника арабо-ислам-ской социальной философии Абу Насра Фараби (1Х-Хвв.). Предпринята попытка исследовать сущность и содержание центральных понятий социально-нравственного

учения Фараби, в частности «счастье», «добродетель», «свободная воля», «активный разум», «идеальное общество» («Мадинат ал-фазила»), «невежественный град» («Мадинат-ул-джахила»). Подчеркивается, что Фараби описывает сущность духовного бытия человека в «Добродетельном граде» («Мадинат-ул-фазила»), определяет пути достижения счастья, составляющего основу бытия человека, и предупреждает о препятствиях, возникающих на этом пути.

Key words: the history of Tajik philosophy of the IX-th - X cc., social-philosophical views of Abu

Nasr Farabi, "The Virtuous City", "The Ignorant City", happiness of active reaso, ideal society

In the article the analysis of social-political views belonging to the founder of Arabian-Islamic social philosophy Abu Nasr Farabi (IX-X cc.) is expounded. The author of the article makes an endeavor to research the essence and content of principal conceptions of Farabi's social-moral tenet, in particular, such categories as "happiness", "virtue", "free will of active reason", "ideal society" ("Madinat al-Fazila"), "ignorant society" ("Madinat ul-Djahim"). It is underscored that Farabi describes the essence of spiritual existence of man in "The Virtuous City", he determines the ways of achievement of happiness composing the basis of human life and warns about impediments arising on the latters.

Абунаср ибни Мухаммад ибни Мухаммад ибни Узлаб ибни Тархони Форобй аз зумраи мутафаккирони барчастаест, ки бо таълифоти пурмояаш дар раванди ташак-кули афкори фалсафии башарият на;ши назаррас дорад. Ин файласуфи номвари ;арнхои 9-10, ки худуди солхои 870-873 дар шахристони Васич, мансуб ба Фороб (худуди имрузаи Казо;истон) ба дунё омада, тахминан дар байни солхои 950-951 дар Димиш; вафот кард, дар майдони улуми фалсафй ва хастишиносии шар;й тавонист бо осори хеш такони чиддие ворид созад.

Дар омузиши чараёни зиндагй ва тад;и;и фалсафаи Форобй муха;;и;они ватаниву хоричй чун А. Баховаддинов, М. Диноршоев, З. Диноршоева, Е. Э. Бертелс, А. В. Саъдиев, М. Хайруллоев, А. Косимчонов, А. Ч,ох,ид, С. Соттибекова ва гайра хизмати сазовор намудаанд. Фузун бар ин, солхои охир баъзе аз чанбадои андешадои файласуф ба монанди афкори зебоишиносй, масъалаи забон ва маданияти гуфтор, арзишдои ахлокй ва дукукй, афкори педагогй аз чониби мудак,к,ик,они хоричй чун Э. А. Бегматов, К. А. Исдоков, Хусейнов, Ж. Алтаев ва дигарон мавриди пажудиш карор гирифтааст. Аммо чанбахои гуногуни осори ин файласуф боз дам омузиши амик ва тадкики чиддиро такозо дорад ва масоили зиёде аз навиштадои у дануз барои адли тадкик пурра равшан нест. Аз он чумла, масъалаи инсоншиносии Форобй, ки аз масоили мехварй дар осори мутафаккир ба шумор меравад, аз ну;таи назари муха;;и;они форобишинос андаке дур мондааст ва ё ба таъбири дигар ин чанбаи осори файласуф ба таври мукаммал баррасй нагардидааст. Агарчи масъалаи мазкур дар тах;и;отх,ои олимоне чун А. А. Игнатенко, А. М. Чрхид, А. Баховаддинов зимни баррасии афкори фалсафй, чомеашиносй, сиёсатшиносии Форобй дар хачми ма;олахо ва бахшхои кутох матрах ёфтааст (4, 39-45, 79-103; 5, 56-98), омузиши мохияти инсон ва мав;еи он дар фалсафаи Форобй ди;;ат ва тах;и;и бештару ами;тареро та;озо дорад. Бинобар ин, дар навиштаи зерин кушиш ба харч додем, то масъалаи мохияти инсон ва шинохти инсонро чун мехвари асосии фалсафаи хастй дар чахони фикрии Абунасри Форобй тах;и; намоем. Кабл аз он ки масъалаи мазкур дар

TaMHMo™ Oopo6H MaBpugu Tax^M ;apop 6urupag, 6oag HaxycT TaxKH; HaMoeM, kh xygu MyTa^aKHp xaMHyH hhcoh hh ryHa yc^ySu 3HHgarupo nem rupu^Ta 6yg. flap capnamMaxo 3HKp rapguga, kh Oopo6H a3 xypgcom 3exHH gappoK Ba Marau 6eaHgo3a 6apou OMyxTaH gomT. Hh $a3raara MyTa^aKKup 6ouc rapgugaacT, kh 6atgxo 6a MapoKH3H u^My TaMaggyH: Byxopo, CaMap;aHg, Bargog, flHMHm;, X^a6 Mucp, Hc$a-xoh, Pan, ^aMagoH Ba f. ca^ap HaMoag Ba y^yMH 3aMoHH xygpo $apo rupag. flap maxpu Bargog (a3 MapKa3xou Soctohhh u^My TaMaggyH) ucTH;oMaT uxraep HaMygaHH Oopo6H gap xaeTH y Ha;mu 6opu3 ry3omTa 6yg. Max3 gap xaMHH maxp Oopo6H h^m^oh ryHo-ryHH 3aMoHampo oMyxTa, HyH goHHmMaHgu mHHoxTa Matpy^HAT nango Kapg (8, 269).

MactamH HHcoHmuHocH, kh MaBpugu 6axcu Ma^o^au moct, gap hjmh ^a^ca^a Macta^au To3ae HecT. Mat^yM MemaBag, kh ;a6.i a3 A6yHacpu Oopo6H 6a hh Macta^a xaHy3 xe^e My;aggaM goHHmMaHg Ba $araacy$H HoMBap A6y6aKpu Po3H hh3 pyH oBapgaacT.

flap ocop Ba ^axoHH ^HKpuu Po3H aHgemaxo ougu hhcoh, xaeT, Mapr, Matpu^aTHoKK, Ta^puSau xaeTH hhcohh 6a Ha3ap MepacaHg. Ba a;ugaH Po3H xa;H;aT oh Ba;T Kymoga MemaBag, kh gape^TaHH xaeTH maxcH 6a aMa^ TaT6u; Kapga maBag. Bapou Po3H goHucTaHH xa;H;aT MatHou 3HHgarH KapgaH gap oh acT. A3 hh py, TaMoMH 3HHgaruH MyTa^aKKup 6a Mymoxugau hhcoh paBoHa myga 6yg.

Ba;Te Macta^au Ma3Kyppo gap Tat^HMoTH ^a^ca^uu Oopo6H nanrup MemaBeM, gapMee6eM, kh $araacy$ KymugaacT, to ^a^ca^au xacTupo a3 Huroxu MyTa^aKKupoHH TaMoMH o^aM 6umHocag, a3 oh ^yM^a pemaxou oHpo gap Tat^HMoTH ^a^ca^uu rax,Bopax,ou TaMaggyHH 6octohhh Mhoh 6u^yag. Th6;h Mat^yMoTx,o y «KuTo6y-H-Ha^c»-H ApacTypo cag 6op xoHga 6yg (7, 8).

H6hh 3HKp MeKyHag, kh Oopo6H xaMema TaHxo Me3ucT Ba 6o MapgyM

HumacTaHpo gycT HaMegomT. Ba;Te gap flHMHm; yMp 6a cap Me6ypg, 6emTapu Ba;TH xygpo gap coxu.™ ^ynxoBy KaHopu 6orxo gap Tat^H^H acapxou xyg Mery3apoHHg. fflorupgoHam hh3 6apou gugaHam 6a xaMoH ^o MeoMagaHg. Hh HyKTa ga^o^aT 6ap oh MeKyHag, kh MyTa^aKKup ;HMaTH Ba;Tpo xy6 MegoHucT, 6a oiaMH aHgema Ba Ta^aKKyp ryTaBap 6yg, 3epo Myca.raaM acT, kh TaHxoupo 6exTapuH $ypca™ Ta^aKKyp, TaaMMy^, ry^Tyry 6o xyg Ba 3aMHHau xygmuHocH goHucraaHg.

Oopo6H TaMoMH Tat^HMoTH $araacy$oHH ry3amTapo MegoHucT Ba 6a My;o6u^H gorMaTH3M Ba cxo^acTHKau acpHMueHarH My6opu3a Me6ypg. A3 hh py, a^Kopu ^a^ca^uu y gu;;aTH 6ucep Myxa;;u;oH Ba MyappuxoHpo 6a xyg KapgaacT. A6ya^0 h6hh

Chho, BepyHH, H6hh Pymg Ba gurapoH 6a э^ogнeтн y эtтн6opн 3ueg gomTaHg Ba ypo x,aMHyH ycTogu xyg mHHoxTaaHg.

Oopo6n Tat^HMoTH A^^oTyH Ba ApacTypo oMyxTa, Tax^H^, Ta^3ua Ba TaKMH^ HaMyga, a3 oh xy^oca6apopn MeKapg. Ocopu hh ^an^acy^oH gap aHgemaBy opou Oopo6n gap xap cypaT Ha;mu MapKa3H gopaHg, aMMo a36acKH Oopo6n acapxou ApacTypo Ta^xuc Kapg Ba xygygu y^yMpo a3 aKgurap HMTue3 gog, 6ag-HH ^uxaT yHBoHH «Mya^^HMH cohh» - po rupu^T.

HyHoH kh Matxa3xo TatKHg KapgaaHg, Can^yggaB^a HyH ux^ocMaHgu Oopo6n 6a cu^aTH epH 6a y Maom TatHHH Kapga 6yg. Ba^e Oopo6n a3 oh $a;aT naxop gupxaM, kh 6apou py3ry3apoHHH y KH^oa 6yg, Merupu^Ty xa^oc. MaB;eu hhmhm aga6uu Oopo6H xe^o xaM 6a^aHg 6yg, ax^H h^m 6a y эxтнpoмн 6y3ypr gomTaHg 6ucep o^hmohh apa6 gap Ha3gu y gapcu MaxopaT MeoMyxTaHg. Ha3ap 6a ax6opu MyappuxoHH acpxou 11-12 gap

худи Шом шогирдони Форобй ;ариб ба хазор нафар мерасид. Дере нагузашта овоза ва шухрати вай дар саросари тамоми мамлакатхои Шар;и Миёна ва Наздик пахн мешавад. У агарчи хамчун «муаллими сонй» (пас аз Арасту- «муаллими аввал») шинохта шуда буд ва обрую этибори зиёд дошт, зиндагии басо одиёна ва фа;иронаро интихоб карда буд ва хатто барои навиштан чароFе пайдо карда наметавонист. Дар ин бора муаррихи асри 12 Ибни Халли;он чунин менигорад: «Форобй дар яке аз боFxои Димиш; посбонй мекард, y бисёр хам камбаFал буд, хатто чароFи посбониро ба кори худ сарф мекард» (б, 901).

Тавре ки аз нуктахои фав;уззикр бармеояд, масъалаи пайдоиши инсон ва мохияти хастии он на танхо дар таълимоти ахло;ии Форобй, балки дар зиндагии во;еии ин мутафаккир низ масъалаи мехварй махсуб меёбад. Басо чолиби ди;;ат аст, ки ин донишманд хануз дар асри миёна нахустин шуда масъалаи инсонро ба таври комил ба доираи тах;и;оти фалсафй ворид кард ва татби;и онро дар амалия нахуст аз худаш OFOЗ мекард. Форобй бар он буд, ки тах;и;и олам ва инсон хамчун заминаи халли масъалахои ахло;й дар чомеа хидмат хохад кард. Ин аст, ки мутафаккирони номваре чун Ибни Сино, Ибни Боча, Ибни Рушд ва дигарон ба таълимоти ичтимоиву сиёсии Форобй истинод намуда, андешахои фалсафии худро иброз доштаанд (8, 89).

Зимни баррасии мав;еи инсон дар чахоншиносии Форобй ва дар ин замина муайян сохтани асоси хастии маънавии инсон ногузир омузиши масъалаи ахло;, яъне рохи расидан ба ма;сади асосии хастй пеш меояд ва хар ду дар як поя мавриди тахлил ;арор мегиранд. Форобй инсонро чун мавчуди мураккаб мавриди омузиш ;арор дода, онро аз руи меъёрхои равониву ахло;й, ичтимой ба гуруххо тасниф мекунад. Инсон дар таълимоти фалсафии Форобй як чузъи ногусастании табиат ва олами хастиро ташкил медихад ва бо а;ли худ аз мавчудоти дигар имтиёз дорад. Мутафаккир бар хилофи афкори замони худ таъкид медорад, ки масъалаи некиву бадиро танхо а;ли инсон метавонад муайян намояд, бахту саодати одам бошад ба дониш ва кушишу Fайрати y вобаста аст. Аз ин хотир, мутафаккир яке аз масъалахои асосии ахло;ро рохи ба саодат расидан медонад. Дар таълимоти ахло;ии Форобй категорияи саодат на танхо як мафхуми марказист, балки бо умумияти худ аз категорияхои дигар тафовут дорад, зеро категорияхои некй ва бадй, шараф, номус, адолат, вичдон ва f. аз чихати дарача ва мохияти худ дар нисбати категорияи саодат муайян карда мешаванд. Форобй таъкид медорад, ки: «Хдмаи он чизе, ки барои ба саодат расидан муфид аст, некист ва хамаи он чизе, ки барои саодатманд шудан монеъ мегардад, бадист» (1, 48). Хушбахтй низ ба андешаи Форобй ду навъ мешавад: во;ей ва хаёлй. Инсон хушбахтии во;еиро хамон ва;т ноил шуда метавонад, ки рухи y охиста - охиста камол ёфта, нисбат ба материя бениёз мегардад ва бо а;ли кул мепайвандад (2, 427). Шарти зарурии ба даст овардани саодатро бошад, файласуф дар омухтани илм ва дониши назариявй мебинад. Ба ифодаи дигар, илм му;аддимаи саодат аст. Мутафаккир таъкид дорад, ки дониш бояд бо ахло; зинат дода шавад, зеро олими бадахло; шахси комил ба хисоб намеравад. Тавре ки махсули дарахт мева аст, саодат низ натичаи ахло;и нек мебошад.

Дар мавриди он ки хушбахтй ма;сади асосии хаёти одам аст ва барои хушбахт гардидани инсон кирдори вай бояд нек бошад, а;идаи Форобй мураккабтар аст. Ба андешаи y хушбахтй камолоти муайянест, ки инсон ба воситаи а;ли фаъол сохиби он мешавад. Дар рисолаи «Тахсили саодат» Форобй ;айд мекунад, ки ма;сади инсон

xymSaxT mygaH acT. Hhcoh xaMoH Ba^T эxcocн xymSaxTH MeKyHag, kh $ato.maTH xaeTHH y So xupagam MyBo^H^ oag. A3 xaMHH xothp, Ba3H$au hhcoh HHKHmo^ gogaHH a^ MeSomag. Ea aHgemau MyTa^aKKup gap poxu hoh^ mygaH Sa xymSaxTH upogau o3og Ha^mH Sy3ypr MeSo3ag. Hh HyKTapo OopoSH gap puco^au «ac-CuecaT a.i-MagaHHHa» mapx goga Sa hh MatHH MeHHropag, kh hhthxoSh o3og $a«;aT Sa hhcoh xoc acT, 3epo hhcoh gopou a^^u $ato.i MeSomag. HhthxoSh o3og gap hhcoh a3 xy^ocaSapopuxou MaHTH^HH xupag Sa By^yg Meoag (2, 29).

Phcomxoh «ac-CuecaT a.i-MagaHHHa» Ba «Opou ax™ MagHHaT a^- $o3H^a» So3ryu oh MeSomaHg, kh Ma^cagu o^hh hhcoh Sa Ty^aHm aMa^y Kupgopu HeK caogaTMaHg mygaH acT. OopoSH gap hh 3aMHHa Ma^xyMH HeKupo Sa gy KucMaT ^ygo MeKyHag. KucMaTH aKyMH oh HeKHH HHTe.meKTya.m acT, kh xaMau xycycuaTxou oh So poxu TapSua Ba oMyxTaH Sa gacT Meoag. Khcmh gyByMH HeKH Sa aHgemau MyTa^aKKup ax^o^H HaKyKopn acT, kh oh So yp$y ogaT xocra MemaBag. A3 Huroxu OopoSH HeKHH ^hcmh aBBa^ a$3a.maT gopag, 3epo gap Sothhh oh Tanom Ba ranpa™ maxc Ma^oMH MexBapH gopag.

Xy^Ky aTBopu Sag Sohch ryMpoxH Ba 3a^o^aTH hhcoh Merapgag. Hhcoh Soag catro Tanom Sap oh gomTa Somag, kh xaMema HeKupo TapruS HaMoag. TaSuaT Somag Sapou HeKyKop mygaHH hhcoh TaHxo HMKoHHaTpo $apox,aM Meopag. Ty^aH™ hh HMKoHHaT ^ato^uaTH hhcoh poxaHgo3H Merapgag. Kupgopu HeKpo OopoSH gap By^ygu hhcoh aK aMpu HMKoHna3up MegoHag. nac TaHxo a3 ^ohhSh hhcoh Kymum Ba xoxum MeSoagy xa^oc.

flap Tat^HMoTH ax^o^HH $araacy$ HeKyH Ha TaHxo So xy^^H hhcoh, S&ikh So xaga$ Ba MapoMH y hh3 naHBaHgu HorycacTaHH gopag. Ma^cagu hhcoh hh3 a3 gugroxu hh MyTa^aKKup ryHoryH MemaBag: Ma^Sy^, My^ug Ba HeKy. AMa^ueTH xaMa HaBtu Ma^cag Sapou a3 xyg KapgaHH KacSy xyHapxo paBoHa Kapga MemaBag, 3epo SugyHH a3 xyg KapgaHH ohxo hhcoh Sa Ma^cag pacuga HaMeTaBoHag.

A^Kopu ^a^ca^HH A. OopoSH gap MaBpugu pymgu ^oMeau hhcohH, npuHcunxou ^ato^uaTH hhcoh Ba Ha^mu y gap oh ^oMea SemTap gap puco^au «Opou ax™ MagHHaT a^-$o3H^a» SaeH rapgugaaHg. A3 Tat^HMoTH ^a^ca^HH y SapMeoag, kh OopoSH gap puco^au Ma3Kyp SapoSapu MyaHaH KapgaHH MaB^eu hhcoh gap ^oMea, a^Kopu cuecuBy h^thmohh xygpo hh3 uSpo3 Megopag. Oaraacy^ Sag-oH SoBap Syg, kh Myrraxuguu ogaMoH, SapoBapgaHH Hue3xou aKgurap Ba Sag-HH Bacu^a TaKMra gogaHH KaMo.ro™ xaMgurapH puco^aTH a3a™u ohxo MeSomag. A3 hh ^uxo3, Sa a^ugau OopoSH ^aMtuaTH hhcohh a3 ofo3h naHgoumu xyg Ma3MyH Ba MoxuaTH ryMaHucTH gopag. MyHHH xy^oca SapoBapgaH MyMKHH acT, kh ^araacy^ gap ^aMtuaTH ^eoga^H gap Sopau gaB^aTH ugea^H Ba xymSaTHH yMyM MeaHgemug. flaB^aTpo Sa «MaguHau $o3H^a» Ba «MaguHau ^oxu^a» ^ygo KapgaHH OopoSupo Somag Myxa^^u^oH SemTap gap 3aMHHau aHgemaxou Taxanro^H Sa By^yg oMaga MegoHaHg (3, 4, 8). «MaguHau $o3H^a»-H OopoSH gaB^aTecr, kh HeKyKopH, ago^aT Ba xa^u^aT, gycTHH SaHHH ogaMoH xaga^H acocuu xap aK y3BH ^oMeau oh acT. «MaguHau ^oxu^a» Somag SaptaKc, So maxpBaHgoHH hokomhj, ^aHr^y, ucTucMoprap Ba f. Sohch napoKaHgarH Ba HoSapoSapuu ^oMeau hhcohh gap pyu 3aMHH Merapgag. Cokhhohh hh KHmBap Sa a^ugau OopoSH caogaTH xa^u^upo HaMegoHaHg Ba Sapou gape^TH oh catro Tajom xaM HaMeKyHaHg. Hh gaB^aT So3 gap HaBSaTH xyg Sa 6 HaBt Ta^cuM MemaBag: a) MaguHau 3apypH, S) MaguHau MySogu^a, b) MaguHau pa3o^aT Ba SagSaxTH, r) MaguHau xa^napacT, f) MaguHau MaHcaSnapacT, g) MaguHau maxBaT-

пaрaст. Дaр тaмоми тавъи мaдинaи чохилa хиотатхои гуногуни aхло;и рaзилaи инсонй 6a мyшохидa мерaсaд.

Андешaхои инсонгaроёнaи Форобй, ки зимни нaзaрияи фaлсaфии y дaр мaвриди сохтори чомеaи идеaлй бaён мешaвaд, 6озгуи он aст, ки aхло; aз нигохи мyтaфaккир комилaн aз мaвчyди сохиби шуур, яъне инсон бaрмехезaд Ba бaрои офaридaни сaодaт боз хaм aз чониби худи инсон дaр aмaл тaтби; мегaрдaд. Ин нaзaрияи хaстишиносй Ba инсоншиносии Форобй фaрогири aк;идaхои мaтериaлистй aCT дaр мaвриди дaрки чaрaёни омузиш, ки тaкя бa олaми во;ей дорaд.

Maсъaлaи a;m инсонй, мyъчизa бyдaни он Ba нерyи фaв;yлодa доштaни a;лро Форобй дaр чои aввaл мегyзорaд. Фaйлaсyф бaр он нaзaр aст, ки a;m инсонй м тaнхо вaзифaдор aст, то зиндaгии aшхоси aлохидaро бa пеш бaрaд, бaлки пешрaвии гуруххо, чомеa Ba хaтто дaвлaтро тaъмин тамояд. Бо рохтамоии пеш бyрдaни кори дaвлaт ин сaъю тaлош бaрои зиндaгии осyдaхолонa Ba бонизому тaртиб aст.

А. Ч,охид aфкори фaлсaфии Форобиро дaр борaи чомеa Ba дaвлaтдорй бaррaсй нaмyдa, мa;оми инсонро дaр чомеa aз нигохи фaйлaсyф ин гyнa тaхлил кaрдaaст, ки инсонхо вобaстa бa донишу биниш, кaсбy кор, мaв;еи ичтимой aз хaмдигaр тaфовyт дорaнд. Бо вyчyди ин, бино бa aндешaи Форобй хaр як инсон бояд бa суи некй Ba бaд-ин вaсилa бa суи сaодaт сaъю тaлош вaрзaд. Myтaфaккир дaр ин кор хaр кaсро сохиби неру Ba имконият нaмедонaд Ba бaр он aст, ки инсонхо дaр сaмти рохнaмой бa дaстгирй Ba донишу тaчрибaи хaмдигaр ниёз дорaнд (4, 44). Ин чо нaзaрияи иттиход Ba фaрхaнги бaхaмзистии мaрдyм aрзёбй мешaвaд, ки омузиши он дaр рушди чомеaи муосир низ муфид хохaд буд. Чун тaхлили мaвзyъ домaнaи фaрох дорaд Ba дaр зaрфи як мa;олa Fyнчоиш нaмепaзирaд, мaтолиби мухими мaсъaлaро бaд-ин тaртиб нaтичaгирй хохем ^рд:

1. Форобй хaнyз дaр чaмъияти феодaлй тaрхи сохтори демокрaтй Ba пойдории ЧOмеaи шaхрвaндиро дaр он мaнзyр доштa, aфкори гyмaнистии худро иброз доштa буд. Форобй бовaр дошт, ки тaнхо бa воситaи мaърифaт aхло;и одaмонро бехтaр кaрдaн мумкин aст. Аз ин ру, тaл;ин мекaрд, ки чaмъият тaнхо хaмон Ba;r рушд мекyнaд, ки aгaр онро рaиси мaдинaи фозилa идорa кyнaд. Дaр симои сaрдори дaвлaти ормонии худ Форобй шaхси о;ил, солим, сохибфикр, хa;и;aтчУ, донишмaнд, чaсyр Ba сохибистеъдодро тaсaввyр мегард Ba ин хaмa фaзилaтхоро дaр шaхсияти фaйлaсyф медид. Аз ин хотир, чунин меaндешид, ки фaйлaсyф сaодaтмaндии чомеaро тaъмин кaрдa метaвонaд. Иловa бaр ин, хaнгоми вyчyд нaдоштaни сaрдори идеaлй идорaкyнии сaрчaмъонa (рyaсои aфозил, мaлик aс-сyннa, мaлик фил-хa;и;a Ba f.) -ро тaрFиб мекaрд. Ин aндешaи Форобй шохиди он aст, ки мyтaфaккир тиб;и мaфкyрaи зaмони худ чонибдори хокими фaрхaнгсолор Ba aдолaтпaрвaр буд.

2. Аз тaрaфи дигaр, бояд зикр тамуд, ки фaйлaсyф дaр мухити дaвлaти феодaлй Ba бо мaхдyдияти мaфкyрa дaрк кaрдa нaметaвонист, ки тaнхо мaвчyдияти сaрвaри идеaлй бaрои сохтaни чомеaи идеaлй ;одир нест. Ин a;идaхои фaйлaсyфро нисбaт бa хокими идеaлй (рaиси мaдинaи фозилa) донишмaнди шинохтa А. Бaховaддинов симои тaхaйюлй донистa менaвисaд: «Утопияи ... Форобй во;еънопaзир aст. Вaле бaъзе нишонaхои онро, ки сохтори дaвлaтиро тaкмил медихaнд, Сомониёну Фотимиён ;исмaн aмaлй гaрдонидaaнд. Онхо дaр aснои офaридaни ;онунхо укдло (донишмaндон)-ро истифодa мекaрдaнд Ba кдбл aз он ки ин ё он тaдбири мухимро aндешaнд, бa мaслихaти эшон мухточ бyдaнд» (3, 81).

3. Дар а;идаи Форобй нисбат ба чомеаи идеалй, ки асоси онро саодати инсоният ташкил медихад, таъсири афкори фалсафии Афлотун ба мушохида мерасад. Хусусияти фар;кунандаи чомеаи иделии Форобй дар он аст, ки у сарвари чомеаро дар симои намояндаи таба;аи муайян намебинад. Гузашта аз ин, сарварии давлат ба фикри Форобй набояд ба мерос дода шавад. Ин а;идаи мутафаккир боз хам назарияи гуманизм ва инсонгароии уро, ки бар мабнои тарозуи а;л баркашида мешавад, та;вият медихад.

4. Омузиши масъалаи инсон дар таълимоти Форобй чанд масъалахои дигари мехварии афкори фалсафии уро бозгу мекунад. Файласуф зимни омузиши масъалаи инсон ва мохияти хастии он ба баррасии масоили донишандузй, ахло;, зебоишиносй, равоншиносй, чомеашиносй, давлатдорй ва ху;у; мепардозад.

Омузиши таълимоти фалсафиву ахло;ии Форобй бори дигар равшан месозад, ки инсон дар доираи хастй мавчуди олй ва дорои а;ли фаъол аст. Махз тавассути ба кор гирифтани хусусияти фар;кунандаи худ (дорои а;л будан, бо ин васила худро шинох-тан, дониш омухтан, некй кардан ва f.) аз мавчудоти дигар фар; мекунад ва метаво-над ба саодати во;ей бирасад. Асоси хастии маънавии у низ дар хамин поя арзёбй хохад шуд.

Пайнавишт:

1. А. Форобй. Сиёсат-ал- мадания, Бейрут, 1964.

2. Аль-Фараби. Трактат о возглядах жителей добродетельного города //Григорян С. Н. Из истории философии Средней Азии и Ирана VII-XII вв. - М.: Прогресс, 2000. -С.177- 221.

3. Богоутдинов А. М. Очерки по истории таджикской философии. - Сталинабад, 1961, 436 с.

4. Джахид А. М. Абу Наср аль-Фараби о государстве. -Душанбе: Дониш, 1966. - 118 с.

5. Игнатенко А. А. В поисках счастья. -Москва: Мысль, 1989. - 254 с.

6. Лугатнома. Таълифи Алиакбари Деухудо, иборат аз 14муцаллад. -Теурон, 1371

7. Содицов А. Ганцинаи ахлоц. - Душанбе: Ирфон, 1984. - 96 сау.

8. Таърихи фалсафаи тоцик. ц. 2. - Душанбе: Дониш, 2016.- 892

9. Хайруллаев М.М. Абу Наср аль-Фараби. -М.: Наука, 1982. - 246с.

Reference Literature:

1. Al-Farabi. Civil Politics. - Beirut, 1964

2. Al-Frabi. The Treatise on the views of the Residents Living in the Virtuous City // Grigoryan S. N. From the History of the Philosophy of Middle Asia and Iran of the VII-th - the XII-th Centuries. - M. : Progress, 2000. - pp. 177-221.

3. Bogoutdinov A. M. Essays on the History of Tajik Philosophy. - Dushanbe, 1964-. 436 pp.

4. Djakhid A. M. Abu Nasr al-Farabi about States. - Dushnabe: Knowledge, 1966. - 118pp.

5. Ignatenko A. A. In Quest of Luck. - M. : Thought, 1989. - 254 pp.

6. Dictionary. Compiled by Aliakbari Dekhhuo. In 14 volumes. Tehran, 1371 hijra

7. Sodikov A. Human Treasury. - Dushanbe: Cognition, 1984. - 96pp.

8. The History of Tajik Philosophy. V.2. - Dushanbe: Knowledge, 2016. - 892 pp.

9. Khayrullayev M. M. Abu Nasr al-Farabi. - M. : Science, 1982. - 246pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.