Научная статья на тему 'Таъсири равонии асарҳои бачагонаи Б. Ортиқов'

Таъсири равонии асарҳои бачагонаи Б. Ортиқов Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
5209
146
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабиёти муосири тољик / эљодиёти Болта Ортиќов / ќиссаи лирикї / ќањрамони лирикї / њолати рўњї / монологи ботинї / хислат / Modern Tajik literature / Bolty Ortykov`s creation / lyrical narrative / lyrical hero / psychological state / inner monologue / character

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Каримов Аслам Азамљонович

Маќола ба омўзиши ќиссањои лирикии солњои 60-80-уми нависанда Болта Ортиќов бахшида шудааст. Дар баробари мавзўю масъалањои осори лирикии нависанда, аз ќабили мазмун ва сужа, офариниши шахсияти ќањрамон, моњияти њастии ќањрамони асар, инчунин ба њунари нигорандагї, забон ва услуби ќиссањои лирикї, тасвири зиндаи табиату муњити атроф ва хусусиятњои бадеии онњо низ эътибор дода шудааст. Муњаќќиќ дар натиљаи тањлили ќиссањои Б.Ортиќов ба чунин хулоса меояд, ки нависанда дар масъалаи эљоди характерњои гуногуни инсонї назар ба даврањои гузашта бештар комёб шуда, љанбаи равонии асарњояшро пурзўр намудааст. Муњаќќиќ бењтарин анъанањои ин навъи насрро дар адабиёти муосири тољик мавриди назар ќарор дода, љойгоњи ќонунии онро дар эљодиёти нависандаи мазкур муайян менамояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOLOGICAL AFFECT PRODUCED BY B. ARTYKOV`S LITERARY WORKS WRITTEN FOR CHILDREN

The article dwells on the analysis of the lyrical narratives belonging to the pen of Tajik writer Bolty Ortykov published in the period of the 60-ies – the 80-ies of the XX-th century. Alongside with the problems of lyrical prose, plot lines, formation of characters` individualities, the writer`s attention is paid to mastership of depiction, peculiarities of language and style, description of landscape. The detailed analysis results into the inference that in comparison with the previous periods of creation in the time of consideration the writer achieved certain progresses in a portrayal of personages, he intensified a psychological aspect of his productions. The author of the article has analyzed the best traditions of prose for children in Modern Tajik literature and elicited their reflection in B. Ortykov`s creation.

Текст научной работы на тему «Таъсири равонии асарҳои бачагонаи Б. Ортиқов»

УДК 821.0. ББК83.3 (2)

ТАЪСИРИРАВОНИИ Каримов Аслам Азамцонович, АСАРХ.ОИБАЧАГОНАИ н.и.фил.,дотсент, мудири кафедраи забони Б.ОРТИЦОВ тоцикии ДДХ,БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

ПСИХОЛОГИЧЕСКОЕ Каримов Аслам,Азамжанович,

ВОЗДЕЙСТВИЕ ДЕТСКИХ к.фил.н., доцент, завкафедрой таджикского

ПРОИЗВЕДЕНИЙ языка ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд) Б. ОРТЫКОВА

PSYCHOLOGICAL AFFECT Karimov Aslam Azamjonovich,

PRODUCED BYB. ARTYKOVS candidate of filolojy, head of the department of the LITERARY WORKS WRITTEN Tajik language under TSULBP(Tajikistan,Khujand) FOR CHILDREN E-MAIL: aslam73@list.ru

Калидвожа^о: адабиёти муосири тоцик, эцодиёти Болта Ортицов, циссаи лирики, цаурамони лирики, уолати рууй, монологи ботинй, хислат

Мацола ба омузиши циссауои лирикии солуои 60-80-уми нависанда Болта Ортицов бахшида шудааст. Дар баробари мавзую масъалауои осори лирикии нависанда, аз цабили мазмун ва сужа, офариниши шахсияти цаурамон, моуияти уастии цаурамони асар, инчунин ба уунари нигорандагй, забон ва услуби циссауои лирики, тасвири зиндаи табиату мууити атроф ва хусусиятуои бадеии ощо низ эътибор дода шудааст. Мууацциц дар натицаи таулили циссауои Б. Ортицов ба чунин хулоса меояд, ки нависанда дар масъалаи эцоди характеруои гуногуни инсонй назар ба даврауои гузашта бештар комёб шуда, цанбаи равонии асаруояшро пурзур намудааст. Мууацциц беутарин анъанауои ин навъи насрро дар адабиёти муосири тоцик мавриди назар царор дода, цойгоуи цонунии онро дар эцодиёти нависандаи мазкур муайян менамояд.

Ключевые слова: совремеменная таджикская литература, творчество Болты Ортыко-ва, лирическая повесть, лирический герой, психологическое состояние, внутренный монолог, характер

Статья посвящена анализу лирических повестей современного таджикского писателя Болты Ортыкова, созданных в 60-80-е годы прошлого столетия. Наравне с проблемами лирической прозы, сюжетных линий, становления личности героев, уделено внимание мастерству изображения, особенностям языка и стиля повестей, описанию пейзажа. В результате подробного анализа повестей Б. Ортикова делается вывод, что, по сравнению с предыдущими периодами творчества, в 60-80-е годы ХХ века писатель достиг определенных успехов в создании характеров персонажей, произошло усиление психологического аспекта его произведений. Подвергнуты анализу лучшие традиции детской прозы в современной таджикской литературе и определено их отражение в творчестве Б. Ортыкова.

Key words: Modern Tajik literature, Bolty Ortykov's creation, lyrical narrative, lyrical hero, psychological state, inner monologue, character

The article dwells on the analysis of the lyrical narratives belonging to the pen of Tajik writer Bolty Ortykov published in the period of the 60-ies - the 80-ies of the XX-th century. Alongside with the problems of lyrical prose, plot lines, formation of characters' individualities, the writer's attention is paid to mastership of depiction, peculiarities of language and style, description of landscape.

The detailed analysis results into the inference that in comparison with the previous periods of creation in the time of consideration the writer achieved certain progresses in a portrayal of personages, he intensified a psychological aspect of his productions. The author of the article has analyzed the best traditions of prose for children in Modern Tajik literature and elicited their reflection in B. Ortykov's creation.

Як навъ «бозгашт» ба на;ли субъективй, ки нишонах,ои онро мо дар осори адабии солх,ои 50-ум мебинем, ба чустучуи эчодии нависандагон ва вусъат ёфтани воситах,ои нави тасвир вобастагй дорад. Ин вазъ худ далели он аст, ки нигох, доштани анъана ва бозёфтх,ои ачибу гариби он барои мадад карданашон ба чустучух,ои баъдинаи адибон ва рух,и тоза гирифтани асарх,ои онх,о то чй андоза мух,им буданд. Файласуфи точик А.Турсунов дар мубох,исаи марбут ба насри муосири точик раванди камолоти маънавии ках,рамони асосии асарро, ки дар натичаи хдводиси сиёсиву ичтимой таuйир меёбад, дар адабиёти муосири точик во;еаи нав шуморида, ;иссаи «Субхи чавонии мо»- и С. Улугзодаро огози тамоюли тасвири лирикй хдсобидааст [10, с.92-104].

Инкишофи таърихии шаклх,ои на;лии адабиёт бар он далолат мекунад, ки чараёни он аз ;абули дастчамъонаи пахлух,ои зиндагй бештар ба эх,соси фардй тамоюл пайдо кардааст. Дар эчоди адабии нависандагони точик мо бештар на;ши фардиро мушохдда мекунем, ки аз шаклх,ои маъмулгаштаи адабиёти классикй озод гардида, ма;оми ровй чои аввалро мегирад. Бояд ;айд кард, ки консепсияи шахсият ба он водор кард, то фаъолияти у як андоза тагйир ёбад. А.Соди;ов, адабиётшиноси киргиз, а;идаи мутафаккири бузург Абунасри Форобиро рочеъ ба масъалаи таъсири мухдт чунин хулоса мекунад:

«...Мух,ити чамъиятй, муносибати байни одамон дар ташаккули симои маънавии у омили муайнкунанда аст. Дар табиати инсон чунин ;уввае хдст, ки мутоби;и шароит тагйир ёфта, ба симои ахло;ии у табдил меёбад [7, с.31].

Дар баробари тарвичи насри хдмосавй ;иссах,ои лирикии ахло;й рушду нумуи тоза ёфт. Устод А.Сайфуллоев пажухдши услуби лирикии наср ва вижагих,ои жанрх,ои мансури лирикиро мушаххасан ба доираи мабохдси илмй кашида, дар монографияи худ «Хдким Карим»(2005) нишонах,ои "хдкояи лирикй"-ро равшан сохтааст [8,с.134-140].

Дар ин давра (солх,ои 60-80-уми ;арни ХХ), барои хонандагони синни хурд, миёна ва болоии мактабх,о ;иссах,о навишта шуданд. Киссах,ои Пулод Толис «Тобистон», Б.Орти;ов «Таътил», «Полвон», «Доги хун», «Киссаи мумиё», «Достони Самарканд», «Кишмишзор», Ю.Акобиров «Баъде, ки осиё бозмонд», «Духтаре, ки чустучуяш мекунам», Ибод Файзуллоев «Дур аз фронт», А.Бах,орй «Каймо;и гирди коса», «Гирдоб», «Ду мох,и пурмагал», Ч,умъа Одинаев «Иншо дар мавзуи озод» ба масъалаи тарбияи маънавии насли наврас дахолат мекунанд.

Нависандаи барчастаи точик Болта Ортитов байни солхои 1960-1980-ум бештар масъалахои гуногуни хаёти бачагон, таълиму тарбияи онхоро мадди назар дошта, одобу рафтори пионерон, маданияти гуфтору пиндори онхоро баррасй менамояд. Байни киссаву хикояхои зиёди муаллиф, чои намоёнро киссахои лирикии у гирифтааст.

Мазмуни киссахои «Таътил» (1959) ва «Полвон» (1964) ба хам наздиканд. Хдр ду кахрамони марказй хам аз фаъолияти худ ва дустонашон дар рафти таътил накл мекунанд, ки яке мургпарварй, дигаре молбониро ихтиёр доштанд.

Киссаи «Таътил» аз номи Мардон ном писарбачае накл мешавад, ки синфи 4-ро тамом карда, ба таътили тобистона баромада буд. Мардон бо дусташ Шариф, ки лакабаш «Малла» буд, ахд мебанданд, то ба ягон кори колхоз ёрй расонида, таътилро судманд анчом диханд. Онхо фермаи мургпарварии колхозро интихоб намуда, ба парвариши чучахо машгул мешаванд. Муаллиф хонандаи асарро бо бурду бохти як сохаи мухими хаёти колхоз ошно намуда, туфайли фаъолияти кахрамонони худ масъалаи тарбияи мехнатии бачагон, ахамияти мехнати чаъмиятй ва дар ин рох ба камол расидани насли наврасро баррасй намудааст[4,с.6-57].

Кахрамони марказй чараёни мехнати коллективиро муфассал баён намуда, дар бораи тартиби кори фермаи мургпарварй, нигохубини мургон ва ёрии пионерон андеша меронад.

Дар киссаи «Таътил», муаллиф ахлоки шоиста, хислатхои хубу фарккунандаи Малларо туфайли бахсхои пурпечутоби у хеле барчаста тасвир менамояд.

« - Рафик вожатый, - гуфт Малла, - медонед, ман имсол дар навбати дувум хам ба лагери пионерй намеравам. То саршавии тахсил чучахоро калон мекунаму якбора ба хондан меравам. Ин ваъдаи пионерии ман.

- Нияти ман хам хамин, - илова кардам ман» [4,с.21].

Дар чои дигар, баъди гум шудани чанд чучаи ферма, бечуръатй ва дар ахди худ ноустуворй зохир намудани Малларо, ки сабаби муваккатан канда шудани муносибати уву кахрамони асосй мегардад ва дар интихои асар, ислох шудани характери Малларо ошкор намуда, нотарсй, далерй ва часораташро баъди шабона саркуб намудани мор, ки душмани чучахои ферма буд, нишон медихад. Малла чун чузъи чомеа ёрмандии хешро барои корхои чамъиятй дар чои аввал мегузорад. Минбаъд хамсинфон «буздил»- аш намегуфтанд.

Албатта, олами ширини кудакон бо бахсхои доманадор, кунчковию чуяндагй, эчодкорй, чанчолу хархаша, нофахмихо, содир намудани камбудй зебову нотакрор аст. Нависанда барои чоннок шудани диалог ба хар чузъиёт эътибори хоса дода, дунёи ботинии хурдсолонро ба таври вокей нигоштааст. Сохибкалам будани муаллиф махз дар кушодани табиати кудакона, ки чахони дигар асту эхсосоти баланду борикбинона ва мушохидахои зиёд талаб мекунад, ошкор мешавад.

«...Агар ба сатил каме нарасида истед, хорпуштча зуд часорат пайдо карда, фукчаи дирафшмонанди сиёхашро нишон медод. Чашмони майда- майдаи вай чунон тобише доштанд, ки чашми баъзе ангуштаринхои кимматбахоро ба хотир меоварданд. Панчахояш кутох-кутох буда, дар нукашон нохунчахои качакаш намоён шуда меистод. Вакте ки аз сатил баромаданй шуда, комати худро андаке рост мегирифт, пашми абрешиммонанди сап-сафеди шикамаш намоён мегардид» х4,с.36].

Maхсyсaн, a3 нигохи хурдсолон тaсвир шyдaни чонвaрон истеъдоди фaвк;yлодa доштaни мyaллифро собит менaмояд. Мехрубонй, шaф;aт, Faмхорй Ba нигохи сaршори мехр дaр порчaи зерин a3 зaбони ;aхрaмони aсосй бaсо нозук Ba во;ей нигоштa шyдaaст:

«... Бо вучуди хaмaи ин 6a хорпyштчaи бечорa рaхмaм меомaд. Мумкин aст, ки холо aз шири модaрaш xaM сер нaшyдa бошaд. АФсус, ки зaбон дорaдy ran зaдa нaметaвонaд, нaбошaд ростaшро мегуфту чони худро хaлос мегард...» [4,с.36].

Агaр мyaллифи осори эпикй дотад, ки хонaндaро 6a кaдом роххои во;ей мебaрaд, мyaллифи ;иссaи лирикй ин рохро aз ботини ;aхрaмонaш мечуяд. У ин рохро та дaр олaми во;ей, бaлки дaр олaми худ мечуяд Ba дaр ботини худ чизхоеро дaрк метамояд, ки тaнхо бa y хос нaбyдa, бaлки ифодaгaри тaбиaти инсонхои дигaр Ba чaмъyлчaмъ ифодaгaри тaбиaти онхоест, ки муосири y хaстaнд.

Хдмин тaри;, субъективизм, - мегуяд Xдзрaт;yлов М., - тaнхо «як мaв;еи чaхон-бинй» aст, ки «;онунхои объективии чaмъиятро инкор метамояд», бa яке aз он тaркибхо мyбaддaл мегaрдaд, ки муроду мa;сaди эпикии нaвисaндaро пyррa менaмояд» [11,с.154].

Нaвисaндa дaр ;иссaи «Тaътил» бa мyколaмaю бaхсхои домaнaдор, вок^хои якмaроми печ дaр печ aхaмияти зиёд додa, монологи ботинй, сaдaмaю зиддиятхои тезу тунд ё во;еоти мyaссир бa миён нaовaрдaaст, ки aз он ;иccaи лирикй боз хaм чaззобy хотирмон мегaрдaд. Аммо ин гамбудй дaр ;иссaи «Полвон» бaртaрaф шyдaaст. Хднгоми кофтукови Носиршaтрaмa ;aхрaмони мaркaзй худро мaвриди сaрзaниш кдрор медихaд. Вичдоташ Уро aзоб медод, чaро, чaрохо дилaшро бa лaрзa меовaрдaнд. Фикрхои вaхмaнгезy дaхшaтовaр уро бa сaд кyчaи хaёл рохбaлaдй мекaрдaнд : «Аз ин фикр тaнaм вичиррос зaдa, гуё вaрaчaи сaхте гирифтa бошaд, тaмоми вyчyдaм бa лaрзидaн дaромaд. Чaро бa хирс вохyрдaнaш, чaро кдриб лущтаи aждaхо шyдaнaшро бa пaдaрaш тагуфтем? Агaр хaмон вa;т Собирaмaкро хaбaрдор мекaрдaм, шояд, вок^и имрyзa руй нaмедод» - гуен aфсyс мехyрдaм» [4, с.119].

X^a™ рухии ;aхрaмонaшро мyaллиф дaр лaхзaхои гуногун хеле зиндa, тaбий вa бaрчaстa тaсвир менaмояд. Ba^re ки Faйрaтчон дaр «Ширчaшмa» гум шyдaни дУстaшро мефaхмaд, чунин мегуяд: «Собирaмaк номи «Ширчaшмaро» гирифту тaнaм вичиррос зaдa, бa сaрaм як дaрде дaромaд, ки хеч мондaн гиред»; ё худ вa;ти бо гург ру бa ру шyдaн «Собирaмaк сaхт тaрсид. Афти вaй пaхтa бaрин сaп-сaфед кaндa, хaтто зaбонaш бa гап нaомaдa монд». Дaр дигaр чо, «Муи сaрaм якборa рост шуду гуё aз болоям як сaтил оби хунук рехтa бошaнд, тaнaм вичиррос зaдa рaфт» [4, с.137].

Хдмин гyнa, дaр ;иссaи «Ta^ra» Б.Орти;ов низ сaнъaтхои бaдеиро мохирота истифодa нaмyдaaст. Maсaлaн, «тaфси хaво»-ро тaшхисонидa, чоннок нaмyдaaст вa бa «одaм» монaнд кaрдaaст, ки хеле мaро;овaр aст: «Maнa, нихоят офтоб хaм хеле бaлaнд шyдa, руз бa пешин нaздик шуд. Taфси хaво мyрFхоро бa сояи дaрaхтон, бa мyрFхонaхо пеш кaрдa дaровaрд. Чyчaхои бекдрор хaм бa чyчaхонaхои сaл;ин дaромaдa осyдaнд.» [4,с.37]. Дaр ин гуфтор низ тaсвири обу хaво вa мyрFOни диёр бо истифодa aз воситaхои aлохидaи услубй хусну тaровaти хуш пaйдо кaрдaaст. Нaвисaндa aз тaвсифи «бaлaнд, бекдрор» вa тaшхиси «мyрFOнро пеш кaрдa дaровaрдaни тaфси хaво» мохиронa истифодa бyрдaaст, то такдаш зебову тaъсирбaхш бaрояд.

flap Kuccau «TatTH.i» KaxpaMoHH .mpHKK - MapgoH, kh xaMpoxu gycTam fflapu^H Maua cyu ^epMau MypFnapBapH paBOH Syg, MyggaTe Ma^TyHH TaSuaTH HoTaKpopu guepam MemaBag. y So hk Huroxu moupoHa Sa MyxHT Mexp MeBap3ag: «...hh Kagap, kh So oh poxu cepnaHry xok So.ro SapoMagaH rupeg, Sa gHMOFaTOH xaMoH Kagap Syu xymu ry^xou ryHoryH Mepacag. Mo xo.ro gap So.toh Tenna HCTogaeM. flapeu myxoSu Ko^apHHxoH, kh gap aHeMH Saxop Sa xypym OMaga, 3aMHHxou gy coxraampo xe^e BanpoH MeKyHag, rye a3 Taru tohmoh ^opn myga ucTogaacT. Bhhoxoh can-ca^egu ugopau ko^xo3 Ba MaKTaSaMOH, kh gap Kagu Kyna ^oh rupu^TaaHg, a3 SaHHH gapaxTOHH aHSyx Sa3yp Sa HamM MeHaMygaHg. flap Tapa^H mHMoa KaTopKyxxou X^ucop, kh xaHy3 a3 Sap^xou 3hmhctoh TO3a HamygaaHg, gap Hypu o^tos HyKpaBop MegypaxmugaHg. MaH FapKH TaMomoH aTpo$ myga, ^ypcaTe gap ^ohm ucToga MOHgaM» [5,c.9].

A3 nopnau Ma3Kyp aeH acT, kh Mya.rah$ Ty^aH^u ryHHgau BoKeoT TaHxo 3eSoBy grapaSo SygaHH hk rymau To^hkhctohpo TatKHg HaKapgaacT, Sa^KH Bogop MeHaMoag, to xaMco^oHH MapgoH Sa MyxHTy aTpo$ Ba TaSuaT So HamMH 3eSounapacTH Ha3ap a^KaHaHg. Bapou MyBa^aK mygaH Sa hh MaKcag, Mya.rah$H hh nopna Sa HHTHxoSy ^oSa^ory3opuu BocuTaxou Myaccupu Ka^oMH Saget MoxupoHa Ka^aMKamH KapgaacT. y uSopaxou nypTapoBaTH «Syu xymu ry^xo», «HyKpaBop gypaxmugaHH o^toS»- po coxTaacT. Bapou 3HHgaBy aeH TacBup HaMygaHH MaH3apau aHeMH Saxop y Sa ^oh 3aMoHH ry3amTau 3aMoHH xo3upa-oHHgau ^et^po ucTH^oga SypgaacT, kh hh hh3 HKe a3

Bacu^ax,ou yc^ySuu Ha TaHxo 3aSoHH to^hkh, Sa^KH gurap 3aSoHx,ou xuHgyaBpynoH MaxcyS MemaBag.

Kuccau «no^BoH» a3 3aSoHH FaHpaT - nucapu HynoHH oSpyMaHgu ko^xo3 HaK^ MemaBag. FaHpaT gap gamT So caru HynoHHH paxryM3agae gynop MeoHg Ba car a3 gyMSo^H ryc^aHgoHam to xoHa MeoHg. Ba car nomoH hom ry3omTa, nagap Ba nucap HyH caru napBapgau xyg Ty^H hk co^ gap Haporox Sapou mo^Sohh ucTH^oga MeSapaHg. ^aMHH TapHK, xogucaxou a^ouSy FapouS gap KyxucToH pyx MeguxaHg, kh gap xap HKe nomoH KopHaMoH Ba ^acopaT HumoH Meguxag [4,c.57-164].

^k SoSh acap So capry3amra Hocup-maTpaMa a^oKaMaHg acT. Hocup xaMcuH^u FaHpaT Syga, Sanau xe.ro myx, ranHogapo Ba Mo^apo^yH acT, kh SuHoSap hh xuc^aTxoHm ^aKaSu «maTpaMa»-po rupu^TaacT. Mya^^H^ Sapou xaHroMa^yuxou ypo Sa Ta^cu^ HHmoH gogaH, Sa KyxucToH MeSapag. Hocup a3 SeaHgemaruam xogucaxou ^aBKy^oggaepo a3 cap Mery3apoHag, kh hh aTpo^ueHpo Sa Tax^yKa Ba TamBum MeaHgo3ag. flap oxupu acap, Hocup uc^ox myga, a3 ^aKaSu xyg op MeKyHag. CoxhSohh no^BoH a3 py3HoMa gap Sopau KopHaMouxou car xoHga, Sa cypoFam MeoHHg Ba So xyg MeSapaHg.

HaBucaHga xy^Ky aTBopu HynoHoH, 3axMaTH HynoHH, MexHaTH nypMacty^HHT gap Haporox Ba 3HHgaruu MapgyMH Boguxou gypgacTH KyxucToHpo So MaxopaTH Sa^aHg TacBup HaMygaacT. flap acap ^oh MyxuMpo Macta^au MexHaTH ^aMtHHTK Ba Tatcupu oh Sa TapSuHH MatHaBHH Hac^u HaBpac hmfoj HaMygaacT.

flap Kuccau «no^BoH» yc^ySu xocau Huropumu Kuccau ^upuKK puoH myga, chmoh 3oxupuH KaxpaMoHH MapKa3H -FaHpaT^oH yMyMaH TacBup Hae^TaacT, Sa ^y3 oh ^yM^axoe, kh gap chh^h xa^TyM xoHgaHampo TatKHg MeKyHaHg.

«... -flagem, -ru^aoMe3oHa cap Kapg MogapaM, nucapaToH chh^h mamyMpo TaMoM Kapga, Sa xa^TyM ry3amT» [4,c.74].

Дaр ;иссaи «Полвон» Б.Орти;ов тaвонистaaст дунёи мaънaвии Faйрaтчонро ошкор нaмояд. Вaй aндешaпaрвaрй, боFaйрaтй, гaпдaрой, рaмyзфaхмй, доной бaрин хислaтхои ;aхрaмонaшро хеле зебо тaсвир менaмояд. Лaхзaхое мешaвaд, ки Faйрaтчон худ бa худ бaъзе хислaтхои пaдaрaшро мyхокимa менaмояд:

«.У одaми дyрaндеш не. Иловa бa хaмин aндaке хиогатхои бaдгaпй хaм дорaд. Maвридхое мешaвaд, ки бо як дaхон гаташ мaн ё модaрaмро хaфa мекутад. Аз ин тaмоми оилaи мо тарешон мешaвaд» [4,с.59], ё худ aз бофaросaтии модaрaш бо хушнудй хaрф мезaнaд: «...Mодaрaм зaнaки бисёр рaмyзфaхм буд. Аз фyрсaт истифодa бyрдa, сaбaби пaрешонхотирии пaдaрaмро пурсид» [4,с.6G].

Mодaр хaнyз дaр лaхзaхои кaмолоти писaрaш сaбa;и мaрдонaгй медихaд. У шaвхaрaшро розй мекyнонaд, то хaмрохaш бa чaрогох, бa кухистон Faйрaтчонро бyрдa бошaд. Ин мaдaди модaр бa писaр руху илхоми тозa мебaхшaд, водор месозaд, ки худро чaвонмaрди боFaйрaт эхсос тамояд.

«...-Дaдеш,- гуфт вaй боз бa пaдaрaм нигaристa, - aкнyн Faйрaтчон хaм писaри хурд не. Рaъяшро нaгaрдонед. То кaй бa тaги мaнaхи мaн чо шyдa менишитад? Рaвaд, кaмy беш кор ёд мегирaд» [4, с.75].

Дaр чои дигaр, aз модaрaш мaслихaт мегирaд, ки чи кор кyнaд: aгaр хa;и;aти ёфт шyдaни Полвонро бa сохибонaш гуяд, пaдaрaш мерaнчaд, тагуяд, вичдонaш aзоб медихaд. Аз у чунин чaвоб мегирaд: тaвре рaфтор кун, ки «нa сих сyзaдy нa кaбоб».

Mинъбaъд мyстa;илонa хyлосa бaровaрдaнро пешa мекyнaд. Faйрaтчон сyхaнони модaрро тaхлил мекyнaд, рохи дурустро чyстaн мехохaд. ^иссу хaячон, изтироб сaбaби пaйдоиши монологи ботинй мегaрдaд. Maхз хaмин чо эхсосоти лирикй aсaрро чони тозaе бaхшидaaст:

«.Ин гапи у чунин мaънй дорaд, ки мебоист мaн бa номи тaлaбaгиaм иснод овaрдa, дyрУF хaм нaгyямy бaробaри он пaдaрaмро хaфa нaкyнaм. Бaрои мyвaффa; шyдaн бa ин, бо як кaси дилпур мешyдaгй мaслихaт кaрдaн лозим буд. Аммо бо кй мaслихaт кутам, сирреро, ки ^риб як сол инчониб дaр як гyшaи дилaм пинхон aстy гох-гох мaро безобш^ мекaрд, бa кй гуям? Ата хaмин тaрaфи кор мaро бисёр aзоб медод»[4,с.154-155].

Дaр ;иссaи лирикй хaрaктерхо сифaти дигaр дорaнд вa рукнхои бaдеии он хaм дигaргyнтaр aст. Бaрои тaхлили aми;и ;иссaи лирикй бaррaсии мyaммои хaрaктери ;aхрaмон aхaмияти кaлон дорaд.

«Бa ^ъри сиришти одaмй бояд Fyтaвaр шуд, -мегуяд Ч.Айтмaтов,-то онро бидуни рупуш кaрдaни чихaтхои суст вa ихтилофногаш, боз хaм aми;тaр кaшф тамуд»[1,с.62].

Нaвисaндa рaвaнди тaшaккyли мaънaвии ;aхрaмони aсосиро нишон додa, хислaтхои инсоншиносии уро кaшф менaмояд. Дaр OFOЗи aсaр Faйрaтчон aз ногaпии пaдaрaшy рaиси колхоз Пyлодaмaк, бa чои пaдaрaш узрхохй нaмyдa, ;уч;орхоро бa чaрогох мебaрaд. Рaис бaрои ин корaш «офaрин, чиян, офaрин» гуён гyзaштa мерaвaд. «Ин тaъриф мaро водор нaмyд, ки ;уч;орхоро дaр зaминхои нaзди ;ишло; не, бaлки бa поён, бa Дaшти ^лон бyрдa чaронaм»-мегyяд ;aхрaмони aсосй[4,с.63]. Бaрои мyомилaи хуши рaис нисбaт бa у дaр дилaш мехру мyхaббaт вa сaмимият пaйдо мешaвaд. Дaр aнчоми aсaр, дaр лaхзaхои хaссос, ки дaр чустучуи мaслихaтчии хуб aст, aз Пyлодaмaк низ чун хидоятгaри рохи нек чуёи фикри мaъ;yл мешaвaд. Боз сaри aндешa мерaвaд вa ин чо гамолоти мaънaвии уро пaй мебaрем:

«...nyaogaMaK nan 6ypga MoHag, kh MaH nagapaMpo aHgema Kapga, e kh 6a ranu Ko6uaaaHaaK gapoMaga, xa;H;aTpo pynnym KapgaM, ramTa 6a pyaM Hurox HaMeKyHag. Pauc aHa xaMHH xea ogaM!»[4,c.155]

OgaTaH, gap xap hk ouaa nucap $apMoH6apgopu nagap 6yga, 6a xap Kope, kh gaaoaaT HaMoag, 6e nyHy napo 6a H^po MepacoHag. HaBucaHga Max3 xaMHH ^o, 6a xaMHH Mactaaa gH;;aT ^aa6 MeHaMoag, kh xyKMH nagap bo^h6 acT, 6a mapTe 6a poxu pocT xugoaT HaMoag. Ba ;axpaMoHH o^apugau y agoaaT Ba xa;H;aTnapBapHpo Huc6aT 6a xyKMH nagap 6oaoTap MegoHag.

Ma;cagu acocuu HaBucaHga HHmoH gogaH acT, kh pyH6uHH Ba TaMaaay;KopS 6apuH xucaaTxou Hoao3HM MoHeau nempaBuro pymgu ^aMtuaT MerapgaHg. Myaaau^ TaBoHucTaacT Ty^anau cagou guau ;axpaMoH gapgy uaaaTH xaM3aMoHoHampo 6aeH co3ag.

flap ;uccaxoH aupuKS nexpau ;axpaMoH MyTo6u;u xapaKTepy Ba3tuaT TacBup MemaBag. flap ;uccau «noaBoH» chmoh nagapu ;axpaMoHH MapKa3S, paucu Koaxo3 -nyaogaMaK Ba Mygupu Koaxo3-Ko6uaaMaK 6o MaxopaTH 6aaaHg HHtHKoc e^Taacr. E.Opth;ob a3 Kop guMorcyxTa 6apramTaHH nagapu FanpaT^oHpo 6aco MyBo^u; nexpaHHropS HaMygaacT:

«...Pumy MyH^a6u Momy6upuH^ampo, kh a3 ca6a6u gep 6o3 ;aHHS HaKapgaH xeae pacuga 6yg, 6a pyu AK6ap Moaam goga, ypo 6ycug. Cohs aK6opa nucapampo ^apoMym Kapgy namMoHH TaHr-TaHru Memuampo 6a hk Hy;Tau HoMatayM gyxTa, ^ypcaTe xaea Kapga MoHg» [4,c.58].

«... Ban HyHoH ^uggS, nyHoH 6a xaeaoT $ypy pa^Ta 6yg, kh a3 gy naKKau capam MoHaHgu ^yu o6 apa; ^opS myga ucroga 6omag xaM, caaaau KaaoHH cuMo6upaHrampo 6a 3aMHH rupu^Ta HaMeMoHg. H,oMau cepnaxTau Ka6ygnaampo, kh a3 poxxou aaraHgaam apa; myp 3aga 6apoMaga 6yg, a3 TaH HaMeKamug» [5,c.59].

A3 hh cyxaHoHH ;axpaMoHH acocS эxcoc KapgaH MyMKHH acT, kh 6at3e pa^Topu nagap 6a y HoMa;6yaaHg Ba a3 xap hk KaaHMa Hopu3ouampo nan 6ypgaH MyMKHH acT. EaptaKcu oh Ba;TH 6o paucu ugopau Koaxo3 nyaogaMaK BoxypgaHam, a3 xap cyxaHam Mexpy caMHMHHT 3ox,up Memyg:

«...flaHgoHxou nemu nyaogaMaK Hy;pa 6ygaHg. X^ap 6ope, kh 6a ogaMoH Hurox Kapga ran Me3ag, e kh MexaHgug, gaHgoHxoam ^uao MegogaHg. y ;apu6 xaMau 6anaxou ;um-ao;po xemu Ha3gHKTapHHH xyg myMopuga «^hhh» ryeH Mypo^uaT MeKapg» [4,c.62-63].

Myaaau^ nepcoHa^u MaH^S - Ko6uaaMaKpo 6o hk xuccueTH Ha^paTOBap xeae 6aga$T TacBup MeHaMoag, kh a3 hh ryHa ogaM cyxaHH HeK myHHgaH aMpu Maxoa acT: «. Ko6uaaMaK ogaMH cyTyHH Mac^ug 6apuH gapo3H cun-cuex, pyam aHgaKe HyTypTo6u 6uHHKaaoH 6yg. A3 ca6a6u oh kh gap ;umao;u Hhhop 6a ranp a3 Ban ogaMH gapo3Tap Ha6yg, xaMa ypo Ko6uaaaHaaK MeHoMugaHg.HamMaM 6a namMoHH nyp a3 ra3a6u Ko6uaaaHaaK 6apxypgaHg: «Эxтнeт maB! Cynopumxou gupy3aaMpo a3 xoTupaT Ha6apop!»- Mery^T rye Ban» [4,c.75,158]..

flap Kam^H xapaKTep HaBucaHga 6a oggHTapHH ^y3tueTH pa^Topy ry^Topu ;axpaMoH эгтн6opн Maxcyc Meguxag. flap hh ^oga mumTy xe3, MyoMHaaro MyomupaT, ^etay aTBop, oaaMH MatHaBHH y ^onroxu Mymaxxac nango MeKyHag.

A3 hh Hy;Tau Ha3ap ;axpaMoHH Myc6aT- 6eHy;coH, gap 3oxupy 6othh 3e6o, xym^etay xympa^Top, 6oTaMKHH, $atoa, xanpaHgem, ugeaau MapgyM 6yga, MatHHH nem6apaHgau ^oMeapo gomT, 6a ;aBau Myxa;;u;, «xaMa ryHa nempa^TH ^aMtuaTpo 6e

иштироки кахрамони мусбат каламдод кардан номумкин аст. Зеро у дар симои худ хусусияту характерхои бехтарини мардуми айёмашро тачассум месозад»[6,с.126].

Дар ин радиф персонажи манфй - баръакс, дар сурат бадафт, дар сират бадкирдор, бо як хиссиёти нафратовар тасвир мешуд. Ин гуна тарзи тасвир анъанавист, решаи онро аз намунахои адабиёти кадим, насри ривоятй метавон чустучу кард. Ин усулхои тасвири инсон, яъне кахрамони мусбатро тамоман бе камбудй ва персонажи манфиро пур аз нуксон ба калам овардан мохияти комили реалистй надорад.

Аз байни даххо калимахо як сухани муносиби характеру рафтор ёфтани адиб, аз чустучухои эчодии у шаходат медихад. Дар тасвири кахрамони манфй вай асосан ташбеххои хачвомез ба кор мебарад, ки суханро пуртаъсир ва чаззоб менамояд.

Ба Fайратчон тарзи муомила, рафтори чупонхо хеле писанд меояд. Вай ба чупонхо бо чашми хавас назар меафканад. Аз хамнишастй худро саодатманд мехисобад. Дарёдилй, равшанзамирии онхо моту мабхут месозандаш. У худ ба худ онхоро бо дигарон киёс менамояд. «. Чупонхо одамони хушбахтанд. Онхо хеч зик намешаванд.Думбураашонро ба нагма дароварда, ба оханги шухи он чур мешаванд. Аммо аз кафои якдигар гап намезананд. Хабаркашию гайбатро бад мебинанд. Кору борашон факат ба якдигар латифа гуфтану вактхушй кардан аст»[4, с.112].

У чун чузъи чомеа баъзе иллатхои чомеаро фош менамояд. Аз андешарониаш пайдост, ки на хама атрофиён чунинанд. Аз ин чихат, вай мехохад, ки мардум хама монанди чупонхо дорои хислатхои нек бошанд. Яъне, камолоти маънавии кахрамони асар батадрич инкишоф меёфт.

Болта Ортиков солхои 70-80-ум боз чанд киссахои лирикй, ба монанди «Доги хун» (1973), «Достони Самарканд» (1985) ва «Кишмишзор» (1987) -ро таълиф намудааст.

Дар киссаи лирикии «Доги хун» вокеахои солхои 20-ум тасвир шудааст. Мавзуи асар таърихи бунёдгузории маорифу мактаби типи нав, мундаричаи гоявиаш муборизаи байни синфи кухнаи хоким ва ранчбарони озодихох мебошад. Асар аз забони Саид ном пирамард накл мешавад. У ба наберааш Шавкатчон дар бораи асрори гузоштани сагонаи сари рох, ки байни хиштхо ду кайроки олудаи хун дошт, дар бораи вокеахои давраи бачагиаш, часорату корнамоихои хаммактабону ахли деха ва аз дасти босмачихо кахрамонона халок шудани хамсинфаш Хдким харф мезанад[5,с.3-100].

Сабку услуби нигориши нависанда чолиб аст. Вай ба суханпардозии зиёде шавк надорад, балки бамаврид санъати баланди нигоришро истифода мебарад. Бояд зикр намуд, ки хусусиятхои тафрикавии киссаи лирикй дар «Доги хун» равшан ба назар мерасад. Нависанда холати рухии кахрамонашро чунон табий тасвир менамояд, ки хонанда уро пеши назар мебинад. Муаллим либосхои мактабии хукумати шуроро ба бачахо таксим менамояд. Вакте яке аз онхо мегуяд, ки «шиму куртаи уро тагояш бурда ба хонача партофтааст ва ба мактаби кофирй наравад», холати рухии у тагйир меёбад. «.Ин гапро шунида чашмони муаллим бечо шуданд. Тани уро ким- чй хел хаячони газаболуде фаро гирифт, худ аз худ дар байни абрувони барокаш гирех пайдо шуд. Лаби поёнашро ба таги дандонаш гирифта сахт газид. Аз афти кор вай тамоман кахру газабашро ба хамин фуру бурд» [5, с.43].

Мундаричаи гоявии асарро галабаи некй бар бадй, садокат бар разолат, мухаббати самимй бар бевафой фарогир шудааст.

Киссаи лирикии «Кишмишзор» аз забони Чдхонгир ном писарбачаи дувоздахсола накл мешавад. У дар бораи кисмати талхаш: марги модар ва ранчи модарандар, хуручи беморй, хаёти дар ба дарй хеле муассир харф мезанад. Муаллиф хаёти мардуми дехотро дар солхои 1930-1940, фаъолияти онхоро дар бригадахои колхозй вокей нигошта, парвариши мевахо, махсусан, ангури кишмиш ва хусусиятхои давобахшии онро чун мутахассиси соха ба калам додааст[5,с.146-281].

Чдхонгир аз рафтори падараш, ки ранчу азобхое нисбати модараш раво медид, хеле ба ташвиш афтода, дилгир шуда буд ва азоби рухй мекашид. Вай муносибати дагалонаи падарашро бо гаму андухи баланд чунин ёдовар мешавад: «Аммо падарам ба у чабр кард. Бахудаву бехуда ба сараш мушт мебардошт. Мабодо аз лат доданаш пешпо хурда афтад, аз болояш лагад дода мегузашт. Уро хун-хун мегирёнд.Бегохихо ба хона ширакайф меомад. Дахонаш фах-фах буи вино медод. Ягон вакт дар багалаш нон ё тарбуз бардошта омадани уро надидаам. Факат аз дари хавлй арру уркунон медаромаду ба модарам дугу даранг мекард. Коре карда, бахонае меёфту ба руяш тарсакй мезад. Баъзан муи дарозашро ба гарданаш печонда, уро ба руи хок меафтонд ва хафа карданй мешуд»[5,с.146-147].

Ин хислатхои падараш, албатта, ба инкишофи рухияи кахрамони лирикй таъсири худро мерасониданд ва дар ботини у хисси бадбинй тавлид меёфт. У характер ва холати рухии падарашро бо нафрат пеши назар меовард: «Падарам аспи одамхур барин буд»[5, с.147].

Сохиб Табаров оид ба эчодиёти адибони ин давра мегуяд, ки «.дар асархои ин кисми адибон лиризм ва психологизм бештар ба воситаи тасвири нозуки хислату рухия ва холати психологии персонажхо аён мегарданд. Дар ин холат гохо ифодакунандаи хама гуна хиссиёту таассурот ва эхтиросоти персонажхо ва вокеахо нокил мебошад ва гохо нависандагон чунин рухияро ба воситаи монологи ботинй манзури хонандагон мегардонанд» [9, с.115].

Ч,ихати махсуси киссаи лирикии «Кишмишзор» аз дигар киссахои зикр шуда, дар ин чост, ки монологи ботинй нисбати киссахои нахустбаёншуда, бештар зухур кардааст. Дар «Кишмишзор» чизе муаллифи моро чун мухаррик ба харакат даровардааст, ки у ба ботини инсон бештар назар медузад ва кахрамони у андешахо меронад, ба асолати зиндагй сарфахм рафтан мехохад.

Муаллиф хонандаро ба хаёти софдилонаи хочагии дастчамъй, ба фардои умедбахш даъват намуда, хаёти оилавии нафаронеро тасвир менамояд, ки ибратбахшанд. Мачид-амак ва хислатхои начиби инсонии у хонандаро ба накукорй, мехнатдустй, вафодорй, инсондустй далолат мекунад.

Яъне, дар киссахои мазкур манзарахои табиат чун васлгари вокеоту характери кахрамонон ва изхори орзуву ормони муаллиф хар чо- хар чо тасвир мешаванд. Масалан, тасвири манзараи табиат дар киссаи «Доги хун»-и Б.Ортиков чун таквиятгари сухани кахрамони лирикй вобаста ба тагйири вазъи рухии одамон ба калам омадааст. Баъд аз шиму курта ва галстуки пионерй такдим намудани хукумати Шуро хурсандии бачахоро хадду каноре набуд. Манзара ва холати рухии бачагон ба хам тавъам афтодаанд, ки инро нависанда тавассути чанд санъати сухан амалй гардонидааст. Ташбехи «шиша барин бегубор» пок будани дили кудакони бегунох ва

софии осмонро ифодa месозaд. Аз чониби дигар, сaрвaрy сaрпaрaст бyдaни хyкyмaти Шуро вa соя aфкaндaни дaрaхтон робитaи кдвии мaнти;й дорaнд. Гyзaштa aз ин, гули мурод бa дaст овaрдaни орухо вa бaчaгонро бa донишaндyзй хидоят кaрдaни хyкyмaти Шуро шaбохaте бa такли мyaллиф дорaд.

«...Хдво соф, осмон шишa бaрин беFyбор буд, долу дaрaхтон бa тaгaшон соя aфкaндaнд. Орухои aсaл хyррaмонa бол зaдa, aз руи ин гул бa вaяш, боз бa дигaрaш менишaстaнд. Боди форaм мевaзид. Бa мaшоми кaс фa;aт буи хуш, буи мyaттaри гуногунро меовaрд. Бо либосхои нaвy тозa дaр кyчaхои дехa ;aдaм зaдaн бaсо гуворо буд»[5, с.42].

Дaр чои дигар, бaъди aз дaсти босмaчихо ;aхрaмононa хaлок шyдaни ;aхрaмони мaркaзй - Хдким мaнзaрaи тaбиaт либоси оху aфFOн бa бaр нaмyдa, aндyхи бепоёни aхли дехaро тaчaссyм метамояд, ки ин хaм бо истифодaи воситaхои тaсвири бaдей бa дaст омaдaaст. Пеш aз хaмa, истифодaи мyболиFaи «зaминy зaмон мелaрзид» вa бa кор рaфтaни ду тaшхиси «сиришк рехтaни осмон», «гиристaни зaминy осмон» вaсилaхои услубии зaбон бyдa, чyмлaхоро шaхомaти бузурге бaхшидa, хеле мyaссир сохтaaнд:

«..^a оху нолaи модaр хеч кaс тоб овaрдa нaметaвонист. Аз фиFOни у гуё зaминy зaмон мелaрзид. Абри сиёхе, ки aз aввaли шaб инчониб руи осмонро пyчондa буд, бa «сиришк» рехтaн сaр кaрд. Гуё зaмин хaм, осмон хaм, тaмоми одaм хaм, хaмa, хaмa бaробaр мегиристaнд»[5,с.89].

Kaхрaмони лирикй бо нигохи шоиронa бa хaр як чузъи тaбиaт aхaмият медихaд вa бaъзaн онхоро предмети тaсвир кдрор додa, aндешaронй мекyнaд.

Kaхрaмони мaркaзии ;иссaи «Полвон» оромиву сукути дaрaро бо як эхсосоти мaро;овaр хикоят мекутад:

«...Офтоб рост шyдa меомaд. Шлмоли форaми кухистон торaфт бечо мешуд. Хониши пaррaндaгон хaм кдриб бa гуш нaмерaсид. Эхтимол онхо бa хоби нисфирузй тaйёрй дидa истодa бошaнд.

Оре, тaфси хaво бaлaнд шyдa, хaтто у;обхои бaлaндпaрвоз бa ким-кaдом ковокии сaнгхо чой шyдa рaфтa бyдaнд. Бa нaзaрaм чунин менaмyд, ки дaрaвy теппaхо, чукурию ;yллaхо низ бa пинaк рaфтaaнд. Xдмa-хaмa чиз бехaрaкaт. Фa;aт мaнy Собирaмaк бa обу aрa; Fyтидa, бa суи Ширчaшмa хaрaкaт мекaрдем»[4, с.119].

Солхои 6G-8G-yми aсри бист дaр офaриниши хaрaктер aдибон ;aдaме бa пеш гу-зоштaнд. Дaр ин дaврa, дaр бaробaри ;aхрaмонхои мyсбaтy мaнфии aнъaнaвй типи тави ;aхрaмон бa миён омaд, ки онро ;aхрaмони мyрaккaбхислaт номидaн мумкин aст. Албaттa, «кaшфи олaми мyрaккaби шaхси имрyзa бе донистaни мухите, ки у зиндaгй вa кор мекутад, бе ёфтaни рох бa хилвaтгохе, ки фикру aндешa вa тaшвишхои он шaхс чaрaён дорaд, aз имкон берун хохaд буд»[2,с.133] - нaвиштa буд И.С. Брaгинский.

Maълyм aст, ки к^дру K^a™ хaр як aсaри нaсрй бa дaрaчaи бaдеияти он вa то чй aндозa бaркaмол бyдaни хaрaктерхои он вобaстaгй дорaд. Зеро aсaри бaдей бa вок^хои содиршyдaи хaёт бaхо нaдодa, бaлки эътибори беш бa кдлби инсоне меди-хaд, ки бa ин вок^хо дучор омaдa, тaлошхо кaрдa, чи мyшохидaхо кaрдaaст вa бa чи хyлосaхо рaсидaaст. Бa тaрзи дигaр гуем, бa олaмy одaм вa дaр хусуси онон нукгаи нaзaри худро бaён мекyнaд вa хaмин тaрик, бa шуури хонaндa aндешaхои тозa зaм менaмояд. Хдр кaдaр ки сaвияи нaвисaндa aмик бошaд, кaхрaмонони aсaри у низ бa

хамон дарача чозибадор хоханд шуд. Ин вазъият, бавижа, дар киссаи лирикии Б.Ортитов аёнтар ифода меёбад, зеро дар ин гуна асархо накши аввал бар ухдаи нависанда аст.

Б.Ортиков бо таълифоти осори бебахояш тавонист барои тарбияи насли наврас, барои ба тадрич камолоти маънавй дарёфтани онхо, барои ба кадри мехнати халол расидани онхо, барои равнаки мухаббати онхо нисбат ба падару модар, барои шинохти макоми хеш дар чомеа таъсири амики равонй гузорад. Ч,ойи таъкид аст, ки ин асархо то ба имруз китоби руимизии хонандагони точик мебошанд ва рисолати бузурги хешро адо менамоянд.

Пайнавишт:

1. Айтматов Ч. Точка присоединения //Вопросы литературы. -1976.- №8.

2. Брагинский И. С. От Авесты до Айни: (Исследование по истории таджикской литературы). -Душанбе: Ирфон, 1981.- 256 с.

3. Макаров А. Цайдуои ман//Садои Шарц.-1966.-№5.-137 с.

4. Ортицов Б. Повест ва цикояцо. -Душанбе: Маориф, 1984. - 399 с.

5. Ортицов Б. Достони Самарцанд. -Душанбе: Адиб, 1991. -320 с.

6. Ортицов Б. Доги хун. -Душанбе: Маориф, 1982.-110 с.

7. Содицов А. Ганцинаи ахлоц.- Душанбе: Ирфон, 1984.- 95 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Сайфуллоев А. Хаким Карим. Хуцанд: Хуросон, 2005. - 342с.

9. Табаров С. Оид ба тамоюли цустуцууои услубию бадей дар насри муосири тоцик.// Цустуцууои эцоди дар адабиёти уозираи тоцик. К..1. Душанбе: Дониш, 1980.-167 с.

10. Турсунов А. Сухан аз тщаввули цщрамони адаби//Садои Шарц.-1982.- №11. -184 с.

11.Хазратцулов М. Субъект. Энциклопедияи советии тоцик. Ц. 7. -Душанбе: 1987. - 634 с.

Reference Literature:

1. Aytmatov Ch. The Joining Point //Issues of Literature. 1976, #8. - 169pp.

2. Braghinsky I.S. From Avesta to Aini (researches in the history of the Tajik literature). -Dushanbe: Cognition, 1981. - 256pp.

3. Makarov A. The Notes of Mine // The Voice of the Orient. - 1966, #5. - 137 pp.

4. Ortykov B. Narratives and Short Stories. - Dushanbe: Enlightenment, 1984. -399pp.

5. Ortykov M. The Poem about Samarkand. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1981. - 320pp.

6. Ortykov B. The Spot of Blood. - Dushanbe: Enlightenment, 1982. - 110pp.

7. Sodikov A. Treasury of Morality. - Dushanbe: Cognition, 1984. - 95pp.

8. Sayfulloyev. Khakim Karim. - Khujand: Khuroson, 2005. - 342 pp.

9. Tabarov S. On the Tendencies of Stylistic and Artistic Quests in Modern Tajik Literature // Creative Sources in Modern Tajik Literature. V.1. - Dushanbe: Knowledge, 1980. - 167pp.

10.Tursunov A. On Evolution of Protagonist // The Voice of the Orient. 1982, #11. - 184 pp.

11.Khazratkulov M. Subject. The Soviet Tajik Encyclopedia. V.7. - Dushanbe, 1987. - 634 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.