Научная статья на тему 'АНДИЖОН ТАРИХИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР'

АНДИЖОН ТАРИХИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

86
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Районлаштириш / аҳолининг этник таркиби / қишлоқ хўжалиги / чорвачилик соҳаси / статистик маълумотлар / қишлоқ советлари / савдо муносабатлари / транспорт алоқалар тизими / Zoning / ethnic composition of the population / agricultural industry / cattle breeding industry / statistical data / village councils / trade relations / transport links system.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Отабек Махаматжонович Норматов

Мақолада Андижон округининг маъмурий-ҳудудий тузилиши, аҳолининг этник таркиби, қишлоқ хўжалиги соҳаси ва уларнинг айрим жиҳатлари, чорвачилик соҳаси ва уларнинг умумий ҳолати, транспорт алоқалар тизими, округнинг саноатини ўзига хослиги, округда савдо-сотиқ муносабатлари ўзига хос равишда йўлга қўйилганлиги ва амалга оширилиш жараѐнлари статистик маълумотлар ва турли бюллитен материалларидаги маълумотлар асосида ўзига хос равишда таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME OPINIONS ON THE HISTORY OF THE ANDIJAN

The article analyzes in a peculiar way the administrative-territorial structure of the Andijan district, its ethnic composition, the agricultural sector and some of its features, the livestock industry and its general condition, the transport communication system, the distinctiveness of the district's industry, the specifics of establishing trade relations data and information of various bulletin materials.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ТАРИХИГА ОИД АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-419-425

АНДИЖОН ТАРИХИГА ОИД АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР

Отабек Махаматжонович Норматов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти, тарих фанлари буйича

фалсафа доктори(PhD, доцент otabeknormatov@mail .ru

АННОТАЦИЯ

Маколада Андижон округининг маъмурий-худудий тузилиши, ахолининг этник таркиби, кишлок хужалиги сохаси ва уларнинг айрим жихатлари, чорвачилик сохаси ва уларнинг умумий холати, транспорт алокалар тизими, округнинг саноатини узига хослиги, округда савдо-сотик муносабатлари узига хос равишда йулга куйилганлиги ва амалга оширилиш жараёнлари статистик маълумотлар ва турли бюллитен материалларидаги маълумотлар асосида узига хос равишда тахлил килинган.

Калит сузлар: Районлаштириш, ахолининг этник таркиби, кишлок хужалиги, чорвачилик сохаси, статистик маълумотлар, кишлок советлари, савдо муносабатлари, транспорт алокалар тизими.

SOME OPINIONS ON THE HISTORY OF THE ANDIJAN

ABSTRACT

The article analyzes in a peculiar way the administrative-territorial structure of the Andijan district, its ethnic composition, the agricultural sector and some of its features, the livestock industry and its general condition, the transport communication system, the distinctiveness of the district's industry, the specifics of establishing trade relations data and information of various bulletin materials.

Keywords: Zoning, ethnic composition of the population, agricultural industry, cattle breeding industry, statistical data, village councils, trade relations, transport links system.

КИРИШ

Урта Осиёда совет хокимияти урнатилгандан сунг, улар томонидан улканинг маъмурий-иктисодий, ижтимоий-сиёсий ва бошка сохаларини тартибга солиш учун утказилган чора-тадбирларидан бири районлаштириш сиёсатининг утказилишидир. Урта Осиёда миллий-худудий чегараланишдан

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

сунг ташкил этилган Фаргона водийси урнида, Республиканинг марказий районлаштириш комиссияси томонидан, Андижон, Кукон ва Хужанд округлари ташкил этиш режалаштирилди ва кейинчалик амалга оширилган. Андижон округининг маъмурий-худудий тузилиши, ахолининг этник таркиби, кишлок хужалиги сохаси ва уларнинг айрим жихатлари, чорвачилик сохаси ва уларнинг умумий холати, транспорт алокалар тизими, округнинг саноатини узига хослиги, округда савдо-сотик муносабатлари узига хос равишда йулга куйилганлиги ва амалга оширилиш жараёнлари статистик маълумотлар ва турли бюллитен материалларидаги маълумотлар асосида урганилиши мавзу долзарблигини ташкил этади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Макола умум кабул килинган тарихий методлар-тарихийлик, киёсий-мантикий тахлил, кетма-кетлик, холислик тамойиллари асосида ёритилган булиб, мазкур мавзунинг тарихшунослиги унчалик бой эмас. Урта Осиёда миллий-худудий чегараланишдан сунг ташкил этилган Андижон округи тарихи мавзусига оид тарихий тадкикотларни куйидаги учта гурух: совет даври, мустакиллик йиллари хамда хорижий тадкикотларга булиш мумкин. Совет хокимияти йилларида давлат ва сиёсат арбоблари, тарихчилар томонидан яратилган айрим тадкикотларда хам Андижон тарихи ва ахолиси хакидаги фикрлар маълум маънода уз аксини топган.

ХХ аср 20 - 30 - йилларида чоп этилган бошка бир туркум адабиётларда Андижон округи тарихи ва хужалик ахволи тугрисида суз юритилади.

Бундан ташкари, Узбекистон ССРнинг рахбарлари, сиёсий арбобларнинг Андижон тарихи ва хужалик ахволи тугрисидаги маколалари ва нутклари хам мавжуд. Бу макола ва нуткларнинг муаллифлари таникли давлат арбоблари Файзулла Хужаев, Турор Рискулов, Акмал Икромов, Йулдош Охунбобоев, Ахмадбек Мавлонбеков ва бошкалар булган.

МУ^ОКАМА

1925 йилнинг бошларида Марказ томонидан Узбекистон ССРда районлаштириш буйича марказий ва вилоят комиссиялари тузилди. Марказий комиссияга раис А.Мавлонбеков бошчилигида Зелькина, М. Хужаев, Ф. Хужаев, Прохоров, Е. Конобоев, Горбунов, Шербаков ва бошкалар тайинланишди. Бундан ташкари 7 та вилоят буйича хам алохида комиссияларга раис ва аъзолар тайинланди. Районлаштириш комиссиясининг 1926 йил 29

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

сентябрдаги сунгги йигилишида карор кабул килиниб, республикадаги вилоятлар, уездлар ва волостлар бекор килиниб, уларнинг урнида округлар, районлар (туманлар) ва кишлок советлари (шуролар) ташкил этилди. [1].

Урта Осиёда миллий-худудий чегараланиш утказилгандан сунг, Андижон уезди Узбекистон ССРнинг Фаргона области таркибига киритилди. Бундан ташкари Фаргона области таркибига Кукон, Наманган, Фаргона уездлари хам киритилди[2]. 1926 йил урталарида яъни, Урта Осиёда районлаштириш утказилиши арафасида, Узбекистон ССРнинг районлаштириш комиссияси томонидан Фаргона областида 19та район (туман), 417та кишлок совети (шуролар) тузиш режалаштирилди[3]. Районлаштириш утказилгандан сунг Хужанд округи билан кушиб хисоблаганда, 28та район, 565та кишлок совети тузилди[4].

Маълумотларга кура, округда 866та ахоли пунктлари (манзилгох), хужаликлари сони 130.420та булиб, округ ахолиси умумий сони эса 724 397 нафар кишини ташкил этган. Ахолининг 566 058 нафари кишлок, 158 339 нафари шахар ахолиси хисобланган. Ахолининг этник таркибини 72,6%ни узбеклар, колган кисмини киргизлар (7,9%), кипчоклар (5,2%), уйгурлар (3%), коракалпоклар (1,8%), тожиклар (1,2%), руслар (1,1%), курама (0,4%) ва бошка элат вакиллари ташкил этган. Округ буйича ахоли зичлиги 1 квадрат вёрстага 112 кишига тугри келган. Демак маълумотлардан куриниб турибдики, Андижон округи ахолиси водийнинг бошка худудларига нисбатан анчагина зич жойлашганлиги билан характерланади. Ахолининг саводхонлик даражаси турли худудларда турлича булган. Районларда купрок бошлангич таълим берувчи таьлим муассасалари фаолият юритган булса, шахар марказларида эса урта ва олий билим юртлари уз фаолиятларини амалга оширган[6].

НАТИЖАЛАР

Андижон округида кишлок хужалиги сохаси мухим ахамиятга эга тармок хисобланган. Округнинг умумий экин майдонига эьтибор берадиган булсак, уларнинг умумий микдори 216.368 десятина**ни ташкил этган булса, унинг атига 1%ини лалмикор ерлар ташкил этган. Куриниб турибдики кишлок хужалик ерларининг асосий кисми сугорма дехкончиликка асосланган. Кишлок хужалигида асосан пахтачилик, дуккакли экинлар ва донли экинлар етиштириш яхши йулга куйилган. Округнинг сугориладиган ерларида асосан куйидаги экинлар: пахта (47,6 %), шоли (18,9 %), маккажухори (10,3 %) ва бугдой (10,2

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATION L SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

%) етиштирилган. Бундан ташкари, катта микдорни ташкил этмасада, беда (2,8 %) хам етиштирилган [7].

Чорвачилик хам мухим ва узига хос уринга эга сохалардан бири хисоблансада, лекин у округда ёрдамчи тармок хисобланган. Чорва молларидан асосан мавсумга караб ишчи кучи сифатида фойдаланилган. Айникса чорва моллари савдоси кузда, хосилни йигиштириш пайтида авжида булган. Манбаларда курсатилишича, округ буйича чорва молларининг умумий микдори 207 192 бошни ташкил этган. Унинг 42 364 боши отлар, 98 371 боши йирик корамоллар, 44 193 боши куйлар ва 18 816 боши эса эчкилардан иборат булган [7].

Кишлок хужалигида дехкончилик ва чорвачиликдан ташкари богдорчилик, узумчилик ва ипакчилик каби сохалар хам узига хос равишда ташкил этилган булиб, улар хам округда алохида уринга эга тармок хисобланган.

Округ худудида расмий маълумотларга кура, 48 та бозор фаолият юритган булса, энг мухимлари Наманган ва Андижонда жойлашган эди. Ана шу жихатдан хам округдаги савдо-сотик ишлари асосан икки кисмга ажратилган. Биринчиси Наманган, округнинг марказий ва шимоли-гарбий кисмларини, Андижон эса округнинг колган кисмларидаги ахоли истеъмол эхтиёжларини кондирувчи марказ хисобланган. Кучли иктисодий марказий бозор Асака бозори хисобланган. Округда 111 та давлатга карашли, 237 та тижорат ва 3843 та хусусий савдо шохобчалари фаолият курсатган. 1925 йилнинг биринчи ярмида бу савдо шохобчаларининг пул айланмаси 46 504000 рублни ташкил этган булиб, бунинг 33 628 000 рубли давлат шохобчаларига, 4 091 000 рубли тижорат шохобчалари ва 8 785 000 рубли хусусий шохобчалари хиссасига тугри келган[6.].

Андижон округида факат олди-сотди фаолияти билан шугулланувчи савдо шохобчаларидан ташкари 41та пахта сотиб олиш пункти ва турли махсулотларни кайта ишловчи 11та пунктлар хам мавжуд булиб, улар округнинг асосий манзилгохларида фаолият юритган. Маълумотлардан куриниб турибдики, Андижон округи пахта хом ашёсини етиштириш ва уни ишлаб чикариш учун тайёрлаш буйича Республикада 1-уринда булган.

Андижон округининг саноатига эътибор берадиган булсак, у округда узига хос уринга эга булган. Округда йирик саноат асосан пахтачиликка мослаштирилган. Манбаларга караганда йирик саноат корхоналари округнинг

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATION L SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

Андижон ва Наманган шахарларида жойлашган. Масалан, Андижонда битта механик устахона, битта ун заводи, битта ёг-мой-совун заводи, битта пиво заводи, битта тери-ичакни кайта ишловчи завод, 2та пахта тозалаш заводи, битта босмахона, битта электростанция мавжуд булган булса, Наманганда 5та пахта тозалаш заводи ва 4та хусусий пахта тозалаш заводи, битта ёг-мой-совун заводи, битта тери-ичакни кайта ишловчи завод ва биттадан босмахона, электростанция, ун заводи мавжуд булган [7].

Андижонда темир йул фаолияти хам узига хос йулга куйилган эди. Округ худудларидан 2та темир йул йуналиши утган булиб, биринчиси Кукон округининг шимоли-шаркидан бошланиб, округ жануби-шарки оркали Киргизистонга йуналган. Иккинчи йуналиш хам Кукон жануби-шаркидан бошланиб Андижон шахрида тугаган. Округ худудида 12та темир йул станцияси булиб, улар куйидагилар эди: Хонабод, Корасув, Кургонтепа, Гурунчмозор, Андижон II, Андижон I, Асака, Хдккулобод, Тукай, Пойтуг, Учкургон ва Наманган [8]. Бундан ташкари округда марказий манзилларни ва ахоли пунктларини бир-бири билан богловчи авто-улов йуллари хам булиб, улар ахоли уртасидаги иктисодий, маданий алокаларда мухим роль уйнаган.

Андижон шахри округнинг иктисодий ва маданий жихатдан маркази саналган булса, географик нуктаи назардан эса Наманган шахри округнинг марказида жойлашган. Марказни районлаштириш комиссияси томонидан округдаги 36та волост ва 226 кишлок совети урнига, 12та район ва 289 кишлок совети (162 таси узбеклар, 17таси козоклар, 16таси киргизлар, 8таси тожиклар, 3таси уйгурлар, 1таси курама ва рус, колган 80дан ортигида турли миллат вакиллари яшайдиган кишлок советлари) тузиш режалаштирилди[7] ва амалга оширилди.

ХУЛОСА

Хулоса урнида айтадиган булсак, 1926 йилда Марказнинг районлаштириш комиссияси томонидан Урта Осиёда утказилган маъмурий-иктисодий районлаштириш натижасида Узбекистон ССРдаги маъмурий-худудий бирликларни номлари, чегаралари узгартирилди. Жумладан вилоятлар, уездлар, волостлар урнига округлар ва районлар (туманлар) ташкил килинди. [9] Кишлок советлари сони эса купайтирилди.

Урта Осиёда амалга оширилган маъмурий-иктисодий районлаштириш Андижонда узига хос равишда амалга оширилган. Ушбу маколада

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

районлаштириш даврларида Андижон округининг иктисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ва бошка сохаларнинг умумий холатига кисман эътибор берган булсакда, тахлиллар шуни курсатадики, Андижон худуди Узбекистон тарихида узига хос маданий, иктисодий марказлардан бири булганлигини таъкидлаш мумкин.

REFERENCES:

1. Normatov O.M. Fergana Valley during the Zoning Policy of Soviet Government. International Journal of Innovative Research in Science, Engineering and Technology (IJIRSET), Volume 9, Issue 6, 2020. - Pp. 5047-5050.

2. Список населённых мест Узбекской ССР и Таджикской АССР. Выпуск III. Ферганская область. - Самарканд: Изд. ЦСУ УзССР, 1925.

3. Узбекистон МА(миллий архиви), 86-фонд, 1-руйхат, 3404-иш, 19-варак.

4. Узбекистон МА, 86-фонд, 1-руйхат, 3404-иш, 60-62-варак.

5. Узбекистон МА, 86-фонд, 1-руйхат, 3402-иш, 341-342-вараклар.

6. Узбекистон МА, 86-фонд, 1-руйхат, 3401-иш, 4-8-вараклар.

7. Материалы по районированию Узбекистана. Выпуск I. Краткая характеристика проектируемых округов и районов. - Самарканд: Изд. ЦК Р Уз, 1926.

8. Хакимов М.Х. Развитие национальной советской государственности в Узбекистане в период перехода к социализму. Основные проблемы. - Ташкент: "Наука", 1965

9. Норматов О.М. Туркистон Республикасида районлаштириш сиёсати утказилиши // Утмишга назар. - Т. 2020 й. 2- МАХСУС СОН - Б. 261-267.

10. Архипов Н.Б. Средне-Азиатские Республики. Издание третье. - Москва -Ленинград: Государственное издательство, 1930. - С. 155.

11. Normatov OM. Some Features of Regional Policy in Turkestan // International Journal of Trend in Scientific Research and Development (IJTSRD), e-ISSN: 24566470, 2021. -Pp.53-55.

12. Сельской население Ферганской области по материалам переписи 1917 г. Выпуск IV-й. - Ташкент: Изд. ЦСУ Туркреспублики, 1924.

13. Вся Средняя Азия. Справочная книга на 1926 хоз. год. С приложением схематической карты Средней Азии. - Ташкент: Изд. Средне - Азиатского отделения Российско - Восточной торговой палаты, 1926. - С. 90.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-426-432

14. Норматов О.М. ХУЖАНД ОКРУГИ - ТАРИХ СА^ИФАЛАРИДА. Актуальные научные исследования в современном мире. Журнал. ВЫПУСК 3(71) Часть 5 Март 2021 г. ISSN 2524 - 0986 (Переяслав, Украина), - С. 127-130

15.Список населённых пунктов Узбекской ССР 1928 года. Часть V. Округ Ташкент. - Ташкент: 1929. - 18 с.

16. Норматов О.М. Кишлок хужалик ва савдо-соти; муносабатлари тарихидан (Фаргона водийси мисолида) // Имом Бухорий сабоклари. - Самарканд, 2020 й. №2. -Б.46-48.

17. О районирование // "Правда Востока", 18 октября 1926 г.

18. Отабек Махаматджанович Норматов.(2020) . ХОРЕЗМСКИЙ ОКРУГ В ПЕРИОД ПОЛИТИКИ РАЙОНИРОВАНИЯ В СРЕДНЕЙ АЗИИ. Актуальные научные исследования в современном мире.(2)5.84

19. Отабек Махаматджанович Норматов (2020). ПОЛИТИКА СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ ПО АДМИНИСТРАТИВНО-ЭКОНОМИЧЕСКОМУ РАЙОНИРОВАНИЮ УЗБЕКИСТАНА (НА ПРИМЕРЕ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ) . Современное состояние и пути развития. 5(13)174-177

20. Отабек Махаматджанович Норматов (2019) Рассуждения об истории районирования Кашкадарьинского округа. Актуальные проблемы науки и образования в современном ВУЗе. 297-302

* Бир десятина - 1,03 гектарга тенг узунлик улчов бирлиги. *** Бир вёрста - 1,0668 км га тенг рус узунлик улчов бирлиги.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.