Научная статья на тему 'ҚАДИМГИ ЮНОНИСТОН ВА РИМ ЎЛЧОВ БИРЛИКЛАРИ ТАРИХИДАН'

ҚАДИМГИ ЮНОНИСТОН ВА РИМ ЎЛЧОВ БИРЛИКЛАРИ ТАРИХИДАН Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

2124
111
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
полис / узунлик ўлчовлари / оғирлик ўлчовлари / суюқ ва сочилувчан маҳсулотлар ўлчов бирликлари / скрупул / унция / асс / polis / the linear measures / the weight measures / measures of fluid and effervescent bodies / scruple / ounce / ass

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Нодирбек Момунович Ҳамаев

Мақолада қадимги Юнонистон ва Римда ўлчов бирликларининг пайдо бўлиши ва ривожланиши тарихий манбалар асосида таҳлил этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In article analyzed historical appear of the metrological system in the Ancient Greece and Rome

Текст научной работы на тему «ҚАДИМГИ ЮНОНИСТОН ВА РИМ ЎЛЧОВ БИРЛИКЛАРИ ТАРИХИДАН»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

КАДИМГИ ЮНОНИСТОН ВА РИМ УЛЧОВ БИРЛИКЛАРИ

ТАРИХИДАН

Нодирбек Момунович Х,амаев

Фаргона давлат университети (PhD) hamayev@mail. ru

АННОТАЦИЯ

Маколада кадимги Юнонистон ва Римда улчов бирликларининг пайдо булиши ва ривожланиши тарихий манбалар асосида тахлил этилган

Калит сузлар: полис, узунлик улчовлари, огирлик улчовлари, суюк ва сочилувчан махсулотлар улчов бирликлари, скрупул, унция, асс

ABSTRACT

In article analyzed historical appear of the metrological system in the Ancient Greece and Rome.

Keywords: polis, the linear measures, the weight measures, measures of fluid and effervescent bodies, scruple, ounce, ass.

КИРИШ

Кадимги Шарк халкларидаги илмий билимлар мил. авв. I мингйилликка келиб юнонлар ва римликлар томонидан узлаштирила бошланди. Мил. авв. IX-VIII асрларда Юнонистонда полисларнинг тараккий этиши, мил.авв. VIII-VI асрларда эса буюк юнон колонизациялаштиришининг юз бериши уларни Урта ер ва Кора денгиз атрофидаги бошка халклар билан якиндан танишиш ва узаро махсулот айрибошлаш имконини берди. Иккинчи томондан эса, айни шу даврда кадимги Миср, Бобил, Оссурия, Сурия, Финикия каби давлатларда марказлашган давлатларнинг ташкил топиш жараёни якунланади. Бу эса Урта ер денгизининг шимолий ва гарбий кисмида яшовчи ахоли билан савдо алокаларини урнатишга имкон яратди. Ушбу омиллар туфайли юнонлар илм-фани янги маълумотлар билан бойиди. Натижада юнонларда хужалик, савдо -сотик ва хунармандчилик юксалиб, улчов бирликларининг узига хос системаси вужудга келди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Кадимги юнонларда ягона марказлашган давлат булмаганлиги боис хар бир полиснинг уз улчов системаси шаклланган эди. Агар Афина Юнонистоннинг энг йирик ва ривожланган полиси сифатида катта таъсир доирасига эга булгани учун унинг улчов системаси мамлакатнинг катта кисмида кулланилган булса, Фессалия, Фокида, Фракия полислари, Македония, Кичик Осиё ва Италиядаги юнон колониялари ахолиси эски Миср системасидан фойдаланишда давом этаверган [2]. Мамлакатнинг марказий ва жанубидаги купгина полислар хам асосан Афина системасидан фойдаланишган. Бизгача етиб келган маълумотларга асосланган холда фут барча кадимги юнон узунлик улчовлари учун асос булган деб айтиш мумкин [4]. Фут оддий миср узунлик улчов бирлиги - тирсак (44,83 см) нинг 3/2 кисми, яъни 29,8 см ни ташкил этиб, 16 дактил ёки перстга булинган. 1 дактиль 1,86 см дан иборат булиб, 4 дактил 1 пальмга тенг эди. Кадимги юнонларнинг перст (ёки руслардаги версть), палайста, оргия, акен, трость каби улчовлари мисрликлардан кабул килинган тирсак (локоть) асосида вужудга келган узунлик бирликлари хисобланади [6.601-602]. Бу улчовларнинг узаро нисбати куйидагича: локоть = 1/ фут = 44,7 см; бема (кадам) = 2/ фут ёки 74,5 см; икки бема 5 фут = 149 см, оргия = 6 фут 178,8 см, акена 10 фут = 298 см, амма ёки кичик снурь = 60 фут 17,88 м, плефр ёки катта снурь =100 фут = 29,8 м, стадия эса = 600 фут = 178,8 м га тенг булган. Шуни хам унутмаслик керакки, юнонларнинг бу бирликлари вакт утиши билан узгариб борган. Бунинг сабаби килиб илм-фанда эришилган ютуклар ва аник улчов воситалари - тарозиларнинг пайдо булиши хамда мукаммаллашиб боришини курсатиш мумкин.

Юнонларда шахар-давлатларнинг усиши билан кейинчалик бир катор янги узунлик улчов бирликлари пайдо булди. Бу бирликлар купрок Уларнинг асосийлари сифатида дактиль, унция, палайста, пальма, пус, пехий, пигон, кубить (самос локоти), градус, акт, итер педестр [6.602] кабиларни курсатиш мумкин. Куйидаги жадвалда ана шу улчовларнинг узаро ва метрик системага нисбати берилган:

Улчов бирилигининг маъноси Кадимги Юнонларда Метрик системадаги нисбати Бошка улчовларга нисбати

«бармок» дактиль 1,85 см 1 дюйм

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

(юн. SáKXP^o?) 1,997 см

«бутуннинг 1/12» унция (лат. uncia) 2,46 см = 4/3 дактил 1 дюйм

«кафт» палайста (юн. паХагах^) пальм (лот. palmus) катта пальм большой (лат. palmus major) 7 см 7,39 см 22,18 см = 3 пальма

«пойкадам» пус (др.-греч. noú?) 29,62 см 30,80 см

«тирсак» пехий (юн. пигон (юн. nüyóv) самос локоти кубит (лат. cubitus) 46,3 см 38,53 см = 20 дактил 51,80 см = 28 дактил 44,4 см = 6 пальма 31,95 см

градус (лот. gradus) 0,74 м = 10 пальма

«икки кадам» (юн. р^а SinXón) 1,48 м

оргия (юн. ópypiá) 1,79 м 1,776 м; 1,851 м; 2,34 м

плефр (юн. nXsGpov, nXs0p®v) 29,6 м 31 м.гача

стадий (юн. axáSiov) 178,6 м

«кунлик йул» итер педестр (лот. iter pedestre) 28 725 м

Ушбу улчов бирликлари Юнонистоннинг турли полисларида турлича булган. Масалан, стадийнинг бутун мамлакат ёки айрим полислари учун тегишли булган вариантлари бор эди. Хусусан, аттика стадийси 177,6 м.ни, олимпия стадийси 192,27 м.ни, кейинчалик Римда хам кулланилган эллин стадийси 185 м.ни ташкил этган [6.602].

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

Кадимги юнонларда ишлатилган майдон улчов бирликларининг энг

2 2

асосийлари плефр ва арура саналиб, 876 м ва 43,8 м ни ташкил этган. Айрим полисларда плефрни канн деб номлашган.

Юнонлар хажм улчов бирликларидан асосан суюк ва сочилувчан (масалан, бугдой, арпа, тарик) махсулотларни улчашда фойдаланишган. Уларнинг асосийлари котила (0,275 л.), арбат (55,08 л.), метрет (38,88 л.), хеник (1,08 л.), хус (3,24 л.) булиб, вино, сут, сув, зайтун мойи каби махсулотларни улчашда кулланилган. Медимн (чорак) эса сочилувчан махсулотларни улчашда кулланилган ва 52,5 л.ни ташкил этган. Яна трет ва экть бирликлари хам кулланилган [4; 7; 8]. Трет 17,47 л.га, экть эса 9,91 л.га тенг эди. Медимннинг бошка суюклик улчов бирликларига нисбати эса куйидагича: медимн = 3 трет ёки третник, 6 экть ёки олтилик (шестник), 12 ярим экт (полуэкт), 48 хеник, 192 котил.

Юнонлар кундалик хаётида кулланилган айрим улчов бирликлари суюк махсулотларни улчаш учун кулланилган буюмнинг номидан хам келиб чиккан. Бундай улчок бирликлари каторига метрет, амфора, урна, конгий (кувшин) кабиларни киритиш мумкин [3.296-311; 6.602]. Буларнинг хаммаси аслида сув ёки бошка бир суюк махсулотни улчашда ишлатилган сополдан ясалган буюмлар булган. Метрет ёки мерка 39,46 л., амфора 26,26 л., урна 13,1 л., конгий 3,28 л. микдорда махсулот олган.

Жуда кам микдордаги суюк махсулотларни улчаш учун хам узига хос улчов бирликлари кулланилган. Улар купрок табиблар ва атторлар томонидан кулланилган. Бундай улчов бирликларидан секстарий, котила (хумча), У секстарий, квартарий (ёки У секстарий), 6/1 секстарий, черпак кабиларни санаб утиш даркор. Бу улчовларнинг нисбати куйидагича:

Улчов бирлигининг номи Хажми

секстарий 0,55 л

котила, хумча - / секстарий 0,27 л

У секстарий 0,18 л

квартарий - У секстарий 0,14 л

1/6 секстарий 0,09 л

киаф ёки черпак 0,045 л

Огирлик улчов бирликларининг энг кддимгилари талантон, мина, драхма, обол, ситраий хдсобланиб, улар Юнонистонни Рим империяси мустамлакага

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

айлантиргунга кадар кулланилган. Талант 36 кг. ёки 36000 гр.ни, мина 600, обол 1 гр., ситарий 0,06 гр.ни ташкил этган. Кейинрок эса юнонлар улчов бирлиги римликларники билан бир тизимда тараккий этади. Мил. авв. I мингйилликнинг иккинчи ярмида юнонларда статер ва халк (юн. chalkus - мис парчаси) каби бирликлар пайдо булади [5.24-25]. Статер 8,73, халк эса 0,09 гр.ни ташкил этган. Илгари кулланилган катор огирлик улчовларининг эса микдори узгариб, талант 26 196, мина 436,6, драхма 4,36, обол 0,73 гр.га тугри келиб колади [6.605-606]. Огирлик улчов бирликларининг узаро нисбати эса куйидагича: talant 60 минага, мина 100 драхма 600 оболга, обол 2 яримобол (полуобол) 8 халк 12 ситарийга тенг. Бу йерда ситарий улушни ташкил этиб, 0,06 гр.га тенг.

Талантнинг яна бир тури аттика таланти булиб, у катта ва кичик аттика талантгига ажратилган. Катта аттика таланти 1 та метретда тула сув вазнига тенг булган. У уз навбатида 60 мина, 6000 драхма, 3 грамм, 6 оболь, 1/ лупин (0,48 гр.), 2 полуобол, 3 сликва ёки кератион (0,24 гр.), 8 халк ва 12 гран (0,0075 гр.)га булинган. Кичик аттика таланти хам каттасига деярли ухшаш булган. Факат энг кичик бирлик старий 12 гранни эмас, балки унинг 4/3 кисмини ташкил этган.

Талантнинг яна бир тури Эгина талантидир. У 100 аттика минасига тенг булиб, 60 минага булинган, мина эса 100 драхмага булинган [2.269]. Урта Юнонистон ва Региум шахри ахолиси 100 юнон минаси ва 10 000 драхмага тенг булган талантдан фойдаланганлиги маълум. Бу талант мериадо [4] деб хам номланиб, кейинчалик 100 рим фунти - centum ро^шшни ташкил этган. Ана шундан замонавий улчов бирликларидан бири сентнер келиб чиккан. Бу талант 50 мина, 20 унция ва 1/ фунтга булинган.

Демак, юнонлар хам бошка кадимги халклар сингари узларининг мураккаб улчов системасига эга эди. Бу система шундайлигича римликлар томонидан узлаштирилиб, янги бирликлар билан бойитилди ва урта асрларда Европа халкларида кулланилган купгина улчов бирликлари учун асос булиб хизмат килди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юкорида таъкидлаганимиздек, римликларда кулланилган улчов бирликлар системаси юнонлардан олинган. Лекин Европа, Осиё ва Африканинг маълум кисмини эгаллаган, жуда катта худудга эга булган Рим империяси таркибида хилма-хил маданият ва тараккиёт даражасидаги халклар яшарди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

Ушбу омил Рим империясида анча мураккаб булган улчов системасини вужудга келтирди. Римликлар куллаган улчов бирликлари хам узунлик, майдон, огирлик ва суюклик бирликларига булинади.

Римнинг энг кадимги улчов бирликлари ичида куп бизнинг кунимизгача йетиб келган маълумотларда куп бора тилга олинган бирликлар огирлик улчовлари хисобланади. Римнинг купгина огирлик улчовлари ва тангалари учун асос вазифасини асс утаган. Асс уз навбатида 12 унция 24 скрупулга булинган. 1 асс 288 скрупулга тенг булган. Асс 327,6 (ёки 327,45) гр.ни, унция эса 27,3 ва скрупул 1,137 гр.ни ташкил килган.

Рим огирлик улчов бирликларининг асосий тизимида яна гран, силиква, липун, скрупул, денарий, секстула (солид), сисилиус, дуэлла, семунция, унция, секстанс, квадрант, квинкус, либра (асс), мина, талант кабилар бор эди [6.623624; 4]. Бу улчовларнинг энг кичиги гран 57 мг.га тенг булса, энг каттаси талант 26,2 кг.ни ташкил этган.

Агар уларнинг узаро нисбатини курадиган булсак, унда куйидаги холатга гувох буламиз:

Халк = 09 мг.;

Гран = 20/1 скрупул = 57 мг.;

Обол = 73 мг.;

Силиква = 6/1 скрупул = 189 мг.;

Липун = 4/1 скрупул = 283 мг.;

Скрупул = 6 силиква = 1,137 гр.;

Драхма = 4,36 гр.;

Денарий = 3 скрупул = 3,42/4,55 гр.;

Секстула (солид) = 4 скрупул = 4,548 гр.;

Сисилиус = 6 скурупул = 6,822 гр.;

Статер = 8,73 гр.;

Дуэлла = 2 секстула = 9,1 гр.;

Семунция = 3 секстула = 13,644 (ёки 13,584) гр.;

Унция = 6 секстула = 27,3 гр.;

Секстанс = 2 унция = 54,58 гр.;

Квадрант = 3 унция = 81,86 гр.;

Квинкус = 5 унция = 136,5 гр.;

Либра ёки асс = 12 унция = 327,6 гр.;

Мина = 16 унция = 436,8 гр.;

Талант = 60 мина = 960 унция = 26,2 кг.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Юкорида айтганимиз асс асос булган огирлик улчов бирликлари скрупул ва унцияга к;олдик;сиз булинади. Чунки асс хар икки улчов бирлигига хам ;олди;сиз булинади. Демак, аввало асс, сунгра скрупул ва унция асосида шаклланган рим улчовларини куриб чи;амиз.

Улчов бирликлари Скрупулда Унцияда Ассда

Скрупул (scrupulum) 1 1/24 1/288

Секстула (sextula) 4 1/6 1/72

Сицилик (sicilicus) 6 / 1/48

Дуэлла (duella) 8 1/3 1/36

Полуунция (demiuncia) 12 / 1/24

Унция (uncia) 24 1 1/12

Полтораунция (sesuncia) 36 1/ 1/8

Секстанс (sextans) 48 2 1/6

Квадранс (quadrans) 72 3 /

Триенс (triens) 96 4 Уз

Квинкунс (quincunx) 120 5 5/12

Полуасс (semis) 144 6 /

Септункс (septunx) 168 7 7/12

Бес (bes) 192 8 2/3

Додранс (dodrans) 216 9 %

Декстранс (dextrans) 240 10 5/6

Деункс(deunx) 264 11 11/12

Асс (ass) 288 12 1

Рим узунлик улчов бирликлaри хдм юнонлaрдaгигa aH4a якин 6ули6, aсосий улчов сифaтидa кубит (лот. cubitus - тирсaк) олинaди. Крлган тирсaкдaн кискд yлчaмлaрни олишдa пес (лот. пес - пойкaдaм), пaльм (лот. palmus - тафт), кaттa пaльмa (лот. palmus major - raira пaльмa), дюм (лот. pollex - бош бaрмок), дигит (лот. digitis - бaрмок)дaн фойдaлaнилгaн. Kaттaрок мaсофaни yлчaш учун эсa грaдyс (lot. gradus - qadam), пaсyс (lot. passus - ikki qadam), перти^ (lot. pertika - olti), a^ (lot. ot charchaguncha bosib o'tilgan masofa), миля (lot. mille - ming; mille passus - ming qadam)дaн фойдaлaнилгaн [6.624].

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

Римликлардаги кубит - тирсак кадимги Миср ва Юнонистондагидан бир мунча кискалиги билан фарк килган. Кубит 44,4 см.ни ташкил этиб, 1,5 футга тенг эди. Пес (фут) эса 4 пальма 12 дюм 16 дигит 24 скрупулга булинган. Агар пес 29,6 см.га тенг булса, унда 1 пальма 7,4, дюм 2,46, дигит 1,85, скрупул эса 1,233 см.ни ташкил этади [7]. Юкорида баён килинганларга таяниб, Рим узунлик улчов бирликларининг узаро нисбатини куйидаги умумий жадвалда куриб чикамиз:

Улчов бирлиги- Хозирда ^иймати Бошка улчов Бошка

нинг кадимги номланиши (такрибан) билан киймати

номи алокаси

digitis дигит, бармок 1,85 см 1,997 см

uncia = pollex унция = дюйм 2,46 см 4/3 дигит 2,66 см

palmus пальм 7,39 см 3 унция

palmus major катта пальма 22,18 см 3 пальма

pes фут 29,57 см 12 унция 29,62 см

cubitus локоть 44,4 см 6 пальма 31,95 см

gradus (шаг) градус 0,74 м 10 пальма

passus икки кадам 1,48 м 5 фут

pertica 2,963 м 10 фут

actus акт 35,5 м 24 кадам 38,3 м

mille passus миля 1480 м 1000 кадам

Рим империяси уз даври учун жуда юксак тараккий этган хужаликка эга эди. Империя худудидан куплаб савдо йуллари утар, буйсундирилган халклар узаро савдо-сотик ишларини олиб боришар эди. Римликлар эса босиб олинган худудларда мавжуд булган хужалик тизими билан бир каторда илм-фан ютукларини хам изчиллик билан узлаштирар эдилар. Бу холат рим метрологиясида хам уз аксини топди. Римликлар мураккаб хужаликка эга булишгани боис, майдонни улчашда аникликка эътиборсиз була олмасдилар. Шу боис Рим империясида уша давр учун нихоятда аник саналган майдон улчов бирликлари шаклланди. Уларнинг кенг кулланганлари сифатида скрупул, акт, унция, клима, квадрант, триенс, квинкункс, квдрант акт, югер, гередий, центурия, сальт сингари бирликларни курсатиш мумкин [6.624]. Ушбу улчов бирликларидан сальтдан катта майдони улчашда фойдаланишган. Унинг

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

киймати 2,015 км2ни, айрим холларда 2,35 км2ни ташкил этиб, 2 га 35 сотихга

2 2

тугри келган. Сальтнинг У га тенг центурия 503 800 м , гередий 5 038 м , югер

9 9 9 9

2 519 м , квадрант акт 1259,44 м , квинкунс 1 050 м , триенс 839,6 м , квадрант

9 9 9 9 9

629,72 м , клима 314,86 м , унция 209,91 м , акт 41,98 м ва скрупул 8,75 м ни ташкил этган. Лекин римликлар хозир биз куллайдиган метрик системани билмаганликлари учун улчов бирликларини каттадан кичигига караб 1, 5, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 24 хамда 10, 100, 400, 600, 1000 га булиб хисоблашган. Яъни 1 сальт 4 центурияга ёки 400 гередийга тенг булади ёки аксинча.

Шундан келиби чикадиган булсак, сальт 4 центурия, центурия 100 гередий 200 югер, югер 2 семис (лот. semis - югернинг ярми) ёки битта майдон (лот. actus qudratus) 12 unciya 60 kichik maydon (lot. actus simplex) дан ташкил топган.

Римда майда ижарадорлар ва унчалик катта булмаган хужаликка эга ахолининг куплиги унча катта булмаган ер майдонини улчашда керак буладиган улчовларга эхтиёжни оширди. Натижада тахминан 1-10 сотих ер майдонини улчашда зарур булган бирликлар узок вакт мобайнида хдмда бутун Рим худудида кулланилди. Шу боисдан барча майдон ва юза улчов бирликларининг ана шу улчовларга нисбати келтириб чикарилди. Бундай улчов бирлиги скрупул ва унция булиб, улар уша давр учун эталон вазифасини утаган, десак хато булмайди. Чунки барча кичик майдон улчов бирликлари уларнинг хар иккаласига колдиксиз булинади. Демак, югер = 12 унция, квадрант акт = 6 унция, квинкункс = 5 унция, триенс = 4 унция, квадрант = 3 унция, клима = 1,5 унция, акт = 1/5 унция. Унция эса 24 скрупулдан иборат. Катта майдонларни улчаш учун эталон вазифасини югер, гередий ва центурия утаган. Яъни 2 югер гередийга, 200 югер ёки 100 гередий центурияга, 4 центурия эса сальтга тенг булган.

Рим давлатининг гуллаб-яшнаши ханармандчиликнинг хам тараккиий этишига сабаб булди. Жуда катта худудлардан тушган солик римликларнинг иктисодий ахволини юксак даражага олиб чиккан. Римликлар ички ва ташки савдо учун турли-туман махсулотларни йетиштириб берганлар. Рим савдогарлари бутун мамлакат буйлаб юриб, мол айрибошлашган. Ички савдонинг уссиши эса озик-овкат махсулотларига булган талабни янада усишига замин яратди. Натижада истеъмол килинадиган махсулотларни улчаш учун кулланилган бирликлар тизими янада мукаммаллашди. Римда мавжуд булган хажм улчов бирликлари юнонларникидан анча мураккаб ва мукаммал булган. Бундан ташкари римликлар юнонлардан фаркли уларок суюк ва

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

сочилувчан махсулотларни улчаш учун ягона системадан фойдаланишган. Ушбу системага лигула, киаф, ацетабул, квадрант (квартарий), триен, квинкункс, гемина, секстарий, конгий, семодий, модий, урна, амфора (квадрантал), куллей кабилар киритилган. Куйидаги жадвалда ана шу улчов бирликларининг узаро ва метрик системага нисбатан киймати берилган [7]:

Улчов бирлиги-нинг лотинча номланиши ^айси улчов билан алокаси бор

Х,озирда номланиши ^иймати (такрибан) Бошка киймати

ligula 11,2 см3 1/4 киаф

cyat (h)us киаф 45 смз

acetabulum ацетабул(а) 68,4 смз 1/2 квартарий

quadrans = qartarius квадрант = квартарий 137 смз 3 киаф 136 смз

triens 182,3 смз 4 киаф

quincunx 228 смз 5 киаф

hemina гемина 274 смз 6 киаф 272 смз

sextarius секстарий 547 смз 12 киаф 544 смз

congius конгий 3275 смз 6 секстарий

semodius семодий 4377 смз 8 секстарий 4352 смз

modius модий 8754 смз 16 секстарий 8704 смз

Urna урна 13130 смз 4 конгий

amphora = quadrantal амфора = квадрантал 26260 смз 2 урна

Culleus куллей 0,525 мз 20 амфора 0,522 мз

Шуни хам ёдда тутиш жоизки, римликлар дастлабки вактларда сую; махсулотларни улчаш учун юнон улчовларидан хеч кандай узгартиришларсиз фойдаланаверишган. Чунончи, бу борада юнонлар куллаган энг катта бирлик

бочка (юн. culeus) булиб, 10 амфорага тенг эди. Амфора 26 260 см булса, унда

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

"5

бочка 262 600 см га тенгдир [2.209]. Шунга мутаносиб равишда амфора 6 конгийга, конгий 6 секстарий 12 геминага, гемина эса 4 ацетабуль 6 киафга булиниб хисобланган.

Юнонларнинг котил римликлардаги геминага улчов бирлигига тенг булиб, 16,5 дм3ни ташкил этган. Вакт утиши билан улчов бирликларининг киймати узгариб борди. Натижа эса куйидаги куриниш хосил булди: бочка 200 амфора, амфора ёки квадрантал 2 чана (ёхуд урна) 8 конгий, конгий эса аввалгидек 6 секстарий 12 гемина, гемина 2 квартарий 4 ацетабул 6 киафга тенг. Санаб утилган бирликларни метрик системага "таржима" киладиган булсак, амфора 26,26 л., урна 13,1 л., модий 8,74 л., конгий 3,28 л., секстарий

0.55.л., гемина 0,27 л., квартарий 0,14 л., киаф 0,045 л.га тенг булади. Метрет 39,46 л., триенс 0,18 л., секстанс эса 0,09 л. хажмга тенг эди.

ХУЛОСА

Римликлар узлари куллаган улчов системасини империянинг энг чекка улкаларига хам мажбуран жорий этишди. Натижада Европанинг урта аср давлатлари Рим тангалари билан бир каторда улчов бирликларидан хам фойдаланишди (масалан, сочилувчан махсулотларни улчаш учун "модий" улчовини куллашган). Бирок, Рим империяси кулагандан сунг унинг худудида кад ростлаган давлатларда унинг улчов системаси сакланиб колмади. Лекин рим улчов системаси Византияга бир мунча чукуррок кириб бориб, узокрок вакт мобайнида кулланилди. Энг узок вакт сакланиб колган рим улчов бирлиги модий ва югер булди. Лекин римликлар яратган улчов системаси изсиз кетмади. Ушбу системаси асосида янги улчов бирликлари шаклланиб, то хозирги кунимизгача сакланиб колди.

REFERENCES

1. Абдурахмонов А. Саодатга элтувчи билим. 1-китоб. - Т.: Мовароуннахр, 2004. - 706 б.

2. Геродот. История в девяти книгах. Книга II. Евтерпа//Перевод и примечания Г.А. Стратановского, под общей редакцией С.Л. Утченко. Л.: Наука, 1972. - 708 с.

3. Гиро П. Частная и общественная жизнь римлян. М.: Вече, 2019. - 496 с.

4. Брянский Л.Н. Очерки по истории метрологии // http://metrob.ru/ ocherki_history.html

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-170-181

5. Депман Я. И. Возникновение системы мер и способов измерения величин. Вып. I. М., 1956. - 137 с.

6. Петрушевский Ф. И. Общая метрология. Часть I. М., 1849. - 826 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

7. https: //ru.qwe. wiki/wiki/Ancient_Roman_units_of_measurement

8. https: //www.diary.ru/~RfpfylpbC/p59368510. htm?oam

9. liberea.gerodot.ru/a_quest/burgas.htm

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.