Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ ЭРТАПИШАР ХЎРАКИ НАВЛАРИНИНГ МАХСУЛДОРЛИГИ'

УЗУМНИНГ ЭРТАПИШАР ХЎРАКИ НАВЛАРИНИНГ МАХСУЛДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

600
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
узум / нав / туп / хўраки / юклама / ҳосилдорлик / ғужум / шарбат / қанд микдори. / grape / variety / bush / load / yield / juice / chemical composition / sugar content / acidity

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Мухаммад-Бобур-Мирзо Шавкат Ўғли Олимов, Достон Мавлон Ўғли Шайзаков, Зафар Туразода Хайтматов

Мақолада узумнинг эрта пишар хўраки навларининг ҳосилдорлик кўрсаткичи ўрганилган. Узумнинг эрта пишар хўраки навларининг махсулдорлигига караб 4 гурухга булинди: 1-энг юқор ҳосилдорлика эга булган навлар(50%дан юқори), 2-юқори ҳосилдорлика эга булган навлар(44-49%дан юқори), 3-уртача ҳосилдорлика эга булган навлар(35-39%дан юқори), 4-паст э ҳосилдорлика булган навлар (30%дан юқори булган).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Мухаммад-Бобур-Мирзо Шавкат Ўғли Олимов, Достон Мавлон Ўғли Шайзаков, Зафар Туразода Хайтматов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article studies the yield index of early-ripening grape varieties. The grape were divided into 4 groups according to the yield of early-maturing grape varieties: 1the group with the highest yield (above 50%), 2the group with high yield (above 4449%), 3the group with middle yield (above 35-39%), 4the group with low yield (above 30%).

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ ЭРТАПИШАР ХЎРАКИ НАВЛАРИНИНГ МАХСУЛДОРЛИГИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

УЗУМНИНГ ЭРТАПИШАР ХУРАКИ НАВЛАРИНИНГ

МАХСУЛДОРЛИГИ

Мухаммад-Бобур-Мирзо Шавкат ^ли Олимов

Усимликлар генетик ресурслари илмий тадкикот институнинг таянч докторанти

boburolimov31 @mail .com

Достон Мавлон уFли Шайзаков

Усимликлар генетик ресурслари илмий тадкикот институнинг таянч докторанти

doston19930404@gmail.com

Зафар Туразода Хайтматов

Усимликлар генетик ресурслари илмий тадкикот институнинг таянч докторанти

zafar.uzpiti@.com

АННОТАЦИЯ

Маколада узумнинг эрта пишар хураки навларининг хосилдорлик курсаткичи урганилган. Узумнинг эрта пишар хураки навларининг махсулдорлигига караб 4 гурухга булинди: 1-энг юкор хосилдорлика эга булган навлар(50%дан юкори), 2-юкори хосилдорлика эга булган навлар(44-49%дан юкори), 3-уртача хосилдорлика эга булган навлар(35-39%дан юкори), 4-паст э хосилдорлика булган навлар (30%дан юкори булган).

Калит сузлар: узум, нав, туп, хураки, юклама, хосилдорлик, гужум, шарбат, канд микдори.

PRODUCTIVITY OF EARLY RIPPING TABLE GRAPE VARIETIES

ABSTRACT

The article studies the yield index of early-ripening grape varieties. The grape were divided into 4 groups according to the yield of early-maturing grape varieties: 1-the group with the highest yield (above 50%), 2- the group with high yield (above 4449%), 3- the group with middle yield (above 35-39%), 4- the group with low yield (above 30%).

Keywords: grape, variety, bush, load, yield, juice, chemical composition, sugar content, acidity.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

КИРИШ

Усимлик ривожланишининг эволюцион жараёни куплаб кишлок хужалик экинларининг махаллий ассортиментини шакллантириш ва бойитишнинг баркарор экотизимларини яратиш ва саклаб колишга ёрдам берди. Уларнинг аксарияти кимматли иктисодий ва биологик хусусиятларга эга булиб, маданийда хам, селекцияда хам манба материали сифатида фойдаланиш мумкин. Энг катта шакл хилма-хиллиги катта микдордаги сув харорат ва ёруглик режимлари билан тогли худудларда тупланган. Тог олди кишлок хужалиги сохалари табиий лабораторияларнинг бир тури булиб, у ерда минг йиллардан буён фаолият курсатиб келаётган табиий ва сунъий танланиш шакл хилма-хиллигининг пайдо булишига олиб келди.

Республиканинг хураки узумчилиги сохасидаги салохияти юкори булишига карамай, ички ва ташки бозорларнинг янги талаблари янги юкори махсулдор навларни жорий этишни талаб килади. Ултраэртапишар ва эртапишар навлар орасида таъм сифатлари юкори булган йирик навлар йук.

Узбекистоннинг табиий ва климатик шароити (тупрок шароити, хилма-хил вертикал раёнлаштириш, узок вегетация, мухим куёш инсоляцияси, курук субтропик зона) турли узум навлари, ултра-эрта дан кеч пишадиган навларга хам кишки саклашга ярокли.

Республикамизда узумчиликни жадал ривожлантириш имконини берувчи иккинчи омил узум маданиятининг узок тарихидир. Республикада миллий селексиянинг машаккатли ишлари натижасида хураки ва кишмиш майиз узумнинг ноёб навлари - Катта-кургон, Андижон кора, Кетмон-соп, Хисорак кора, Чиллаки, сохиби, Кора жанжал, Бозори купайтирилди. Бир гурух навлари эди, айникса таъкидлади - Хусайни ок, Хусайни келин бармок, Хусайн бегизи, Хусайн Аюнда, Хусайн мурчамиён, Хусайн пушти, Хусайн кора, кайси йук ракобатчилар бозорда жихатидан уларнинг тижорат ва таъм сифатлари. Янги навларни жорий этишга Ризамат, Волга-Дон, Гузал кара, каби навларни йуналтирилган селексия усули билан кулга киритган М.М.Мирзаев (Шрёдер) институтларининг селекционерлари катта хисса кушдилар. Кишмиш навлари-Заравшан, Батир, Согдиана, Кишмиш ВИРа, таникли Кишмиш-кора ва Кишмиш-ок овал навлари билан бирга Узбекистоннинг куритилган меваларини экспорт килиш асосини ташкил етади.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

Узбекистондан янги узум, кишмиш ва майиз импорт килаётган давлатлар йил буйи импорт давом этаётгани боис харид килишдан манфаатдор. Биринчи янги узум июн ойида бозорларга келади ва октябр ойининг урталарига кадар доимий равишда соф холда истемол килинади. Энг кимматли навлар бозорларга июн ойининг урталаридан октябр ойигача кира бошлайди.

Республиканинг хураки узумчилиги сохасидаги салохияти юкори булишига карамай, ички ва ташки бозорларнинг янги талаблари янги юкори махсулдор навларни жорий етишни талаб килади. Куп экиладиган навлар кургокчилик ва иссикка, совукка етарли даражада чидамли эмас, уларнинг хосилдорлиги бекарор. Ультра эртапишар ва эртапишар навлар орасида таъм сифатлари юкори булган йирик навлар йук

Узбекистонда сунгги йилларда узумнинг хураки навларидан юкори ва сифатли хосилетиштиришда макбул агротехнологияларини ишлаб чикиш буйича кенг камровли тадбирлар амалга оширилмокда. Шундай булсада, узумчиликда кулланилаётган агротехник тадбирларни хар бир вилоят тупрок-иклим шароитидан келиб чиккан холда такомиллаштириш узумчилик сохасининг ишлаб чикариш унумдорлигини янада оширади. Узумни хураки нав хосилни микдори ва сифатини белгиловчи барча омиллардан иложи борича тулик фойдаланиш хисобига юкори самарадорликка эришиш мумкин. Усимликлар генетик ресурслари илмий тадкикот институтининг узумнинг жахон коллекциясидан фойдаланиб 50 та хураки Урта Осиёда таркалган узум навларни урганиш ва селекционер олимлар учун бирламчи манба сифатида такдим этиш тадкикотнинг максади булиб хизмат килади [4-5].

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Урта Осиё, хусусан, Узбекистонда Узумчилик узок, тарихга эга. Мил. ав. 4-а. ларда хам ток экилгани маълум. Узок, йиллар давомида Урта Осиё халк селекциясида жуда кимматли хужалик белгиларига эга булган юзлаб навлар яратилган. Урта Осиёнинг деярли барча дехконлик минтакаларида, айникса, Фаргона ва Зарафшон водийларида, Тошкент, Хоразм, Кашкадарё вохаларида куп экилган. Лекин мугуллар истилоси даврида богдорчилик таназзулга юз тутган. Узумчилик факат 15-а. га келиб кайта ривожлана бошлади.

Узбекистонда Узумчиликнинг ривожланишида Россия богдорчилик жамиятининг Туркистон булими мухим роль уйнади. Булим узумнинг махал-лий шароитга мос келадиган энг яхши навларини урганиб тавсия этиш, тегишли

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

навларни бошка минтакалар (Крим, Молдова, Закавказье) дан олиб келиш ишларини ташкил килди. Кейинчалик шу булим асосида Туркистон узумчилик ва виночилик кумитаси ташкил этилди. Кумита узумчилик ва виночиликни ил-мий асосида ривожлантириш (касалликларга, зараркунандаларга карши кураш), унинг агротехника усулларини ишлаб чикиш билан шугулланди.

20-а. бошларида Узбекистон худудида 30,6 минг га токзор бор эди. 20-й. ларнинг 2-ярмидан ихтисослаштирилган богдорчилик ва узумчилик давлат хужаликлари ташкил этила бошлади, тог ва тог этаклари минтакаларида хам бу тармокка жиддий эътибор бериладиган булди. 50-й. лар охири-60-й. лардан 2500-3000 га бог ва токзорларга эга булган агрокомбинатлар ташкил этилди.

Узумчилик сохасидаги илмий тадкикот ва амалиёт ишлари 1948 й. да ташкил этилган хоз. Богдорчилик, узумчилик ва виночилик институтида олиб борилди ва Узумчиликнинг назарий ва амалий масалалари, кишмиш навлари-нинг хосилдорлиги хамда гужум куриниши сифатини оширишда устирувчи моддалар таъсири (мас, гиббереллин) урганилди, тог ва тог олди шагалли ер-ларда, Мирзачул ва Фаргона водийсида узумзорлар барпо килиш услуби ишлаб чикилди. Илмий тадкикот институтининг Самарканд филиалида 100 га майдонда узумнинг 105 нави устириладиган тажриба майдони ташкил килинди, Узбекистонда экиладиган токларнинг ботаник коллекцияси яратилди.

Богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий тадкикот институтида хамда унинг вилоятлардаги филиалларида, Бутуниттифок усимликшунослик илмий тадкикот институнинг Урта Осиё филиалида узумнинг Узбекистон мускати, Победа, Октябрь, ВИР1, Хишров кишмиши, Самарканд кишмиши, Жураузум, Тарное, Ризамат ва унлаб навлари яратилди. Бу ишларда акад. М. Мирзаев, А. М. Негруль, М. С. Журавель, А. В. Рыбаков, В. И. Горбач, Ю. М. Жавакянц ва бу. узумшунос олимларнинг, Р. Мусамухамедов каби халк селек-ционерларининг хиссаси катта булди.

Узбекистон Узумчиликда 120 минг га токзор мавжуд. Унинг 70% дан купроги Самарканд, Сурхондарё, Тошкент, Хоразм, Бухоро вилоятларида жой-лашган. Хосил берадиганлари 98,8 минг га, уртача хосилдорлиги 63,1 ц/г (2003). Республикада Узумчилик майдонларини кенгайтириш, хосилдорлигини ошириш, жахон бозори талабларига мос махсулотлар етиштиришга эътибор берилмокда [7].

Тажрибалар Х.Ч.Буриев, Н.Ш.Енилеев ва бошкалар томонидан ишлаб чикилган «Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

хисоблар ва фенологик кузатувлар методикаси» (2014), М.А.Лазаревскийнинг «Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда» (1946), Н.Н.Простосердовнинг «Изучение винограда для определения его использования» (1963), В.Ф.Моисейченконинг «Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами» (1967) номли услубий адабиётларида келтирилган тавсия ва услублар буйича утказилган. Токнинг за-рарланганлик даражаси Ш.Т.Ходжаевнинг «Усимликларни зараркунандалардан уйгунлашган химоя килишнинг замонавий усул ва воситалари» (2015) асосида аникланган.

Тажрибалар Тошкент вилояти Кибрай туманида жойлашган Усимликлар генетик ресурслари илмий-тадкикот институтининг дала майдонларида олиб борилди.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Кузатувлар натижасида энг куп куртаклар Люгунди навида аникланди. Ривожланган хосилдор шохларни умумий сони 39% ташкил етади.

Мускат янтарний навида хосилдор шохлари (66.1%) ташкил эткан. Хосилдор шолардаги 2 та куртаклар сони хам юкори .

Сурхак Китабский стандарт нави 44% хосилдор шохлар . Бу навда хам 3 та куртаклар сони ташкил этади (1%).

Сермахсул куртаклар сони (51,7%) буйича иккинчи уринда Королева виноградника туради. Кейин Перлет (49.5%). Кизил Чилаки ва Янги-ер (46.4%). Энг паст курсаткичлар Загок пешпозакда (9%) булади. Эрта пишар (12.5%) ва Халили белий (20.8%) .

Мускат янтарний навида енг юкори хосиллилик коеффициенти (1.06) ва хосилдорлик коеффициенти (1.6). Хосилилик коеффициентига кура Сурхак Китабский ва Янги-ер Мускат янтарнийдан бирмунча паст (1.5). Зогак пешпазак жуда кам хосилилик бериш коеффициентига ега (0.1). Сурхак Китабскийнинг хосилилик бериш коеффициентлари анча паст. Янги-ер (0.7). Королева виноградника ва Перлет (0.6).

Жадвал. Узумниниг эрта пишар хураки навларнинг хосилдорлик курсаткичлари.

Навлар Хосилдор новдалар сони, Хосилдор новдалар сони,дона Битта хосил шохидаги

1 дона куртакл 2 дона куртакл 3 дона куртакл барчаси

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

дона и и и куртакла р сони, дона

Чиляки красний 127500 40.9 5.4 - 46.6 1.10

Халили белий 73600 18.7 2.1 - 20.8 1.10

Эрта пишар 68800 11.8 0.7 - 12.5 1.07

Зогок пешпазак 57600 8.1 0.9 - 9.0 1.01

Сурхак китабский 57600 22.0 21.0 1.00 44.0 1.50

Люгунди 188800 37.2 2.02 - 39.2 1.05

Королева виноградников 107200 41.2 10.5 - 51.7 1.21

Перлет 68800 39.0 10.5 - 49.5 1.25

Янги-ер 115200 24.1 22.0 0.29 46.4 1.50

Мускат янтарний 115200 30.5 35.6 - 66.1 1.60

Изланишлармизда хураки узумниниг 50 та навлари махсулдорлик курсаткичлари буйича урганилди. Урганилган узум навларига хосилдор новдалар сони, хосилдор новдалар сони (1 куртакли, 2 куртакли, 3 куртакли), битта хосил шохидаги куртаклар сони буйича бахо берилди.

ХУЛОСА

Юкоридаги тахлиллардан келиб чиккан холда, мазкур тажриба учун танлаб олинган хураки узум навлари орасида эрта пишар, хосилдорлик курсаткичлари юкори булган хамда энг куп куртаклар сони буйича Люгунди навида аникланди. Шунингдек, ривожланган хосилдор шохлари умумий сони буйича 39% ташкил етди. Мускат янтарний навида хосилдор шохлари 66.1% ташкил этиб, хосилдор шохлардаги 2 та куртаклар сони хам юкори эканлиги аникланилди.

REFERENCES

1. Доспехов Б.А. Методика полового опыта. М. Агропроиздат 1985. -С 311-320.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 7 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-7-328-334

2. Мирзаев А. Повышенная нагрузка кустов глазками и поздняя обрезка винограда на незасоленных почвах с высоким стоянием грунтовых вод // Сельское хозяйство Узбекистана. - Т., 1960. - №4. - С. 73-76.

3. Серпуховитина К.А., Руссо Д.Э. Оптимизация питания и нагрузок кустов побегами при производстве столовых сортов винограда // Виноделие и виноградарство. - 2011. - № 3. - С.32-36.

4. Серопуховитина К.А., Худабердов Э.Н. Проблема воспроизводства плодордия почв виноградников в обозримом периоде ХХ1столетия. Международной научно-практечиской конференции «Садоводства и виноградства ХХ1 века» Кроснодор 1999.-С. 22-25.

5. Файзиев Ж.Н. Узбекистон шароитида узумнинг уругсиз навлари хосилдорлиги ва сифатини ошириш технологиясини илмий асослаш. Док. дисс. автореф. - Тошкент, 2020. - Б. 5-10.

6. Темуров Ш. Узумчилик - "Узбекистон миллий энциклопедияси" давлат илмий нашриёти, Тошкент, 2002. - Б. 174-175.

7. Рибаков А. А., Горбач В. И. ваб., Узбекистон узумчилиги, Т., 1969; Джавакянц Ю. М., Горбач В. И., Виноград Узбекистана, Т., 2001. https://qomus.info/encyclopedia/cat-u/uzumchilik-uz/

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.