Научная статья на тему 'АНАЛИЗ НОРМАТИВНЫХ ПРАВОВЫХ АКТОВ, ОПРЕДЕЛЯЮЩИХ ПРАВОВОЙ СТАТУС ИНВЕСТИЦИОННЫХ ФОНДОВ'

АНАЛИЗ НОРМАТИВНЫХ ПРАВОВЫХ АКТОВ, ОПРЕДЕЛЯЮЩИХ ПРАВОВОЙ СТАТУС ИНВЕСТИЦИОННЫХ ФОНДОВ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
81
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
инвестиционные фонды / инвестиционные активы / инвестиционные компании / рынок ценных бумаг / денежные средства / дивиденды / платежные фонды. / investment funds / investment assets / investment companies / securities market / cash / dividend / unit funds.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Жумагулов Алишер Эрнапасович

в данной статье анализируются этапы развития законодательства, определяющего правовой статус и деятельность инвестиционных фондов в Узбекистане, их классификация, формирование и развитие правовых определений, данных инвестиционным фондам. Также в статье до принятия специального закона об инвестиционных фондах изучались правовые определения, данные инвестиционным фондам в законах о рынке ценных бумаг, а также изменения в них. Проанализированы достижения и недостатки действующего закона и проведено сравнение с законами Казахстана и Российской Федерации в этом отношении.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF NORMATIVE LEGAL ACTS DETERMINING THE LEGAL STATUS OF INVESTMENT FUNDS

This article analyzes the stages of development of legislation defining the legal status and activity of investment funds in Uzbekistan, their classification, formation and development of legal definitions given to investment funds. Also in the article, before the adoption of a special law on investment funds, legal definitions given to investment funds in the securities market laws, as well as changes in them, were studied. The achievements and shortcomings of the current law were analyzed and compared with the laws of Kazakhstan and the Russian Federation in this regard.

Текст научной работы на тему «АНАЛИЗ НОРМАТИВНЫХ ПРАВОВЫХ АКТОВ, ОПРЕДЕЛЯЮЩИХ ПРАВОВОЙ СТАТУС ИНВЕСТИЦИОННЫХ ФОНДОВ»

Review of law sciences

Q-------------- |

^^ л.

Alisher Ernapasovich Jumagulov,

Teacher of Tashkent State University of Law

ANALYSIS OF NORMATIVE LEGAL ACTS DETERMINING THE LEGAL STATUS

OF INVESTMENT FUNDS

Annotation: This article analyzes the stages of development of legislation defining the legal status and activity of investment funds in Uzbekistan, their classification, formation and development of legal definitions given to investment funds. Also in the article, before the adoption of a special law on investment funds, legal definitions given to investment funds in the securities market laws, as well as changes in them, were studied. The achievements and shortcomings of the current law were analyzed and compared with the laws of Kazakhstan and the Russian Federation in this regard.

Keywords: investment funds, investment assets, investment companies, securities market, cash, dividend, unit funds.

Алишер Эрнапасович Жумагулов,

Преподаватель Ташкентского государственного юридического университета

АНАЛИЗ НОРМАТИВНЫХ ПРАВОВЫХ АКТОВ, ОПРЕДЕЛЯЮЩИХ ПРАВОВОЙ

СТАТУС ИНВЕСТИЦИОННЫХ ФОНДОВ

Аннотация: в данной статье анализируются этапы развития законодательства, определяющего правовой статус и деятельность инвестиционных фондов в Узбекистане, их классификация, формирование и развитие правовых определений, данных инвестиционным фондам. Также в статье до принятия специального закона об инвестиционных фондах изучались правовые определения, данные инвестиционным фондам в законах о рынке ценных бумаг, а также изменения в них. Проанализированы достижения и недостатки действующего закона и проведено сравнение с законами Казахстана и Российской Федерации в этом отношении.

Ключевые слова: инвестиционные фонды, инвестиционные активы, инвестиционные компании, рынок ценных бумаг, денежные средства, дивиденды, платежные фонды.

Алишер Эрнапасович ЖумаFулов,

Тошкент давлат юридик университети укитувчиси

ИНВЕСТИЦИЯ ФОНДЛАРИ ^УЦУЦИЙ МАЦОМИНИ БЕЛГИЛОВЧИ НОРМАТИВ-^УЦУЦИЙ Х,УЖЖАТЛАР ТА^ЛИЛИ

Аннотация: ушбу мацолада Узбекистонда инвестиция фондларининг %уцуций мацоми ва фаолиятини белгиловчи цонун %ужжатларини ривожлантириш босцичлари, уларни таснифлаш масалалари, инвестиция фондларига берилган %уцуций таърифларнинг шаклланиши ва ривожланишига оид масалалар та%лил цилинган. Шунингдек, мацолада инвестиция фондларига оид махсус цонуннинг цабул цилингунига цадар, цимматли цогозлар бозорига оид цонунларда инвестиция фондларига берилган %уцуций таърифлар %амда улардаги узгаришлар урганилди. Амалдаги цонуннинг ютуц ва камчиликлари та%лил цилинди %амда Козогистон ва Россия Федерациясининг бу борадаги цонунлари билан таццосланди.

Калит сузлар: инвестиция фондлари, инвестиция активлари, инвестиция компаниялари, цимматли цогозлар бозори, пул маблаглари, дивиденд, пай фондлари.

Инвестиция фондлари куплаб мамлакатларда жадал ривожланмокда. 2018 йил бошига келиб, дунё буйича инвестиция фондларининг соф активлари киймати деярли 49,3 трлн. долларга етди [1]. Мамлакатимизда эса инвестиция фондлари хануз иктисодий ривожланишга уз хиссасини куша олмаяпти. Аммо капитал бозорини ривожлантиришга каратилган охирги ислохотлар инвестиция фондларининг жонланишига умид бермокда. Хусусан, Президентимиз Ш.Мирзиёевнинг "Халк бой булса, давлат хам бой ва кудратли булади" деган хаётчан гояси инвестиция фондларининг тараккиётига кенг йул очади [2]. Барча фукаролар акциядор булса, демакки халк бой булади. Инвестиция фондлари молиявий воситачи сифатида халкнинг акциядор булишига кумаклашади.

Бугунги кунда мамлакатимизда 7 та инвестиция фонди мавжуд булсада, уларнинг деярли барчаси уз фаолиятини тугатиш арафасида. Иктисодчи олим М.Султоновнинг маълумотига кура Узбекистонда илк инвестиция фонди 1994 йил 1 июнда ташкил этилган. Унинг таъсисчилари Узбекистон Республикаси Давлат мулк кумитаси ва Узмолияинвест ОАЖлар булган [3]. Аммо уша пайтда инвестиция фондининг хукукий макомини белгиловчи, унинг фаолиятини тартибга солувчи махсус норматив-хукукий хужжатлар булмаган.

Инвестиция фондлари фаолиятини тартибга солувчи махсус конун эса 2015 йилда кабул килинди [4]. Махсус конун хам инвестиция фондларининг фаолиятини бевосита тартибга сола олмайди, шу пайтгача кабул килинган куплаб конун ости норматив-хукукий хужжатларга таянади. 2015 йилгача инвестиция фондларининг хукукий макоми кимматли когозлар бозорини тартибга солувчи конунларда белгиланган. ^арийб 25 йил ичида инвестиция фондларининг фаолиятини тартибга солиш билан боглик жуда куплаб норматив-хукукий хужжатлар кабул килинди. Шу боис ушбу конун хужжатларини тахлил килиш, уларни таккослаш ва таснифлаш инвестиция фондларининг хукукий макомини осонрок тушунишга ёрдам беради.

Инвестиция фондлари фаолияти ягона бир норматив хукукий хужжат билан тартибга солинмайди. Унинг фаолиятини бевосита ва билвосита тартибга солувчи жуда куплаб конун ва конун ости хужжатлар мавжуд. Инвестиция фондлари фаолиятини бевосита тартибга солувчи конун хужжатларини уч асосий гурухга таснифлаш мумкин:

- биринчи гурухга инвестиция фондлари фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисидаги норматив-хукукий хужжатлар булиб, улар жумласига Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 1996 йил 18 июндаги 220-сон "Инвестиция фондлари фаолиятини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида"ги карорини, Узбекистон Республикаси Президентининг 2003 йил 24 январдаги "Узбекистон иктисодиётида хусусий

секторнинг улуши ва ахамиятини тубдан ошириш чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-3202-сон Фармонини киритиш мумкин;

- иккинчи гурухга инвестиция фондларини ташкил этиш, уни бошкариш, кайта ташкил этиш ва тугатиш билан боглик муносабатларни камраб олувчи норматив хужжатлар киради. Бу хужжатлар ичида энг мухимлари махсус конун кабул килингунга кадар Вазирлар Махкамасининг 1998 йил 25 сентябрдаги 410-сон карори билан тасдикланган 3 та низом [5] хамда "Акциядорлик жамиятлари ва акциядорларнинг хукукларини химоя килиш тугрисида"ги ^онун хисобланади [6];

- учинчи гурухга инвестиция фондининг кимматли когозлар бозори профессионал иштирокчиси сифатидаги хукукий макомини белгилаб берувчи норматив-хукукий хужжатларни келтириш мумкин. Демак, булар кимматли когозларни бозорини тартибга солувчи, кимматли когозларни давлат руйхатидан утказиш хамда улар билан боглик операцияларни амалга оширишни тартибга соладиган барча конун ва конун ости хужжатларини келтириш мумкин. ^имматли когозлар бозорини хукукий тартибга солувчи конунлар 3 марта 1996 йил, 2008 йил ва 2015 йилда кабул килинган. Амалдаги конун хам Капитал бозорини ривожлантириш агентлиги томонидан таклиф этилган концепцияга биноан янги тахрирда ва бутунлай янгича мазмунда кабул килиниши мулжалланмокда.

Инвестиция фондларига илк хукукий таъриф 1996 йил 25 апрелда кабул килинган "^имматли когозлар бозорининг фаолият курсатиш механизми тугрисида"ги конунда берилди. Мазкур конун 31 моддадан иборат булиб, 2008 йилгача амал килган [7]. 2008 йил 22 июлдаги "^имматли когозлар бозори тугрисида"ги ^онуннинг[8] кабул килиниш билан мазкур норматив хужжат уз кучини йукотган. 1996 йилги конуннинг 3-моддасида бошка инвестиция институтларидан фаркли равишда факатгина инвестиция фондлари очик акциядорлик жамиятлари куринишида ташкил этилиши белгиланган.

^онуннинг 22-моддасига кура инвестиция фонди фаолияти лицензияланиши лозимлиги белгиланган. Аммо 2003 йилга келиб, кимматли когозлар бозори профессионал иштирокчилари фаолиятини лицензиялашнинг аник механизмлари белгиланди. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2003 йил 9 июлдги 308-сонли карори билан "^имматли когозлар бозорида касбий фаолиятни (инвестиция институтларининг кимматли когозлар бозоридаги фаолиятини) лицензиялаш тугрисида"ги низом тасдикланган.

1996 йилги конуннинг 11-моддасида инвестиция фондининг фаолиятига хукукий таъриф берилган. Унга кура инвесторларнинг пул маблагларини ишга солиш максадида акциялар сотиб оладиган ва чикарадиган хамда маблагларни фонд номидан кимматли когозларга, банклардаги хисобваракларга ва омонатларга куядиган юридик шахс инвестиция фондидир.

Инвестиция фондларининг маблагларни бундай куйиш билан боглик таваккалчилиги, бу маблагларнинг бозордаги кадри узгаришидан келадиган даромад ва куриладиган зарар тула-тукис ушбу фонд эгалари (акциядорлари) хисобига утказилади ва улар томонидан фонд акцияларининг жорий нархлари узгариши хисобига реализация килинади.

^онуннинг ушбу нормалари тушунарсиз ва гализ эди. Аммо англаш мумкинки, инвестиция фондлари инвесторлар, яъни жисмоний ва юридик шахсларнинг маблагларини жалб килади, жалб килинган маблагларни кимматли когозларга йуналтиради. Модданинг иккинчи кисмида бундай фаолият такавалчилик билан богликлиги, фаолият натижасида зарар хам, фойда хам булиши мумкинлиги билдирилмокда хамда таваккалчилик акциядорлар зиммасидалиги белгиланмокда. Аммо мазкур моддада асосий фойда жорий

нархларнинг узгариши эканлиги курсатилган, вахоланки сотиб олинган акциялардан олинадиган дивидендлар хакида бирор норма мавжуд эмас. Шу боис мазкур модда инвестиция фондларининг мохиятини тула конли очиб бера олмаган. Шунингдек, мазкур модданинг учинчи кисмида, банклар ва сугурта компаниялари инвестиция фондлари була олмаслиги белгиланган.

1996 йилги конунда инвестиция компанияси хакида алохида модда мавжуд булган. Кейинчалик янги кабул килинган янги тахрирдаги конунларда ушбу атама чикариб ташланди. ^онуннинг 10-моддасида унинг таърифи берилса-да, аммо таъриф хам тушунарсиз хамда мазмуний карама-каршиликларга эга эди. Шу боис 2008 йилги ва 2015 йилги конунларда инвестиция компанияси атамаси ишлатилмади. Аммо 2018 йилга келиб, инвестиция компанияси норматив хукукий хужжатларда яна ишлатила бошланди. Узбекистон Республикаси Президентининг "Тадбиркорлик ва инновациялар сохасидаги лойихаларни молиялаштириш механизмларини такомиллаштириш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги 2018 йил 24 ноябрдаги ПФ-5583-сон Фармонида "инвестиция компанияси" атамасидан фойдаланилган [9]. Унинг вазифаси малакали инвесторларнинг жалб этилган маблагларини шакллантириш ва жамлаш эканлиги, унинг фаолияти лицензияланмаслиги белгиланди. Мантикан уйлаб караганда, айнан шу инвестиция компаниясининг вазифаси, унинг харакатланиш доираси инвестиция фондиники билан тулик бир хил булиб, инвестиция фондларининг фаолияти лицензияланади, аммо у фаолиятини махсус рухсатномасиз олиб бориши мумкин. Дунё амалиётида кимматли когозлар бозорида фаолият юритувчи хар кандай компания инвестиция компанияси деб номланади, жумладан, инвестиция фондлари инвестиция компанияси деб аталади [10]. Уларнинг фаолияти эса назорат килинади ва лицензияланади. Чунки дунё тарихида инвестиция компанияларининг турли найранглар билан уралашиб колишганлигига жуда куплаб мисоллар бор [11]. Шу боис инвестиция компанияларининг хукукий макомини белгилаш ва унинг фаолиятини тартибга солиш масаласини жиддий уйлаб куриш лозим булади.

1996 йилги конунда хатто жисмоний шахсларга хам кимматли когозлар чикаришга рухсат берилган. Аммо ушбу норма кейинги конунлардан чикариб ташланди.

1996 йилги конун урнига 2008 йил 22 июлдаги "^имматли когозлар бозори тугрисида"ги янги тахрирдаги ^онун кабул килинди. Ушбу конун олдинги конунга нисбатан анча пухта ва илгор эди. Эски конун 31 моддадан иборат булган булса, 2008 йилги конун 64 моддадан ташкил топди. Мазкур конунда хукукий муносабатлар доираси кенгайтирилди, янги тушунчалар конунга киритилди. Шунингдек, мухим хукукий тушунчаларнинг таърифи берилиши, мазкур конуннинг асосий янгилиги эди. Мазкур конун хам Узбекистон Республикасининг "^имматли когозлар бозори тугрисида"ги Узбекистон Республикаси ^онунига узгартиш ва кушимчалар киритиш хакида"ги 2015 йил 3 июндаги УР^-387-сонли ^онунининг кабул килиниши билан уз кучини йукотди.

1996 йилги конунда инвестиция фондлари инвестиция институти сифатида курсатилган булса, 2008 йилдаги конунда эса у кимматли когозлар бозорининг профессионал иштирокчиси деб белгиланди. 2008 йилги конунда хам инвестиция фондларинининг фаолияти лицензияланиши белгиланди. 1996 йилги конуннинг 18-моддасида профессионал фаолиятнинг бошка турлари билан инвестиция фонди фаолиятини бирга олиб бормаслигига оид коида, 2008 йилги конуннинг 20 моддасида хам саклаб колинди.

2008 йилги конунда кимматли когозлар бозори профессионал иштирокчиларига лицензия беришда камида икки нафар малака гувохномаси булган ходимларга эга булиш талаби белгиланди. Аммо инвестиция фондлари фаолиятини лицензиялашда бундай талаб белгиланмаслиги урнатилди.

2008 йилги конуннинг 23-моддасида инвестиция фондларининг фаолияти 1996 йилги конуннинг 11 -моддасига караганда анча тушунарли ифодаланди. Мазкур моддага кура инвесторларнинг пул маблагларини жалб килиш ва уларни конун хужжатларига мувофик кимматли когозларга, бошка инвестиция активларига, шунингдек банклардаги хисобваракларга ва омонатларга куйиш максадида акциялар чикарадиган юридик шахс акциядорлик жамияти инвестиция фондидир.

2008 йилги конуннинг 23-моддасига икки марта, 2013 ва 2014 йилларда узгартириш киритилган. 2013 йилдаги узгартириш акциядорлик жамиятлари билан боглик булиб, конунчиликдан акциядорлик жамиятларининг очик ва ёпик турлари чикариб юборилди ва факат акциядорлик жамияти тушунчаси саклаб колинди. 2014 йилги узгартиришда эса инвестиция фондини кушиб юбориш, кушиб олиш, булиш, ажратиб чикариш учун кимматли когозлар бозорини тартибга солиш буйича ваколатли давлат органи билан келишиш лозимлиги тугрисидаги талаб бекор килинди.

Шунингдек, мазкур модда олдинги конунда булмаган инвестиция фондларига оид иккита янги нормани урнатди. Биринчиси, инвестиция фонди юридик шахснинг бошка ташкилий-хукукий шаклларига узгартирилишга хакли эмас, яъни инвестиция фондлари факатгина акциядорлик жамияти шаклида ташкил этилади. Уни масуълияти чекланган жамият, кушимча масъулиятли жамият, тулик ёки комматдит ширкат шаклида ташкил этиб булмайди. Вахоланки, ривожланган мамлкатларда бир неча хил ташкилий-хукукий шаклларда инвестиция фондларини ташкил этиш мумкин [12]. Шунингдек, мазкур мамлакатларда юридик шахс ташкил этмасдан хам инвестиция фондларини тузиш мумкин [13]. Бундай инвестиция фондлари пай фонди деб аталади. Иккинчиси, инвестиция фондини кушиб юбориш, кушиб олиш, булиш, ажратиб чикариш мумкин, инвестиция фондлари факатгина акциядорлик жамияти шаклида кайта ташкил этилади. Шунингдек, 2008 йилги конунда кимматли когозлар бозоридаги профессионал фаолиятни амалга ошириш учун инвестиция фондига берилган лицензиянинг амал килишини тугатиш ёки уни бекор килиш инвестиция фондининг белгиланган тартибда тугатилишига олиб келиши мумкинлигига оид махсус талаб урнатилди.

2015 йил 3 июнда хозирги кунда амалда булган "^имматли когозлар бозори тугрисида"ги ^онун кабул килинди. ^онунинг 29-моддасида, инвестиция фондига хукукий таъриф берилган. Унга кура, инвесторларнинг пул маблагларини ва куйилмаларини инвестиция активларига жалб килиш максадида акциялар чикарадиган юридик шахс акциядорлик жамияти инвестиция фондидир. 2008 йилги конунда инвестиция фондлари жамланган маблагларни кимматли когозларга, бошка инвестиция активларига, шунингдек банклардаги хисоб варакларга ва омонатларга куйиши мумкинлиги белгиланган булса, 2015 йилги конун инвестициялаш объектларининг барчасини ихчамлаштириб, инвестиция активлари деб белгилади.

2015 йилги конун хам инвестиция фондлари фаолиятига оид нормаларни янада такомиллаштирди, аввалги конунларда учрамаган нормаларни, жумладан, инвестиция фондларининг фаолиятига оид чекловларни жорий килди. 2015 йилги конун инвестиция фондларига 8 та чекловни урнатди, ушбу нормалар махсус конунда хам ривожлантирилиб,

11 тага етказилди. Ушбу чекловлардан асосий максад инвесторларнинг хукукларини химоя килиш хисобланади.

Орадан икки ой утиб, яъни 2015 йил 25 августда жамоавий инвестициялашни амалга оширувчи субъект сифатида инвестиция фондлари тугрисида алохида махсус "Инвестиция ва пай фондлари тугрисида"ги ^онун кабул килинди. Мазкур конун 29 моддадан иборат. ^онунда мамлакатимиз конунчлигида янги ходиса булган пай фондлари тушунчаси киритилди. Мазкур конун инвестиция фондларига оид хукукий новеллаларни ривожлантирди. ^онунга инвестиция декларацияси, инвестиция фонди фаолиятидаги чекловлар, инвестиция фондининг бошкарув органлари, инвестиция фондини кайта ташкил этиш ва тугатишнинг узига хос хусусиятлари, инвестиция фонди мол-мулкининг хисоби ва уни саклашга оид янги нормалар киритилди. ^онунда инвестиция фондлари икки гурухга ажратилди. Биринчиси, юридик шахс сифатида ташкил этиладиган инвестиция фонди ва иккинчиси эса инвестиция активларининг ишончли бошкарувчиси томонидан юридик шахс ташкил этмасдан мулкий мажмуа тарзида тузиладиган пай фонди хисобланади.

^онунга кура юридик шахс сифатидаги такшил этиладиган инвестиция фонди хам, уз навбатида, икки турда булиши мумкин:

- узи чикарган акцияларни кайтариб сотиб олиш мажбуриятига эга булган инвестиция фонди;

- узи чикарган акцияларни кайтариб сотиб олиш мажбуриятига эга булмаган инвестиция фонди.

^онуннинг 3-моддасига кура инвесторларнинг пул маблагларини жалб этиш ва уларни инвестиция активларига куйиш максадида акциялар чикаришни амалга оширувчи юридик шахс - акциядорлик жамияти инвестиция фонди. Амалда икки конуннинг инвестиция фондларига берган хукукий таърифи айнан бир хил эмас ва нормалар мазмунида фаркли жихатлар бор. 2015 йилдаги "^ииматли когозлар бозори тугрисида"ги ^онуннинг 29-моддасида келтирилган "инвесторларнинг пул маблагларини ва куйилмаларини" тушунчаси махсус конунда "инвесторларнинг пул маблаглари" сифатида аниклаштирилган. Икки конун хужжатидаги айнан бир хил хукукий институт тугрисидаги нормалар бир хил булиши лозим, назаримизда. Бундан ташкари, бизнинг назримизда, инвестиция фондларининг инвесторлардан факатгина пул маблагларини жалб этиши мумкинлиги уларнинг имконият ва фаолият доирасини чегаралайди. Бошка мамлакатларда, хусусан, ^озогистонда кучмас мулк инвестиция фондлари самарали фаолият юритмокда. Мазкур масаланинг ечими сифатида махсус конунга кучмас мулк инвестиция фондлари хакида алохида моддалар киритиш лозим.

Махсус конуннинг 11 -моддасида инвестиция фондини ташкил этишда унинг акциялар кийматини тулаш пул маблаглари, кимматли когоз, улуш, шунингдек кучмас мулк ва бошка мол-мулк, мулкий хукуклар билан амалга оширилади. Бунда унинг устав капиталининг камида 75 фоизи пул шаклида туланиши керак. Назаримизда, махсус конуннинг 3- ва 11-моддалари мазмунида узаро карама-каршилик мавжуд. 3-модда пул маблагларини жалб этишни назарда тутса, 11-модда акциялар киймати кучмас мулк ва бошка мол-мулклар билан хам туланиши мумкинлигини курсатмокда. Инвестиция фондлари турларининг купайиши билан уларни ташкил этишда устав фондини ташкил килувчи мол-мулк таркибига хам узгартиришлар киритиш зарурати пайдо булади.

"Инвестиция ва пай фондлари тугрисида"ги ^онун кабул килинаётган жамоавий инвестициялашни ривожлантириш, ахолини инвестициялаш жараёнларига кенг жалб этиш

максад килинган эди. Мазкур конуннинг уз вазифасини кай даражада бажараётганлигини тахлил килиш хам мухим ахамиятга эга. Назаримизда, бугунги кунда мазкур конун уз вазифасини тулик адо кила олмаяпти. Фикримизни икки холат билан изохлаш мумкин. Биринчи холат шундан иборатки, мамлакатимизда инвестиция фондларини ташкил этишга табиий зарурат пайдо булган булсада, 2015 йилдан буён бирорта инвестиция фонди давлат руйхатидан утмади. Мазкур заруратни "Ахмадбой вокеаси" билан асослаб бериш мумкин. Иккинчи холат эса мазкур конунга шу пайтгача бирор марта узгартириш ёки кушимча киритилмади. Иккинчи важ конуннинг ишламаётганлиги, унга хеч ким мурожаат килмаётганлиги хамда унинг нормалари бошка хукукий муносабатлар билан тукнашмаётганлиги курсатади.

Махсус конунимиз ^озогистон ва Россия Федерациясининг инвестиция фондлари тугрисидаги конунларидан анчагина янги ва кейинрок кабул килинган булсада, уларнинг нормалари таккосланганда, бизнинг конунимиз анчагина хом ва такомиллаштирилишга мухтож эканлигини курсатади.

Инвестиция фондлари барча тоифадаги инвестиция фондларининг умумий номи булганлиги учун ^озогистон ва Россия Федерацияси конунчилигида юридик шахс сифатида ташкил этиладиган инвестиция фондлари акциядорлик инвестиция фондлари, юридик шахс ташкил этмасдан тузиладиган инвестиция фондлари пай фондлари деб аталади. Бизнинг конунда хам юридик шахс сифатида ташкил этиладиган инвестиция фондларини акциядорлик инвестиция фондларини деб номлаш зарур. Кейинчалик инвестиция фондлари турларининг купайиши турли тушунмовчиликларни келтириб чикариши мумкин.

Хулоса килиб айтганда, 1996 йилдан то 2015 йилгача инвестиция фондларининг хукукий таърифлари боскичма-боскич такомиллашиб борди. Шу билан бирга, бугунги кунда амалдаги таъриф хам хукукий тахлиллар ва тадкикотларга кучли эхтиёж сезмокда.

Review of law sciences References:

1. ICI. Investment Company Fact Book, 2018.

2. Mirziyoyev Sh.M. Erkin va farovon, demokratik O'zbekiston davlatini birgalikda barpo etamiz. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga kirishish tantanali marosimiga bag'ishlangan Oliy Majlis palatalarining qo'shma majlisidagi nutqi - T., O'zbekiston, 2016.

3. Sultonov M.A. O'zbekistonda investitsiya fondlarini rivojlantirish istiqbollari. Iqtisod fanlari bo'yicha falfasa doktori ilmiy darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiya.

a. T., 2019. - B. 62.

4. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2015 y., - № 34. 450-modda

5. Yuldashev J.I. Aktsiyadorlik jamiyatlari-fuqarolik huquqining sub'yekti sifatida. Yurid. fan. nomz... dis. - T., 2008. - B. 60.

6. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1996 y., - № 5-6. 61-modda; O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2014., - № 19, 210-modda.

7. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining Axborotnomasi, 1996 y., - № 5-6. 56-modda.

8. O'zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari to'plami, 2008 y., - № 29-30. 278-modda.

9. Qonun hujjatlari ma'lumotlari milliy bazasi, 26.11.2018, 06/18/5583/2221-son

10. ru.wikipedia.org/wiki/ Investitsionnaya_kompaniya.

11. Ekonomika investitsionnix fondov: Monografiya / A.E.Abramov, K.S.Akshentseva, M.I.Chernova, D.A.Loginova, D.V.Novikov, A.D.Radigin, Yu.V.Sivay; pod obsh.red A.D.Radigin.-M.:Izdatelskiy dom «Delo» RANXiGS, 2015. - S. 15.

12. Krember C., Lebbe I. Collective investment schemes in Luxembourg. 2nd edition. Oxford university press.2014.52 p.

13. Makarchuk Z.V. Pravovoye regulirovaniye deyatelnosti investitsionnix fondov v Rossii i SShA. Avtoref. dis... kand.yurid.nauk. - Moskva; 2005 - S. 22.

- B. 15.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.