Научная статья на тему 'Агломерациялар ривожланишини таҳлил қилишнинг услубий масалалари'

Агломерациялар ривожланишини таҳлил қилишнинг услубий масалалари Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
154
66
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
агломерация / агломерациянинг ядроси ва сателлитлари / агломерациянинг тузилма­ вий белгиси / агломерация ядросининг марказлашганлик даражаси / агломеративлик коэффициенти / агломеративлик индекси / агломерация аҳолисининг ривожланганлик даражаси / агломерациялар­ нинг ривожланиш суръатлари. / agglomeration / agglomeration core and satellites / structural feature of agglomeration / centralization level of the agglomeration core / agglomeration coefficient / agglomeration index / agglomeration population development coefficient / agglomeration development rates.

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Назарова Феруза Усмоновна

Мақола агломерациялар фаолиятини таҳлил қилишнинг услубий масалаларига бағишланган. Унда ушбу воқеъликка нисбатан иқтисодий адабиётда шаклланган нуқтаи назарлар эволюцияси келти­ рилган, иқтисодий ва ижтимоий соҳаларда агломерацияларнинг ижобий ва салбий самаралари кўриб чиқилган, агломерация ва унинг ҳудудий ривожланишдаги ролини тадқиқ этиш услубияти таклиф қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHODOLOGICAL ISSUES OF ANALYSIS OF THE DEVELOPMENT OF AGGLOMERATIONS

The article is devoted to the methodological issues of the analysis of the functioning of agglomerations. The article presents the evolution of the points of view that have developed in the economic literature regarding this phenomenon, and considers the positive and negative effects of agglomerations in the economic and social spheres. A methodology for the study of agglomerations and its role in regional development is proposed.

Текст научной работы на тему «Агломерациялар ривожланишини таҳлил қилишнинг услубий масалалари»

Назарова Феруза Усмоновна,

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт» факультети «Минтакавий иктисодиёт» кафедраси таянч докторанти

АГЛОМЕРАЦИЯЛАР РИВОЖЛАНИШИНИ ТАЩЛ КИЛИШНИНГ УСЛУБИЙ МАСАЛАЛАРИ

УДК: 338.2

НАЗАРОВА Ф.У. АГЛОМЕРАЦИЯЛАР РИВОЖЛАНИШИНИ ТАЦЛИЛ ЦИЛИШНИНГ УСЛУБИЙ МАСАЛАЛАРИ

Макола агломерациялар фаолиятини тахлил килишнинг услубий масалаларига баFишланган. Унда ушбу вокеъликка нисбатан иктисодий адабиётда шаклланган нуктаи назарлар эволюцияси келти-рилган, иктисодий ва ижтимоий сохаларда агломерацияларнинг ижобий ва салбий самаралари куриб чикилган, агломерация ва унинг худудий ривожланишдаги ролини тадкик этиш услубияти таклиф килинган.

Таянч сузлар: агломерация, агломерациянинг ядроси ва сателлитлари, агломерациянинг тузилма-вий белгиси, агломерация ядросининг марказлашганлик даражаси, агломеративлик коэффициенти, агломеративлик индекси, агломерация ахолисининг ривожланганлик даражаси, агломерацияларнинг ривожланиш суръатлари.

НАЗАРОВА Ф.У. МЕТОДИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ АНАЛИЗА РАЗВИТИЯ АГЛОМЕРАЦИЙ

Статья посвящена методическим вопросам анализа функционирования агломераций. В статье приведена эволюция точек зрения, сложившихся в экономической литературе относительно данного явления, рассмотрены положительные и отрицательные эффекты агломераций в экономической и социальной сферах. Предлагается методика исследования агломераций и ее роли в региональном развитии.

Ключевые слова: агломерация, ядро и сателлиты агломерации, структурный признак агломерации, уровень централизации ядра агломерации, коэффициент агломеративности, индекс агломератив-ности, коэффициент развитости населения агломерации, темпы развития агломерации.

NAZAROVA F.U. METHODOLOGICAL ISSUES OF ANALYSIS OF THE DEVELOPMENT OF AGGLOMERATIONS

The article is devoted to the methodological issues of the analysis of the functioning of agglomerations. The article presents the evolution of the points of view that have developed in the economic literature regarding this phenomenon, and considers the positive and negative effects of agglomerations in the economic and social spheres. A methodology for the study of agglomerations and its role in regional development is proposed.

Keywords: agglomeration, agglomeration core and satellites, structural feature of agglomeration, centralization level of the agglomeration core, agglomeration coefficient, agglomeration index, agglomeration population development coefficient, agglomeration development rates.

Кириш.

Тадк,ик,от мавзусининг долзарблиги. Мам-лакатимизда амалга оширилаётган ижтимоий-иктисодий ислохотларнинг замонавий боскичи баркарор ривожланишнинг янги манбала-рини излаб топиш ва сафарбар этишни такозо этмокда. Ана шундай манбалардан бири худудий омиллар хисобланиб, бу омиллар куп жихатдан Узбекистонда амалга оширилаётган иктисодий узгаришлар суръатлари ва сама-радорлигини белгилаб беради. Шу муносабат билан Узбекистан Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев рахбарлигида ишлаб чикилган ва кенг халк, мухокамасидан сунг кабул килинган «2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Харакатлар стратегияси»да «ижтимоий-иктисодий ривожланишни жадаллаштириш, халкнинг турмуш даражаси ва даромадларини ошириш учун хар бир худуднинг табиий, минерал-хомашё, саноат, кишлок хужалиги, туристик ва мехнат салохиятидан комплекс ва самарали фой-даланишни таъминлаш»1 масалаларига алохида эътибор каратилган.

Жахон тажрибаси шундан далолат берадики, бугунги кунда мамлакатлар худудларини самарали ривожлантиришнинг мухим йуналишларидан бири шахар агломерацияларини шакллантириш хисобланади. Агломерация феномени жахонда худудий ривожланишнинг кенг тан олинган реал-лигига айланган.

Статистик маълумотлар шундан далолат берадики, жахонда юк,ори даромадга эга булган худудлар бир нечта чегараланган зона-ларда мужассамлашган булиб, жахон ялпи ички махсулотининг деярли 50 фоизи дунё ахолисининг 15 фоизи томонидан яратилади. Айни вак,тда жахон ялпи ички махсулотининг 54 фоизи ер юзи-нинг 10 фоизини эгаллаган мамлакатлар томонидан ишлаб чикарилади. Нотекис ривожланиш мамлакатлар ичида хам намоён булиб, иктисодий фаолиятнинг мужассамлашуви асосан йирик шахар худудларида юз беради2.

1 Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тутрисида»ги ПФ-4947-сон фармони. // »Халк сузи», 2017 йил 8 февраль.

2 J.V.Henderson, Z.Shalizi, AJ.Venables. Geography and Development, London School of Economics, 29 Jun 2000

Шу уринда россиялик академик А.И. Татар-киннинг куйидаги фикрларини келтириб утиш максадга мувофик: «йирик шахарлар инвестиция, инновация, ижтимоий жараёнларининг етакчи-лари, иктисодий усиш нукталари хисобланади, бутун мамлакат иктисодиётининг кушимча усиш суръатлари куп жихатдан ушбу шахарлар ривожланиш стратегиясига боFлик»3.

Илмий муаммонинг цуйилиши.

Тадцицот мацсади шахар агломерацияла-рининг мамлакат иктисодиётида тутган урнига бахо бериш ва агломерациялар ривожланишини тахлил килишнинг услубий масалаларини ёритиб беришдан иборат.

Илмий мо^ияти. «Агломерация» иктисодий адабиётга йирик шахарлар ва улар атрофида йулдош (сателлит) шахарчалар ва кишлок худудларининг мужассамлашуви асосида йирик ижтимоий-иктисодий самара берувчи худудий тузилмалар фаолиятини ифодаловчи атама сифа-тида кириб келди.

Бу атама илк бор Адна Феррин Вебернинг «19 асрда шахарларнинг усиши» номли асарида муо-малага киритилган. Олима фикрича, ахолининг шахарларда мужассамлашувининг асосий сабаби иктисодий кучлар хисобланади. Иктисодий куч-ларга Вебер техник тараккиёт, савдонинг пайдо булиши ва ривожланиши, мехнатнинг худудий так,симоти ва бошкаларни киритади4. Ушбу асарда А.Ф.Вебер агломерацияларни улчашнинг статистик усулларини таклиф килди, уларнинг мамлакат иктисодий ривожланишига таъсирини куриб чикди.

1909 йилда америкалик иктисодчи Альфред Вебер «Саноатни жойлаштириш хакида: штан-дортнинг5 соф назарияси» номли асарида ишлаб чикаришни жойлаштиришда учта асосий элемент - транспорт, ишчи кучи, агломерацияни ажратиб курсатди. У агломерациянинг функцияси йирик ишлаб чикаришнинг кичик корхоналарга нисбатан тортиш кучида намоён булади, деб хисоблайди. А.Вебер агломерациянинг ривожланиши билан

3 Татаркин А.И. Развитие экономического пространства регионов России на основе кластерных принципов //Экономические и социальные перемены: факты, тенденции, прогноз. - Вологда: ИСЭРТ РАН, 2012. - Вып. (21). - С. 9.

4 Вебер А.Ф. Рост городов в 19 столетии / пер. с англ. А. Н. Котельникова. — Спб.: Изд. Е.Д. Кусковой, 1903. —464 с.

5 Штандорт - (немисча Standort - жойлашган жой) саноат корхоналарининг жуда кулай жойлашиши.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 8(128)

öof-nuK, 6y-raH K,yMMflaru oMurn.napHM axpa™6 KypcaTgu: um-aö MUK,apuw x,axMU, TpaHcnopT Tapu^ CTaBKacu Ba mTaHgopT ca-MoFU1. LUyHgaM XX

acpHUHr 6om-napuga 6y aTaMa caHoaT KopxoHa-napu-HUHr x,ygygguM xaM-naHMmMHM aHUK-am MaK,caguga Ky-onaHuma 6om^aflU.

XIX acpHUHr oxupura Kenu6, aHr-ua-uiK UKTUcogMU A.Mapma- ToMoHugaH mktmcoamm ^ao-uaT MyxaccaMoamyBU (кoнцeнтpaцмacм),цaн o-UHagUraH arnoмеpaцuoн caMapa-ap MaxMyu acocnaHflU. y puiBox-aHraH UH^paTysumMa, KeHr cUFUM-U 6o3op, Max,cynoT-apra xui3MaT KypcaTum, KoHTpareHT-apHUHr ak^h xofmamraH-nuru Ty^afmu TpaHcnopT xapaxaT-apUHUHr KUcKapumugaH o-U-HagUraH $otf,ga cu^aTMfla HaMoeH 6ynaflu.

ArnoMepauUa caMapacu Ha3apMflcMHMHr puBox-naHuwura ce3UnapoU xncca KymraH aMepuKa-UK o-UMoap - K. Эppoy Ba n. PoMep mapa^ura K-a-crepu3a^fl xapaeH-apU 6U-aH 6of-uk caMapa-ap - MAP caMapacU (Marshall, Arrow, Romer) ge6 hom--am Ka6y- KU-UHraH2.

3aMoHaBUM mapouiTfla aмoмepaцмa caMapa--apUHU 2 rypyxra axpaTum -o3um: caMapa-ap Ba yp6aнмзaцмa caMapa-apu (aMepuKa-nuK TagKUKoTMU XeMH XeMKo6c ToMoHUgaH TaflKUK этunraнnuru ca6a6-U XeMKo6c (flxetfKo6c)-caMapacu ge6 hom--aHraH).

1970-1990 MU—apfla UKTUcoflueTAa Fap6 MKTucogMM-napu ToMoHugaH yp6aнмзaцмa UKjucoguM Ha3apuacu eKU max,ap uktucoaum Ha3apuacu ge6 HoM-aHraH MyHa-Um naMgo 6y-flU3. 0-u6 6opurn-raH Kyn-a6 TagKUKoT-ap opacufla arnoмepaцuoн xapaeH-apra a-noxufla 3vru6op KapaTU-flu Ba y-ap KyMUflarU xUx.aT-apfla Kypu6 yTumflu:

- roK,opu TexHo-norua-nu ^MpMa-napHMHr UHHoBa-цмa HyKTaU HasapUgaH puiBox-aHraH xyAyA-apAa

1 Be6ep A. Teopua pa3Me^eHua npoMbiw-neHHoau. — M.: KHUra, 1926. — 332 c.

2 Ky^HKo E. C. 3aBMcMMocTb ot npegmecTByro^ero pa3-BUTUa npocTpaHcTBeHHoro pa3Me^eHua bkohommmsckmx areHToB U npaKTUKa o^hkm arnoMepa^oHHbix B^eKToB // XIII MexgyHapogHaa HayMHaa кoн$epeнцнa no npo-6-eMaM pa3BUTUa bkohomuku u o6^ecTBa. B 4 kh. kh. 3 / otb. peg.: E. r. flcuH. — Kh. 3. — M.: l^gaTe-bcKuM goM HHY BWЭ, 2012. — C. 317-329.

3 Jacobs J. The Economy of Cities. — New York: Randon House, 1970. — 288 p. Henderson J. V. Urban Development: Theory, Fact, and Illusion. — New York: Oxford University Press, 1988. Evans A. W. Urban Economics (an introduction). — Oxford: Publishers, 1992. — 203 p.

локаллашуви (махаллийлашуви) ва жойлашуви самараси4;

- ахоли сонининг усиши ва урбанизация нати-жасида юзага чикддиган ишлаб чик,аришнинг мик,ёси самараси5;

- йирик шахарлар даражасида усишнинг сек-торал моделлари6;

- ик,тисодий интеграция туфайли саноат агло-мерацияси конуниятлари7;

- транспорт харажатларининг узгариши8.

Хозирги даврда бешинчи технологик уклад

ресурслари тупланадиган жой сифатида йирик шахарларнинг ривожланишига к,изик,иш асосли равишда ортмокда. Бунда агломерациялар алохида урин тутади.

Агломерация (лот. agglomerare - кушиб олиш, туплаш) - интенсив ишлаб чикариш, мехнат, маданий-маиший ва рекреацион алокалар асо-сида бирлашган шахар жойларининг гурухланиши, компакт жойлашувидир. Бунда шахар агломера-цияси маркази - ядро ва унинг сателлитлари -атрофида якин жойлашган жойлар ажратилади. йирик шахарнинг ижтимоий-ик,тисодий салохияти як,ин жойлардаги ахоли худудларининг ривожланишига манба булиб хизмат килса, уз навбатида сателлитлар марказни турли хил ресурслар билан бойитади.

Бу ёндашувда агломерациянинг географик талкини устунлик килиб турибди. Ик,тисодий нуктаи назардан, шахар-марказга якин атроф-даги ва кушни шахарларнинг жойлашуви хисобга олиниши билан бир каторда, ишлаб чик,ариш-транспорт, энергетика, инженер-коммуникация

4 Lyons D. I. Agglomeration Economies among High-Technology Firms in Advanced Production Areas: The Case of Denver/Boulder // Regional Studies. - 1995. - 29. - pp. 265-278.; O'Hara D. J. Location of Firms within a Square Central Business District //Journal of Political Economy.

- 1977. - 85. - pp. 1189-1207.; Saxenian A. L. Regional Advantage: Culture and Competition in Silicon Valley and Route 128. - Cambridge Mass.: Harvard University Press, 1994. - 226 p.

5 Carlino G. A. Economies of Scale in Manufacturing Location. - Boston: Martinus Nijhoff, 1978. - 343 p.

6 O'hUallachain B., Satterthwaite M. A. Sectoral Growth Patterns at the Metropolitan Level // Journal of Urban Economics. - 1992. - 31. - pp. 25-58.

7 Venables A. J. Economic Integration and Industrial Agglomeration // Economic and Social Review. - 1994.

- 26. - pp. 1-17.

8 Krugman P. Urban Concentration: The Role of Increasing Returns and Transport Costs // International Regional Science Review. - 1996. - 19. - pp. 5-30.

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 8(128)

инфратузилмаларининг умумий ривожаниши агломерация жараёнларини узида акс эттиради.

Агломерацияларни шакллантириш ва ривож-лантириш жараёнлари мамлакатимиз хукумати томонидан олиб борилаётган ислохотларда, жум-ладан худудларни ижтимоий-иктисодий ривож-лантириш, экспорт салохиятини куллаб-кувватлаш, жойларда тадбиркорлик ва кичик бизнесни кенг ривожлантириш, худудларнинг ишлаб чикариш ва табий-энергетик ресурсларидан самарали фойдаланган холда худудларнинг иктисодий салохият ва имкониятларидан ахоли фаровон-лигини ошириш йулида окилона фойдаланишни йулга куйиш, худудларнинг инвестицион жози-бадорлигини халкаро усул ва меъёрлар асосида бахолашни жорий этиш каби максад ва вазифалар Президентимиз карор ва фармонлари, Вазирлар Махкамасининг карорларида уз аксини топган.

Бу максад ва вазифаларни самарали хал этишнинг асосий йул ва йуналишлари жойларни шахарлаштириш, республика даражасидаги шахарлар сонини ошириш, хар бир вилоятда сити - бизнес марказларни ташкил этиш каби куплаб куп миллионли лойихалар ижросига каратилган. Демак, мамлакатимизда шахар агломерацияларни ривожлантириш илмий-амалий тахлил ва тадкикот натижалари билан асосланади.

Агломерация жараёнларини шакллантириш, унинг асосий унсурларининг узаро алокадорлигини таъминлаган холда ривожлантириш оркали ва бунинг асосида синергетик сама-рага эга булиш кутилади. Бунда агломерациялар худудий ривожланишнинг «усиш нуктаси»га айла-ниб нафакат иктисодий балки ижтимоий самара хам бериши, ахолининг хаёт сифатини ошишига сезиларли таъсир курсатиши мумкин.1

Халкаро майдонда юз бераётган узгаришлар, глобаллашув жараёнларининг кескинлашуви, технологик тараккиётнинг иктисодиётга таъсир доираси ва ролининг ошиб бориши мамлакатимизда агломерацияларни ривожлантириш дол-зарблигини оширади ва куйидагилар билан асос-ланилади:

- ташки макромухит шартларига мувофик мамлакат иктисодиётини модернизациялаш ва

1 Горяченко Е.Е., Горяченко В.И. Цели развития и формы организации городской агломерации: подходы к оценке [Электронный ресурс] //Режим доступа: https://cybeHemnka.nj/artide/nAsen-razvitiya-i-fonmy-ongaшzatsм-gonodskoy-aglomenatsNpodhody-k-otsenke

ривожлантириш оркали унинг ракобатбардошлик даражасини оширишнинг мухимлиги;

- худудлар ривожланишида урбанизация жараёнларининг кучайишини юзага келтирувчи омилларни тадкик этишнинг зарурлиги.

Иктисодий доирада агломерацияларнинг куйидаги ижобий самараларини ажратиб курсатиш мумкин:

- хам хусусий, хам ижтимоий секторларда товар ва хизматларнинг кенг сиFимли бозори шаклланади;

- ишлаб чикариш ва ижтимоий инфрату-зилма ривожланади (шахар транспорт хизмати, соFликни саклаш, таълим, коммунал хизматлар ва бошкалар);

- махаллий табиий монополияларнинг ишлаб чикариш микёси ошиши хисобига иктисодий нафлилиги ошади;

- илмий-техник ресурслар концентрацияси юзага келади ва инновацияларни жорий этиш фаоллашади.

Ижтимоий сохада агломерацияларнинг ижобий самараси куйидагиларда намоён булади:

- юкори малакали мутахассисларни ижтимоий секторга жалб этиш кенгаяди. Бу эса илмий-техника тараккиётини раFбатлантиради;

- юкори даражали дам олиш, маданий фаоли-ятнинг турли-туман турлари такдим этилади;

- билимларни тезда узатиш имконияти юзага келади, бунинг натижасида йирик шахар «мулокотлар шахри» ва ижтимоий-иктисодий инновацияларни амалиётга жорий этиш марка-зига айланади,

Шу билан бирга агломерациянинг салбий окибатлари хам мавжуд:

1. Иктисодий сохада:

- транспорт алокаларининг мураккаблашуви, коммуникация объектларининг узоклашуви;

- атроф-мухитнинг ифлосланиши;

- уй-жой фондидан фойдаланишнинг ёмон-лашуви;

- иссиклик, энергия ва сув таъминоти ман-балари, тозалаш иншоотларидан узоклашиш окибатида ушбу объект бирликлари уртача нар-хининг ошиб бориши;

- агломерация худудида марказ ва пери-фериялар орасида солик юкининг нотуFри таксимланиши;

2. Ижтимоий сохада:

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 8(128)

- к,атнаб ишлайдиган ахоли - маятник мигра-циясининг узунлашиб бориши ок,ибатида транспорт чарчоFининг ортиши;

- ижтимоий инфратузилма объектларигача булган масофанинг ошиб бориши;

- урмон-парк массивлари, сув хавзаларидан яшаш жойларининг узоклашиб бориши;

- инкирозли, депрессив районларнинг пайдо булиши ва жиноятчиликнинг ошиб бориши.

Жахон амалиётига кура шахар агломерация-сини аниклашнинг асосий курсаткичлари сифа-тида куйидаги курсаткичлардан фойдаланилади: агломерация марказининг ахолиси сони (100 минг нафар ва ундан ортик), шахар атрофидан шахарга етиб олиш учун сарфланадиган вак,т (1,5 соатдан 2 соатгача), агломерация зонаси ахоли манзилгохларининг сони (камида 3 та), йулдош шахарлар ахолиси сони (50 минг кишидан кам булмаган)1.

Агломерациянинг шаклланишида табиий-хужалик, иктисодий-тарихий, ахолининг этник хусусиятлари билан изохланадиган ахолининг худудий жойлашуви, хамда жойлашув жараёнида юзага келадиган худудий, иктисодий, ижтимоий алокалар асосий роль уйнайди.

Шахар агломерацияларинг асосий хусусиятлари куйидагиларда намоён булади:

- кишлок хужалиги ва саноат корхоналари-нинг кооперациялашув ва комбинациялашув буйича иктисодий алокаларининг зичлиги ва баркарорлиги;

- шахарлар орасида доимий равишда такрор-ланиб турувчи кунлик ёки хафталик мехнат маят-никларини юзага келтирадиган узаро боFлик ахоли жойлашувлари;

- доимий такрорланиб турувчи маданий-маиший, рекреацион, маъмурий-сиёсий, ташкилий-хужалик алокаларининг мавжудлиги.

Тадк,ик,от методлари. Бугунги кунда шахар агломерацияларининг ривожланиш даражасига бахо беришнинг бир нечта услубияти мавжуд. Улар одатда хусусий курсаткичлар асосида интеграл индексларда уз аксини топади.

Куп холларда курсаткичлар уч гурухга бирлаш-тирилади:

1 Иглин В.Б. Об агломерационном подходе и агломерационных проектах Самарской области на примере городского округа Тольятти // Стратегическое планирование в регионах и городах России : мат-лы XI Общероссийского форума [Электронный ресурс]. URL: http://2012.fonjmstnategov.nj/njs/docs6.html

1. Худуд ривожланишида агломерация ролини тавсифловчи курсаткичлар.

2. Умуман агломерация ривожланишини ифо-даловчи курсаткичлар.

3. Ички агломерация ривожланишини ифода-ловчи курсаткичлар.

Шахар агломерацияси ва унинг худудий ривожланишдаги ролини тадкик этиш услубияти тахлилнинг куйидаги алгоритмини кузда тутади:2

Биринчи босцич - ижтимоий-иктисодий ривожланишнинг асосий курсаткичлари буйича вилоят маркази ва худуднинг статика ва динами-кадаги киёсий тавсифи:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- уртача номинал иш хаки;

- кишлок хужалиги махсулоти;

- уй-жой курилиши;

- чакана савдо айланмаси;

- асосий капиталга инвестициялар;

- асосий фондлар киймати.

Вилоят маркази ва минтака ижтимоий-икти-содий ривожланишининг натижавий курсаткичи сифатида уларнинг узлари томонидан жунатилган товарлар, уз кучлари билан бажарилган ишлар ва курсатилган хизматлар хажми олинади. Шуни алохида кайд этиш лозимки, асосий курсаткичлар динамикасига бахо беришда уларнинг йиллик уртача усиш суръатларидан фойдаланилади.

Иккинчи боск,ичда агломерация ядросининг бошланFич холати куйидаги курсаткичлар буйича тавсифланади:

- агломерация тури - агломерация ядролари сони билан аникланади ва унинг тузилмавий бел-гисини тавсифлайди (моноцентрик ёки полицен-трик агломерация);

- «ядро» ахолисининг зичлиги - 1 км кв.да яшовчи ахоли сони билан тавсифланади;

- агломерация «ядро»сининг марказлашув даражаси - ядро шахар ахолисининг ахоли сони буйича узидан кейинги шахар ахолисига нисбати сифатида аникланади;

- агломерация «ядро»сининг миллий тар-киби.

Учинчи босцич - шахар агломерацияси бошланFич холатини куйидаги курсаткичлар билан тавсифлаш:

2 А.В.Шмидт, В.С.Антонюк, А.Франчини Городские агломерации в региональном развитии: Теоретические, методические и прикладные аспекты /Экономика региона. 2016. - Т. 12, вып. 3. - С. 776-789

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2019, 8(128)

1. Марказ-шах,ар ах,олиси сони: уртача (100250 минг киши), катта (250-500 минг киши), йирик (500-1000 минг киши), улкан (1000 минг ва ундан куп) 1.

2. Агломеративлик коэффиценти - ташки мухитнинг шаклланганлиги ва ривожланганли-гини тавсифлайди. Бу курсаткич куйидаги формула билан аникланади:

Ка = ^ / S) х L, (1)

Бу ерда: N - агломерация худудидаги шахар ахоли пунктлари сони; S - агломерация худуди майдони; L - шахар пунктлари орасидаги энг киска масофа.

Агломерация ривожланган булиши учун агломеративлик коэффициенти 0,1 дан катта булиши талаб этилади.

3. Англомеративлик индекси - ташки зона шахар ахолиси сонининг бутун агломерация шахар ахолиси сонига нисбати:

Уа = Р / Ра, (2)

Бу ерда; Р - йулдош зона шахар ахолисинин сони; Ра - агломерация шахар ахолисининг сони. Бу курсаткич канча юкори булса, агломерация шунчалик ривожланган булади.

4. Агломерация ахолисининг ривожланган-лик индекси:

Кривож = Р(М х т + N X П), (3)

Бу ерда Р - шахар агломерацияси ахолисининг сони (млн.киши); М - шахар агломерациясидаги шахарларининг сони; N - шахар агломерациясида шахар типидаги ахоли жойларининг сони; т -шахар агломерацияси ахолиси сонида шахарлар ахолиси сонининг улуши; п - шахар агломерацияси ахолиси сонида шахар типидаги поселкалар ахолиси сонининг улуши.

Ахоли жойлари тизими агломерация булиши учун ривожланганлик коэффиценти (Кривож) 1дан катта булиши керак.

Шахар агломерациясининг ривожланганлик таснифи ривожланганлик коэффиценти кийматидан келиб чикиб белгиланади:

- 50 баланд - жуда ривожланган;

- 10 дан 50 гача - кучли ривожланган;

- 5 дан 10 гача - ривожланган;

- 2,5 дан 5 гача - яхши ривожланмаган;

- 2,5дан паст - ривожланиш паст даражада;

- бирор бир мезонга жавоб бермайдиган шахар агломерациялари потенциал агломера-циялар хисобланади2.

5. Агломерацияларнинг ривожланиш суръ-атлари. Бу курсаткич сунгги 20 йилда шахар ахолиси сонининг уртача кушимча усиш суръат-лари билан аникланади. Барча шахар агломерациялари нодинамик (20 йилда шахар ахолисининг уртача кушимча усиш суръатлари 1 фоиздан кам), кучсиз динамикали (1-2 фоиз), уртача динами-кали (2-4 фоиз), юкори динамикали (4-5 фоиз) ва алохида динамикали (5 фоиздан юкори) агломе-рацияларга булинади3.

Туртинчи боск,ич - асосий тавсифлар буйича агломерация ички мухити хусусиятларининг тахлили:

- географик жойлашувнинг узига хослиги ва тармок ихтисослашувининг хусусиятлари;

- транспорт инфратузилмасининг ривожлан-ганлиги;

- иктисодий, ижтимоий ва экологик маконнинг бир турдалиги.

Хулоса ва таклифлар Юкорида таклиф килинган услубий ёндашув агломерациялар ривожланишига комплекс бахо бериш имко-ниятини беради. Шу билан бирга худудларни ижтимоий-иктисодий ривожлантиришда агломе-рацияларни шакллантириш худуднинг ижтимоий-иктисодий алокадорлигини яхшилаш, ресурслар-дан фойдаланиш усуллари ва сифатини ошириш, ихтисослик ва тармок тузилма турларининг хилма хиллигини купайтириш, ахоли турмуш сифатини яхшилаш, худудда транспорт ва алокани ривож-лантириш, агломерациялар фаолият юритиши-нинг меъёрий-хукукий базасини такомиллашти-риш каби вазифаларни хал этишда услубий асос булиб хизмат килиши мумкин.

1 А.В.Шмидт, В.С.Антонюк, А.Франчини Городские агломерации в региональном развитии: Теоретические, методические и прикладные аспекты /Экономика региона. 2016. - Т. 12, вып. 3. - С. 776-789.

2 Волчкова И.В. Особенности социально-экономического развития городских агломераций в России. — Томск: Изд-во Том. гос. архит.-строит. Ун-та, 2013. — С.20

3 Наймарк Н.И., Заславский И.Н. Динамическая типология городских агломераций СССР // Проблемы изучения городских агломераций. — М.: ИгАН СССР, 1988. — 203 с.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистан Респуб-ликасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тyFрисида»ги ПФ-4947-сон Фармони. // «Халк, сузи» газетаси, 2017 йил 8 февраль.

2. J.V.Henderson, Z.Shalizi, AJ.Venables. Geography and Development, London School of Economics, 29 Jun 2000

3. Татаркин А.И. Развитие экономического пространства регионов России на основе кластерных принципов //Экономические и социальные перемены: факты, тенденции, прогноз. - Вологда: ИСЭРТ РАН, 2012. - Вып. (21). - С. 9.

4. Вебер А.Ф. Рост городов в 19 столетии / пер. с англ. А. Н. Котельникова. — Спб.: Изд. Е. Д. Кусковой, 1903. —464 с.

5. Вебер А. Теория размещения промышленности. — М.: Книга, 1926. — 332 с.

6. Волчкова И.В. Особенности социально-экономического развития городских агломераций в России. — Томск: Изд-во Том. гос. архит.-строит. Ун-та, 2013. — 92 с.

7. Наймарк Н.И., Заславский И.Н. Динамическая типология городских агломераций СССР // Проблемы изучения городских агломераций. — М.: ИГАН СССР, 1988. — 203 с.

8. Куценко Е.С. Зависимость от предшествующего развития пространственного размещения экономических агентов и практика оценки агломерационных эффектов // XlIl Международная научная конференция по проблемам развития экономики и общества. В 4 кн. Кн. 3 / отв. ред.: Е. Г. Ясин. — Кн. 3. — М.: Издательский дом НИУ ВШЭ, 2012. — С. 317-329.

9. Jacobs J. The Economy of Cities. — New York: Randon House, 1970. — 288 p.

10. Henderson J. V. Urban Development: Theory, Fact, and Illusion. — New York: Oxford University Press, 1988. Evans A. W. Urban Economics (an introduction). — Oxford: Publishers, 1992. — 203 p.

11. Lyons D. I. Agglomeration Economies among High-Technology Firms in Advanced Production Areas: The Case of Denver/Boulder // Regional Studies. - 1995. - 29. - pp. 265-278.; O'Hara D. J. Location of Firms within a Square Central Business District //Journal of Political Economy. - 1977. - 85. - pp. 1189-1207.; Saxenian A. L. Regional Advantage: Culture and Competition in Silicon Valley and Route 128. - Cambridge Mass.: Harvard University Press, 1994. - 226 p.

12. Carlino G. A. Economies of Scale in Manufacturing Location. - Boston: Martinus Nijhoff, 1978. - 343 p.O'hUallachain B., Satterthwaite M. A. Sectoral Growth Patterns at the Metropolitan Level // Journal of Urban Economics. - 1992. - 31. - pp. 25-58.

13. Venables A. J. Economic Integration and Industrial Agglomeration // Economic and Social Review. - 1994. - 26. - pp. 1-17.

14. Krugman P. Urban Concentration: The Role of Increasing Returns and Transport Costs // International Regional Science Review. - 1996. - 19. - pp. 5-30.

15. Горяченко Е.Е., Горяченко В.И. Цели развития и формы организации городской агломерации: подходы к оценке [Электронный ресурс] //Режим доступа: https://cyberleninka.ru/ article/n/tseli-razvitiya-i-formy-organizatsii-gorodskoy-aglomeratsiipodhody-k-otsenke

16. Шмидт А.В., Антонюк В.С., Франчини А. Городские агломерации в региональном развитии: Теоретические, методические и прикладные аспекты / Экономика региона. 2016. - Т. 12, вып. 3. - С. 776-789

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.