Научная статья на тему '1945-1953 ЙИЛЛАРДА СОВЕТ ҲУКУМАТИНИНГ ЎЗБЕКИСТОНДАГИ АГРАР СИЁСАТИ'

1945-1953 ЙИЛЛАРДА СОВЕТ ҲУКУМАТИНИНГ ЎЗБЕКИСТОНДАГИ АГРАР СИЁСАТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

218
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Иккинчи жаҳон уруши / аграр сиѐсат / қишлоқ хўжалиги / пахтачилик / деҳқон хўжаликлари / колхоз / солиқ / қатъий мажбурият / шахсий томорқа хўжалиги. / World War II / agrarian policy / agriculture / cotton farming / dekhkan farms / collective farm / tax / firm commitment / individual subsidiary economy.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Фирузбек Эргашалиевич Тожибоев

Ушбу мақолада Совет давлатидаги Иккинчи жаҳон урушидан кейинги даврдаги аграр сиѐсат ва унинг натижалари таҳлил қилинмоқда. Мақолада қайд этиладики, Сталин раҳбарлиги даврида деҳқончиликка нисбатан сиѐсатда жиддий хатоларга йўл қўйилган. Қишлоқ хўжалигини ривожлантириш учун етарли аҳамият берилмаган, қолхозларнинг моддий-техник базаси оғир аҳволда қолаверган. Колхозчилар ва умуман, қишлоқ аҳолисининг моддий аҳволида сезиларли ижобий ўзгаришлар юз бермаган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGRARIAN POLICY OF THE SOVIET GOVERNMENT IN UZBEKISTAN IN 1945-1953

This article analyses the agrarian policy of the Soviet state in the period after World War II and its results. The article notes that during the leadership of Stalin, serious mistakes were made in policy towards agriculture. Not enough importance was attached to the development of agriculture, the material and technical base of the collective farms remained in serious condition. In the material situation of collective farmers and the general rural population, significant positive changes did not occur.

Текст научной работы на тему «1945-1953 ЙИЛЛАРДА СОВЕТ ҲУКУМАТИНИНГ ЎЗБЕКИСТОНДАГИ АГРАР СИЁСАТИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

1945-1953 ЙИЛЛАРДА СОВЕТ ХУКУМАТИНИНГ УЗБЕКИСТОНДАГИ

АГРАР СИЁСАТИ

Фирузбек Эргашалиевич Тожибоев

Андижон давлат университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Совет давлатидаги Иккинчи жахон урушидан кейинги даврдаги аграр сиёсат ва унинг натижалари тахлил килинмокда. Маколада кайд этиладики, Сталин рахбарлиги даврида дехкончиликка нисбатан сиёсатда жиддий хатоларга йул куйилган. Кишлок хужалигини ривожлантириш учун етарли ахамият берилмаган, колхозларнинг моддий-техник базаси огир ахволда колаверган. Колхозчилар ва умуман, кишлок ахолисининг моддий ахволида сезиларли ижобий узгаришлар юз бермаган.

Калит сузлар: Иккинчи жахон уруши, аграр сиёсат, кишлок хужалиги, пахтачилик, дехкон хужаликлари, колхоз, солик, катъий мажбурият, шахсий томорка хужалиги.

AGRARIAN POLICY OF THE SOVIET GOVERNMENT IN UZBEKISTAN

IN 1945-1953

ABSTRACT

This article analyses the agrarian policy of the Soviet state in the period after World War II and its results. The article notes that during the leadership of Stalin, serious mistakes were made in policy towards agriculture. Not enough importance was attached to the development of agriculture, the material and technical base of the collective farms remained in serious condition. In the material situation of collective farmers and the general rural population, significant positive changes did not occur.

Keywords: World War II, agrarian policy, agriculture, cotton farming, dekhkan farms, collective farm, tax, firm commitment, individual subsidiary economy.

КИРИШ

Совет давлати иктисодиётнинг аграр сектори Иккинчи жахон урушидан ута хароб ахволда чикди. Колхоз ва совхозлар моддий-техник базаси урушдан аввалги учта беш йиллик мобайнида яратилган булиб, бу моддий техник база

Google Scholar

Academic Research, Uzbekistan

Scientific Library of Uzbekistan www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

уруш натижасида тамоман вайрон булди. ^ишлок хужалигида фойдаланилаётган купгина техника воситалари (юк автомобиллари ва тракторлар) фронт эхтиёжлари учун олиб куйилди, аграр сектор тасарруфида колдирилган техника воситаларининг аксарияти эса уруш йилларида яроксиз холга келган, чунки, уруш йилларида саноат корхоналари бундай техника воситалари учун эхтиёт кисмлар ишлаб чикармаган эди. Энг огири, уруш даврида мехнатга ярокли ахоли сонининг кескин камайиши кишлок хужалиги холатига айникса огир таъсир курсатди. Уруш йилларида мамлакатдаги мехнатга ярокли ахоли сони деярли учдан бир кисмга ёки 32,5% га камайди. Хусусан, мехнатга ярокли эркаклар 1941 йил 1 январдаги 16,9 миллион кишидан 1946 йил 1 январида 6,5 миллион кишига ёки 2,6 бараварга камайди1. Шу боис, урушдан кейинги илк йилларда кишлок хужалигини тиклаш асосан аёллар, кексалар ва усмирлар зимммасига тушди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Урушдан кейинги йилларда Узбекистон халк хужалигининг тинч курилишга утиши мураккаб вазиятда кечди. Урушдан кейинги даврда бутун мамлакатда вайрон булган иктисодиётни тиклашда устувор ахамият кишлок хужалигига эмас, балки саноатга каратилди. Аграр сохага, аввало, саноат учун арзон ишчи кучи билан етиштириладиган хомашё манбаси сифатида каралди. Урушдан кейинги иктисодий сиёсатда аграр соха тамоман саноат эхтиёжларига ва асосан мамлакат мудофааси манфаатларига буйсундирилди. Бу шуни курсатар эдики, кишлокка давлат томонидан ёрдам курсатилиши минимал даражада эди.

Узбекистон урушдан кейинги йилларда уз халкининг арзон кучидан, бой хомашё манбаларидан чексиз равишда фойдаланишга асосланган, компартия чизиб берган беш йиллик режаларни бажаришга киришди. Бир томонлама, Марказ манфаатига буйсундирилган Республика иктисодиётини урушдан олдинги даражага етказиш ва янада ривожлантиришга каратилган вазифани бажаришда узбек халкининг мехнатсеварлиги, сабр-токатли ва тинчликсеварлиги каби фазилатлардан фойдаланилди2.

^ишлок хужалиги эхтиёжларига иктисодиётни тиклаш учун йуналтирилган умумий маблаглар хажмининг 7% дан ортикрогини йуналтириш

1 История советского крестьянства. - В 5 томах. Т.4. - Москва: Наука, 1988. - С. 28-29.

2 Узбекистоннинг янги тарихи. Иккинчи китоб. Узбекистон совет мустамлакачилиги даврида. Тузувчилар: М.Жураев, Р.Нуруллин, С.Камолов ва бош^алар. - Тошкент: 2000. - Б. 504.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

режалаштирилган эди. Шундай ёндашувда кишлок хужалиги санотга Караганда секинрок ва кийинчилик билан тикланиши мумкин эди. 1946 йилда мамлакатнинг бир катор минтакаларида юз берган кургокчилик кишлок хужалигига катта зарар етказди. Кургокчилик окибатида галла ва бошка озик-овкат махсулотлари хосилдорлиги кескин камайиб кетди. Бу йилдаги ялпи галла хосили бор-йуги 39,6 миллион тоннани ташкил этди, бу 1945 йилдаги хосилга (47,3 млн тонна) нисбатан анча кам, 1940 йилдаги ялпи хосил 95,6 миллион тоннани ташкил килгани эътиборга олинса, ундан карийб 2,2

бараварга кискарган эди .

Кургокчилик натижасида юзага келган очлик аввало, дехкончиликка огир талофат келтирди, зеро, колхозлар узлари етиштирган галлани тулигича давлатга топширган эди. Бундан ташкари, дехконлар узларининг шахсий ёрдамчи хужаликларида етиштирилган махсулотлардан хам давлатга натурал солик туладилар ва уларнинг мехнатига пул билан кафолатланган хак тулаш тизими хали мавжуд эмас эди. Колхозчилар мехнати учун натурал хак тулаш ута оз микдорни ташкил киларди.

Узбекистон ССР иктисодиёти олдига куйилган энг мухим вазифалар 1946-1950 йилларга мулжалланган режада белгиланди. Бунга кура, халк хужалигининг барча сохаларига 3 млрд. 900 млн. сум капитал маблаг ажратилди. Саноатни ривожлантириш ишлари республика иктисодиётининг етакчи сохаси пахтачиликни ривожлантиришга каратилди4. ВКП(б) Марказий Комитетининг 1947 йил февраль Пленуми кишлок хужалигини ривожлантириш муаммоларига багишланган булса-да, унда аграр сохадаги мавжуд муаммоларни хал килиш буйича бирон бир янгилик баён этилмади. Урушдан кейинги аграр сиёсат мохиятан урушдан аввалги сиёсатнинг давоми булиб колмокда эди. Бундан ташкари, давлатнинг кишлокка нисбатан арзон даромад манбаи сифатида ёндашуви янада кучайиб бормокда

эди5.

Пленумнинг нисбатан аник карорлари аввало кишлок хужалиги моддий-техник базасини мустахкамлашга каратилди. Автомобиль ва тракторлар ишлаб чикариш, шунингдек, угитлар, турли кишлок хужалиги машиналари ва ускуналари ишлаб чикаришни купайтиришга эътибор берилди. Халк хужалигини ривожлантиришнинг туртинчи беш йиллиги (1946-1950) давомида

3 История советского крестьянства. Т. 4. - Москва: Наука, 1988. - С. 25.

4 Народное хозяйство Узбекской ССР за 50 лет. - Ташкент: 1967. - С. 117.

5 Пихоя Р.Г. Советский Союз: история власти. 1945-1991. - Новосибирск: 2000. - С. 16.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 757 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

мамлакат саноати кишлок хужалиги учун 248 минг дона трактор, 93 мингта галла урадиган комбайни, 281 мингта юк автомобилларини етказиб берди. Мамлакат кишлок хужалигида 1950 йилда трактор ва комбайнлар урушдан аввалги даврдагига нисбатан 40-50% га купайди6. Лекин кишлок хужалиги техникаси батамом давлат тасарруфида эди, колхозлар бу техникаларни факат МТСлар оркали фойдаланиши мумкин эди, холос. Колхозлар МТСларнинг кишлок хужалик техникаси билан курсатган ёрдами эвазига катта микдордаги кишлок хужалик махсулотлари билан хак тулаши зарур эди. Ана шундай мураккаб шароитлар остида бутун мамлакатда уруш асоратлари бартараф этиб борилди.

Урушдан кейинги йилларда аграр сохада курилган бир катор чора-тадбирлар натижасида уруш талофатлари бартараф этиб борилди. 1950 йилда айрим мухим махсулотлар етиштириш курсаткичи буйича 1940 йилдагига даражага якинлашилди. Хусусан, ялпи кишлок хужалик махсулоти 1940 йилдаги даражанинг 99% ини, барча тоифадаги хужаликларнинг махсулот ишлаб чикариш даражаси 97% ни ташкил килди. Айрим махсулотлар буйича курсаткичлар урушдан олдинги даражалан купрок булди. Жумладан, пахта етиштириш 1940 йилдаги микдордан 58% га купрокни, канд лавлаги ва картошка 16% купрокни ташкил этди7.

Бирок, иктисодиётнинг аграр сохасидаги ахвол жида зиддиятли эди. Бу хакида иккита холат далолат бермокда. Биринчиси кишлок хужалигини ривожлантириш тенденцияси билан боглик. 1950 йилларнинг бошларида кишлок хужалигининг ривожланиш суръати сезиларли даражада пасайган. Шундан сунг узгарувчан, стагнацияга ухшаш баркарорлик кузатилган. Ялпи кишлок хужалик махсулотининг уртача йиллик усиш суръати 1940 йиллар охирларида карийб 8% ни ташкил этган булса, 1950 йиллар бошида бу курсаткич 1-2% гача тушиб кетди8. Иккинчи холат дехконларнинг огир ижтимоий холати билан боглик эди.

Сталин бошчилигидаги совет рахбариятининг аграр сиёсати доирасида кишлок хужалигини инкироздан чикариш ва кишлок хужалигида фаолият курсатаётган дехконларнинг ахволини яхшилаш имконсиз эди. Юкорида таъкидланганидек, кишлок хужалиги махсулотларининг давлат томонидан

6 Капитальное строительство в СССР: Стат. сб. - Москва: 1960. - С. 174.

7 История СССР с древнейших времен до наших дней. - В 12 томах. Т. XI. - Москва: 980. - С. 204, 206.

8 Зеленин И.Е. Советская аграрная политика в 1950-начале 1980-х годов // Россия в XX веке. Реформы и революции. - Том 2. - Москва: 2002. - С. 605.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

жуда арзон нархларда харид килиниши колхозчилар моддий ахволини яхшилаш ва турмушини фаровонлаштириш имконини бермас эди. ^ишлок хужалигининг имкониятлари аввалгидек саноат ишлаб чикариши манфаатларига буйсундирилган эди. 1950 йилларда хам кишлок хужалик махсулотлари харид нархлари жуда пастлигича колган, хатто давлат харид нархлари айрим кишлок хужалик махсулотлари етиштириш таннархини хам копламас эди. Масалан, Узбекистон ССРда 1950 йилда пахтанинг давлат харид нархлари пахта таннархининг 75% ини, сутнинг харид нархи унинг таннархининг 67% ини, мол гушти харид нархлари махсулот таннархининг 82% ини ташкил килган9. Аксарият кишлок хужалик махсулотлари колхозлардан мажбурий тайёрлов тизими оркали ута паст нархларда олинган. Шуни алохида курсатиб утиш лозимки, совет давлатида кишлок хужалик махсулотларининг давлат томонидан белгиланган харид нархлари 1928 йилдан буён узгармай келаётган эди. Вахоланки, саноат махсулотлари нархи утган давр ичида 20 баравардан купрокка ошган эди. Кейинчалик Н.С. Хрушчев кишлок хужалиги махсулотлари давлат томонидан деярли текинга олинганини тан олган эди10. Иктисодиётни тиклаш ишлари Узбекистон кишлок хужалигида айникса пахтачиликда кийинчилик билан кечди. 1947-1948 йилларда пахта тайёрлашнинг давлат режаси бажарилмади. 1949 йилдан бошлаб ахвол бирмунча узгарди. 1950 йили 2 млн. 222 минг тонна пахта тайёрланди, хосилдорлик гектаридан 20,7 центнерга етди. 1950 йилдан пахтанинг харид нархи оширилиб, 1 тоннасига 2200 сум яъни аввалгидан икки баравар куп хак туланди. Лекин дехкончиликнинг бошка сохаларида экин майдонининг кискартирилганлиги окибатида галла ва сабзавот тайёрлашда урушдан олдинги даражага эришилмади11.

Куриб утилаётган давр аграр сиёсатидаги колхозларни йириклаштиришга каратилган чора-тадбирларни ижобий деб хисоблаш мумкин. Икки йил давомида (1950-1952 йиллар) бирлаштирилиши муносабати билан бутун мамлакатда колхозлар сони 252 мингтадан 91 мингтага ёки 2,7 баробарга камайди. Энди колхозлар аввалгиларидан анча катта булиб, бир неча кишлокларни уз ичига олар эди. Илгари битта колхозга уртача 80 та хужалик

9 Мустабид тузумнинг Узбекистон миллий бойликларини талаш сиёсати: тарих шохидлиги ва сабоклари. -Тошкент: Шарк, 2000. - Б. 376.

10 Хрущев Н.С. Строительство коммунизма в СССР и развитие сельского хозяйства. - В 8 т. - М., 1964. - Т. 6. -С. 423.

11 Народное хозяйство Узбекской ССР за 60 лет. Юбилейный статистический сборник. - Ташкент: Узбекистан, 1984. - С. 77-78.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 759 www.ares.uz

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

тугри келган булса, йириклаштирилганидан кейин битта колхозга 220 та оила тугри кела бошлади. Х,ар бир колхоз ихтиёрида уртача 4 минг гектардан ортик кишлок хужалик худудлари бор эди12. Колхозларнинг кенгайтирилиши уларни куп тармокли хужаликларга айланиши учун шароит яратди, МТС техникаларидан окилона фойдаланиш, бошкарув аппарати таъминоти учун молиявий харажатларни кискартириш имконини берди. Бирок ушбу ташкилий ислохотнинг ижобий ахамияти амалга оширилаётган иктисодий сиёсат соясида йук булиб кетдики, умумий аграр сиёсат натижасида айрим колхозлар хонавайрон булган булса, бошкалари факат кичик даромад олиш имконига эга булди, холос. Яъни, колхозлар кулида колхозчиларнинг мехнатига хак тулаш учун жуда кам маблаг колар эди. Колхозларда мехнат харажатлари шартли бирлик - мехнат куни билан улчанган. Мехнат учун хак календарь йилининг охирида икки шаклда: бир кисмини натурал шаклда, бошка бир кисмини пул хисобида туланган. Аксарият колхозларда урушдан кейинги йилларда хам мехнатга хак тулаш факат натурал шаклда амалга оширилган. Иш хаки учун одатда бир кунлик мехнат учун бир неча килограмм галла берилган. Купгина ночор хужаликлар бундай туловга кодир хам булмаган13.

Статистик маълумотларга кура, 1952 йилда битта колхозчи колхоздаги бир кунлик мехнати эвазига уз мехнати кийматининг факат 20% и микдорида иш хаки олган. 1950 йилларнинг урталарида йиллик энг кам иш кунлари 150200 кунни ташкил этган14. Колхозчиларнинг асосий даромад манбаи шахсий томорка хужалиги эди. Колхозчилар кичик томорка участкаларида анча куп махсулот етиштирар эдилар. Бирок, дехконлар уз томоркаларида етиштирган махсулотларининг хаммасига хам эгалик кила олмаганлар. Дехконларнинг шахсий хужалиги икки турдаги - пул шаклидаги ва натурал куринишидаги соликка тортилган. Иккала солик микдори хам узлуксиз ошиб борган. Агар 1940 йилда битта дехкон хужалиги уртача 112 сум солик тулаган булса, 1949 йилда бу микдор 419 сумни, 1950 йилда 431 сумни, 1951 йилда 471, 1952 йилда 528 сумни ташкил килган15. Колхозчиларнинг шахсий ёрдамчи хужаликларида ишлаб чикарилаётган махсулотлар буйича давлатга мажбурий етказиб бериш

12 Советское крестьянство. Краткий очерк истории. 1917-1970. - Москва: Наука, 1973. - С. 430-431.

13 Волков И.М. Трудовой подвиг советского крестьянства в послевоенные годы. Колхозы СССР в 1946-1950 годах. - Москва: 1972. - С. 256-263.

14 Вербицкая О.М. Российское крестьянство от Сталина к Хрущеву: середина 1940-х - начало 1960-х гг. -Москва: 1992. - С. 52.

15 Попов В.П. Крестьянство и государство (1945 - март 1953) // Исследования новейшей русской истории. -Париж: 1992. - № 9. - С. 180, 219.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

куринишидаги соликдар солинган. Шахсий хужаликларга катъий мажбурият дон, гушт, сут, картошка, тухум, жун ва бошка махсулотлар буйича жорий этилган. 1940 йилда битта шахсий томорка хужалиги катъий мажбурият сифатида давлатга уртача 32-45 кг гушт топширган булса, урушдан кейинги йилларда бу микдор 40-60 кг ни ташкил килди16. Факат 1953 йилга келибгина давлатга мажбурий етказиб берилиши лозим булган кишлок хужалик махсулотлари нормалари камайтирилди, 1958 йилдан бошлаб катъий мажбуриятлар тулик бекор килинди17.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Сталин дехкон хужаликларига карши зуравонлик килиш, катагон килиш сиёсатини уз хаётининг охиригача амалга оширди. Бунинг яккол далили сифатида шуни келтириш мумкинки, 1952 йил охирида ВКП(б) МК комиссияси томонидан тайёрланган чорвачилик махсулотларига давлат харид нархларини ошириш тугрисидаги карор лойихаси куриб чикилганида Сталин бу таклифга кескин карши чикиб, колхоз ва колхозчилар тулаётган соликларни 40 миллиард сумга ошириш тугрисида таклиф киритади18. Бу микдордаги солик колхоз ва колхозчилар учун жуда огир мажбурият эди. Зеро, мамлакатдаги барча дехкон хужаликлари давлатга катъий мажбурият тарикасида топширган махсулотлари учун хам 40 миллиард сум олмаган эдилар. Масалан, 1952 йилда колхозлар ва колхозчилар барча топширилган кишлок хужалик махсулотлари учун 26 миллиард 280 миллион сум маблаг олган, холос19.

ХУЛОСА

Умуман, 1950 йиллар бошида аграр соханинг коллектив шакли хам, якка тартибдаги хужаликлар хам инкироз холатида эди. 1952 йилда мамлакатда ялпи галла хосили бор-йуги 5,6 миллиард пудни (89,6 миллион тонна) ташкил килди, вахоланки режа буйича 9,2 миллиард пуд галла етиштириш кузда тутилган эди. 1953 йилда 80 миллион тонна галла етиштирилди, бу 1940 йилда етиштирилган галла хосилидан (95,6 миллион тонна) хам кам эди. Бу шундан далолат эдики, Сталин хукмронлиги шароитида амалга оширилган аграр сиёсат давомида кишлок хужалигини инкироздан чикариб булмади. Иктисодиётнинг бу сохаси

16 История крестьянства СССР. - Т. 4. - С. 179.

17 Безнин М.А., Димони Т.М. Завершение раскрестьянивания в России (вторая половина XX века) // Россия в XX веке. Реформы и революции. - Том 1. - Москва: 2002. - С. 633.

18 Известия ЦК КПСС. - Москва: 1989. - №3. - С. 161.

19 Уша жойда.

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 12 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-12-755-762

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

туб ислохотларга мухтож эдики, бундай ислохотлар Сталин вафотидан кейингина амалга оширила бошлади.

REFERENCES

1. История советского крестьянства. - В 5 томах. Т.4. - Москва: Наука, 1988. -С. 28-29.

2. Узбекистоннинг янги тарихи. Иккинчи китоб. Узбекистон совет мустамлакачилиги даврида. Тузувчилар: М.Жураев, Р.Нуруллин, С.Камолов ва бошкалар. - Тошкент: 2000. - Б. 504.

3. История советского крестьянства. Т. 4. - Москва: Наука, 1988. - С. 25.

4. Народное хозяйство Узбекской ССР за 50 лет. - Ташкент: 1967. - С. 117

5. Пихоя Р.Г. Советский Союз: история власти. 1945-1991. - Новосибирск: 2000. - С. 16.

6. Капитальное строительство в СССР: Стат. сб. - Москва: 1960. - С. 174.

7. История СССР с древнейших времен до наших дней. - В 12 томах. Т. XI. -Москва: 980. - С. 204, 206.

8. Зеленин И.Е. Советская аграрная политика в 1950-начале 1980-х годов // Россия в XX веке. Реформы и революции. - Том 2. - Москва: 2002. - С. 605.

9. Мустабид тузумнинг Узбекистон миллий бойликларини талаш сиёсати: тарих шохидлиги ва сабоклари. - Тошкент: Шарк, 2000. - Б. 376

10. Хрущев Н.С. Строительство коммунизма в СССР и развитие сельского хозяйства. - В 8 т. - М., 1964. - Т. 6. - С. 423

11. Народное хозяйство Узбекской ССР за 60 лет. Юбилейный статистический сборник. - Ташкент: Узбекистан, 1984. - С. 77-78.

12. Советское крестьянство. Краткий очерк истории. 1917-1970. - Москва: Наука, 1973. - С. 430-431.

13. Волков И.М. Трудовой подвиг советского крестьянства в послевоенные годы. Колхозы СССР в 1946-1950 годах. - Москва: 1972. - С. 256-263.

14. Вербицкая О.М. Российское крестьянство от Сталина к Хрущеву: середина 1940-х - начало 1960-х гг. - Москва: 1992. - С. 52.

15. Попов В.П. Крестьянство и государство (1945 - март 1953) // Исследования новейшей русской истории. - Париж: 1992. - № 9. - С. 180, 219

16. История крестьянства СССР. - Т. 4. - С. 179.

17. Безнин М.А., Димони Т.М. Завершение раскрестьянивания в России (вторая половина XX века) // Россия в XX веке. Реформы и революции. - Том 1. -Москва: 2002. - С. 633.

18. Известия ЦК КПСС. - Москва: 1989. - №3. - С. 161.

Google Scholar

Academic Research, Uzbekistan

Scientific Library of Uzbekistan www.ares.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.