Научная статья на тему 'ЗНАКОМИТЬ УЧАЩИХСЯ СО СТИХИЙНЫМИ БЕДСТВИЯМИ И СПОСОБАМИ СНИЖЕНИЯ ИХ РИСКА В СООТВЕТСТВИИ С УЧЕБНОЙ ПРОГРАММОЙ И УЧЕБНИКАМИ ПО ФИЗИКЕ'

ЗНАКОМИТЬ УЧАЩИХСЯ СО СТИХИЙНЫМИ БЕДСТВИЯМИ И СПОСОБАМИ СНИЖЕНИЯ ИХ РИСКА В СООТВЕТСТВИИ С УЧЕБНОЙ ПРОГРАММОЙ И УЧЕБНИКАМИ ПО ФИЗИКЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
127
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТИХИЙНЫЕ БЕДСТВИЯ / ФИЗИКА / ПРОГРАММА ФИЗИКИ / САМОЗАЩИТА / УГРОЗА / ОПАСНОСТЬ / ИССЛЕДОВАНИЕ / УЧИТЕЛЬ / ПРИЧИНА / ПРИРОДА / ЯВЛЕНИЯ / ПОМОЩЬ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мирзоев Абдулазиз Маҷидович, Умаров Умар Сулаймонович

По мнению авторов, одним из способов реализации двадцатилетнего изучения и развития естественных, точных и математических наук в области науки и образования является изучение способов снижения риска стихийных бедствий. Изучение способов снижения риска стихийных бедствий поможет смягчить их последствия и повысить культуру отношения учащихся к окружающей среде и событиям, которые в ней происходят. В статье представлены сведения по ознакомлению учащихся общеобразовательных школ со стихийными бедствиями и способами снижения их риска. В результате анализа существующей учебной программы и учебников по физике, педагогической, методической, учебной литературы авторы приходят к выводу, что текущая учебная программа и учебники по физике создают хорошие условия для учащихся, чтобы узнать о стихийных бедствиях и способах снижения их риска. Знакомство учащихся со стихийными бедствиями и способами снижения их риска также имеет большое образовательное и воспитательное значение. Учитывая, что физика изучает природные явления, стихийные бедствия, также являются природными явлениями, полезно и легко познакомить учащихся средних общеобразовательных учреждений со стихийными бедствиями и способами снижения их риска во время школьных занятий физикой. Чтобы снизить риск стихийных бедствий, необходимо знать причины их возникновения. В школьном курсе физики изучаются причины большинства стихийных бедствий. Учитывая все это, авторы представляют в таблице виды стихийных бедствий и их отношение к темам курсов физики в средних школах, которые с ними связаны. С другой стороны, знакомство учащихся со способами снижения риска стихийных бедствий способстует их экологическому воспитанию.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Мирзоев Абдулазиз Маҷидович, Умаров Умар Сулаймонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TO KNOW STUDENTS WITH DISASTERS AND WAYS TO REDUCE THEIR RISK ACCORDING TO THE PHYSICS COURSE AND TEXTBOOKS

According to the authors, one of the ways to implement twenty years of study and development of natural, exact and mathematical sciences in the field of science and education is to study ways to reduce the risk of natural disasters. Learning how to reduce the risk of natural disasters will help mitigate their impact and enhance student culture about the environment and the events that take place in it. The article provides information on familiarizing students of secondary schools with natural disasters and ways to reduce their risk. As a result of the analysis of the existing curriculum and textbooks on physics, pedagogical, methodological, educational literature, the authors come to the conclusion that the current curriculum and textbooks in physics create good conditions for students to learn about natural disasters and ways to reduce their risk. Familiarizing students with natural disasters and how to reduce their risk is also of great educational and educational value. Considering that physics studies natural phenomena, natural disasters are also natural phenomena, it is useful and easy to acquaint students of secondary educational institutions with natural disasters and ways to reduce their risk during school physics classes. To reduce the risk of natural disasters, you need to know the causes of their occurrence. The school physics course explores the causes of most natural disasters. With all this in mind, the authors present in the table the types of natural disasters and their relationship to the topics of physics courses in high schools that are associated with them. On the other hand, familiarizing students with ways to reduce the risk of natural disasters contributes to their environmental education.

Текст научной работы на тему «ЗНАКОМИТЬ УЧАЩИХСЯ СО СТИХИЙНЫМИ БЕДСТВИЯМИ И СПОСОБАМИ СНИЖЕНИЯ ИХ РИСКА В СООТВЕТСТВИИ С УЧЕБНОЙ ПРОГРАММОЙ И УЧЕБНИКАМИ ПО ФИЗИКЕ»

6. Серякова С.Б. Компетентностный подход как направление модернизации российского образования / С.Б. Серякова // Пед. образование и наука: науч.-метод. журн. - 2004. - №1. С.19-20.

7. Кравец В.Н., Нижегородский государственный технический университет(Ш ТУ г.Н. Новгород). Организация и контроль самостоятельной работы студентов. -1990.С.20-21.

8. Леонтьев А.А. Психологические предпосылки раннего овладения

9. иностранным языком //Иностранный язык в школе. - 1985.С. 14-15.

10. Магаева М.В., Плеханова А.Ф., Донишгохии давлатии техникии Нижегород (ДДТН дар шахри Новгород) Ташкили кори мустакилонаи донишчуён дар мактабхои олии Нидерландия. С.25-26.

ПСИХОСОЦИАЛЬНЫЕ АСПЕКТЫ ФОРМИРОВАНИЯ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ СТУДЕНТОВ

В статье отражены психолого-педагогические основы формирования профессиональной компетентности студентов в использовании новых технологий и формы эффективной организации учебного процесса. Также, автор в статье подробно рассматривает пути использования методов ведения инструкций, методологии и трех уровней, в которых развивается компетенция студента.

Ключевые слова: психология, педагогика, эффективность, компетентность, надежность, традиционная система, конкурентоспособность

PSYCHOSOCIAL ASPECTS OF THE FORMATION OF PROFESSIONAL COMPETENCE OF STUDENTS

According to this article, the psychological and pedagogical foundations of the formation of the professional competence of students are reflected in the use of new technologies and the form of effective organization of the learning process. Use of methods of conducting instructions, methodology and three levels in which the competence of the student develops.

Keywords: psychology, pedagogy, efficiency, competence, reliability, traditional system, competitiveness Сведени об авторах:

Кенджаева Зарина Хайруллоевна - кандидат педагогических наук декан факультета дошкольного образования Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айнй. Тел (+992) 909707766, Е-mail: Кенджаева.1973ШпЬох. ru

Каюмова Хурилико Тагайевна- кандидат педагогических наук, заведующий кафедры теория и методикадошкольного образования, факультет дошкольного образования Таджикского государственного педагогического университета им. С .Айни. Тел (+992) 904406690, E-mail:kayumova. 1973@inbox.ru

About the authors:

Kendzhayeva Zarina Khairulloevna - Candidate of Pedagogical Sciences, Dean of the Faculty of Preschool Education of the Tajik State Pedagogical University named after A.I. S. Aini. Phone (+992) 909707766, E-mail: Kendzhaeva.1973@inbox.ru Kayumova Khuriliko Tagayevna - Candidate of Pedagogical Sciences, Head of the Department of Theory and Methodology of Preschool Education, Faculty of Preschool Education of the Tajik State Pedagogical University. S .Aini. Tel (+992) 904406690, E-mail: kayumova. 1973@inbox. ru

ШИНОС КАРДАНИ ХОНАНДАГОН БА ОФАТ^ОИ ТАБИЙ ВА РО^ОИ ПАСТ

кардАни хатари ощо тиб^и барномаи таълимй

ВА КИТОБХ,ОИ ДАРСИИ ФИЗИКА

Мирзоев А.М., Умаров У.С.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ба хотири боз хам бехтар ба рох мондани омузиши илмхои табиатшиносй, дакик ва риёзй, инчунин, барои тавсеаи тафаккури техникии насли наврас дар паёмашон ба Мачлиси Олй (26.12.2019) солхои 2020-2040-ро «Бистсолаи омузиш ва рушди фанхои табиатшиносй, дакик ва риёзй дар сохаи илму маориф» эълон карданд [16].

Ба андешаи мо яке аз роххои татбики бистсолаи омузиш ва рушди фанхои табиатшиносй, дакик ва риёзй дар сохаи илму маориф - ин омузиши роххои паст намудани хатари офатхои табий ба хисоб меравад. Омузиши роххои паст намудани хатари офатхои табий имкон медихад, ки окибатхои онхоро сабук гардонида, фарханги муносибати хонандагон, ба мухити зист ва ходисахои дар он рухдиханда баланд бардошта шавад.

Дар тахкикоти мухаккикон С.Д. Абдурахманов [1], В.Л. Булат [5], А.Г. Бычук [6], А. Ильин [7], Н. ^одиров, Р. Ибрагимова [8], Ф.В. Рабиза [17], Г. Райхардт [18], Л.Л. Сикорук [21], Л.В. Тарасов [22] ва дигарон масоили шинос кардани хонандагон ба офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо инъикос ёфтаанд. Доир ба проблемаи тахкикотй дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумии Чумхурии Точикистон бошад, ХД. Чумъаев, У.С. Умаров, У.Х. Рачабов, Р.Б. Тохирова [30], А.М. Мирзоев, Г.А. Бобониёзова, У.С. Умаров, [11, 12, 13, 14], Р. Рахматов, У.С. Умаров, Н.Р. Рахматов [20], У.С. Умаров [24], У.С. Умаров, Г.А. Бобониёзова [3, 4, 25, 26], У.С. Умаров, ЗД. Чумъаев, У.Х. Рачабов [27] У.С. Умаров, У.Х. Рачабов [28, 29] ва дигарон тахкикот бурда, маколаву дастурхои методиву таълимй нашр кардаанд. ^айд кардан бамаврид аст, ки дар маводи зикршуда, ба гайр аз [11, 12, 13, 14, 24] доир ба шинос кардани хонандагони имконияти махдуди саломатидошта ба масоили паст кардани хатари офатхои табий хангоми омузиши физика сухан намеравад.

Барои ба худмухофизаткунию худначотдихй дар мавриди тахдиди хатари офатхои табий омода будан, донистани илмхои дакик ва техникаву технологияи муосир лозим аст. Дар мулокот бо намояндагони зиёиёни мамлакат Сарвари давлат мухтарам Эмомалй Рахмон таъкид карда буд: «Насли чавони моро зарур аст, ки харчи бештар ба илмхои дакику бунёдй ру оварда, аз дастовардхои илму техникаи муосир бархурдор гарданд». Имруз шубхае нест, ки физика яке аз илмхои бунёдй ва асоси техникаи муосир буда, махз дар дарсхои физика хонандагон бо дастовардхои илму техникаи муосир шинос мешаванд ва он имконият фарохам меорад, ки насли наврасро ба худмухофизаткунию худначотдихй дар мавриди тахдиди хатари офатхои табий омода намоем.

Аз ин ру, омузгорро лозим аст, ки дар хамбастагии узвй бо талаботи барномаи таълимй ва бо бахисобгириии робитаи байнифаннй хонандагонро бо рукнхои худмухофизаткунию худначотдихй хангоми тахдиди хатари офатхои табий шинос гардонад. Ин корхо дар асоси омухтан ва истифодабарии маводи дигар фанхои таълимй, адабиёти методй, илмй, илмй-оммавй, воситахои ахбори омма бо бахисобгирии тачрибаи хаётии худи хонандагон амалй мегарданд.

Бахри амалй гардонидани фикрхои боло барномаи физика [2] ва китобхои дарсии амалкунанда [9, 10, 15, 19, 23] барои муассисахои тахсилоти миёнаи умумй имконияти хуб фарохам меорад. Самаранок истифода бурдани он ба махорат ва кобилияти эчодии омузгор вобаста аст.

Бо назардошти он ки физика ходисахои табиатро меомузад ва офатхои табий низ ходисахои табиатанд, бинобар ин хангоми таълими курси физикаи мактабй шинос намудани хонандагон бо офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо муфиду осон аст. Барои паст кардани хатари офатхои табий донистани сабабхои ба амал омадани онхо зарур аст. Дар курси физикаи мактабй бошад, сабабхои ба амал омадани аксари офатхои табий омухта мешаванд. Аз тарафи дигар, шинос намудани хонандагон бо роххои паст кардани хатари офатхои табий бахри тарбияи экологии онхо мусоидат мекунад.

Бар замми ин дар кишвари мо, ки 93 фоизашро куххо ташкил медиханд, кариб хар сол дар ин ё он мавзеяш офатхои табиии гуногун, аз кабили обхезй, сел, зилзила, тармафарой ва f. ба амал меоянд, ки талафоти чонию моддиро ба бор меоваранд. Мутаассифона, дар чунин ходисахои нохуши табиат бештар кудакону хонандагони мактаб зарар мебинанду азият мекашанд. Аз ин лихоз, онхо бештар ба кумаку дастгирй ниёз доранд ва омузгори физика вазифадор аст, ки хангоми таълими курси физикаи мактабй хонандагонро бо офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо шинос намояд. Барои амалй гардонидани ин кор омузгор бояд донад, ки мавриди омузиши кадом мавзуи барномавй хонандагонро бо кадом офати табий шинос намудан имконпазир аст.

Дар маколаи мазкур мо кушиш намудем нишон дихем, ки хангоми омузиши кадом мавзуи барномавии курси физикаи мактабй хонандагонро бо кадом офати табий шинос кардан имконпазир аст.

Алокамандии мавзуъхои барномавии физикаи мактаби бо офатхои табии

№ Офатхои Мавзуъхои барномави

табиИ Синфи 7 Синфи 8 Синфи 9 Синфи 10 Синф

и 11

1 Зилзила Ходисахои Энергияи Харакати Нисбияти

(Замин- физикй. Физика дохилй. лаппишнок. харакат.

чунбй) ва техника. Усулхои Лаппишхои Суръати

Робитаи физика тагйир ёфтани озод. Давр, лахзавй.

бо фанхои энергияи басомад, Маркази

дигар. дохилй. амплитуда ва вазнинй.

Бузургихои Майдони фазаи лаппиш. Мувозинат

физикй ва чен магнитии Раккосаки и кувва -хо.

кардани онхо. Замиин. математикй. Моменти

Суръат. Суръати Лаппишхои кувва.

миёна ва мачбурй. Мувозинат

лахзавй. Зичии Резонанс. и чисмхо.

модда. Татбики Харакати

Мубадал- шавии резонанс. лаппиш-

як намуди Мавчхои нок.

энергияи механикй. Лаппишхо

механикй ба Мавчхои арзй и

дигараш. ва тулй. Дарозй гармоникй.

Мувозинати ва суръати Ампли-

чисмхо. пахншавии туда, давр,

Маркази мавч. басомад ва

вазнинй. фазаи

Намудхои лаппиш.

мувозинат. Энергияи

Устувории лаппиши

мувозинати чисм.

чисмхо. Табдил

ёфтани

энергия

хангоми

лаппишхои

гармоникй.

Резонанс.

Вобастаги

и фишори

моеъ ва

газхо аз

суръати

чоришавии

онхо.

Энергияи

дохилй.

2 Лагжиши Ходисахои Намии хаво. Суръат.

замин физикй. Робитаи Асбобхои Суръати

(ярч) физика бо ченкунандаи лахзавй.

фанхои дигар. намии хаво. ^увваи

Бузургихои вазнинй.

физикй ва чен Маркази

кардани онхо. вазнинй.

Хрдисахои ^увваи

таршавй ва соиш.

тарнашавй. Коэффитси

Капилляр- нокй. енти

Суръат. Суръати соиши

миёна ва лагжиш.

Эзо х

лахзавй. Зичии модда. ^увваи ваз- нинй.

Соиш. ^ув- ваи соиш. Соиши оромй, лагжиш ва гелиш. Соиш дар табиат ва техника. Энергияи кинетикй. Энергияи по-тенсиалй. Мубад-

далшавии як намуди энергияи механикй ба дигараш.

Кори

кувваи

вазнинй.

Энергияи

потен-

сиалй

ва

кинетикй.

Энергияи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

потенсиа-

лии чисми

аз сатхи

Замин боло

бардошта

шуда.

Кори

кувваи

соиш.

Намии

х,аво.

Намии

мутлак ва

нисбй,

нуктаи

шабнам.

Психромет

р ва

гигрометр.

Хосиятх,ои

механикии

чисм- х,ои

сахт:

чарсй,

мустахкам

й,

пластикй.

Обхезй Х,одисах,ои

физикй. Робитаи физика бо фанх,ои дигар. Бузургих,ои физикй ва чен кардани онхд Ходисах,ои таршавй ва тарнашавй. Капиллярнокй. Суръат. Суръати

Намии х,аво. Асбобх,ои ченкунандаи намии х,аво.

миена

ва

лахзавй.

Фишоргузарони и газх,о ва моеъхд Крнуни Паскал. Фишори гидростатикй. Зарфх,ои пайваста. Тагйири фи-шор вобаста ба баландии_

^онуни чозибаи умумичах,о нй. Вобас

тагии фишори моеъ ва газх,о аз суръати чоришавии онхд кувваи болобурд. Бузургих,о и

тавсифдих,

андаи

моеъи

равон.

Харакати

моеъх,о дар

лулахд

3

сутуни моеъ. Сатхи озоди моеъ. Парадокси гидростатикй. Мошинхои гидрав- ликй. Шабакаи обрасонй. кувваи архимедй. Шинои чисмхо. Мубаддал-шавии як намуди энергияи механикй ба дигараш. Энер-гияи об ва шамол. Осиеи обй.

4 Сел Ходисахои физикй. Робитаи физика бо фанхои дигар. Бузургихои физикй ва чен кардани онхо. Ходисахои таршавй ва тарнашавй. Фишоргуза-ронии газхо ва моеъхо. Фишори гидростатикй. Тагйири фишор вобаста ба баландии сутуни моеъ. Шабакаи обрасонй. Суръат. Суръа ти миена ва лахзавй. Соиш. кувваи соиш. Соиши оромй, лагжиш ва ге-лиш. Соиш дар табиат ва техника. Мубаддалшавии як намуди энергияи механикй ба дигараш. Энергияи об ва шамол. Мувозинати чисмхо. Мар-кази вазнинй. Намии хаво. Асбобхои ченкунандаи намии хаво. Суръат. Суръати лахзавй. кувваи вазнинй. Маркази вазнинй. кувваи соиш. Коэффитси ен ти соиши лагжиш. Кори кувваи вазнинй. Энергияи потен-сиалй ва кинетикй. Робитаи кори ичрошуда ва энергияи кинетикй. Энергияи потенсиали и чисми аз сатхи Замин боло бардошта шуда. Намии хаво. Намии мутлак ва нисбй, нуктаи шабнам.

Намудхои

мувозинат.

Устувории

мувозинати

чисмхо

Психромет

р ва гигрометр. Хосиятх,ои механикии чисмхои сахт: чарсй, мустахкам й,

пластикй.

Тармафар ой

Ходисахои физикй. Робитаи физика бо фанхои дигар. Бузургихои физикй ва чен кардани онхо. Ходисахои таршавй ва тарнашавй. Капилляр-нокй. Суръат. Суръати миёна ва лахзавй. Соиш. ^увваи соиш. Сои- ши оромй, лагжиш ва гелиш. Соиш дар табиат ва техника. Мубаддал-шавии як

намуди энергияи механикй ба дигараш. Энергияи об ва шамол.

Мувозина ти

чисмхо.

Маркази

вазнинй.

Намудхои

мувозинат.

Устувории

мувозинати

чисмхо

Накли гармй:

гармигузаронй,

конвексия,

афканишот.

Гарминаклкун

й дар табиат ва

техника.

Холатхои

агрегатии

модда.

Гудозиш ва сахтшавй. Харорати гудозиш.

Суръат. Суръати лахзавй. ^увваи вазнинй.М аркази вазнинй. ^увваи соиш. Коэффит-

сиенти соиши лаг жиш. Кори кув- ваи вазнинй. Энергияи потен-сиалй ва кинети- кй. Робитаи

кори ичрошуда ва энер гияи кинетикй. Энергияи потен- сиа лии чисми аз сатхи Замин боло бардош ташуда. Хосиятхои меха-никии чисмхои сахт: чарсй, мустах камй, пластикй.

Хушк-солй

Ходисахои физикй. Робитаи физика бо фанхои дигар. Ходисахои таршавй ва тарнашавй. Капиллярнокй.

Накли гармй: гармигузаронй, конвексия, афкани шот. Гарминакл-кунй дар табиат ва техни ка. Холатхои

Намии хаво. Намии мутлак ва нисбй. Нуктаи шабнам. Психро-

5

6

агрега тии мод-да. Намии хаво. Ас- бобхои ченкунандаи намии хаво. метр ва гигрометр. Таршавй. Капил-лярнокй.

7 Раъду Ходисахои Электр Дарозии мавч. ^онуни Энерг

барк физи- кй. нокшавии Суръати бакои заря ияи

Физика ва тех- чисмхо. пахншавии ди электрй. май-

ника. Робитаи Дунавъи заряд. мавч. Инъикос ^онуни дони

физика бо Таъсири мута ва шикасти кулон. магни

фанхои дигар. кобили мавчхо. Майдони тии

чисмхои заряд Мавчхои садо. элект- рй. чарае

нок. Кднуни Баландии садо. Шади н.

Кулон. Кднуни Акси садо. дияти Майд

бакои заряд. Резинанси майдони они

Майдони садой. Давр ва электрй. электр

электрй. басо- мади Нокилхо о маг

Шадидият ва лаппиши элек- дар май нитй.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

потенсиали тромагнитии дони Мавч

майдони озод. Мавчи электрй. и

электрй. электромаг- По тенсиал электр

Электроскоп. нитй. ва фарки омагн

Нокилхо, ним- Хосиятхои потенсиал итй.

нокилхо ва мавчи хо. Хосия

диэлектр хо. электромаг- Энергияи тхои

Сохти атом. нитй. майдо- ни мавчи

Шархи Тасаввурот дар электрй. электр

ходисахои бораи кабул ва Чара ени омаг

электрй. накли мавчи электрй нитй.

Шиддати электромагнитй дар му Фарки

электрй. хитхои мавчи

Майдони Радиолокатсия. гуно- гун. элект

магнитии Суръати Чараени ромаг

Замин. рушной. элек трй нитй

дар аз

металл- хо. мавчи

Исботи механ

тачри икй.

бавии ноки Энерг

лияти ияи

электронии мавчи

метал лхо электр

ва хусусия омагн

ти онхо. итй

Фавкунно Зичии

килият. энерги

Табиати яи

чараени афкан

электрй ишот.

дар газхо. Суръа

Разря ди ти

мустакил руш

ва ной ва

намудхои усули

он. чен

кунии

он.Аф

каниш

оти

электр

омагн итй Шкал аи мавч хои электр омаг- нитй.

8 Боди сахт Х,одисах,ои физикй. Робитаи физика бо фанхои дигар. Бузургихои физикй ва чен кардани онхд Суръат. Суръати миёна ва лахзавй. Мубаддал шавии як намуди энергияи механикй ба дигараш. Энергияи об ва шамол. Мувозинати чисм- хд Маркази вазни-нй. Намудхои муво зинат. Устувории мувозинати чисмх,о Конвексия. Гарминаклкун й дар табиат ва техника. Лаппишх,ои мачбурй. Резонанс. Татбики резонанс.

9 Баланд шудани сатхи обх,ои зериза- минй Хрдисахри физикй. Робитаи физика бо фанхои дигар. Бузургихои физикй ва чен кардани онхд Х,одисах,ои таршавй ва тарна- шавй. Капилляр- нокй. Фишоргуза-ронии газхо ва моеьхд Кднуни Паскал. Фишори гидростатикй. Зарфхои пайваста. Тагйири фишор вобаста ба баландии сутуни моеь. Сатхи озоди моеь. Шабакаи Вобастаги и фишори моеь ва газхо аз суръати чоришавии онхо. Таршавй. Капиллярн окй.

обрасонй. Пресси гидравликй ва насосхд

Хуллас, дар барномаи таълимии физика ва китобхои дарсии амалкунанда бахри шинос кардани хонандагони муассисахои тахсилоти миёнаи умумй ба офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо шароити хубе мухайё сохтаанд.

АДАБИЁТ

1. Абдурахманов С.Д Исследовательские работы по физике в 7-8 классах сельских школ. Кн. для учителя: Из опыта работы. - М.: Просвещение, 1990.

2. Барномаи физика барои мактабхои тахсилоти миёнаи умумй. - Душанбе: «Матбуот», 2004, - 48 с.

3. Бобониёзова Г.А., Умаров У.С. Алокаманд намудани маълумотхо доир ба офатхои табий ва паст кардани хатари онхо бо мавзуъхои барномаи физикаи мактабй. // «Маърифати омузгор» .№7-8, 2013, - с. 64-69.

4. Бобониёзова Г.А., Умаров У.С. Зилзила ва эхтиёт аз он (шиносой бо хатархои зилзила зимни омузиши мавзуи «Маркази вазнинй. Устувории чисмхо» (синфи 10)). // «Маърифати омузгор», №8, 2012, - с. 32-35.

5. Булат В.Л. Оптические явления в природе. - М.: Наука, 1983.

6. Бычук А.Г. Урок-эксперимент по теме: «Происхождение обвалов и оползней». с сайта http://mini-soil.net.ru/.

7. Ильин А. Школа выживания при авариях и стихийных бедствиях. - М.: Эксмо-Пресс, 2001.

8. Кодиров Н., Ибрагимова Р. Масъалахои паст кардани хатари офати табий дар таълими география. Дастури таълим барои курсхои такмили ихтисоси омузгорони фанни география. - Душанбе: 2010. - 72 с.

9. Мачидов X., Зубайдов С. Физика - 7. Китоби дарсй барои синфи 7-уми мактабхои миёнаи тахсилоти хамагонй./ X,. Мачидов, С. Зубайдов -Душанбе: Алиф, 2008, -281 с.

10. Мачидов X., Нозимов О. Физика - 9. Китоби дарсй барои синфи 9-уми мактабхои миёнаи тахсилоти хамагонй. / X. Мачидов, О.Нозимов. -М.: «Учебная литература», 2006. -264 с.

11. Мирзоев А., Бобониёзова Г.А., Умаров У.С. Имкониятхои барномахои фанхои табий барои шинос кардани хонандагони имконияти махдуди саломатидошта ба офатхои табий ва паст кардани хатари онхо. Маводи «Конференсияи илмй - методии чумхуриявй дар мавзуи «Муносибати босалохият дар таълими фанхои табий-риёзй: вокеъият ва имкониятхо дар шароити татбикшавии он» ба муносибати 30-солагии истиклолияти давлатии Чумхурии Точикистон». -Душанбе: ДДОТ, 2019, - с. 8-16.

12. Мирзоев А.М., Бобониёзова Г.А. Шинос кардани хонандагони имконияти махдуди саломатидошта ба офати табиии «Раъду барк» зимни омузиши мавзуи «Мавчхои садо» (синфи IX). Дар мачмуаи «Маводи конференсияи илмй-амалии чумхуриявй дар мавзуи «Мушкилоти муосири рушди илмхои табий-риёзй дар Чумхурии Точикистон»». -Душанбе: ДДОТ, 2019, - с. 149-151.

13. Мирзоев А.М., Бобониёзова Г.А. Шинос намудани бачагони имконияташон махдуд бо офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо хангоми омузиши физика. Дар мачмуаи «Маводи конференсияи илмй-амалии чумхуриявй дар мавзуи «Таълими салохиятнокй дар тайёрии касбии омузгорони фанхои умумигехникй» бахшида ба соли рушди сайёхй, хунархои мардумй ва макоми байналмилалй гирифтани чакан». - Душанбе: ДДОТ, 2019, - с. 21-25.

14. Мирзоев А.М., Бобониёзова Г.А., Умаров У.С. Шинос кардани хонандагони имконияти махдуди саломатидошта ба офати табиии «Раъду барк» хангоми омузиши мавзуи «Электрнокшавй дар табиат ва техника» дар синфи VIII зимни татбики муносибати босалохият ба таълими физика. Дар мачмуаи «Тахкики таълими тафрика: мачмуаи маколахои конференсияи илмй-амалии чумхуриявй бахшида ба 30-солагии таъсиси кафедраи «Методикаи таълими химия» дар ДДОТ ба номи С. Айнй ва 80-солагии академик Убайд Зубайдов». - Душанбе: Ирфон, 2019, - с. 122-126.

15. Мякишев Г. Я., Буховсев Б. Б. Физика (китоби дарсй барои хонандагони синфи 11-уми мактабхои тахсилоти умумй)./Г.Я. Мякишев, Б.Б. Буховсев. - Душанбе: «ЭР-граф», 2015. - 368 с.

16. Паёми Президенти Чумхурии Точикистон дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии Чумхурй. -Душанбе: Шарки озод, 2019, - 48 с.

17. Рабиза Ф.В. Опыты без приборов. - М.: «Детская литература», 1988. - 64 с.

18. Райхардт Г. Стихийные бедствия. Перевод с немецкого Б.И. Залесской. - М.: Изд. «Слово», 1994.

19. Рахимов Б. Физика. Китоби дарсй барои хонандагони синфи 10. / Б. Рахимов, Т. Шукуров, П. Рачабов. Душанбе: «Матбуот», 2011. - 272 с.

20. Рахматов Р., Умаров У.С., Рахматов Н.Р. Практикуми физикй бо элементхои физикаи агрономй (агрофизика). -Душанбе: ДДОТ, 1993.

21. Сикорук Л.Л. Физика для малышей. Иллюстрации Е.Агафоновой. - Петразаводск: Изд. «Кругозор», «БНП»,

1996.

22. Тарасов Л.В. Физика в природе: Кн. для учащихся.— М.: Просвещение, 1988. - 351 с.

23. Умаров У.С. Физика. Китоби дарсй барои синфи 8-уми мактабхои миёнаи тахсилоти умумй. / У.С. Умаров, Ч. Исупов, М. Икромов. -Душанбе: Алиф, 2009. -238 с.

24. Умаров У.С. Шинос намудани кудакони имконияташон махдуд бо масоили паст кардани хатари офатхои табий. (Дастури таълимй барои курсхои такмили ихтисоси омузгорони физика). - Душанбе: КДФ, 2017, - 100 с.

25. Умаров У.С., Бобониёзова Г.А. Ба худмухофизаткунию худначотдихй омода кардани хонандагон мавриди тахдиди хатари офатхои табий дар дарсхои физика. Дар мачмуаи «Маводи якумин конфронси байналмилалии илмй-амалй дар мавзуи «Тарбияи чисмонй ва варзиш -асоси солимии миллат», бахшида ба 41-умин солгарди таъсисёбии Донишкадаи тарбияи чисмонии Точикистон ба номи Саидмуъмин Рахимов. - Душанбе: ДТ'ЧТ, 2012, - с. 17-20.

26. Умаров У.С., Бобониёзова Г.А., Рачабов У.Х. Шинос кардани хонандагон бо офатхои табиии обхезию сел ва роххои паст кардани хатари онхо хангоми омузиши мавзуи «Энергияи об ва шамол. Осиёи обй» (синфи 7). Дар мачмуаи «Маводхои конференсияи илмии чумхуриявй дар мавзуи «Химия, технология ва экологияи об» бахшида ба соли «Хамкорй дар сохаи об» ва 55-солагии кафедраи химияи умумй ва гайриорганикй». - Душанбе: 'ДММ «Дакией», 2013, -с. 147-152.

27. Умаров У.С., Чумъаев ХД., Рачабов У.Х. Масъалахои паст кардани хатари офатхои табий дар таълими физика. Дастури таълимй барои курсхои такмили ихтисоси муаллимони физика. - Душанбе: ДЧТИБКМ, 2011, - 87 с.

28. Умаров У.С., Рачабов У.Х., Умаров ХС. Шинос кардани хонандагон бо офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо дар таълими физика. Дар мачмуаи «Маводи конференсияи чумхуриявй дар мавзуи «Проблемахои физикаи муосир» бахшида ба «Соли маориф ва фарханги техникй ва 80-солагии дотсенти кафедраи физикаи назариявй ва эксперименталии ДДОТ ба номи С. Айнй Шерматов М.». - Душанбе: ДДОТ, 2010, - с. 85-90.

29. Умаров У.С., Умаров ХС., Рачабов У.Х., Султонов М.М. Омузиши мавзуи «Мавчхои садо» (синфи 9) дар робита бо офати табиии «Раъду барк». Дар мачмуаи «Маводи конференсияи илмй-методии чумхуриявй «Масъалахо ва дурнамои рушди тахсилот ва илмхои табиатшиносй дар Точикистон» бахшида ба «Соли маориф ва фарханги техникй» ва 70-солагии Аълочии маорифи Чумхурии Точикистон, мудири кафедраи физикаи назариявй ва эксперименталии ДДОТ ба номи С. Айнй, дотсент Нуриддинов З.». - Душанбе: ДДОТ, 2010, - с. 68-71.

30. Чумъаев ХК. Умаров У.С., Рачабов У.Х., Тохирова Р.Б. Шинос кардани хонандагон бо офатхои табий ва роххои паст кардани хатари онхо дар машгулиятхои беруназсинфй аз физика. Дар мачмуаи «Маводи конференсияи илмй-методии байналхалкй дар мавзуи «Такмили мазмун, методхо ва васоити омузиш дар раванди таълими фанхои табиию риёзй», бахшида ба 20 - солагии Истиклолияти Чумхурии Точикистон, 80 - солагии ДДОТ ба номи Садриддин Айнй, 40 -солагии факултети физика, ёдбуд ва 70 - солагии Аълочии маорифи Чумхурии Точикистон, профессори кафедраи методикаи таълими физика Барот Мирзоев». - Душанбе: ДДОТ, 2011, - с. 12-19.

ЗНАКОМИТЬ УЧАЩИХСЯ СО СТИХИЙНЫМИ БЕДСТВИЯМИ И СПОСОБАМИ СНИЖЕНИЯ ИХ РИСКА В СООТВЕТСТВИИ С УЧЕБНОЙ ПРОГРАММОЙ И

УЧЕБНИКАМИ ПО ФИЗИКЕ

По мнению авторов, одним из способов реализации двадцатилетнего изучения и развития естественных, точных и математических наук в области науки и образования является изучение способов снижения риска стихийных бедствий. Изучение способов снижения риска стихийных бедствий поможет смягчить их последствия и повысить культуру отношения учащихся к окружающей среде и событиям, которые в ней происходят.

В статье представлены сведения по ознакомлению учащихся общеобразовательных школ со стихийными бедствиями и способами снижения их риска. В результате анализа существующей учебной программы и учебников по физике, педагогической, методической, учебной литературы авторы приходят к выводу, что текущая учебная программа и учебники по физике создают хорошие условия для учащихся, чтобы узнать о стихийных бедствиях и способах снижения их риска. Знакомство учащихся со стихийными бедствиями и способами снижения их риска также имеет большое образовательное и воспитательное значение. Учитывая, что физика изучает природные явления, стихийные бедствия, также являются природными явлениями, полезно и легко познакомить учащихся средних общеобразовательных учреждений со стихийными бедствиями и способами снижения их риска во время школьных занятий физикой. Чтобы снизить риск стихийных бедствий, необходимо знать причины их возникновения. В школьном курсе физики изучаются причины большинства стихийных бедствий. Учитывая все это, авторы представляют в таблице виды стихийных бедствий и их отношение к темам курсов физики в средних школах, которые с ними связаны. С другой стороны, знакомство учащихся со способами снижения риска стихийных бедствий способстует их экологическому воспитанию.

Ключевые слова: стихийные бедствия, физика, программа физики, самозащита, угроза, опасность, исследование, учитель, причина, природа, явления, помощь.

TO KNOW STUDENTS WITH DISASTERS AND WAYS TO REDUCE THEIR RISK ACCORDING TO THE PHYSICS COURSE AND TEXTBOOKS

According to the authors, one of the ways to implement twenty years of study and development of natural, exact and mathematical sciences in the field of science and education is to study ways to reduce the risk of natural disasters. Learning how to reduce the risk of natural disasters will help mitigate their impact and enhance student culture about the environment and the events that take place in it.

The article provides information on familiarizing students of secondary schools with natural disasters and ways to reduce their risk. As a result of the analysis of the existing curriculum and textbooks on physics, pedagogical, methodological, educational literature, the authors come to the conclusion that the current curriculum and textbooks in physics create good conditions for students to learn about natural disasters and ways to reduce their risk. Familiarizing students with natural disasters and how to reduce their risk is also of great educational and educational value. Considering that physics studies natural phenomena, natural disasters are also natural phenomena, it is useful and easy to acquaint students of secondary educational institutions with natural disasters and ways to reduce their risk during school physics classes. To reduce the risk of natural disasters, you need to know the causes of their occurrence. The school physics course explores the causes of most natural disasters. With all this in mind, the authors present in the table the types of natural disasters and their relationship to the topics ofphysics courses in high schools that are associated with them. On the other hand, familiarizing students with ways to reduce the risk of natural disasters contributes to their environmental education.

Keywords: natural disasters, physics, physics program, self-defense, threat, danger, research, teacher, reason, nature, phenomena, help.

Сведения об авторах:

Мирзоев Абдулазиз Мацидович - докторант кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспектРудаки 121. Тел.: (+992) 934 31 07 72.

Умаров Умар Сулаймонович - директор научно-исследовательского Института «Естественно-математических наук и совершенствование методики их преподования» при Таджикском государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 933 94 93 28.

About the authors:

Mirzoev Abdulaziz Majidovich - doctorant of the Department ofPhysics Teaching Methods of the Tajik State Pedagogical University named by S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 934 31 07 72. Umarov Umar Sulaymonovich - director of the Research Institute «Natural and mathematical sciences and improvement of the methods of their teaching» at the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 935 94 93 28.

ГЕНДЕРНЫЕ ОСОБЕННОСТИ ПРОЯВЛЕНИЯ КОМПОНЕНТОВ ИНТЕЛЛЕКТУАЛЬНОЙ ОДАРЕННОСТИ У УЧАЩИХСЯ РАННЕГО ПОДРОСТКОВОГО ВОЗРАСТА (НА ПРИМЕРЕ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН)

Файзизода Ф.

Таджикский национальный университет

Проблема выявления тендерных и возрастных особенностей учащихся и их влияние на продуктивность их учебно-познавательной деятельности является важным в современном демократическом и гражданском обществе. Продуктивное решение названной проблемы выступает залогом обеспечения высокого качества образования и его соответствию современным мировым стандартам образования.

В советско-российской психологии проблема интеллектуальной одарённости разрабатывалось преимущественно в трёх направлениях: в русле учения о способностях (С.Л. Рубинштейн, Б.М. Теплов, Н. С. Лейтес, К.К. Платонов, Э.А. Голубева), продуктивного мышленияи творчества (Я.А. Пономорёв, А.М. Матюшкин, М. И. Махмутов, Д.Б. Богояввленская) и обучаемости (Н.А. Менчинская, Е.Н. Кабанова-Меллер, З.И. Калмыкова).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.