Научная статья на тему 'ОРГАНИЗАЦИЯ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ УЧАЩИХСЯ ТВОРЧЕСКОГО ХАРАКТЕРА ПРИ ПРОВЕДЕНИИ ДОМАШНИХ ФИЗИЧЕСКИХ ЭКСПЕРИМЕНТОВ'

ОРГАНИЗАЦИЯ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ УЧАЩИХСЯ ТВОРЧЕСКОГО ХАРАКТЕРА ПРИ ПРОВЕДЕНИИ ДОМАШНИХ ФИЗИЧЕСКИХ ЭКСПЕРИМЕНТОВ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
42
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА / УЧАЩИЕСЯ / ДОМАШНИЙ ФИЗИЧЕСКИЙ ЭКСПЕРИМЕНТ / ИЗМЕРИТЕЛЬНЫЙ ЦИЛИНДР / ЗНАНИЯ / УМЕНИЯ / НАВЫКИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мавлонов Изатулло Шашаевич, Раджабов Умед Хушвакович

Исследование, проведённое авторами в средне общеобразовательных учреждениях республики выявило, что учителя физики не достаточно уделяют внимания выполнению домашних опытов творческого характера. В то время как проведение домашних физических опытов является одним из надёжных средств развития творческих способностей учащихся. По мнению авторов, оно является одним из средств повышения качества преподавания физики в средне общеобразовательных учреждениях, развития активности творческого познания учащихся, развития логического мышления и их практической деятельности. В статье приводятся содержание понятия домашних физических экспериментов, ее воспитательная обучающая сторона, методика выполнения домашних физических опытов и пример выполнения задания домашнего физического эксперимента для учащихся седьмых классов по теме «Определение объема тел». Авторы приходят к выводу, что домашние физические опыты являются самостоятельной работой творческого характера, которая направлена на повышение практической деятельности учащихся на уроке, способствуя развитию их логического мышления, обязывает учащихся осмысленно проводить опыты, анализировать их, все знания, умения и практические навыки приобретенные на уроках использовать в процессе проведения эксперимента.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Мавлонов Изатулло Шашаевич, Раджабов Умед Хушвакович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION OF INDEPENDENT WORK OF STUDENTS OF CREATIVE CHARACTER DURING HOME PHYSICAL EXPERIMENTS

A study conducted by the authors in secondary educational institutions of the republic revealed that physics teachers do not pay enough attention to performing creative home experiments. While conducting home physical experiments is one of the reliable means of developing students' creative abilities. According to the authors, it is one of the means to improve the quality of teaching physics in secondary schools, the development of the activity of creative knowledge of students, the development of logical thinking and their practical activities. The article provides the content of the concept of home physical experiments, its educational learning side, the methodology for performing home physical experiments and an example of completing a home physical experiment for students in the seventh grade on the topic “Determination of body volume”. The authors conclude that home physical experiments are an independent work of a creative nature, which is aimed at increasing the practical activity of students in the lesson, contributing to the development of their logical thinking, obliges students to meaningfully conduct experiments, analyze them, all knowledge, skills and practical skills acquired in the lessons use during the experiment.

Текст научной работы на тему «ОРГАНИЗАЦИЯ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ УЧАЩИХСЯ ТВОРЧЕСКОГО ХАРАКТЕРА ПРИ ПРОВЕДЕНИИ ДОМАШНИХ ФИЗИЧЕСКИХ ЭКСПЕРИМЕНТОВ»

Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 904 2019 90.

Rajabov Umed Khushvakovich - assistant of the Department of Physics Teaching Methods of the Tajik State Pedagogical University named by S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 933 21 1721.

УДК: 53:37 016

ТАШКИЛИ КОРИ МУСТАЦИЛОНАИ ТАВСИФОТИ Э^ОДИДОШТАИ ХОНАНДАГОН ХДНГОМИ ГУЗАРОНИДАНИ ОЗМОИШХОИ ФИЗИКИИ ХОНАГИ

Мавлонов И.Ш., Рацабов У.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Ба акидаи мо, яке аз роххои баланд бардоштани сифату самаранокии таълими физика дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, ташаккул додани фаъолияти маърифативу эчодии хонандагон, инкишофи тафаккури мантикй ва фаъолияти амалии онхо - ин ичрои озмоишхои физикии хонагй ба хисоб меравад. Озмоишхои физикии хонагй гуфта, тачриба ва мушохидахоеро мефахманд, ки онхоро хонандагон дар хона (хангоми тайёрй ба дарс) аз руйи супоришоти омузгор, бо истифодаи асбобу ашёхои рузгор, ки ба маводи барномаи таълимй мувофик аст, ичро менамоянд.

Тахлили фаъолияти баъзе муассисахои тахсилоти миёнаи умумии чумхурй, сухбат бо омузгорони физика, мушохида ва тахкики чараёни таълими физика дар ин муассисахо ошкор сохт, ки омузгорон дар таълими физика супориш ва озмоишхои хонагии тавсифоти эчодидоштаро истифода намекунанд. Тахлили адабиёти педагогй, психологй, методй-илмй, матбуоти даврй собит менамоянд, ки доир ба методикаи ташкилу гузаронидани озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта дар тахкикоти Покровский С.Ф. [8, с.9], Покровский А.А. [7], Усова А.В. [6], Горев Л.А. [4], Малафеев Р.И. [8], Кузнецова М.А. [7], Таныгин С.В. [10], Умаров У.С., Рачабов У.Х. [11] ва дигарон дучор омадан мумкин аст. Гуфтан чоиз аст, ки доир ба методикаи ташкил ва гузаронидани озмоишхои физикии хонагй ба гайр аз [11] ба забони точикй холо ягон дастури методии дигар мавчуд нест. Дар ин дастур танхо супоришхои озмоишии физикии хонагй барои синфхои 7 ва 8 оварда шудааст, ки он низ на хамаи мавзуъхои барномавии синфхои 7-8-ро дарбар мегирад.

Озмоишхои хонагй бояд бахри хамбастагии маводи назариявй, ки хонандагон аз китоби дарсй азхуд мекунанд, бо маводи озмоишй (шароитхои озмоишии татбики маводи назариявй) чй дар шароити кабинети физика ва чй дар шароити хона, мусоидат намоянд. Ин чунин маъно дорад, ки хонандагон хднгоми тайёрй ба дарс, маводи барномавиро аз китоби дарсй хонда, хамзамон дар шароити хона он мушохидахо, озмоишхо ва ченкунихое, ки дар китоби дарсй дода шудаанду омузгор дар синф намоиш додааст, ичро менамоянд.

Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидоштаи хонандагон аз физика ахамияти калони тарбиявй доранд:

1. Ахамияти асосии озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта хонандагон он аст, ки агар онхо дар асоси маводи барномавй интихоб ва тартиб дода шуда бошанд, худуди татбикшавии аёниятро дар таълими физика васеъ гардонида, бахри амик ва бошуурона азхудкунии маводи барномавии дар синф омухташаванда хамчун воситаи иловагй хизмат мекунанд.

2. Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта, он ходисахои табииеро, ки дар синф тавассути асбобхои тайёр (истехсолй) омухта мешаванд, бо ходисахои физикии хамаруза руйдиханда алокаманд гардонида, ба хонандагон «Физика дар атрофи мо» ва «Физика дар хар кадам» буданро нишон медиханд.

3. Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта имкон медиханд, ки назария бо амалия, бо хаёти хамаруза алокаманд карда шавад.

4. Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта ба хонандагон бахри боварй хосил кардан ба дурустй ва хакконй будани конунияту далелхои илмие, ки онхо дар дарс омухтаанд, кумак мерасонанд.

5. Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта воситаи хуби мусалсалгардонии тачрибахои хаётии хонандагон мебошанд. Ба хамагон маълум аст, ки дар раванди таълим омузгор хама вакт ба тачрибаи хаётии хонандагон такя мекунад. Хонандагон бошанд, то омузиши физика, тавассути мушохидахою тачрибахои хамарузаи худ ба ходисахои гуногуни табий шиносанд, вале ин тачрибахои хаётие, ки хонандагон

новобаста ба амалдатхои самтдихандаи омyзгоp хосил каpдаанд, баpои хаp як хонанда гуногун бyда, тавсифи тасодyфй доpанд. Аз ин лихоз, та^ибахои ^ëraH хосилкаpдаи хонандагонpо ба як таpтиб (низом) даpоваpдан лозим аст. Ба ин ^p ва баpои даp оянда хосил намудани та^ибахои ^ëra, омyзгоp тавассути озмоишхои хонагй кумак pасонида метавонад.

6. Озмоишхои физикии хонагии тавсифоти эчодидошта яке аз воситахои хуби паpваpиши мухаббати хонандагон ба илми физика мебошанд.

7. Аз таpафи хонандагон мустакилона и^о намудани озмоишхои физикии хонагй ва сохтани асбобхои соддатаpини физикй (мавpиди и^ои ин намуд коpхо) заpypати истифодаи лавозимоти гуногун (аppа, болFа, анбyp, коpд, кайчй, шypyптоб (атвëpтка) ва f.), аз кисмхои тайëp васл (чамъ) каpдани дастгоххо, иваз намудани як лавозимот бо лавозимоти дигаp ва Fайpахоpо талаб менамояд. Дамаи ин pобитаи назаpияpо бо амалия баpкаpоp ва yстyвоp гаpдонида, мах^ату малакахои амалии хонандагонpо ташаккул медиханд.

Фахмост, ки озмоишхои физикии хонагй коpхои лабоpатоpй ва озмоишхоеpо, ки даp синф хонандагон тахти pохбаpии бевоситаи омyзгоp и^о менамоянд, иваз каpда наметавонанд. Ин намуд коpхо, коpхои лабоpатоpй ва озмоишхои синфиpо факат пyppа намуда, pобитаи байни озмоишхои физикии мактабиpо бо ходисахои табиии даp мухити атpоф pyйдиханда, баpкаpоp менамоянд. Чй тавpе ки Умаpов У.С. кайд менамояд: «Яке аз аломатхои фаpккyнандаи озмоишхои физикии хонагии хонандагон аз коpхои лабоpатоpй ва озмоишхои синфй, ки тавассути асбобхои тайëp (истехсолй) и^о каpда мешаванд, даp он аст, ки ин гуна озмоишхо тавассути истифодаи ашëхои ба хонандагон дастpаси pyзгоp и^о каpда мешаванд. Ин на танхо ахамияти амалй (яъне, даp шаpоити хона гyзаpонидани озмоиши физикй), балки боз ахамияти маъpифатй низ доpад. Мавpиди и^ои ин намуд коpхо хонандагон «Физикаpо даp хаp кадам» мебинанд ва даp онхо сифатхои чуяндагию эчодкоpй таpбия меëбад» [11, с.5-б].

Мустакилона озмоиш гyзаpонидани хонандагон нисбат ба он озмоишхое, ки омyзгоp мегyзаpонад ва ë та^ибахое, ки намоиш медихад, ахамияти калони маъpифатй доpад. «Дамгиpо каpдани коpхои озмоишии мустакилонаи хонандагон бо озмоишхои омyзгоp -шакли бехтаpини мyшFyлият аст» - гуфта буд, пpофессоp П. А. Знаменский.

Акнун методикаи ба хонандагон фахмонидани сyпоpишхои озмоишхои физикии хонагиpо пешниход мекунем:

1. Даp мавкеъи (чойи) мувофики даpс номи «озмоишхои хонагй» эълон каpда (даp синфхои поëнй даp тахтаи синф навишта) шуда, мазмуну мyндаpичаи он фахмонида мешавад.

2. Аз накли омyзгоp ва ë аз pyйи дикта каpдани y, хонандагон матни сyпоpишхои озмоишхои хонагиpо даp дафтаpашон менависанд. Даp синфхои поëнй матни ин сyпоpишхоpо даp тахтаи синф навиштан ба максад мувофик аст. Хонандагони синфхои болой бошанд, матни ин сyпоpишхоpо аз накли омyзгоp ба дафтаpашон менависанд.

3. Дамаи тафсилоти гyзаpонидани озмоишхои физикии хонагй шифохй ба хонандагон фахмонида мешаванд. Расми дастгохи коpй, чадвалхо, андозахои дастгохи коpй даp тахтаи синф тасвиp каpда мешавад ва хонандагон онхоpо ба дафтаpашон мекучонанд.

4. Намунаи дастгохе, ки тавассути он озмоишхои физикии хонагй и^о каpда мешаванд, намоиш дода мешавад. Даp чаpаëни намоиш додани намунаи «дастгохи ^pï» мазмуни коp ва таpзи и^ои он ба хонандагон фахмонида мешавад.

5. Ба хонандагон шакли хисобот оид ба и^ои коpи сyпоpишдодашyда нишон дода шуда, мyхлати и^ои он мyкаppаp каpда мешавад.

Чдвоби хонандагон бояд аз pyйи имкон хаpчй кутох бошад. Чдвоб бояд на ба навиштачот ва ба таpзи и^ои ^p тааллук дошта бошад, балки он бояд чихатхои тавсифотии ходисаи мyоинашавандаpо даpбаp гиpифта, онpо фахмонад.

Хонандагон даp хисоботи худ бояд чунин чузъхои коpхоpо чой диханд:

1. pакам ва номи коp;

2. навиштачоти кутохи «дастгохи коpй»;

3. натичахои ченкунихо (даp чадвал чой дода мешаванд) ва мушохидахо;

4. хулосахо аз и^ои сyпоpишхо.

Дисобот доиp ба и^ои озмоишхои физикии хонагй даp хамон дафтаpе, ки навъхои дигаpи коpхои хонагй и^о мешаванд, навиштаву и^о мешаванд. Баpои навиштани хисобот ва и^ои озмоишхои физикии хонагй дафтаpи алохида ташкил каpдан заpypат надоpад.

Даp зеp намунаи сyпоpишоти озмоиши физикии хонагиpо баpои хонандагони синфи VII меоpем. Даp он тавассути асбоби сохтаи силиндpи андозагиp чен каpдани хачми чисмхо муоина каpда мешавад.

Мавзуъ: Чен кардани х,ачми чисмхо

Ма^сади кор: идома додани ташаккули мафхуми «бyзypгии физикй» даp мисоли хачми чисмхо; сохтани силиндpи андозагиp (мензypка) ва заpфи чyмакдоp; идомаи омухтани ченкунии хачми моеъхо тавассути силиндpи андозагиp, чисмхои шакли дypyсти геометpидошта тавассути ченкунихо ва фоpмyлахои мувофики геометpй, инчунин чисмхои шакли нодypyстдошта тавассути силиндpи андозагиp; ташаккул додани салохиятхои хонандагон.

1. Дачми чисмхои шакли дypyсти геометpидоштаpо тавассути фоpмyлахои мувофики геометpй хисоб кунаед: хачми куттии гyгиpд, чисми дилхохи шакли паpалелопипеди pосткyнчадошта.

2. Дачми чисмхои шакли нодypyстдошта, хачми моеъхо ва газхоpо тавассути силиндpи андозагиp (мензypка) муайян кунед.

Силиндpи андозагиppо даp шаpоити хона тайëp намудан мумкин аст. Баpои ин ягон бутылкаи аз кефиp холишуда ë ягон баклашкаpо ^унчоишашон мувофикан 0,5 ва 1,0 л) гиpифта, ба кисми pyяи он (ба даpозиаш) як тасмачаи коFази миллиметpиpо тавассути шиpеш мечаспонанд. Сипас, ба ин заpфхо бо истакони Fyнчоишаш 200 см3 об меpезанд. Баландии сутуни обpо даp заpфхо кайд намуда, ин баландиpо масалан, ба 40 таксим каpда, асбобpо даpачабандй мекунанд. Даp як таксимотpо ишоpат мекунанд [10, с. S], [11, с. 20].

3. Аз куттии холишудаи консеpва заpфи чyмакдоp сохтан мумкин аст. Баpои ин даp кисми болоии он тавассути мех сypохй мекунанд. Ин сypохиpо ба воситаи ягон милаи оханин калонтаp мекунанд. Ба ин сypохй ягон найчаи pезинй гузошта, атpофи онpо бо сypFOч махкам мекунанд.

4. Аз мензypка, истакони чyмакдоpи сохтаатон истифода каpда, хачми як дона каpтошка, сабзй, шалFам, бодиpинг, помидоp ва лаблабypо муайян кунед.

5. Мензypка, истакони чyмакдоpи сохтаатон ва натичахои ченкyнихоятонpо баpои санчидани омyзгоp ба мактаб оpед.

Хонандагон тавассути сyпоpиши пешниходнамудаи омyзгоp, даp хона асбоби соддаи физикй - силиндpи андозагиpй (мензypка)-pо сохта, хачми чисмхои шаклашон гyногyнpо чен мекунанд. Даp зеp хисоботи мyхтасаpи озмоишхои физикии хонагии и^онамудаи хонандагони синфи хафти муассисаи тахсилоти миëнаи умумии №7-и нохияи Исмоили Сомонй, шахpи Дyшанбеpо меоpем.

Хисоботи мухтасари хонандаи синфи 7 «В» Сунатуллои Парвиз доиp ба та^ибаи «Чен каpдани хачми моеъ ва чисмхои гуногун бо ëpии силиндpи андозагиpй»

Мензypкаpо тавассути бутили пластикии нимлитpа тайëp намудам. К|исми болоии бyтилpо бо кайчй бypида, ба таpафи беpyниаш тасмаи коFази дафтаpи математикаpо (аз pyйи баландии бутил) бо скотч часпонидам. Бо шпpици 10 мл мензypкаpо даpачабандй каpдам. Ба шпpиц то пypшавиаш (10 мл) об гиpифта, онpо ба бутил pехта, сатхи обpо кайд каpдам ва бо хамин pох силиндpи андозагиpиpо даpачабандй каpда, бо он хачми каpтошка, сабзй ва шалFамpо чен намудам.

Хисоботи мухтасари хонандаи синфи 7 «В» Юсупова Б. Б а бутили хypокдихии кудакон, ки он худ даpачабандй каpда шудааст, ба микдоpи 50 мл об pехта, онpо ба банкаи як^т^а pехтам. Ба сатхи банкаи як^т^а ваpаки сафед шиpеш каpдам. Бо pехтани оби хаp истакон даp ваpаки даp банка шиpеш каpдашyда нишона гузошта, бо ин усул банкаи яклитpаpо даpачабандй намудам.

Хисоботи мухтасари хонандаи синфи 7 «В» Цобилов А. Даp хона ягон заpфи андозадоp ëфт нашуд. Чддвали таксимотдоppо истифода каpда, аз пластилин Fyлаи чоpкyнчаи хачмаш 50 см3^о тайëp каpдам. Ба заpф об pехта, сатхи онpо кайд каpдам. Ба об Fyлаpо пyppа Fyтонида, боз сатхи обpо кайд каpдам. Дачми байни нишонахо ба хачми пластилин баpобаp мешавад. Бо хамин таpз заpфpо даpачабандй намудам.

Мензypкаи тайëpнамyдаи хонандагонpо даp лахзахои гуногуни даpс (синфи 7) мувофики баpномаи таълимй [1] ва китоби даpсй [5] хангоми омухтани мавзуъхои «Силиндpи андозагиpй», «Ченкунии хачми чисмхои шаклашон нодypyст», «Зичии модда», хангоми гузаштани коpхои лабоpатоpии «Чен каpдани хачми моеъ ва чисмхои гуногун бо ëpии силиндpи андозагиpй» ва «Муайян каpдани зичии чисми сахт» истифода каpдан

мумкин аст. Тавассути силиндири андозагирии мактабй сахехии так;симоти гузоштаи хонандагонро дар асбоб санчидан мумкин аст.

Дамин тавр, кори мустак;илонаи тавсифоти эчодидошта бахри баланд шудани фаъолияти амалии хонандагон дар дарс, ташаккули фикрронии манти^ии онхо мусоидат намуда, хонандагонро водор месозад, ки доир ба озмоиши гузаронидаашон бошуурона фикр ронанд, онхоро тахлил намоянд, хамаи дониш, махорат ва малакахои амалии дар дарсхо хосилкардаи худро бахри гузаронидани озмоиши пешниходшуда, истифода намоянд. Хонандагон озмоиши хонагиро гузаронида ва натичахои онро тахлил намуда, боварй хосил мекунанд, ки донишхои дар муассисаи таълимй хосилкардаи онхо, бахри халли масъалахои амалй пурра татбик;шавандаанд.

АДАБИЁТ

1. Барномаи физика барои синфхои 7-11-и мактабхои тахсилоти умумй. - Душанбе: «Ирфон», 2004. -48 с.

2. Горев Л.А. Занимательные опыты по физике в 6-7 классах средней школы. -2-е изд. перераб. М.: Просвещение, 1985. - 175 с.

3. Кузнецова М. А. Домашние экспериментальные задания. 7 класс // Физика. Всё для учителя, № 5-6 (65-66) май-июнь 2016 г. -С. 22-27

4. Малафеев Р.И. Творческие задания по физике. М.: Просвещение, 1989

5. Мачидов Д., Зубайдов С. Физика. Китоби дарсй барои синфи 7-уми мактабхои тахсилоти умумй. Душанбе: «Алиф», 2008. - 281 с.

6. Методика преподавания физики в 7-8 классах средней школы. /Под ред. А.В. Усовой, М.: Просвещение, 1990.

7. Покровский А.А. Самодельные приборы по физике в школьной работе. // «Физика в школе», 1948, №1.

8. Покровский С.Ф. Наблюдение и эксперимент в домашних заданиях по физике для 6-х и 7-х классов средней школы (Часть 1) // «Физика в школе», №4, 1945, Л.: Просвещение. -С. 95-115.

9. Покровский С.Ф. Наблюдение и эксперимент в домашних заданиях по физике для 6-х и 7-х классов средней школы (Часть 2) // «Физика в школе», №2, 1947. Л.: Просвещение. -С. 58-74.

10. Таныгин С.В. Сложная физика на простом самодельном оборудовании. - Барнаул: БГПУ, 2006. -103 с.

11. Умаров У.С., Рачабов У.Х. Озмоишхои хонагй аз физика. Душанбе: ДДОТ, 2006. - 80 с.

ОРГАНИЗАЦИЯ САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ УЧАЩИХСЯ ТВОРЧЕСКОГО

ХАРАКТЕРА ПРИ ПРОВЕДЕНИИ ДОМАШНИХ ФИЗИЧЕСКИХ ЭКСПЕРИМЕНТОВ

Исследование, проведённое авторами в средне общеобразовательных учреждениях республики выявило, что учителя физики не достаточно уделяют внимания выполнению домашних опытов творческого характера. В то время как проведение домашних физических опытов является одним из надёжных средств развития творческих способностей учащихся. По мнению авторов, оно является одним из средств повышения качества преподавания физики в средне общеобразовательных учреждениях, развития активности творческого познания учащихся, развития логического мышления и их практической деятельности. В статье приводятся содержание понятия домашних физических экспериментов, ее воспитательная обучающая сторона, методика выполнения домашних физических опытов и пример выполнения задания домашнего физического эксперимента для учащихся седьмых классов по теме «Определение объема тел». Авторы приходят к выводу, что домашние физические опыты являются самостоятельной работой творческого характера, которая направлена на повышение практической деятельности учащихся на уроке, способствуя развитию их логического мышления, обязывает учащихся осмысленно проводить опыты, анализировать их, все знания, умения и практические навыки приобретенные на уроках использовать в процессе проведения эксперимента.

Ключевые слова: самостоятельная работа, учащиеся, домашний физический эксперимент, измерительный цилиндр, знания, умения, навыки.

ORGANIZATION OF INDEPENDENT WORK OF STUDENTS OF CREATIVE CHARACTER DURING HOME PHYSICAL EXPERIMENTS

A study conducted by the authors in secondary educational institutions of the republic revealed that physics teachers do not pay enough attention to performing creative home experiments. While conducting home physical experiments is one of the reliable means of developing students' creative abilities. According to the authors, it is one of the means to improve the quality of teaching physics

in secondary schools, the development of the activity of creative knowledge of students, the development of logical thinking and their practical activities. The article provides the content of the concept of home physical experiments, its educational learning side, the methodology for performing home physical experiments and an example of completing a home physical experiment for students in the seventh grade on the topic "Determination of body volume". The authors conclude that home physical experiments are an independent work of a creative nature, which is aimed at increasing the practical activity of students in the lesson, contributing to the development of their logical thinking, obliges students to meaningfully conduct experiments, analyze them, all knowledge, skills and practical skills acquired in the lessons use during the experiment.

Key words: independent work, students, home physical experiment, measuring cylinder, knowledge, skills.

Сведения об авторах:

Мавлонов Изатулло Шашаевич - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 918 14 64 10.

Раджабов Умед Хушвакович - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 933 21 1721.

About the authors:

Mavlonov Izatullo Shashaevich - assistant of the Department of Physics Teaching Methods of the Tajik State Pedagogical University named by S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 918 14 64 10.

Rajabov Umed Khushvakovich - assistant of the Department of Physics Teaching Methods of the Tajik State Pedagogical University named by S. Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, I. Somoni district, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 933 21 17 21.

ТАТБИЦИ КОМПЮТЕР ДАР СОХТАНИ ГРАФИКИ ФУНКСИЯ

Назаров Д.А., Рацабов У.Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Имрузхо дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумй ва литсею гимназияхо хангоми омузиши математика бо баробари истифодашавии шаклхои маъмули методхои таълим, дар кори мустакилонаи хонандагон бештар таъминоти барномавй-компютерии фанхои таълимй татбик шуда истодаанд, ба монанди: барномахо-китобхо, барномахо-тренажёрхо, лугатхо, маълумотномахо, энсиклопедияхо, видеодарсхо, мачмуи маводи аёнии электронй, бозихои зехнии компютерии математикй ва г. Доир ба истифодаи компютер дар таълими математика тахкикоти зиёд гузаронида шудааст [1-5, 7-12,14,15], ки татбики онхо тафаккури эчодй, кобилияти истеъдодии хонандагонро ташаккул медиханд ва тасвири аёнии объектхои геометриро боз хам хубтар инъикос менамоянд, аммо ба ин нигох накарда, якчанд пахлухои он аз мадди назари олимон дур мондааст, бинобар ин мо тасмим гирифтем дар ин макола каме хам бошад, доир ба истифодаи барномахои компютерй дар сохтани графики функсияхои алгебраи синфи 7 тавсияхо пешниход намоем.

Дангоми омузиши математика ва фанхои дигар, алалхусус физика хонандагон бо сохтани графики функсия дучор меоянд. Аввал хатхои рост, гипербола, парабола, сипас графики функсияхои мураккаб ва функсияхои тригонометриро месозанд. Мавзуи «Сохтани графики функсия» ва «Тахкики функсия» мураккаб буда, шавку завки на хамаи хонандагонро ба омузиши ин мавзуъ бедор мекунанд. Тахкикоти гузаронидаи мо дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумии Ч,умхурии Точикистон ошкор сохт, ки тавассути барномахои компютерй бе ягон душворй графикхои функсияхои гуногунро сохта, онхоро бо хонандагон муоина намуда, шавку хаваси эшонро доир ба мавзуи графикхо ва функсияхои онхо бедор сохтан имконпазир аст [7, с.99-109].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.