Научная статья на тему 'ОРГАНИЗАЦИЯ И ПРОВЕДЕНИЕ ВНЕКЛАССНЫХ ЗАНЯТИЙ ПО ФИЗИКЕ С ЦЕЛЬЮ РАЗВИТИЯ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ УЧАЩИХСЯ'

ОРГАНИЗАЦИЯ И ПРОВЕДЕНИЕ ВНЕКЛАССНЫХ ЗАНЯТИЙ ПО ФИЗИКЕ С ЦЕЛЬЮ РАЗВИТИЯ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ УЧАЩИХСЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
79
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА / ЭКСКУРСИЯ / ВНЕКЛАССНАЯ РАБОТА / ТВОРЧЕСКАЯ СПОСОБНОСТЬ / ЗНАНИЕ / УМЕНИЕ / НАВЫК

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мавлонов Изатулло Шашаевич, Ашуров Ашурмахмад Хусинович

Развитие творческих способностей учащихся в процессе преподавания, в том числе преподавания физики, является одной из основных задач в обучении. Для развития творческих способностей учащихся, существуют различные пути и методы. Одним из основных путей развития творческих способностей учащихся является организация самостоятельных работ творческого характера при проведении внеклассных занятий, в том числе, экскурсии по физике. В этой статье затрагивается содержание этой проблемы. В ней авторы выражают свою точку зрения по поводу методической организации самостоятельной работы творческого характера при проведении внеклассных занятий. Приводится пример задания по организации самостоятельных работ учащихся по физике во время экскурсий на набережную реки. С точки зрения авторов, организация самостоятельной работы творческого характера при проведении внешкольных занятий, в том числе экскурсий по физике, является хорошим средством развития творческих способностей учащихся. Поэтому учителя физики СОУ могут воспользоваться этим методом и методическими рекомендациями в своей практической деятельности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Мавлонов Изатулло Шашаевич, Ашуров Ашурмахмад Хусинович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATION AND CONDUCT OF EXTRACURRICULAR PHYSICS CLASSES WITH THE AIM OF DEVELOPING STUDENTS CREATIVE ABILITIES

The development of students' creative abilities in the teaching process, including the teaching of physics, is one of the main tasks of instruction. For the development of students' creative abilities, there are various ways and methods. One of the ways to develop students' creative abilities is to organize independent creative work during extracurricular activities, including guided tours of physics. This article addresses the content of this issue. In it, the authors expressed their views on the methodological organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities. An example of a task for organizing independent work during physical excursions to the embankment of a river is given. From the point of view of the authors, the organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities, including physical excursions, is a good way to develop students' creative abilities. Therefore, physics teachers of the SDA can use this method and methodological recommendations in their practical activities.

Текст научной работы на тему «ОРГАНИЗАЦИЯ И ПРОВЕДЕНИЕ ВНЕКЛАССНЫХ ЗАНЯТИЙ ПО ФИЗИКЕ С ЦЕЛЬЮ РАЗВИТИЯ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ УЧАЩИХСЯ»

ТАШКИЛУ ГУЗАРОНИДАНИ МАШГУЛИЯТХОИ БЕРУНИСИНФИ АЗ ФИЗИКА БАХ,РИ ТАШАККУЛИ КОБИЛИЯТИ Э^ОДИИ ХОНАНДАГОН

Мавлонов И.Ш., Ашуров А.%.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз вазифахои дидактикии омузиш, ин ташаккул додани кобилияти эчодии хонандагон мебошад. Дар раванди таълими физика бахри ташаккули кобилияти эчодии хонандагон роху усулхои зиёд мавчуд мебошад. Яке аз ин роххо ташкил намудани кори мустакилона бахри ташаккули кобилияти эчодии хонандагон хангоми гузаронидани машгулиятхои берунисинфй мебошад.

Бояд гуфт, ки доир ба хусусиятхои ташкили корхои мустакилона аз физика, дар адабиётхои методй [2, 3] ба таври умумй, маълумот оварда шудааст, вале доир ба ташкил намудани корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта ва хусусан, ташкил намудани корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта хангоми гузаронидани машгулиятхои берунисинфй камтар ахамият дода шудааст. Дол он ки бахри ташаккули кобилияти эчодии хонандагон хангоми гузаронидани машгулиятхои берунисинфй низ корхои мустакилона ташкил намудан мумкин аст. Бинобар хамин, мо тасмим гирифтем, роху усулхои ташкил намудани корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидоштаро хангоми гузаронидани яке аз навъхои маъмулии машгулиятхои берунисинй - саёхатхои физикй нишон дихем. Зеро саёхатхои физикй яке аз воситахои мухим бахри ташкили корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта аз физика ба хисоб рафта, мувофики барномаи таълимй [1] барои хар як зинаи омузиши курси физикаи мактабй пешбинй шудааст.

Бояд гуфт, ки корхои мустакилонае ки бахри ташаккули кобилияти эчодии хонандагон ташкил карда мешаванд, тавсифоти эчодй доранд ва аз хдмин сабаб онхоро хамчун корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта ном бурдан мумкин аст. Ташкил намудани корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта хангоми гузаронидани машгулиятхои берунисинфй аз физика ба васеъ намудани чахонбинии маърифатй-илмии хонандагон мусоидат менамоянд.

Дангоми гузаронидани хама гуна машгулиятхои берунисинфй аз физика кори мустакилонаи тавсифоти эчодидоштаро ташкил намудан мумкин аст. Барои мисол, мо дар зер ташкил намудани кори мустакилонаи тавсифоти эчодидоштаро хангоми гузаронидани саёхатхои физикй муоина менамоем.

Зимни ташкили корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта дар чараёни саёхатхои физикй чунин омилхоро бояд ба эътибор гирифт:

- баланд шудани дарачаи мушкилии супоришот;

- баркарор кардани назарияи физикй бо амалия дар шароити вокей;

- хулосабарорй ва чамъбасткунии кори мустакилона [7].

Аз тахлили хулосахои дар боло овардашуда бармеояд, ки корхои мустакилона бахри ташаккули кобилияти эчодии хонандагон, бояд ба таври системанок, аз содда ба мураккабшавии мавод чараён гирифта, дар маводи пешниходшаванда татбики амалии он бо амалия бояд инъикос карда шавад.

Хусусияти дигари ташкили корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта дар он аст, ки сатхи тайёрии математикй ва захираи дониши физикии хонандагон гуногун буда, барои байни онхо таксим кардани супоришот мушкилй эчод карданаш аз эхтимол дур нест. Инчунин, сатхи тайёрии хонандагон барои ичро намудани шаклхои гунонуни корхои мустакилона якхела нестанд. Баъзе аз хонандагон дар синф бо китоби дарсй мустакилона кор накардаанд ва мустакилона масъала хал накардаанд (ба истиснои корхои санчишй) [4]. Дамазамон, на хамаи хонандагон аз ухдаи ичрои дилхох супорише, ки аз тарафи омузгор, барои мустакилона ичро намудан пешниход карда мешаванд, мебароянд.

Омилхои зикршуда хусусияти мазмун ва методикаи рохбарй ба корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта дар чараёни саёхатхои физикй, шаклхои гуногуни машгулиятхои таълимй, ки дар доираи онхо ин корхо ташкил карда мешаванд, усулхои назорат ва гайраро муайян менамоянд.

Дар чараёни саёхатхои физикй ба ташаккулёбии фикронии назариявй ва махорати аз назарияи умумй (бо методи дедуктивй) ба фикрронию хулосабарории чузъй ноил гаштани хонандагон, диккати асосй додан зарур аст. Навъхои гуногуни корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта, ки хонандагон дар чараёни саёхатхои физикй

и^о мекунанд, бояд пypмахсyлy самаpанок бошанд ва бо саpфи ками вакт ичpо шаванд [5, б].

акнун, даp мисоли мyшаххас методикаи ташкил каpдани коpи мустакилонаи тавсифоти эчодидоштаpо даp чаpаëни саëхати физикй ба сорили даpë пешниход менамоем.

Мавpиде, ки хонандагон ба сорили даpë меоянд, pохбалад диккати онхоpо ба мохихое, ки даp наздикихои сохил шино мекунанд ва инчунин обсабзхо pавона каpда, чунин сyпоpишоти тавсифоти эчодидошта пешниход менамояд [5, 6]:

1. Ба шакли мох;и%о диктат диуед. Чаpо мохихо чунин шакл доpанд? (Чавоб. Чyнин шакл дошmани моуиуо уангоми уаракаmи онуо дар об баури кам кардани мyкlовимаmи он мyсоидаm мекунад) (Даp ин чо баъдан чавоби хонандагон оваpда мешаванд).

2. Мушохида кунед. Oë хангоми хаpакат мавкеи канотхои мохй таFЙиp меëбанд ë на? (Чавоб. ^ангоми уаракаm мавкеи каноmуои моуй mагйир меё'банд, зеро моуиуо Kаноmуои xyдро ба уаракаm дароварда, mавассymи болуо ба об mаъсири мymакобил карда, уамин mарик аз об mела мехуранд. Мавриди mез уаракаm кардан, моуиуо каноmуои xyдро ба mанаашон зич мекунанд, ки ин баури кам кардани мyковимаmи об мyсоидаm менамояд).

3. Oзмоиш гyзаpонида гуед, ки мох^о даp даст нигох доштан осон аст ë мушкил? Чаpо мушкил аст? (Чавоб. Моуиро дар даcm нигоу дошmан мушкил аcm, чунки mанаи он бо моддаи луобй пушида шудааcm, ки ин модда соишро кам карда, бадани моуиро лагжонак мекунад).

4. Пояи pастанихои обиpо, ки нисфаш даp даpyни об асту нисфи дигаpаш беpyн аз об, мушохида каpда гуед, ки он даp назаpатон чй гуна мушохида менамояд? (Пояи ин ра^аниуо гyë шикала ë каmшyда менамоянд). Ш^хаш поëнтаp.

5. Пояи pастанихои обй ва pастанихои даp сохил сабзандаpо мушохида каpда, онхоpо мукоиса кунед. Oнхо чй фаpкият доpанд ва баpои чй? (Пояи pастанихои обй назаp ба pастанихои даp сохил сабзанда боpиктаpанд, чунки онхоpо даp об кувваи «болотеладиханда» нигох медоpад).

Чунин озмоишх,о гузаронед: 1. Ба ягон нуктаи сатхи оби оpомдоштаи даpë сангчаеpо паpтофта, онpо мушохида кунед. Гyед, ки Шумо чиpо мушохида каpдед? (Хднгоми ба оби оpом паpтофтани сангча, аз нуктаи афтиши он ба хаp таpаф мавч пахн мешавад).

2. Гуед, ки оë ягон баpг ë хаси даp сатхи мавчи pyйи об мавчудбуда, ба ягон таpаф чой иваз мекунад ë на? Ч,авобатонpо даp тачpиба санчед. (Oдатан хонандагон чавоб медиханд, ки баpг ë хаси даp сатхи мавчи pyйи об мавчудбуда, ба самти пахншавии мавч чой иваз мекунанд, вале онхо озмоиш гyзаpонида, баpъакси инpо мебинанд. Oзмоиш нишон медихад, баpг ë хас даp сатхи об чой иваз накаpда, даp чояш лаппида меистанд).

3. Даp каъpи оби наздикихои сохил сангхои на он кадаp калон мавчуданд. Ягон асои pости чyбинpо гиpифта кушиш кунед, ки нуги асоpо ба яке аз сангхои зеpи об pасонед. Инpо хаминчо кайд каpдан чоиз аст, ки ин коppо ба осонй ичpо намудани хонандагон Fайpиимкон аст. Хонандагон хаpчанд кушиш кунанд, хам аз ухдаи ин коp баpомада наметавонанд. Гаpчанде онхо дypyст нишон гиpифта, нуги асоpо ба ягон самт pавона кунанд хам, вале ба он pасонида наметавонанд. Сабаби ин даp чист? (Чавоб. Сабаби ин ва сабаби шикала ë каmшyда ба назар намудани пояуои ра^аниуои обй, ин шикали нури рушной уангоми аз об ба уаво гyзашmан аcm).

4. Гуед, ки сангеpо даp дохили об баpдоштан осон аст ë даp сохил? Ч,авобатонpо даp тачpиба санчед ва асоснок кунед. (Чавоб. Сангро дар доxили об бардошmан оcонmар аcm, чунки дар ин маврид кувваи «болобурд» (кувваи арxимедй) ё'ри мераcонад. Хонандае ягон тнгро гирифmа, аввал дар œyrn онро мо м^н боло мебардорад ва боз уамон тнгро дар доxили об ба уамон баланди бардошmа, ба дуру^ии цавоб боварй уотл мекунад).

5. Ба сатхи оби даpë бодиккат нигох кунед. Сатхи оби даpë хамвоp аст. Гуед, ки оë он уфукист? (Чавоб. Не, уфукй неcm. Агар он уфукй мебуд, он гоу оби дарë цорй намешуд).

6. Ба чаpаëни оби даpë бодиккат нигох каpда гуед, ки даp кадом нуктаи он сypъати Чоpишавии об здад аст: даp наздикии сохил ë даp кисми мобайнии он? Ч,авобатонpо даp тачpиба санчед ва онpо шаpх дихед. (Чавоб. Сyръаmи цоришавии об дар к^ми мобайнии дарë зиëдmар аcм). Баpои санчидани чавоб хонандагон чунин озмоиш мегyзаpонанд: ду хонанда 25-30 м аз хонандагони дигаp ба самти мукобили чаpаëни оби даpë боло pафта, даp фосилаи баpобаpи вакт хаp яке (яке ба оби наздикии сохил, дигаpе ба кисми мобайнии даpë) ду шохчаи чубини хyшкpо ба pyйи об мепаpтоянд. Хонандагони дигаp мушохида мекунанд, ки чуби даp кисми мобайнии даpë паpтофташyда тезтаp хаpакат

карда, аз назди онхо назар ба чуби дар канори дарё партофташуда тезтар мегузарад. Хонандагон сабаби кам шудани суръати чоришавии обро мефахмонанд.

7. Акнун гуед, ки дар кисми мобайнии дарё шино кардан осонтар аст ё дар кисми канории он? (Ч,авоб. Дар кисми канории дарё (наздикии соуил) шино кардан осонтар аст, чунки суръати цоришавии об дар наздикии соуил кам аст).

8. Акнун биёед, такрибан хам бошад, суръати чараёни оби дарёро муайян кунем. Барои ин чй кор кардан лозим аст? (Барои муайян кардани чараёни оби дарё чунин рафтор мекунанд: дар сохил ду нишона мегузоранд. Масофаи байни ду нишонаро чен карда, кайд мекунанд. Аз нишонае, ки дар кисми болоии чараёни оби дарё вокеъ аст, ягон лавхаи чубинро ба кисми мобайнии оби дарё партофта, бо баробари ба об задани он хисоби вактро (тавассути сониясанч) огоз мекунанд. Мавриди аз назди нишони дуюм гузаштани лавхаи чубин, вактро ба хисоб мегиранд. Пас аз он масофаи тайкардаи лавхаи чубинро (масофаи байни нишонахоро) ба вакти харакати он таксим намуда, суръати чоришавии обро хосил мекунанд).

9. Гуед, ки дар кадом кисми дарё фишори об зиёдтар аст: дар мобайн ё дар наздикии сохил? (Ч,авоб. Фишори об дар кисми мобайнии дарё зиёдтар аст, чунки чукурии каъри об дар мобайни дарё назар ба наздикии соуил зиёдтар мебошад ва фишори моеъ (об) бо афзудани чукури меафзояд).

Пас аз он, ки хонандагон оббозй карда, ба сохил мебароянд, ба онхо пешниход намудани чунин супоришхо бамаврид аст:

1. Гуед, ки сатхи болоии об гармтар аст ё сатхи поёнии он? Чдвобатонро дар амал санчед ва шарх дихед. (Ду хонанда харорати обро дар сатхи болоии об ва сатхи поёнии он ба хароратсанч чен карда, натичахои ченкуниашонро чунин шарх медиханд: аз сабаби он ки зичии оби гарм назар ба зичии оби хунук камтар аст, бинобар уамин оби гарм дар кабати болои цойгир мешавад).

2. Дозир хамаатон оббозй карда, аз об ба сохил баромадед. Акнун гуед, ки чаро гарчанде хавои сохил гарм бошад хам, хангоми аз об баромадан, Шумо худро хунукхурда хис кардед, хатто аз хунукй ларзидед? (Ч,авоб. %ангоми ба хушки баромадан оби бадани инсон мунтазам бухор шуда, оби бухоршудаистода як кисми гармиро бо худ мебарад. Аз уамин сабаб, уарорати бадани одам паст шуда, одам худро хунукхурда уис мекунад).

3. Гуед, ки барои чй дар фасли тобистон харорати об дар обанборхои кушод (бахрхо, кулхо, дарёхо) хамеша аз харорати хавои атроф пасттар аст? (Ч,авоб. Об моеи зудбухоршаванда буда, мунтазам бухор шуда меистад ва дар раванди бухоршави уамон молекулауое, ки энергияи кинетикиашон нисбатан зиёдтар аст, аз сатуи об канда шуда мешаванд. Бинобар уамин, энергияи дохилии об кам ва уарораташ паст шуда меистад).

Ба акидаи мо, ташкили мусалсали корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидошта хангоми гузаронидани саёхатхои физикй бахри баланд бардоштани савияи дониш, ташаккули кобилияти эчодй, махорат ва малакахои амалии хонандагон ёрй мерасонад. Аз ин ру, омузгорони фанни физикаи МТМУ метавонанд, хангоми гузаронидани саёхатхои физикй, ва умуман дар хама гуна шаклхои машгулиятхои берунисинфй аз физика корхои мустакилонаи тавсифоти эчодидоштаро ташкил намоянд.

АДАБИЁТ

1. Барномаи физика барои синфхои 7-11-и мактабхои тахсилоти умумй. - Душанбе: Матбуот, 2004. - 46 с.

2. Дикова Л.О. О самостоятельной работе учащихся. // Физика в школе, 1979, №1, С. 81-82.

3. Рева Ю.В. Самостоятельная работа учащихся. // Физика в школе, 1981, №3, С. 46-50.

4. Умаров У.С., Мавлонов И.Ш. Ташкили кори мустакилонаи тавсифоти эчодидошта дар машгулиятхои лабораторй. // Мачмуаи «Маводи конференсияи илмй - методии чумхуриявй дар мавзуи «Проблемахои муосири илмхои табий-математика ва таёрии касбй - методии муаллимон». - Душанбе : ДДОТ, 2013, С.67-68.

5. Умаров У.С., Рачабов У.Х. Корхои беруназсинфй аз физика. Васоити методй. - Душанбе, ДДОТ, 2006. - 192 с.

ОРГАНИЗАЦИЯ И ПРОВЕДЕНИЕ ВНЕКЛАССНЫХ ЗАНЯТИЙ ПО ФИЗИКЕ С ЦЕЛЬЮ РАЗВИТИЯ ТВОРЧЕСКИХ СПОСОБНОСТЕЙ УЧАЩИХСЯ

Развитие творческих способностей учащихся в процессе преподавания, в том числе преподавания физики, является одной из основных задач в обучении. Для развития творческих способностей учащихся, существуют различные пути и методы. Одним из основных путей

развития творческих способностей учащихся является организация самостоятельных работ творческого характера при проведении внеклассных занятий, в том числе, экскурсии по фиЗике. В этой статье затрагивается содержание этой проблемы. В ней авторы выражают свою точку зрения по поводу методической организации самостоятельной работы творческого характера при проведении внеклассных занятий. Приводится пример задания по организации самостоятельных работ учащихся по физике во время экскурсий на набережную реки. С точки зрения авторов, организация самостоятельной работы творческого характера при проведении внешкольных занятий, в том числе экскурсий по физике, является хорошим средством развития творческих способностей учащихся. Поэтому учителя физики СОУ могут воспользоваться этим методом и методическими рекомендациями в своей практической деятельности.

Ключевые слова: самостоятельная работа, экскурсия, внеклассная работа, творческая способность, знание, умение, навык..

ORGANIZATION AND CONDUCT OF EXTRACURRICULAR PHYSICS CLASSES WITH THE AIM OF DEVELOPING STUDENTS CREATIVE ABILITIES

The development of students' creative abilities in the teaching process, including the teaching ofphysics, is one of the main tasks of instruction. For the development of students' creative abilities, there are various ways and methods. One of the ways to develop students' creative abilities is to organize independent creative work during extracurricular activities, including guided tours of physics. This article addresses the content of this issue. In it, the authors expressed their views on the methodological organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities. An example of a task for organizing independent work during physical excursions to the embankment of a river is given. From the point of view of the authors, the organization of independent work of a creative nature during extracurricular activities, including physical excursions, is a good way to develop students' creative abilities. Therefore, physics teachers of the SDA can use this method and methodological recommendations in their practical activities.

Keywords: independent work, excursion, extra-curricular work, creative ability, knowledge, skill, skill.

Сведения об авторах:

Мавлонов Изатулло Шашаевич - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 918 14 64 10.

Ашуров Ашурмахмад Хусинович - ассистент кафедры методики преподавания физики Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, город Душанбе, район И. Сомони, проспект Рудаки 121. Тел.: (+992) 93 80780 81.

About the authors:

Mavlonov Izatullo Shashaevich - Assistant of the Chair of Physics Teaching Methodology of the Tajik State Pedagogical University named by S. Ayni. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue, 121. Tel.: (+992) 918 14 64 10. Ashurov Ashurmahmad Husinovich - Assistant of the Chair of Physics Teaching Methodology of the Tajik State Pedagogical University named by S. Ayni. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue 121. Tel.: (+992) 93 807 80 81.

УДК: 372.8 (575.3)

ХУДОМУЗИ ОМИЛИ МУ^ИМИ РУШДИ МАХ,ОРАТИ КАСБИИ ОМУЗГОР

КорвонбековаИ.

Пажуишго^и рушди маориф Академияи та^силоти Тоцикистон

«Равшанкунандаи хиради башар ва афрузандаи машъали илму донишу тавонои- омузгор, муаллим ва устод аст»

Эмомали Ра^мон

Арзёбй шудани сохаи маориф хамчун сохаи афзалиятнок ва калидй аз чониби Асосгузори сулху Вахдати миллй-Пешвои миллат, Президенти Ч,умх,урии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон, вокеан ба рушди устувор ва пешравии соха фазои мусоид фарохам овард. Пешрафти устувори иктисодй, таквияти неруи инсонй, истифодаи навгонию бозсозии тамоми сохахои хочагии халки кишвар, бахусус, дар самти татбики ислохоти маориф икдоми арзишманд махсуб меёбад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.