Научная статья на тему 'СПОСОБЫ РАЗВИТИЯ ЛИЧНОСТНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ДЕТАЛЕЙ ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУКПО МАТЕМАТИКЕ'

СПОСОБЫ РАЗВИТИЯ ЛИЧНОСТНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ДЕТАЛЕЙ ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУКПО МАТЕМАТИКЕ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
227
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБРАЗОВАНИЕ / КАЧЕСТВА / ЛИЧНОСТЬ / ПРОЦЕСС / УРОК / МАТЕМАТИКА / ЮНЫЕ ШКОЛЬНИКИ / ВНЕКЛАССНАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / РАЗВИВАЮЩИЕ ИГРЫ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Бегимов Хусен Худоярович

Изучение естествознания способствует углублению и развитию математических знаний, приобретаемых юными студентами, самостоятельному выполнению внеклассных и практических заданий и решению примеров и задач естествознания на уроках берет. Затем, в результате всестороннего обучения и развития младших школьников, понимание простейших понятий естествознания, таких как: информация о твердых телах, жидкостях, газах, весе и объеме, информация о природных явлениях, таких как тепловое расширение, испарение, пар, теплопередача и так далее. Конечно, невозможно дать полную информацию об этих понятиях и событиях на этих занятиях, объяснить их суть и связь, но в любом случае познакомить учеников с этими событиями, особенно рассказывая интересные истории, демонстрируя простые интересные эксперименты в наукам так далее. Таким образом, возникает интерес юных школьников к естественным наукам как науке, и они в определенной степени подготовлены к изучению естественных наук [5]. Анализ учебных программ и учебников по естественным наукам, математике, технике (трудовое воспитание) и т. д. Показал, что при изучении этих предметов юные студенты знакомятся с естественными науками, демонстрируя интересный опыт, рассказывая истории и интересные легенды может быть сформирован…. Учитель, как человек, заботящийся о маленьких детях в начальной школе, стремится к тому, чтобы его ученики были достойны времени как с точки зрения знаний, так и с точки зрения поведения. Она эффективно использует новые формы и методы обучения для улучшения знаний своих учеников. Принцип высокой чувствительности к игре - один из принципов активизации младших школьников на уроках. Сильное чувство игры часто используется во внеклассной деятельности детей младшего и среднего школьного возраста. Игра тесно связана с трудовой, образовательной, художествен ной, эстетической и спортивной деятельностью детей раннего возраста. Учитель должен следить за тем, чтобы внеклассные занятия младших школьников всегда были веселыми и интересными… Опыт показывает, что систематическая организация игр в классе и вне его развивает у учащихся чувство командной работы и побуждает их давать четкие, сжатые и громкие ответы на вопросы. Связывание обучения с приобретением знаний и развитием представлений учащихся, повышение теоретического уровня знаний и развитие навыков применения знаний на практике, приобретение необходимых навыков, базовых принципов в начальных классах общеобразовательных школ, лицеев, гимназий, изучение математики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WAYS OF PERSONAL CHARACTERISTICS DEVELOPMENT OF ELEMENTARY SCHOOL STUDENTS WHEN STUDYING THE DETAILS OF NATURAL SCIENCES IN MATH

The study of natural science contributes to the deepening and development of mathematical knowledge acquired by young students, independent performance of extra-curricular and practical tasks and solving examples and problems of natural science in the classroom beret. Then, as a result of the comprehensive teaching and development of younger students, an understanding of the simplest concepts of natural science, such as: information about solids, liquids, gases, weight and volume, information about natural phenomena such as thermal expansion, evaporation, steam heat transfer and so on. Of course, it is impossible to give complete information about these concepts and events in these classes, to explain their essence and connection, but in any case, to acquaint students with these events, especially by telling interesting stories, demonstrating simple interesting experiments in science etc. Thus, young schoolchildren are interested in the natural sciences as a science, and they are, to a certain extent, prepared for the study of natural sciences [5]. Analysis of curricula and textbooks in natural sciences, mathematics, technology (labor education), etc. He showed that when studying these subjects, young students get acquainted with the natural sciences, demonstrating interesting experience, telling stories and interesting legends. can be formed…. The teacher, as a person caring for young children in primary school, strives to ensure that his students are worthy of the time both in terms of knowledge and in terms of behavior. She effectively uses new forms and methods of teaching to improve the knowledge of her students. The principle of high sensitivity to the game is one of the principles of activating younger students in the classroom. The strong sense of play is often used in the extracurricular activities of primary and secondary school children. The game is closely related to the labor, educational, artistic, and aesthetic and sports activities of young children. The teacher should make sure that the extracurricular activities of younger students are always fun and interesting. Experience shows that the systematic organization of play in and outside the classroom develops a sense of teamwork in students and encourages them to provide clear, concise and loud answers to questions. Linking learning with the acquisition of knowledge and the development of students' ideas, increasing the theoretical level of knowledge and developing the skills of applying knowledge in practice, acquiring the necessary skills, basic principles in the primary grades of secondary schools, lyceums, gymnasiums. studying mathematics.

Текст научной работы на тему «СПОСОБЫ РАЗВИТИЯ ЛИЧНОСТНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНОЙ ШКОЛЫ ПРИ ИЗУЧЕНИИ ДЕТАЛЕЙ ЕСТЕСТВЕННЫХ НАУКПО МАТЕМАТИКЕ»

transmitted to students in secondary schools, activates teaching methods, and focuses on the use of complex forms of educational organization ( training), ensuring the unity of the educationalprocess in a pedagogical university

Keywords: credit, credit system, intersubject communications, networks, thematic, posture, students, future teachers, secondary schools, training of future teachers, educationalfunctions, subject.

Сведение об авторе:

Баротзода Камолиддин Ашур — доцент кафедры общая биология и методика преподавание биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934050446.

About the autor:

Barotzoda Kamoliddin Ashur - Associate Professor of the Department of General Biology and Teaching Methodology Biologists of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 934050446.

ро^ои ташаккул додани хислат^ои шахсии хонандагони синф^ои ибтидой зимни омузиши чузъиёти фащои табий дар машгулиящои математика

Бегимов Х.Х

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Ташаккул додани шавку хаваси хонандагони хурдсол ба омузиши фанхри табий, асосан рангами омузиши математикаи синфхои ибтидой амали мегардад. Омузиши фанхои табий барои амик ва инкишофёбии донишхои математикии аз худ намудаи хонандагони хурдсол мусоидат карда, барои мустакилона ичро намудани супоришоти корхои беруни- синфию амалй ва халли мисолу масъалахо доир ба фанхои табий дар синфхои ибтидой кумак мерасонад.

Омузиши мусалсали фанхои табий дар муассисахои тахсилоти миёнаи умумй аз синфхои ибтидой сарчашма мегирад. Баъдан, дар натичаи таълим ва инкишофи хаматарафаи мактаббачагони хурдсол тасаввурот доир ба мафхумхои оддитарини фанхои табий, ба монанди: маълумот дар бораи чисмхои сахт, моеъ, газхо, вазн ва хачми чисмхо, маълумот доир ба ходисахои табий ба монанди аз гармй васеъшавии чисмхо, бугшавй, гармигузаронй ва гайра табдил меёбанд. Албатта, дар ин синфхо доир ба ин мафхуму ходисахо маълумоти пурра додан, мохият ва робитаи байни онхоро фахмондан гайриимкон аст, лекин ба хар хол хонандагонро бо ин ходисахо шинос намудан, махсусан бо ёрии накл кардани ривояту хикояхои ачоиб, намоиш додани тачрибахои оддии шавковари фанхои табий ва гайра аз манфиат холй нест. Бо ин рох шавку хаваси мактаббачагони хурдсол ба фанхои табий хамчун илм пайдо мешавад ва онхо то як андоза ба омузиши фанхои табий тайёр хам мешаванд [5].

Тахлили барномахои таълимй ва китобхои дарсии табатшиносй, математика, технология (таълими мехнат) ва гайрахо нишон доданд, ки хангоми омузиши ин фанхо мактаббачагони хурдсолро ба фанхои табий шинос намуда, бо нишон додани тачрибахои шавковар, накли хикоя ва ривоятхои ачоиб шавку хаваси онхоро ба ин фанхо ташаккул додан мумкин аст.

Хангоми омухтани фанни табиатшиносй дар синфхои ибтидой хонандагон дар бораи баъзе чузъиётхои фанхои табий тасаввуроти аввалин хосил мекунанд, ки ин барои ташаккулёбии шавку хаваси мактаббачагони хурдсол ба омузиши фанхои табий шароити мусоид фарохам меорад. Масалан, дар китоби дарсии табиатшиносй барои синфи 1V мавзуъхое вомехуранд, ки бештар ба фанхои табий дахл доранд. Барои омузонидани ин мавзуъхо ба омузгор зарур аст, ки ин донишхои физикиро азхуд кунад: чисм ва модда; осмони ситоразор; чисмхои осмонй; Офтоб-манбаъи равшанй; ростхатта пахн шудани рушной; сайёрахо; харакати Замин дар гирди Офтоб; парвози аввалин ба коинот; чирмхои осмонй харакат доранд?; Мох-радифи табиии Замин; радифони маснуъи Замин; хаво гармиро чй тавр мегузаронад?; хаво аз гармй ва хунукй чй тагйирог мебинад?; хавои гарм боло мебарояд; пайдоиши абр ва боришот; шамол; тагйироти боду хаворо чй хел меомузанд?; фатхи фазо ва кайхон; се холати об; чаро шиша кафид?; аз об истифода бурдани инсон, сузишворй ва гайрахо.

Хамин тарик; рохх,ои баланд бардоштани сатхи донишхои табии хонандагон аз зерин иборат аст, аз: а) баркароркунии робитаи байни фанхои табий ва математикаи синфхои ибтидой; б) ташкили бозихои шавковар тамоюли табии дошта дар раванди таълими математикаи синфхои ибтидой; в) ташкили корхои берунидарсй аз математикаи синфхои ибтидой; г) ташкили махфилхои шавковарй тамоюли табий-математикй дошта дар синфхои ибтидой.

Роххои боз хам баланд бардоштани сатхи донишхои мактаб- бачагони хурдсол ва самаранокии ташаккулёбии шавку хаваси онхо доир ба фанхои табий дар синфхои ибтидой хангоми омузиши математика самаранок гардад, агар: а) муайян намудани мачмуи корхо бо мактаббачагони хурдсол бахри бедор ва тарбия намудани шавку хаваси онхо бо омузиши фанхои табий ба рох монда шавад; б) ташкил наму-дани дарсхои муштарак табиатшиносй, математика, технологияи амалй ва хоказохо воситаи хуби бедор ва

тарбия намудани шавку хаваси хонандгони хурдсол бо омузиши фанхои табий муайян карда шавад; в) ташкил ва гузаронидани машгулиятхои амалй, тачрибавй ва беруни- синфй аз фанхои табий барои мактаббачагони хурдсол дар синфхои ибтидой хангоми омузиши математика мукаррар карда шавад; г) сама- ранокии роху методх,ои ташкили корхои мустакилона аз математика озмоиш шавад [7].

Омузгор нисбат ба тарбияи солими насли наврас шахси масъул ва дар назди чамъият вазифадор мебошад, вале барои он ки тарбияи солими навнихолон шикаст наёбад, худи эшон солимфикр, бомехр, чуянда ва мушкилкушои пешаи худ бошад, асрори нихони касбашро аз халк ва бузургон омузад.

Омузгор хамон вакт ба максади дар пеш гузоштаи худ ноил мегардад, ки мазмун ва мундаричаи хар машгулияташро ба зехни шогир- дон расонад, то онхо минбаъд дарси навбатиро бесаброна интизор гарданд. Ба кавле хонанда зарф нест, ки мо онро бо об пур кунем, балки шамьест, ки онро бояд биафрузем. Аз ин ру, истифодаи роху методх,ои нави таълим барои баланд бардоштани сифати таълим шарти мухим аст.

Роххои боз хам ахамиятноку диккатчалбкунанда намудани дарс вучуд доранд. Масалан: харитаи рохро пеши назари хонанда меоварем, ки нияти кучо рафтанро дорад ва чй кадар вакт барои он лозим аст. Ин ба ин ба шогирдон имкон медихад, ки худро ба раванди таълим то андозае чалбшуда эхсос намоянд, агар: а) бештар дастур ва маводи аёнии мувофик истифода бурда мешавад; б) кушиш кардан лозим аст, ки мисолхо аз хаёти худи хонандагон бошанд.

Ангезиши зехнй-методи зуд чамъ намудани ахбор, вобаста ба сис- тема фикри хонандагони хурдсол мебошад. Ин метод барои эчод на-мудан ва тавлиди фаврии андеша ахамияти калон дорад. Одатан, барои татбики ин метод 5-10 дакика вакт сарф мешавад. Бар замми ин, он хавасмандкунанда, фаъол кунандаи раванди таълим ва методи пешкадам мебошад. Муваффакияти ангезиши зехн аз риояи ду меъёри асосй вобаста аст. Якум гурух метавонад, хангоми ичрои амали якчоя гшхоро нисбат ба амали инфиродй дар сатхи баланд офарад. Ин барои он чунин сурат мегирад, ки шяи санчида нашуда, метавонад дар гурух мухокима ёфта, хубтар коркард шавад. Тибки меъёри дуюм барои коркарди шяи нав бояд фазои озод ва дустона хукмфармо бошад.

Кридахои «ангезиши зехн»: а) хама иштирок мекунанд; б) хама гуна танкид манъ аст, баёни фикр бе шархдихй кабул карда мешавад;

в) хавасманд кардан барои гояхо; г) фикрхо навишта мешаванд ва тамоми чараён ба таври фаврй мегузарад.

Ангезиши зехн дуруст ташкилкардашуда се давраи мухимро дар бар мегирад:

1. Масъалагузорй - дар мархилаи аввалан масъала бояд возех ва мухтасар ифода ёфта бошад. Иштирокдорон барои муайян намудани баранда ва таксимоти накшхои дигар вобаста ба масъалаи гузошташуда ва тарзи гузаронидани ангезиш интихоб карда мешавад.

2. Тавлиди фикр - мархилаи асосй, ки дар аксари мавридхо муваф- факият аз он вобаста аст. Аз ин ру, риояи коидахои ин мархила нихоят зарур аст: а) асосан - шумораи фикрронй - бемахдудият рох дода нашавад; б) пурра манъ кардани танкид ва тамоми шакли баходихй ба фикрхои баёншуда, чунки баходихй фикрро аз масъалаи асосй дур бурда, майли эчод карданро бархам медихад; в) фикрхои гайриоддй ва хатто бемаънй хам маъкул дониста мешаванд; г) хама намуди фикр бо хам пайваст шуда, фикри хубе тавлид меёбад.

3. Гурухбандй, интихоб ва баходихй ба фикрхо-ин мархиларо аксар вакт фаромуш мекунанд, вале махз хамин мархила имкон медихад, ки шяхои то андозае арзишмандро чудо намуда, натичаи нихоии ангезиши зехнро бахо дихем. Дар ин мархила, бар хилофи мархилаи дуюм, баходихй махдуд карда намешавад, баръакс маъкул дониста мешавад. Методхои тахлил ва баходихии гояхо метавонанд гуногун бошанд. Муваффакияти ин мархила аз он вобаста аст, ки то чй андоза иштирок- дорон интихоби меъёр ва баходихии гояхоро як хел мефахманд.

Мувофики талаботи «Равияхои асосии ислохоти мактаби маълу- чорсола, ки кудакон аз синни 7-солагй ба тахсил шуруъ мекунанд, дигар- гунихои чиддй ба назар мерасад. Мувофики барномаи таълим ба омуз- горони ояндаи синфхои ибтидой дар курси математика хал кардани як катор масоили мухими таълимй-тарбиявй пешбинй шудааст.

Барномахои математика дар синфхои ибтидой бахри хонандагон- ро ба донишу махорату малакахои барои мустакилона хал намудани масъалахои нави таълимй ва амалй зарурбуда мусаллах намудан, тарбияи мустакилй ва ташаббускорй, мехнатдустй, хисси масъулият, суботкорй дар бартараф карда тавонистани душворихо имкониятхои калон фарохам меоварад. Ичрои корхои амалй дар дар ду шакл: чен кардан ва бо ёрии хаткашак кашидани порчахо, инчунин ёфтани суммахои дарозихои тарафхо ва масохати секунчаву росткунчаю, квадрат чараён мегирад.

Ошкор намудани маънои амалхои арифметикй, тавассути масъ- алахое, ки бо як амали арифметикй хал карда мешаванд, алокаманд аст. Х^алли чунин масъалахо дар барномаи хар як соли тахсил пешбинй шудааст, ки имконияти тарбиявии зиёд дорад.

Мувофики талаботи барномаи таълими математика ба хамаи хонан дагон мустакилона ёфта тавонистани рохи халли масъалаи пешниход- шударо омузонидан лозим аст. Шогирдон бояд тадричан

роххои умумии ба халли мисолу масъала огоз намуданро азхуд намоянд. Мухим он аст, ки хонандагони синфхои ибтидой дар рафти кор бо масъалахо аз руйи супоришхои гуногуни омузгор мустакилона тартиб додани мисолу масъалахоро машк кунанд. Масъалахои тартибдодаи онхо бояд хаётй бошанд. Тартиб додан ва хал кардани чунин масъалахо, на танхо барои бехтар фахмидани хусусиятхо, сохт ва роххои халли навъхои гуногуни онхо, балки барои инкишофи хаёлоти эчодии хонандагон, васеъ шудани доираи дониши эшон, мустахкам намудани робитаи таълим ба хаёт мусоидат менамояд.

Бар замми ин, дар барномаи таълими имкониятхои ба рох мондани робитаи байнифаннй хангоми таълими математика, технологии амалй ва инкишофи нутки хонандагон пешбинй шудасту вазифаи омузгор аз он иборат аст, ки ин робитаро дар дарсхо амалй гардонад.

Омузгор хамчун шахси мунису гамхори кудакони хурдсол дар синфхои ибтидой кушишу захмат ба харч медихад, то ки шогирдонаш чй аз чихати дониш ва чй аз чихати рафтору кирдор сазовори давру замон бошанд. Вай барои баланд бардоштани савияи дониши шогирдаш аз шаклу методхои нави таълим самаранок истифода мебарад. Принсипи хиссиёти баланд ба бозй яке аз принсипхои фаъолгардонии мактаббача- гони хурдсол дар дарс мебошад. Хиссиёти баланд ё ин ки хаёлпарастй ба бозй дар корхои берунисинфии мактаббачагони хурдсол ва синни миё- наи мактабй васеъ истифода бурда мешавад. Бозй бо фаъолияти мехнатй, маърифатй, бадей, эстетикй ва варзишии кудакони хурдсол робитаи зич дорад. Омузгор бояд кушиш ба харч дихад, ки машгулиятхои беруни- синфии кудакони синни хурди мактабй хамеша хурсандиовар бошаду онхоро ба шавк оваранд.

Хонандагони синни хурди мактабй дар бозихои варзишй, эчодкорй иштирок мекунанд, ва барои онхо махсусан бозии эчодй хеле писанд аст. Хонандагони синфхои ибтидой дар бозихо хамеша фаъолияти эчодй доранд. Эшон ба бозй иштирок карда, баъзан равиш ва коидахои онро тагйир медиханд, яъне дар як маврид онхо хам муаллиф ва хам ичро- кунандаи бозй мебошанд. Зимни бозй онхо бо хамсолони худ хамчун муайянкунандаи меъёрхои муносибатхои ахлокй пайравй карда, афкори коллективро ба рохбарй мегирад ва дар заминаи ин дар онхо малакахои ичтимой ба монанди: мустакилият, кобилияти ба гурух пайравй кардан ва ба он хамкорй кардану хамрох шудан, изхори хамдардй намудан ба аъзоёни гурух, ташаккул меёбад [8].

Мактаббачагони хурдсол якчоя бозй карда, бояд ба талаботи ахли гурух итоат кунанд. Дар чараёни бозихои коллективона хар як хонанда кушиш мекунад, ки имконияту лаёкати худро нишон дихад, то ин ки омузгор аз бозиаш каноатманд шуда, ба у бахои сазовор дихад. Дар рафти бозй хонандагон хислатх,ои неки инсонй ба монанди хамкорй, ёрии байни хамдигариро азхуд мекунанд. Бозй ба инкишофи диккат ва хотираи ихтиёрии хонандагон мусоидат мекунон ба бозй нигаронида бештар ба хотир мегирад ва дар хотир нигох медорад. Бозй аз мактаб- бачагони хурдсол максаднокй, мутамарказияти диккат ва хотираи ихтиёриро талаб мекунад. Бозй ба инкишофи нутки мактаббачагони хурдсол таъсири мусбат мерасонад, зеро дар чараёни бозй хар як кудак бо дигарон муоширати нутки баркарор мекунад ва хиссу хохиши дигаронро дарк мекунад. Зимни бозй кобилияти кудак инкишоф меёбад. Масалан, тавассути бозй кудак истифодаи амалхои мукоиса, тахлил, таркиб ва чамъбасткуниро ёд мегирад.

Бозй хам ба инкишофи идрок, диккат, тафаккур ва хам хаёлу хиссиёти кудак таъсири мусбат мерасонад. Бозихои тавсифоти таълими- дошта, дар хар як дарси синфхои ибтидой истифода бурда мешаванд. Омузгороне, ки эчодкор ва махорати хуби омузгорй дошта, роххо ва тарзхои ташкил намудани бозихоро барои баланд бардоштани савияи дониш, чахонбинии илмии шогирдонаш ташкил карда метавонад.

Бозихои математикй дар дарс ва берун аз он ташкил карда меша- ванд. Бозихо барои мактаббачагони хурдсол, хусусан, барои хонанда- гони синфхои ибтидой зарур аст. Бозихои математикй яке аз воситахои хуби таълиму тарбияи мактаббачагони хурдсол ба шумор рафта, онхо ба максади мустахкамкунии дониши хонандагон оид ба маводи омухташуда ва аз нав истифода карда мешаванд.

Бозихои математикй барои муайян кардани максади хар як мисолу масъала ба хонандагон ёрии калон мерасонанд. Бозй давоми раванди омузиш буда, барои ба фанни математика шавку хавас пайдо кунонидан ва бартараф намудани хатохои хонандагони хурдсол ёрй мерасонанд ва малакаи хисобкунии онхоро афзун мегардонанд. Мохияти тарбиявии бозихои математикй хеле калон аст. Бозихои математикй хонандагонро барои боинтизом шудан равона мекунанд, зеро хар як бозй галаба кардан ва ба коидахои ичрои бозй риоя карданро такозо мекунад. Хонандагоне, хастанд, ки дар дарс омузгор ба онхо якчанд маротиба танбех медихад, вале хангоми бозй рафтору кирдори онхо тамоман дигар мешавад. Хонандагоне хастанд, ки бисёр шармгинанд, ин гуна хонандагон хусусан, дар синфхои якуми муасисахои тахсилоти миёнаи умумии деха зиёданд. Онхо мавзуъхоро гарчанде донанд хам, вале ба саволхои омузгор чавоб намедиханд.

Тачриба нишон дод, ки хангоми дарс ва берун аз он ба таври мусалсал ташкилу гузаронидани бозихо ба хонандагон хисси коллек- тивона кор карданро тарбия намуда, онхоро барои ба саволхо чавобхои фахмо, бурро, бо овози баланд доданводор месозад. Алокаманд кардани таълиму тарбия азхуд намудани дониш ва инкишоф додани кобилияти дарккунии хонандагон баланд бардоштани дарачаи назариявии маъ- лумот ва ташаккул додани махорати дар амал татбик кардани дониш, хосил намудани малакахои

зарури, принсищои асоси дар синфхои иб- тидоии муассисахои тахсилоти миёнаи умуми, литсейхо, гимназияхо омухтани математика мебошад.

адабиёт

1. Аквилева Г.Н., Клепинина З.А Методика преподавание есгесгво знания в начальной школе: Учеб. посибие для студ. учреж. сред. проф. образования пед профиля. -М.: Гуманит. изд-ва цен1р. Вдадос. 2001. -240 с.

2. Акрамов С. Методикаи таълими табиатшиносИ. Душанбе: Маориф, 1992. 220 с.

3. Акрамов С. ТабиатшиносИ. Китоби дарси барои синфи 4. -Душанбе: Маориф, 1997. 152 с.

4. Бегимов Х.Х, МирзоевБ. Тарбияи шавку хаваси бачагони хурд-сол ба физика. Мачаллаи «Маърифат», №1;2, сах.60-62, соли 1997.

5. Бегимов Х.Х Мачмуи кор бо мактаббачагони хурдсол доир ба шинос кардани онхо бочузъиёти физика. Душанбе, 2007,

50 с.

6. Бегимов Х.Х. Физика ва робитаи он бо дигар илмхои табиат- шиносИ. // Паёми «Донишгохи омузгорИ». №2 4, соли 2003. С.

27-29.

7. Бурова Л.И. Формирование у младших школьников перво- начальной системы знаний о природе: Учеб. пособ. к спецкурсу. -М.: Прометей, 1996. -123 с.

8. Дидактика средней школы. Некоторые проб- лгмы современной дидактики. Учеб. пособие для студен тов пед. ин-тов. / Под ред. М. А Данилова и М. Н. Скаткина. М.: Просвещение, 1975. 303 с.

9. Ланина ИЯ. Формирование познавательных интересов учащихся на уроках физики -М.: Просвещение, 1985, -210 с.

10. Межпредметные связы естественно математических дисциплин. Пособие для учителей. Сб. статей /Под. ред. В.Н. Федоровой. -М.: Прос- вещение, 1980. -208 с.

11. Покулова В.М., Кузнецова ВИ Методика преподавания природоведения: учеб. для студентов пед. институтов по спец. 1221 «Педагогика и методика нач. обучения».-М.: Просвешение, 1990,-192 с.

12. Щукина ГИ. Проблема познавательного интереса в педагогике. М.: Педагогика, 1971, -351 с.

способы развития личностных характеристик учащихся начальной

школы при изучении деталей естественных наукпо математике

Изучение естествознания способ- ствует углублению и развитию математических знаний, приобретаемых юными студентами, самостоятельному выполнению внеклассных и прак- тических заданий и решению примеров и задач естествознания на уро- ках. берет. Затем, в результате всестороннего обучения и развития младших школьников, понимание простейших понятий естествознания, таких как: информация о твердых телах, жидкостях, газах, весе и объеме, информация о природных явлениях, таких как тепловое расширение, испарение, пар, теплопередача и так далее. Конечно, невозможно дать полную информацию об этих понятиях и событиях на этих занятиях, объяснить их суть и связь, но в любом случае познакомить учеников с этими событиями, особенно рассказывая интересные истории, демонстрируя простые интересные экспери- менты в науке. и так далее. Таким образом, возникает интерес юных школь- ников к естественным наукам как науке, и они в определенной степени подготовлены к изучению естественных наук [5].

Анализ учебных программ и учебников по естественным наукам, мате- матике, технике (трудовое воспитание) и т. д. Показал, что при изучении этих предметов юные студенты знакомятся с естественными науками, демонст-рируя интересный опыт, рассказывая истории и интересные легенды может быть сформирован....

Учитель, как человек, заботящийся о маленьких детях в начальной школе, стремится к тому, чтобы его ученики были достойны времени как с точки зрения знаний, так и с точки зрения поведения. Она эффективно использует новые формы и методы обучения для улучшения знаний своих учеников. Принцип высокой чувствительности к игре - один из принципов активизации младших школьников на уроках. Сильное чувство игры часто используется во внеклассной деятельности детей младшего и среднего школьного возраста. Игра тесно связана с трудовой, образовательной, худо- жествен ной, эстетической и спортивной деятельностью детей раннего возраста. Учитель должен следить за тем, чтобы внеклассные занятия млад- ших школьников всегда были веселыми и интересными...

Опыт показывает, что систематическая организация игр в классе и вне его развивает у учащихся чувство командной работы и побуждает их давать четкие, сжатые и громкие ответы на вопросы. Связывание обучения с приобретением знаний и развитием представлений учащихся, повышение теоретического уровня знаний и развитие навыков применения знаний на практике, приобретение необходимых навыков, базовых принципов в началь- ных классах общеобразовательных школ, лицеев, гимназий, изучение мате- матики.

Ключевые слова: образование, качества, личность, процесс, урок, математика, юные школьники, внеклассная деятельность, развивающие игры.

ways of personal characteristics development of elementary school students when studying the details of natural sciences in math

The study of natural science contributes to the deepening and development of mathematical knowledge acquired by young students, independent performance of extra-curricular andpractical tasks and solving examples and problems of natural science in the classroom beret. Then, as a result of the comprehensive teaching and development of younger students, an understanding of the simplest concepts of natural science, such as: information about solids, liquids, gases, weight and volume, information about natural phenomena such as thermal expansion, evaporation, steam heat transfer and so on. Of course, it is impossible to give complete information about these concepts and events in these classes, to explain their essence and connection, but in any case, to acquaint students with these events, especially by telling interesting stories, demonstrating simple interesting experiments in science etc. Thus, young schoolchildren are interested in the natural sciences as a science, and they are, to a certain extent, prepared for the study of natural sciences [5].

Analysis of curricula and textbooks in natural sciences, mathematics, technology (labor education), etc. He showed that when studying these subjects, young students get acquainted with the natural sciences, demonstrating interesting experience, telling stories and interesting legends. can beformed....

The teacher, as a person caring for young children in primary school, strives to ensure that his students are worthy of the time both in terms of knowledge and in terms of behavior. She effectively uses new forms and methods of teaching to improve the knowledge of her students. The principle of high sensitivity to the game is one of the principles of activating younger students in the classroom. The strong sense of play is often used in the extracurricular activities of primary and secondary school children. The game is closely related to the labor, educational, artistic, and aesthetic and sports activities of young children. The teacher should make sure that the extracurricular activities of younger students are always fun and interesting.

Experience shows that the systematic organization of play in and outside the classroom develops a sense of teamwork in students and encourages them to provide clear, concise and loud answers to questions. Linking learning with the acquisition of knowledge and the development of students' ideas, increasing the theoretical level of knowledge and developing the skills of applying knowledge in practice, acquiring the necessary skills, basic principles in the primary grades of secondary schools, lyceums, gymnasiums. studying mathematics.

Key words: education, qualities, personality, process, lesson, mathe- matics, young schoolchildren, extracurricular activities, developing games.

Сведения об авторе:

Бегимов Хусен Худоярович - кандидат педагогических наук, доцент кафедры методика начального обра- зования Таджикский государственный педагогический университет имена СадриддинаАйни. г. Душанбе, Проспект Рудаки. Телефон: (+992) 985762634.

About the author:

Begimov Husen Hudoyarovich - candidate pedagogical sciences, assistantprofessor of methodology of primary education Tajik State Pedagogical University namedafter S. Aini, Tel. (+992) 985762634.

влияние информационно-коммуникационных компетенций на

облик преподАвателя высшей медицинской школы

Сатаров Д.К., Шерматов Д. С., Кодиров Б. Р.

Таджикский государственный медицинский университет им. А.И. Сино

Высшее профессиональное образование в Республике Таджикистан на сегодняшний день основано на процессах глобализации, гуманизации и фундаментализации, которые ориентированы на формирование индивида как культурно-исторического субъекта, который способен продуктивно перерабатывать и претворять потенциал культуры в определенные социально и профессионально важные черты личности (компетенции). Это определяется новой ролью образования в современных условиях. Задачей образования является опережающее создание новых социальных условий в рамках эффективно формирующейся глобальной экономики, глобальной информационной среды, межкультурного диалога, интернационализации и стандартизации разных областей деятельности человека какой-либо страны. Изменения в сфере образования, которые возникают как во всем мире, так и в нашей республике, связаны с направлением образования, поставленными целями и задачами, содержанием, которое в последнее время нацелено на свободное формирование человека, его творческой активности, самостоятельности обучающихся, профессионализма и мобильности специалистов.

Современный преподаватель - отличный психолог. Он не равнодушен к студенту, всегда переживает с ним все его этапы удач и неудач. Когда надо, рука помощи преподавателя всегда поддержит студента.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.