Научная статья на тему 'ЗНАЧЕНИЕ ПРЕСТУПНОГО МОТИВА И ЦЕЛИ ПРИ КВАЛИФИКАЦИИ ДЕЯНИЯ'

ЗНАЧЕНИЕ ПРЕСТУПНОГО МОТИВА И ЦЕЛИ ПРИ КВАЛИФИКАЦИИ ДЕЯНИЯ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
189
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
мотив / цель преступления / корыстные или иные низменные побуждения / хулиганство / получение взятки / мошенничество / эксплуатация. / motive and purpose of the crime / from self-serving or other base motives / hooliganism / bribery / fraud / exploitation.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — У.Закирова

в данной статье освещаются понятия мотива и цели преступления, сущность, а также их влияние при квалификации преступления, в том числе теоретические и практические проблемы некоторых мотивов и цели преступления, которые указаны в Уголовном кодексе Республики Узбекистан. Кроме того, разработаны предложения и рекомендации дальнейшего совершенствования уголовного законодательства Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MOTIVE AND PURPOSE OF THE CRIME IN CLASSIFYING THE OFFENCE

in this article thre was illuminated the motive and purpose of the crime, the essence, as well as their influence in the qualification of the crime, including the theoretical and practical problems of certain motives and goals of the crime, which are specified in the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, are also covered. In addition, proposals and recommendations for further improvement of the criminal legislation of the Republic of Uzbekistan were elaborated.

Текст научной работы на тему «ЗНАЧЕНИЕ ПРЕСТУПНОГО МОТИВА И ЦЕЛИ ПРИ КВАЛИФИКАЦИИ ДЕЯНИЯ»

THE MOTIVE AND PURPOSE OF THE CRIME IN CLASSIFYING THE

OFFENCE

U. ZAKIROVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

ЗНАЧЕНИЕ ПРЕСТУПНОГО МОТИВА И ЦЕЛИ ПРИ КВАЛИФИКАЦИИ ДЕЯНИЯ

У.ЗАКИРОВАа

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

ЖИНОЯТ МОТИВИ ВА МАЦСАДИНИНГ КИЛМИШНИ КВАЛИФИКАЦИЯ КИЛИШДАГИ АХДМИЯТИ

У.ЗАКИРОВА"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация: мазкур мацолада жиноят мотивы ва мацсади тушунчаси, моцияти, шунингдек уларнинг жиноятларни квалификация цилишга таъсири, шу билан бирга Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида келтирилган айрим мотив ва мацсадлар билан боглиц назарий ва амалий муаммолар ёритилган булиб, бу борада Узбекистон Республикаси жиноят цонунчилигини такомиллаштириш буйича тегишли таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: жиноят мотиви ва мацсади, тамагирлик, гаразгуйлик, паст ниятлар,безорилик, пора олиш, фирибгарлик,эксплуатация.

Аннотация: в данной статье освещаются понятия мотива и цели преступления, сущность, а также их влияние при квалификации преступления, в том числе теоретические и практические проблемы некоторых мотивов и цели преступления, которые указаны в Уголовном кодексе Республики Узбекистан. Кроме того, разработаны предложения и рекомендации дальнейшего совершенствования уголовного законодательства Республики Узбекистан.

Ключевые слова: мотив, цель преступления, корыстные или иные низменные побуждения, хулиганство, получение взятки, мошенничество, эксплуатация.

Annotation:in this article thre was illuminated the motive and purpose of the crime, the essence, as well as their influence in the qualification of the crime, including the theoretical and practical problems of certain motives and goals of the crime, which are specified in the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan, are also covered. In addition, proposals and recommendations for further improvement of the criminal legislation of the Republic of Uzbekistan were elaborated.

Key words:motive and purpose of the crime, from self-serving or other base motives, hooliganism, bribery, fraud, exploitation.

Жиноят хукуки назариясида х,ам, суд амалиётида х,ам килмишнинг мотиви ва максади тугрисида умумий тушунтиришлар берилган, бирок шунга карамай бу масалалар буйича х,али х,ам муаммоли х,олатлар мавжуд.

Жиноят мотиви - жиноят содир этишда шахсни бошкарган ва жиноят содир этишга карор килдирган шахснинг муайян э^тиёж ва манфаатларини уз ичига олган ички кузгатувчи куч, баъзан хафагарчилик туйгусидир. Жиноят максади - жиноят содир этишда шахс эришишга интилган булажак натижанинг хаёлий моделидир. Психологияга тегишли бу тушунчалар бир-бири билан узаро богликдир. Муайян э^тиёжлардан келиб чикиб, шахс дастлаб англанмаган истакларни х,ис этади, сунг мазкур э^тиёжларини кондириш учун уз хдракатларига англаган х,олда интилади. Жиноят максади жиноят мотиви асосида пайдо булиб, улар биргаликда шахснинг тафаккурий ва иродавий хдракатларини уз ичига олган айбни вужудга келтиради.

Барча мотив ва максадларни жамлаган х,олда уларни 1) гаразли; 2) гаразли булмаган; икки гурух,га ажратиш мумкин. Fаразли гурух,га кирадиган мотив ва максадлар ЖК Умумий кисмида огирлаштирувчи х,олатлар (ЖК 56-модда) деб топилган; ЖК Махсус кисмида кучайтирилган жиноий жавобгарлик белгиланган; ЖК Махсус кисмида курсатилган тегишли жиноятни квалификация килишда зарурий белги сифатида келган; муайян жиноят таркибини бошка ухшаш жиноят таркибидан фарклаб, огиррок жиноий жазо белгиланган.

Гаразли мотивларгатамагирлик ниятида (ЖК 97-м. 2-к. "и" б.; 104-м. 2-к. "д" б.; 105-м. 2-к. "е" б.); тамагирлик йули билан(ЖК 1929-м. 4-к. "в" б.; 210-м. 2-к. "в" б.; 214-м. 2-к. "б" б.; 214-м.

3-к. "г" б.; 251-м. 2-к. "д" б.; 271-м. 2-к. "е" б.; 252-м. 3-к. "в" б.; 247-м. 2-к. "д" б.); тамагирлик ёки бошка паст ниятларда (ЖК 124-м.); гаразли ниятларда (ЖК 1411-м. 2-к. "б" б.); гаразгуйлик билан (ЖК 178-м. 2-к. "а" б.); гаразгуйлик ниятларида (ЖК 237-м. 2-к. "б" б.); гаразгуйлик ёки бошка паст ниятларда (ЖК 125-м. 2-к. "б" б.; 133-м. 2-к. "а" б.; 137-м. 2-к. "б" б.;139-м. 3-к. "г" б.; 227-м.); гаразли ёки бошка паст ниятларда (ЖК 131-м. 1-к.; 2301-м.); гаразгуйлик ёки бошка манфаатларни кузлаб (ЖК 209-м.); гаразгуйлик ёки бошка шахсий манфаатларни кузлаб (ЖК 2281-м.); безорилик мотиви (ЖК 97-м. 2-к. "л" б.; 104-м. 2-к. "е" б.; 277-м.); миллий ёки иркий адоват замирида касддан одам улдириш(ЖК 97-м. 2-к. "к" б.); диний таассублар замирида (ЖК 97-м. 2-к. "м" б.; 104-м. 2-к. "з" б.; 105-м. 2-к. "з" б.); миллатлараро ёки иркий адоват замирида (ЖК 104-м. 2-к. "ж" б.; 105-м. 2-к. "ж" б.); миллатлараро ёки иркий адоват ёхуд диний таассублар замирида (ЖК 173-м. 2-к. "а" б.; 173-м. 2-к. "а" б.); миллий, иркий, диний ёки ижтимоий камситиш замирида (ЖК 235-м. 2-к. "б" б.); уч олиш мотиви (ЖК 97-м. 2-к. "г" б.; 104-м. 2-к. "б" б.; 105-м. 2-к. "в" б.; 112-м. 3-к.; 140-м. 3-к. "а" б.; 173-м. 3-к. "а" б.);

Гаразли максадларга киши аъзоларини кесиб олиб, бошка кишига кучириш (трансплантат) ёки мурданинг кисмларидан фойдаланиш максадида (ЖК 97-м. 2-к. "н" б.; ЖК 104-м. 2-к. "и" б.; ЖК 135-м. 2-к. "к".); бошка бирор жиноятни яшириш ёки унинг содир этилишини осонлаштириш максадида (ЖК 97-м. 2-к. "о" б.); эксплуатация максадида (ЖК 135-м.); террорчилик фаолиятини амалга ошириш максадида (ЖК 1552-м. 1-к); х,окимиятни босиб олиш ёки Узбекистан Республикаси конституциявий тузумини агдариб ташлаш максадида фитна уюштириш (ЖК 159-м.

4-к.); мол-мулкини талон-торожкилишмаксадида (ЖК 164-170 м.) ва бошкалар.

Крнунчилик томонидан Fаразли мотив ва максадлар гурущга айрим мотив ва максадлар киритилмаган булиб, уларнинг айримлари енгилаштирувчи х,олат деб топилган, айримларига енгилрок жиноий жазо белгиланган. Масалан, рашк, касос, мансабпарастлик, шахсий адоват ва бошка мотивлари билан содир этилган жиноятларга конунчилик нисбатан енгилрок жазо белгилаган. Алох,ида х,олларда жабрланувчига рах,ми келганлиги (эвтаназия), кучли рух,ий хдяжонланиш (кучли эмоция) х,олатида содир этилган жиноятлар енгиллаштирувчи х,олат деб топилиши мумкин.

Айрим жиноят мотивлари, жумладан, гараз атамаси, бир олимнинг илмий ишида "гаразли мотив", бошкасида "гаразли максад" деб талкин этилган. Фикримизча, юридик адабиётларда кулланиладиган х,ар бир атама бир маъноли, синонимия х,одисасидан холи, расмий суз булиши лозим. Жумладан, ЖКнинг рус тилидаги матнида кулланилган «из корыстных побуждений» Жиноят кодекснинг узбек тилидаги та^ририда турлича кулланилган. Бу эса тамагирлик, гаразли максад, гаразгуйлик х,амда паст ниятлар тушунчаларини изохдаш борасида амалиётчи ва

назариётчи олимлар уртасида ягона ёндашув мавжуд эмаслигига, бунинг натижасида улар турлича талкин килинишига сабаб булмокда.

Хрзирда Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг хаёт ва согликка карши каратилган жиноятлар, шунингдек иктисодиёт ва бошкарув тартибига карши каратилган жиноятлар бобида кулланилган "тамагирлик ниятида" терминининг кулланилиши мазкур турдаги жиноятлар учун бир хил мазмун-мохиятни англатмайди.

Узбек тилининг изошли лугатига асосан, тамагирлик, бировдан бир нарса кутиш ва шунинг илинжида булиш, шу максаддаги хатти-харакат [1] хисобланади. Бирок конун чикарувчи тамагирлик атамасини юридик терминлар каторига кушмаган. Жумладан, ЖК 8-булими "Атамаларнинг хукукий маъноси" булимида хам факат гаразгуйлик ниятлари изохланган. Унга мувофик, гаразгуйлик ниятлари - содир килинган жиноятдан моддий ёки бошкача мулкий йусиндаги фойда олиш ёхуд моддий харажатлардан кутилишга интилишда ифодаланган ният деб таъриф берилган.

Хусусан, Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2004 йил 24 сентябрдаги "Касддан одам улдиришга оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида'ги 13-сонли карорининг 14-бандида тамагирлик нияти, айбдорнинг узи ёки бошка шахслар учун моддий наф куриш (пул, мол-мулкни ёки унга эгалик хукукини, турар жойга нисбатан ва шу каби хукукларни кулга киритиш) ёки моддий харажатлардан (мол-мулкни, карзни кайтаришдан, хизматга хак тулашдан, мулкий мажбуриятларни бажаришдан, алимент тулаш ва шу кабилардан) кутулиш деб тушунтирилади.

Хорижий мамлакатлар Жиноят кодексларида тамагирлик таркибини берувчи ушбу турдаги касддан одам улдириш жинояти буюртма асосида одам улдириш деб хам талкин этилади. Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2004 йил 24 сентябрдаги "Касддан одам улдиришга оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида"ги карорнинг 14-банд 2-хатбошида "Котиллик учун хак ваъда килган ташкилотчи (буюртмачи)нинг харакатлари у кайси сабабларга кура шундай килганлигидан келиб чикиб, Жиноят кодексининг 28, 97-моддасинингтегишли кисми билан квалификация килинмоги керак"лиги белгиланган. Бирок амалиётда хар доим хам буюрма котиллик хак эвазига амалга оширилмайди. Куйида дастлабки тергов материалида келтирилган эпизодни куриб чикайлик. "А. йиллар давомида эри уртасида келиб чицадиган узаро оилавий уруш-жанжаллардан чарчаган вацтида узининг жазмани Б.га эрини "йуц цилиш"ни сураган. Б. жазмани А.ни ёцтирганлиги сабабли унинг эрини улдиришга царор цилган. Тунги вацт Б. А.нинг уйи айвонида ёлгиз ухлаб ётган эрининг бошига болга билан уриб улдирган. Б. жазманининг эрини улдирган вацт А. бошца хонада цизи билан ухлаб ётган ". Мазкур холатда котиллик жинояти гарчи буюртма килинган булсада, ЖК 97-модда "и" банди билан камраб олинмайди. Сабаби Б. касддан одам улдириш жиноятини хак эвазига содир этмаган. Бундан ташкари, ЖК 97-модда "п" банди билан квалификация килишни хам истисно килади. Сабаби "бир гурух шахслар томонидан" деб квалификация килиш учун Б. ва А. жабрланувчига нисбатан зурлик ишлатиб, уни хаётдан махрум килиш жараёнида бевосита иштирок этган булиши лозим. Агар мазкур холатда котиллик жиноятининг ташкилотчиси А. ва бажарувчиси Б.нинг килмишини ЖК 28, 97-моддасининг тегишли кисми билан квалификация киладиган булсак, назаримизда жиноий жазо масаласи ута либерал хисобланади. Сабаби буюрма котиликни амалга ошираётган шахс, аввало, жиноят содир этишга олдиндан (олдиндан уйланган касд) тайёргарлик куради. Бунда у жабрланувчини хаётдан махрум этишдан аввал уни муайян даражада урганади, жиноят содир этиш усули, куроли, вакти ва жойини белгилайди. Шу сабабли биз ЖКнинг 97-модда, 2-кисм "и" банди, ЖК 104-модда 2-кисм "д" банди, 105-модда 2-кисм "е" бандларида назарда тутилган "тамагирлик ниятида" деган сузлар урнига 'Гаразгуйлик ниятида ёки буюртма асосида" деб узгартиришни максадга мувофик деб хисоблаймиз.

Шунингдек, огирлаштирувчи холатларда якин кариндошини касддан одам улдирганлиги факат ЖК 97-модда 2-кисм "г" бандида белгиланган булиб, унга мувофик уз хизмат ёки фукаролик бурчини бажариши муносабати билан шахсни ёки унинг якин кариндошларини касддан улдирганлиги холатигина назарда тутилади. Фикримизча, якин кариндошларини касддан улдирганлиги учун ЖКга янги г1) якин кариндошни; бандини кушиш максадга мувофик хисобланади. Сабаби амалдаги ЖКда якин кариндошларига нисбатан жиноят содир этиш холатлари огирлаштирувчи холат сифатида белгиланган. Масалан, ЖК 118-модда 3-кисм "б", ЖК 119-модда 3-кисм "б" ва бошкалар.

Буц^н тaшкapи, ЖК 210-моддa 2-кисм, "в" бaндидa кeлтиpилгaн "тaмaгиpлик йули билaн" жyмлaси мaзмyнидa xaм Faлизлик мaвжyддиp. Фикpимизчa, ЖК 210-моддaнинг бapчa кисм, бaндлapининг нeгизидa aслидa тaмaгapилик нияти ётaди. Нeгaки поpa олишдa мaнсaбдоp шaxс мyaйян xapaкaтни бaжapиши ёки бaжapмaслиги эвaзигa, aлбaттa, моддий киммaтликлap олиш ёxyд мулкий нaф куришни кyзлaйди вa шу сaбaбли xaм "тaмaгиpлик йули билaн" жyмлaсини янa arox^a OFиpлaштиpyвчи кисмдa, aлоxидa бaнддa зapypий белги сифaтидa кypсaтиш шapт эмaс деб Xисоблaймиз. Хyсyсaн, aгap поpa берувчи иxтиёpий paвишдa "поpa бepaмaн" деб иxтиёpий тaклиф килсa, яъни поpa бериш тaшaббyси yндaн чиксa вa поpa олувчи шaxс бунга розилик билдириб, поpaни олсa, 210-моддaнинг 1-кисми билaн килмиш квaлификaция килиниши лозим. Шapтлиpaвишдa ЖК 210-моддaнинг 1-кисмини"тссив поpa олиш" деб тушуниш мумкин. Яъни бу xолaтдa поpa олувчи шaxс поpa беришни тyFpидaн-тyFpи, очи^^н-оч^ тaлaб килмaйди.

Агap мaнсaбдоp шaxс тyFpидaн-тyFpи поpa бepyвчидaн узи поpaни тaлaб килсa ёки поpa берувчини поpa бepишгa мaжбyp килaцигaн шapоитгa солиб ^^a ёxyд мyaйян xapaкaтни бaжapиш ёки бaжapмaслик билaн шaxсни поpa бериш тaклифигa кyндиpсa ("arcr™ поpa" олиш) ЖК 210-моддa 2-кисм "в" бaнди "товлaмaчилик йули билaн" деб килмиш квaлификaция килиниши лозим. Бу эсa килмишни ЖК 165-моддaси билaн кyшимчa paвишдa квaлификaция килишни истисно килaди. Kyйидa дaстлaбки тepговдa сурок килингaн процесс иштирокчисининг кypсaтмaсини куриб чикaйлик. "MФЙдa yткaзuлгaн текшириш якунлaнгaндaн сунг Сaмaтов "МФЙ идорасида мана текшириш якунланди, Ориф ака энди 5 млн. сум пул берасиз" деди, шунингдек агарда у айтган 5 млн. сум пулни берса, текширишда аницлаган бошца камомадларни далолатномада курсатмасдан далолатномани ижобий ёзиб беришини айтди. Орадан бир икки кун утгандан сунг Саматов далолатномага щр хил катта мицдордаги камомадлар ёки бошца салбий маълумотлар ёзиб кетади деб уйлаб, талаб цилган 5 млн. сум пулни унга берди". Юкоpидaги мисолдa товлaмaчилик aломaтлapи мaвжyдлигини куриш мумкин.

"Тaмaгиpлик йули билaн" xaмдa "товлaмaчилик йули билaн" жyмлaлapи мaзмyн жиxaтдaн биp-биpидaн кескин фapк килaди. Фикpимизчa, ЖК 210-моддa 2-кисм "в" бaнди рус тили мaтнидa "товлaмaчилик йули билaн" деб тугри бeлгилaнгaн. Шуни инобaтгa олган xолдa, ЖК 210-моддa

2-кисм "в" бaндигa "товлaмaчилик йули билaн" деб узбек вa рус тили мaтнини биpxиллaштиpишгa кapaтилгaн тегишли yзгapтиш киритиш лозим. Бyндaн тaшкapи, ЖКнинг 1929-моддa 4-кисм "в", 214-моддa 2-кисм "б", 3-кисм, "г", 247-моддa, 2-кисм "д" бaнди, 251-моддa, 2-кисм "д", 252-моддa,

3-кисм "в", 271-моддa, 2-кисм "е" бaндлapининг рус тили мaтнидa кУллaнилгaн, "путем вымогательство", узбек тилидa "товлaмaчилик йули билaн" деб yзгapтиpилиши мaксaдгa мувофикдир.

ЖК Мaxсyс кисмининг бир ^ma моддaлapи диспозициясидa зapypий белги сифaтидa ушбу aтaмa («из коpыстныx побуждений» [2]) узбек тилидa тaмaгиpлик ниятидa, тaмaгиpлик йули билaн, Fapaзли, Fapaзгyйлик ёки бошкa тст ниятлap, Fapaзгyйлик ёки бошкa шaxсий мaнфaaтлap деб xap xил тapжимa килинган. Узбек тилининг изохли лyFaтигa aсосaн, Fapaз - мaксaд, ният; мaнфaaт; яширин ёмон ният; зapyp нapсa; шaxсий мaнфaaт; ёмонлик кyздa тутилган мaксaд, кУpолмaслик мyносaбaти. Fapaзли - Fapaзи бор, ёмон мaксaд кyздa тyтилгaн [3]. Fapaзли - бировга кapши ёмон мaксaд кyздa тутилган, ^сд^н килингaн, aдовaт [4]. Фикpимизчa,ЖКдa кУллaнилгaн тaмaгиpлик, Fapaз мaксaддa, Fapaзгyйлик, Fapaзли кaби синонимлapдaн воз кечиб, бapчaси учун умумий рус тилидaги "из ^pb^rafaix побуждений" aтaмaсини узбек тилидa "Fapaзгyйлик нияти^" деган aтaмa билaн yзгapтиpиш жиноятлapни тyFpи вa aдолaтли квaлификaция килишгa xизмaт килaди.

Шст ниятлap юридик aтaмa xисоблaнмaйди, мaъно вa мaзмyн жиxaтдaн Fapaз aтaмaсигa якин турувчи тaмaгиpлик ёки бошкa naCT ниятлapдa xaм моддий ёки мулкий мaнфaaт, paFбaт кypишгa ёки бирор мулкий мaжбypиятдaн кyтилишгa кapaтилгaн мaксaд булиши билaн биpгa naCT ниятлap номоддий куринишга эгaдиp. Мaсaлaн, naCT ниятлapдa фapзaндликкa олиш сирини ошкор этишдa, фapзaндликкa олиш сирини ошкор этгaн шaxс, фapзaндгa мaсaлaн, "Сенинг отaнг улган, бу yгaй отaнг" дейиши фapзaндгa рухий aзоб бериши, узини кaмситилгaндeк хис этиши, шapмaндa булиши кaбилapни юзaгa келтириши мумкин. Бу эсa aйбдоpгa номоддий (кунгли тинчиши, килган ишидaн коникиши, xypсaнд булиши вa х к.) кypинишидaги мaнфaaтлapгa эpишишигa туртки булиши мумкин. Хyлосa килиб aйтгaндa, naCT ниятлap билaн содир этилaдигaн жиноятлap yзидa xaсaд, кУpолмaслик, ^сос олиш кaби мотивлapни xaм уз ичигa олaди. Шу сaбaбли ЖКдa

курсатилган Таразли ёки бошка паст ниятларда" жумласини 'Гаразгуйлик ва бошка паст ниятларда" деб талкин этиш максадга мувофик. Бошка паст ниятлар деганда, номоддий манфаатлар тушунилмоги лозим.

Бундан ташкари, Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2017 йил 11 октябрдаги "Фирибгарликка оид ишлар буйича суд амалиёти тугрисида'ги карорнинг 3-банд 3-хатбошида "Агар кимматликларни эгаллаш максадида уларнинг эгаси айбдор томонидан пора беришга далолат этилган булса, унинг харакатлари фирибгарликдан ташкари пора беришга далолат этиш сифатида кушимча квалификация килиниши лозим. Кимматликлар эгасининг харакатлари эса бундай холларда, пора беришга суикасд сифатида квалификация килиниши керак"лиги белгиланган. Хрлбуки, ЖК 168-моддасига мувофик фирибгарлик жиноятида асосий

максад узганинг мулкини талон-торож килиш хисобланади ва айбдор айнан ЖК билан курикланадиган мулкий муносабатларга зарар келтиради. Суд амалиётида куп холларда фирибгар шахс фукарони ишга ёхуд укишга узининг "якин танишлари" оркали киритиб куйишга ишонтириб, ундан пул суммасини олади. Бирок у эгалланган пул суммасини эгасига кайтармай уз эхтиёжлари учун сарфлаб юборади. Куйида суд терговида сурок килинган судланувчининг курсатмасини куриб чикайлик. "2014 йил апрель ойида танишим А.га "Австралия давлатида мени О. исмли жияним яшайди, у Австралияда куп йиллардан буён ишлаб, уша ерда истицомат цилиб юрибди, шунинг учун мен сизга уша ерга кетиб, ишлаб келишингизни тавсия циламан» деганман, А. менга умумий 5.000 АКЩ долларини Австралия визаси учун деб берган, у пулларни олиб Москва шауридаги туризм билан шугулланувчи Г. исмли йигитга беришимни, Г. эса ушбу пулларни Австралия элчихонасига олиб бориб, уша ерда Австралияга кетиши учун керакли барча уаракатларни амалга оширишини ва керакли уужжатларни расмийлаштириб Австралия визаси муурини бостириб юборади деб ишонтирганман. Бироц ваъда цилинган ишларни бажармай, пулларни уз эутиёжларим учун сарфлаб юборганман, аслида мени уеч цандай танишим Австралияда ишламайди, Москвада уам хеч цандай танишим йуц, менинг мацсадим фацат унинг пулини цулга киритиш булган\ Мазкур холат юзасидан суд судланувчининг харакатларини ЖК 28, 168, 211-моддалари билан квалификация килган. Фикримизча, бу ва шунга ухшаш

холатларда пора беришга далолат килинганлиги фирибгарлик жиноятини узига камраб олиши максадга мувофикдир. Сабаби фирибгарлик жиноятининг содир этиш усули, албатта, алдаш ёхуд ишончни суиистеъмол килиш хисобланади. Айбдор жабрланувчидан мулк ёки мулкий хукукни кулга киритиш максадида турли хил ёлгонлар, уйдирмалар уйлаб топиши мумкин. Шу сабабли биз ЖК 168-моддани куйидаги 5-кисм билан тулдиришни таклиф киламиз.

168-модда. Фирибгарлик

Уша килмиш пора беришга далолат килиниб содир этилган булса, -

саккиз йилдан ун икки йилгача озодликдан махрум килиш билан жазоланади.

Хрзирда ЖК 28, 168, 211-моддалари билан айбланган шахс 168-модда 5-кисмига асосан етказилган моддий зарарнинг урнини коплаган такдирда озодликни чеклаш ва озодликдан махрум килиш тарикасидаги жазо кулланилмасада, ЖК 211-модда буйича жиноий жавобгарликка тортилади. Яъни айбдор томонидан ЖК 168-модда буйича етказилган зарар коплансада, ЖК 211-модда огирлаштирувчи кисмларига асосан озодликдан махрум килиш жазоси тайинланишини англатади. Фикримизча, ЖК 168-моддани юкоридаги тахрирда баён килиш етказилган моддий зарарнинг урнини коплашга хизмат килади.

Хулоса килиб айтадиган булсак, психологларнинг таъкидлашича, инсоннинг барча харакатлари аник максадга йуналтирилган муайян мотивлардан иборат. Исталган хулк-атворга мотив ва максадни хисобга олмай тугри бахо бериб булмайди. Шу сабабли жиноят мотиви ва максадини тугри англаш ва аниклаш жиноятни очишга, тергов олиб боришга ва квалификация килишга, шунингдек келгусида жиноятларнинг олдини олишга хизмат килади.

References:

1. O'zbek tilining izohli lug'ati. O'zbekiston Milliy ensiklopediyasi. // Begmatov E. va b. Madvaliyev A. tahriri ostida. Davlat ilmiy nashriyoti. T.3. - T., 2007. - B.653.

2. Koristvo - g'araz bilan; tamagirlik bilan; manfaatparastlik; o'z manfaatini ko'zlash. - seli - maqsadning g'arazliligi. Ruscha-o'zbekcha lug'at. M.Q.Qo'shjonov va b. T.1. O'zbek ensiklopediyasi bosh redaksiyasi. - Toshkent, 1983. - B.474.

3. O'zbek tilining izohli lug'ati. O'zbekiston Milliy ensiklopediyasi. // Begmatov E. va b. Madvaliyev A. tahriri ostida. Davlat ilmiy nashriyoti. 5 Tom. - T., 2008. - B.436.

4. O'zbek tilining izohli lug'ati. S.F.Akobirova b. Z.M.Ma'rufov tahriri ostida. T.2. -Moskva, 1981. - B.652.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.