Научная статья на тему 'ЗНАЧЕНИЕ ПИСЕМ В ОЗНАКОМЛЕНИИ ПОДЛИННОГО ТВОРЧЕСТВА ЛИТЕРАТОРА'

ЗНАЧЕНИЕ ПИСЕМ В ОЗНАКОМЛЕНИИ ПОДЛИННОГО ТВОРЧЕСТВА ЛИТЕРАТОРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
27
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПИСЬМОВОДИТЕЛЬСТВО / ПИСЬМА / НАПИСАННЫЕ ДЖОМИ / ПИСЬМА НАВОИ / ЛИТЕРАТУРНОЕ И АВТОБИОГРАФИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЯ ПИСЬМА / ТЕКСТОЛОГИЯ / "НАФАХОТ-УЛ-УНС"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоиров Халимджон

В этой статье рассматриваются те письма, которые написал Мавлони Джоми и здесь речь идёт о значениях данных писем. А также в данной статье идут споры о квалифицированных письмах Мавлони Джоми, о степени изучения писем литератора, об универсальных и уникальных черт писем Мавлони Джоми от других литераторов, об искусстве Джоми как письмоводителя, о научных и литературных значениях его писем, и об их место в ознакомлении биографии, творчества, времени и места сочинения творчества литератора. Становится известно, что письма, написанные Мавлони Джоми как и “Макотиб” Саноии Газнави, “Номахо”Айнулкузоти Хамадони, “Мактубот” Мавлоно Джалолуддини Балхи и другие письма таджикско-персидских художников считается первым источником, с помощью которых определяется подлинное творчество литератора, и они имеют неоценимое значение.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE VALUE OF LETTERS IN TERMS OF KNOWING THE ORIGINAL CREATIVITY OF A WRITER

This article reviews Maulana Jami letters and communication, and the importance of the letters. Also this article discusses the qualified letters of Maulana Jami, the degree of study of the letters of the writer, the universal and unique features of the letters of Maulana Jami compared with other writers, the skills of Jami as a writer, the scientific and literary importance of his letters, and their place in terms of knowing the biography, the creativity, the time and the place of publication of the writer's works. The study shows that Maulana Jami’s letters, like “Makatib (Letters)” by Sanai Ghaznavi, “Namaha (Letters)” by Aynulkuzat Hamadani, “Maktubat (Letters)” by Maulana Jalaluddin Balkhi and other Tajik and Persian poets and writers’ letters are considered as the first source to reveal the true work of the poet and to know about his life, and that they have invaluable importance in this term.

Текст научной работы на тему «ЗНАЧЕНИЕ ПИСЕМ В ОЗНАКОМЛЕНИИ ПОДЛИННОГО ТВОРЧЕСТВА ЛИТЕРАТОРА»

пользы таджикской национальной культуры, для суверенитета и поднятия нравсвенного статуса.Он явился основателем переводческой деятельности.

Авторы в период исследования пришли к заключению о том, что Садризо Ализода явился основателем новых школ и методический разработок и разработчиком букварья «Соли Нахустин» («Первый год») также обновил таджикскую грамматику. Садризо Ализода определил позицию таджикского языкознания в науке, издал многжество книг на таджикском языке.

В данном статье отмечается, что Садризо Ализода явился одним из первых исследователей таджикской грамматике. В связи с этим имя Садризо Ализоды занимает важную позицию в таджикском грамматике.

Ключевыеслова: Садризо Ализода, грамматика, школа, новшество, оброзование, букварь, мыслитель, «Луч революции», учебные направление, таджикский язык, знание, воспитание,наука языкознания.

SCIENTIFIC POSITION OF SADRIZO ALIZODA IN TAJIK LINGUISTICS

During the period of activity of Sadrizo Alizoda it was revealed that he was the founder of "Shu 'lai Inqilob " ("Ray of Revolution") magazine and he made a great contribution to the development of printed materials, enrichment of the Tajik language for the benefit of the Tajik national culture, sovereignty and raising moral status. He was the founder of translation activity.

As the results of research the authors concluded that Sadrizo Alizoda was the founder of the new schools and the methodological developments and designer of the primer "Soli Nakhustin " ("First year") also he updated Tajik grammar. Sadrizo Alizoda determined the position of Tajik linguistics in science, published a lot ofbooks in the Tajik language.

It is mentioned in the article that Sadrizo Alizoda was one of the first researchers of Tajik grammar. In this regard, the name Sadrizo Alizoda occupies an important position in Tajik grammar.

Keywords: Sadrizo Alizoda, school, innovation, education, primer, thinker, "Rays of revolution", educational directions, Tajik language, knowledge, education, linguistic science.

Сведения об авторах:

СаидмурОди Ходжазод — доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета им САйни. Тел: (+992) 938555299. E mail: Saidmurod70@mail.ru

Алиев Одилджон- кондидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Таджикского государственного педагогического университета С.Айни.Тел: (+992) 985122828

About athe authors:

Saidmurodi Khojazod — Doctor is philological sciences, professor of the Tadjik language at Tajik Pedagogical Institute after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 938555299. E mail: Saidmurod70@mail.ru Aliev Odiljon- candidate ofphilological sciences, associate professor of the Tadjik language at Tajik Pedagogical Institure after Sadriddin Aini. Phone: (+992) 985122828

ХИДМАТИ НОМАХР ДАР ШИНОХТИ ОСОРИ АСЛИИ СУХАНВАР

Зоиров

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Гафуров

Нома^ои Мавлоно Чрмй аз шеваи муншиёнаи ахди хеш фарк мекунад. Агар муншиёни он давр дар иблоги салому та^ийят ва зикри иштиёк такаллуфи зиёд мекарданд, Мавлоно Ч,омй баръакси ощо тарики ихтисор ва эчозро ихтиёр намудааст. Го^е риояти сачъ мекунад ва бештар бо шавохдди шеърии муносиб ба мазмуни нома ва ^олу макоми мухотаб нома^о ва муншаот ороста месозад. Аксари ашъори нома^о сурудаи худи суханвар мебошанд ва хдмчун сарчашмаи нахуст аз замони эчоди ощо иттилоъ меддаанд. Яке аз вижагщои дигари нома^ои у муаммогуй аст, ки дар макотиби суханварони каблй ба назар намерасад.

Мавлоно Ч,омй аксари авкот дар нома^о ва муншаоти худ номи мухотабро зикр намекунад. Бештари нома^ояш баъд аз зикри номи нигоранда - «алфакир Абдурра^мон ал-Ч,омй» бо лафзи «Баъд аз арзи ниёз маъруз он ки» ё порчаи шеърй огоз шуда, бо дуои «тавфик рафик бод», «тавфик рафик бод, вассалом», «тавфик рафик бод, вассалому валикром» ба поён мерасанд. Аксари номах,оиихвонии Абдурра^мони Ч,омй ба монанди нома^ои суханварони дигар аз се кисм-мукаддима, матни аслй ва хотима иборат аст. Аммо чанд номаи манзум, ки ба Ажшер Навой ва дигарон навишта шудаанд, тащо номи нигоранда ва намунаи ашъори тозаи суханварро дошта, кисмати салом ва дуо надоранд.Чунончи, номаи шумораи ^аштум, ки шомили як газаласт, аз ме^ру

вафо, обpy ва эxтиpоми мyxотaб- Aлишep Навой ва аз гами ^a^py талаби дмдоpи дует cyxтaн ва чихати pacмдaн ба ма^уд чонpо дapeF нaдоштaнм нмгоpaндaи он- Мавлоно Ч,омй ба тaвpи зep хикоят мeкyнaд:

Мургы цон карди :авоы донщоы холы у,

Гар набыни рыштаы логар таны ман болы у.

Гар ба к^ды цон фыржтад цотд он ма^уды дыл,

Дыл кунад фapcaнг:o цон бар каф ш^м^олы у.

Бacки бар дыл хот боры гам ны^од аз шар:ы :ацр,

%амчу «нун» дар нома хам шуд пушты «лом»-у «дол»-ы мо.

Хун кунам дылрову молам дар рыкобы у зы чашм,

То чу пой андар рыкоб орад шавад помолы у.

Руяш ар бынад фарышта гар кушад caд бегуно

Як гуна: нанвыеад андар номаы аъмолы у.

Суфыы дыл :ощо кардает душ аз зыкры дут

Стаам чун хырка чок ынак гувоуы :олы у.

Ёрцуён Цомыву таъны ракцбон аз цафо,

Дарбадар дарвешу гавгоы caгoн дунболы у [5, 99-1QQ].

чунонки ишоpa шуд, дap огози номаи фавк naxycr номи навжандаи он ба cypa™ «aл-фaкиp Лбдyppaxмон ал-Ч,омй» овapдa шуда, OTnac газали мазкую ки шомили хафт байт аст, омадааст. Дap поёни нома монанди номахои дж^и cyxarnap киcмaти ceюми нома- дуои мyxотaб («^(халом» ё «ва(халому вaликpом») ба нaзap нaмepacaд.

Мавлоно Ч,омй ба монанди Хаким Саноии Faзнaвй, Мухаммади Faззолй, Л^мади Faззолй, Лйнудкузоти Хамадонй, Мавлоно Ч,aдодyддмнм Батей ва pacми дaбмpонy оини номaнмгоpй номахои xyдpо мувофики фахми мyxотaб нмгоштaacт. Номaxоe, ки ба бузуртон ва ахли чоху мaнcaб аз номи бeчоpaю дapмондaгон навиштааст, би^ кутох, ccot^ оммафахм ва xолй аз абёту caноaти шeъpй мeбошaнд. Дap номaxоe, ки ба cyлтон Хycaйн Бойкapо навишта шудаанд, бeштap дуо ва вacфи мyxотaб мeкyнaд ва кaмтap поpчaхои шeъpй мeовapaд. Номaxоe, ки ба номи Aлишep Навой навишта шудаанд, apзишм зиёди адабй доpaнд ва бeштap аз xyнapи нaвиcaндaгй ва номaнмгоpии Мавлоно Ч,омй xaбap мeдмxaнд. Шохиди ин xapф мeтaвонaд номаи шyмоpaи 16-ум бошад, ки Мавлоно Лбдyppaхмонм Ч,омй ба Aдишep Навой навиштааот:

«Зшц, карда аз шавкы шацбозы табъат Хумоёны кудаы :авоы тазарвы. Зы Марвам фиpиcтpдaй матлае хуш, К-аз ал cyхaн мыты он нет марей.

A^aE, мaтлae аст аз маонии он aнвоpи зако толeъ ва аз ибоpоти он оcоpи xycнм адо ломeъ. Arap д^ баъзи авкот ба итмоми он пapдозaнд ва пapтaви aндeшa бap так^или он андозанд, шак нecт, ки бaйтyдкacмдaи назми айём ва воcитaтyликди шyxyp ва аъвом xоxaд буд. Хак cyбхонaхy аз xap чи набояд мacyндоpaд ва аз xap чи нашояд маъмун, вагсалом» [5, 105].

Дap китоби «Номахо ва муншаоти Ч,омй» аз «Мypaккaъ»-и Навойчанд номаи Мавлоно Лбдyppaxмонм Ч,омй овapдa шудааст, ки бeвоcмтa ба Aлишep Навой навишта шудаанд ва ахамияти зиёди адабй доpaнд [5, номаи шyмоpaxои 2,6, 7,8, 11, 13, 14, 16, 18, 28, 35, 42, 49, 74, 76, 87, 95, 98, 110, 132, 159, 163, 195, 280, 286, 288, 290, 317]. Aз мазмуни чанд номаи дш^и «Mypawb» метавон тажмин намуд, ки мyxотaби онхониз Лдишep Навой аст [5, номаи шyмоpaxои 17, 19, 25, 33, 41, 45, 48, 112, 117[. Aфзyн ба ин, д^ китоби мaзкyp чанд номae аз «Муншаот» [5, номаи шyмоpaxои 366, 367 , 369, 370, 371, 372, 374] ва capчaшмaxои гуногун [5, номаи шyмоpaxои 417, 419, 420] овapдa шудаанд, ки зоxиpaн мyxотaби онхо низ Лдишep Навой аст.

Тахкик ва баёни apзишм адабии номахои мaзкyp бахш чудо мexоxaд ва дap хачми як макола изxоp намудани xyлоcaxои тахкик Faйpимyмкин аст. As ин нигох, чихати дypй аз итолаи калом ба тaвpи мyxтacap д^ aтpофи чанд номae, ки чихати шмноxти мepоcи астй ва замони таБлифи оcоpи Мавлоно Ч,омй ахамият доpaнд, cyxaн нaмyдaнpо аавоб мeдонeм.

Номаи шyмоpaи шашум аз замон ва макони эчоди як газали cyxarnap мaъдyмоти пypкимaт мeдмxaд. Номаи мaзкyp бино ба тaъкмди нигоpaндaи он- Мавлоно Ч,омй дap aвоcити мохи шаввол бepyн аз xиттaи Багдод, замони caфap ба Маккаи мyкappaмa чихати адои хач ба Aлишep Навой мpcол гаштааст ва бо абёти зep огоз мeшaвaд: Бар каноры Дацла дур аз ёру ма^цур аз дыёр, Дорам аз ашкы цыгаргун Дацлаы хун дар канор.

Чун caвoди дыдаам дарё кунад Багдодро,

Cenu чашмн Дацлаборам гар шавад бо Дацла ёр [5, 98].

Бит ба axбopи мyaллифoни мукаддимаи кигoби «^махр ва мyншaoти ^oi^ï»- Acoмyддин Уpyнбoeв ва Acpop Рaxмoнoв Мaвдoнo Чрмй рантами caфap ба Маккаи мyкappaмa аз миëнaи мoxи нoябpи шли 1472 то ав^ити мoxи мapти шли 1473, яънe худуди чaxop мox, дap БaFдoд ш^мат нaмyдaacт (5, 28). As axбopи дoнишмaндoни мaзкyp мeтaвoн xyдoca намуд, ки Maarorn Чoмй ин нoмapo байни мoвдoи нoябp ва мapти шл^и 1472-1473 зaмoни шсмат дap БaFдoд нигoшгa ва ба Mиp Aлишep Нaвoй иpcoд нaмyдaacт.

Хoвapшинocи мaъpyфи pyc Евгeний Эдyapдoвич Бepтeдc низ дap кигoби «Нaвoй ва Чрмй» аз нoмaи мaзкypи Чoмй ëд нaмyдaacг [2, 123]. Дoнишмaнди мaзкyp дap фacди «Aбд;yppaxмoни Чoмй ва дустии y 6o Нaвoй» ба му^'т^аи байни ин ду cyxarnap ишopa намуда мег^я^ ки зaмoни xypy^ аз Хиют намудани яке аз orno бaйнaшoн мyкoтибa мeшyд ва aкcapи ин шма^ ба cyparn шeъp иншo мeшyдaнд. Дap coли 1472 Maвдoнo Чoмй гаф^и ^ач иxтиëp кapд ва дap БaFдoд кдщдае навишт 6o матлаи зep ва onpo ба Нaвoй иpcoд намуд:

Бap кaнopи Дачла ,nyp аз ëpy мaxчyp аз ,n^ëp,

Дopaм аз ашки шафакгун Дачлаи xyн бap кaнop [2, 123].

Е.Э. Бepтeлc дap ^ëc 6o дoнишмaндoни мaзкyp зaмoни ин^и нoмa ва абети мaзкyppo шли

1472 мeдoнaд.

Ба aндeшaи axбopи мaзкyp xo.Tï аз иштибox, нeст ва тахкж мexoвдд.

1. Мандат дap нoмaи мaзкyp мег^яд: «Ин pyк;ъaи тaзappyъ ва ибтихдл дap aвocити шaввoд бepyн аз xmraH БaFдoд дap ^ини иpтиxoл ба чoниби Хдеамайни шapифaйн- зoдaxyмyллoxy тaъoдo шapaфaн (Хyдoвaнди тaъoдo шapaфи ин дypo зиëдa гapдoнaд-З.X,.)- cyparn иpcoд ëфг» (5, 98-99) . Aз axбopи бeвocигaи Maвдoнo 4o!ï маълум мeшaвaд, ки y ин нoмapo дap «aвocиги шaввoд бepyн аз xигтaи БaFдoд>>, яънe минаи мoxи шaввoл-мoxи да^уми coдшyмopии xичpии кaмapй бepyн аз БaFдoд, яъне дap кaнopи Дачла навишта ва ба Нaвoй иpcoд намудааст.

Мандат Aдии Сафй дap кигoби «Рашахщ» мaъдyмoти ниcбaтaн ca^e^ меддаад. Бo такя ба axбopи Maвдoнo Aлии Сафй мeтaвoн xyдoca намуд, ки Maraorn Чoмй миëнaи шaввoди шли 877 (тaxмин 15-уми мapти 1473)бap кaнopи Дачла pacana ва 20-уми шaввoди xaмoн coд (тaxмин 20-уми мapти 1473) аз кaнopи Дачла чoниби Макка paвoнa шyдaacГ(p.к: 5, 29). Дap cyparn дypycт будани ин кавл мeтaвoн xyдoca намуд, ки Maвлoнo Чoмй нoмaи мазкурт xyдpo баъд аз 15- уми мapти шли

1473 ва наздик ба 20-уми мoxи мapти шли 1473 рантами аз кaнopи Дачла ба Макка paвoнa шудан навишта ва ба Aлишep Нaвoй иpcoл нaмyдaacт.

2.Хoвapшинocи мaзкyp 6o такя ба axбopи «Хaмcaт-yл-мyтaxaййиpин»бaйти фaвкpo миcpaъxoи аввали кашдае мeдoнaд, ки зoxиpaн Maвлoнo Чoмй oнpo дap БaFдoд cypyдa ва cипac дap шакли кoмид ба cypaти нoмa ба Aлишep Нaвoй иpcoл дoштaacт[2, 123].

Шмаи шyмopaи шашуми Maвлoнo 4o!ï, ки зepи дасти мo ^pop дopaд, бapгиpифтa аз «Мач^аи мypocилoт»бyдa, дap oн ^амагй чop caip дap oFoзи нoмa oвapдa шудааст (5, 98-99), на cyparn ^мили oн, ки Е.Э.Бepтeлc мег^яд. Aз чoниби дигap ин абет барт^^та аз як Faзaди Maвлoнo 4o!ï аст, на кашда.

Myaллифoни мукаддимаи «^ма^ ва мyншaoти Чoмй» абети мaзкyppo чop caтpи аввали Faзaли ^афтбайтй мeдoнaнд, ки Maвлoнo 4o!ï oнpo дap БaFдoд cypyдaaст (5, 28). Бешак, ин миcpaъxo ду байти аввали якe аз Faзaлxoи Чoмй аст, ки дap дeвoни cyxaнвap ^oñ дopaд. Ба aндeшaи мo Maвлoнo oн Faзaдpo зaмoни бepyн аз БaFдoд будан, яъне дap кaнopи Дачла cypyдaaст, на дap БaFдoд. 3epo Maвлoнo xyд дap миcpaи аввал гуфта <^ap кaнopи Дачла дyp аз ëpy мaxчyp аз диëp».

3. Байти мaзкypи Maвлoнo Чoмй, ки Е.Э.Бepтeлc oвapдaaст [2, 123], аз байти аввале, ки дap нoмaи мaвpиди ба^ (5, 98)ва матлаи Faзaлe, ки дap дeвoни cyxaнвap [3, 509] oмaдaaст, фapк; мeкyнaд. Aap дap нoмaи мaвpиди ба^ ва дeвoни cyxaнвap миcpaи дувум «flopa! аз ашки чигаргун Дачлаи x^ дapкaнop» oмaдa бoшaд, дap китоби Е.Э.Бepтeлc миcpaи мaзкyp ба гунаи «Дopaм аз ашки шафакгун Дачлаи xyн бap кaнop» oмaдaaст (2, 123). Ин чo caвoлe ба мин мeoяд, ки кaдoмe аш аст? Ба aндeшaи мo зoxиpaн нycxaи acл xaмoн аст, ки дap нoмaи cyxaнвap oмaдaaст.

а) №маи мaзкyp capчaшмaи дасти аввал ва навиштаи бeвocитaи Maвлoнo Чoмй аст, вaдe байте, ки ^ap китoби мaзкypи Е.Э.Бepтeлc oмaдaaст, бapгиpифтa аз «Хaмcaт-yл-мyтaxaййиpин»-и AJIишep Нaвoй мeбoшaд.

б) Зaмoни иншoи нoмaи мaзкyp ниcбaт ба зaмoни таълифи «Хaмcaт-yл-мyтaxaййиpин» пeштap аст ва чyнoнки ишopa шуд, Maвлoнo Чoмйoнpo бapoбapи эчoди Faзaд дap кaнopи Дачла нигошта ва ба AЛишep Нaвoй иpcoл дoштaaст.

в) Байте, ки дap нoмaи мaзкyp oмaдaaст, айни матлаи me аз Faзaлxoи cyxaнвap мeбoшaд.

Aз ин чo мeтaвoн xyroca намуд, ки шма^и Maвлoнo Чoмй apзиши зиëди мaтншинocй дoштa, мeтaвoнaнд ^амчун capчaшмaи бoэътимoд, кддимтapин, нycxaи муаллифй ва дасти аввал чдаати шинoxги ocopи астии cyxaнвap xидмaт нaмoянд.

Чихати иттилои бeштape ба дacти xонaндaи ин cyтyp додан овapдaнм шакли комили Faзaдpо аз дeвонм аввал- «Фотихат-уш-шубоб» caвоб мeдонeм.

Бар каноры Дацла дур аз ёру мауцур аз дыёр, Дорам аз ашкы цыгаргун Дацлаы хун дар канор. Чун caвoди дыдаам дарё кунад Багдодро, Селы чашмы Дацлаборам гар шавад бо Дацла ёр. Гар набурдй орзуы Яcpибaм аз каф зымом, Кай фытодй бар харобободы Багдодам гузор?! Ин на богы дод хор^^оны бедод acw, лек Нет цуз арбобы дылро дыл зы хоры у фыгор. Вакты куч омад, быбанд, эй трбон, боры caфap, То ба кай бошад дыл аз багдодыёнам зеры бор?! Хар дам аз шавкы catфар чун уштуроны аурхмуй Мекашад бар руы зардам катрауоы хун катор. Пушт хам гардад чу гардан нокаро дар бодыя, Гар шавад бо боруоы дыл бар у Ч,омй caвop (3,509).

Номаи шyмоpaи хафтум ва чанд номаи .^rap аз муношбатхои дустош ва шоиpонae, ки байни Мавлоно Чомй ва М^ Aлишepи Навой чой дошт, xaбap мeдиxaнд. Номаи шyмоpaи хафтум, ки омexтa бо назми шиpин ва тфи дилкаш аст, аз xyнapи нaвиcaндaгии Мавлоно бeштap иттилоъ мeдиxaд ва бо apзиши адабии xyд аз номахои дита^ ки аз номи табакаи ниёзманд ба галотин ва шхибони мaнcaбxои давлатй навишта шудаанд, ба куллй фapк мeкyнaд. Тaвaччyx намовд: «Хумоюн номае чун ёры дылбар, Ба руй аз анбары тар бacтa зевар. Хаты мушкыну назмы цонфазояш Чу гecyи мypaccaъ дар кафояш.

Дap атиби авкот ва aшpaфи cоъот aнмcи xилвaти дaвpон ва чaлмcи cyxбaти махчурт гашт. Гауе парда зы руы у кушоданд, Зы шавкаш бyca:o бар руй доданд. Гауе cуы кафояш дат бурданд, Зы укды гecyяш гавуар шумурданд.

Дap мукобалаи xap ^parn^a аз он шохиди гайбй, ки бap мина(хаи покй ва бвайбй чилваи зyxyp намуд анвои таадлук ва дилбастагй ва нмёзмaндмю шикастагИ ба мавкифи apз pacонидa мeшaвaд ва тахошиян ъaнм-л-мтолaти-л-мaфзийaтмн идa-л-мaдолaти бap ин ду байт иктиcоp кapдa мeояд:

Бувад воощ рацоы ман, кы воуыб, Зы маузы вауб дар богы макотб. Чунонаш дар бар орад шохы уммед, Кы бошад мевааш щбол цовыд. Вaccaлpмy валыкром» [5, 99].

Дap миёни номахов, ки ба номи Aлишep Навой навишта шудаанд, чанд номae ба нaзap мepacaд, ки Мавлоно Чомй аз замони таълифи китоби «Нaфaxот-yл-yнc»-и xyд xaбap мeдмxaд. Ин чо xидмaти номахо шоиcтaи таъкид acт, зepо ин гуна мaъдyмоти бeнaзиppо аз xeч як capчaшмaи дмгap наметавон ба дacт овapд.

Мавлоно дap номаи шyмоpaи дувум аз таълиф ва мукобала намудани чyзвe аз китоби «Нафахот-ул-уто» ва мpcол намудани он ба Ллишep Навой чунин ёд нaмyдaacт:

«Эй мycaллaм туро мycaлмoнй, Комы шлом^н caлoмaти тут, Суят арконы хaмcaи жлом, Мефыржтам ба гайры рукны нахут. К-он на бо цонам ончунон омехт, Кы цудой аз он тавонам цycт

Баъдуху, мaъpyз он ки аз чумлаи китоби «Нафахот-ул-ун мин xaзapот-ил-кyдc» чyзвe чанд, ки навишта шуда буд ва мукобала ёфта, cypa™ иpcол ёфт ва тамомии химмат мacpyф ба он аст, ки он чй бокй монда, aнкapиб бо он caмт инзимом ва иттиcол ёбад. Лоязол машоми завкашон аз paвоexи нафахоти уто мyтaнaccим бод ва лаби инбигат аз бypоки Хaзpaти кyдc мутаба(хим, вaccaломy вaликpом» [5, 95-96].

Дap номae, ки зepи paкaми 74-ум овapдa шyдaacт, Мавлоно Чомй аз замони нигоpиши китоби «Нафахот- ул-уто» ба тaвpи зайл xaбap мeдмxaд:

«Баъд аз арзи ниёз маъруз он ки шаби панчшанбе, шашуми зулхичча хидмати шотири рукъаи шариф расониданд ва бар мазмуни он иттилоъ афтод. Шукри бисёр ба чой оварда шуд, ки иттифоки сафар наяфтода буд в-агарна азимат, баъди казоуллох, он буд, ки пеш аз мохи зулхичча ба хар хол, ки бошад, берун омада шавад, аммо ба хасби иттифок чанд кас дар хаволй, ки факирон мебошанд, мариз шуданд, чунончи аз баъзе умед мункатеъ шуда буд, аммо бихамдуллах, ки аксарро мараз ба сиххат бадал шудва баъзе дигарро чониби сиххат голиб аст ва дар хотир чунон мебуд, ки баъд аз ид муяссар шавад, аммо он низ дар нофеъ шуд, ачзои «Нафахот» чанде навишта шуда буд, аммо мукобала наёфта буд ва доранда мустаъчил буд. Умед чунон аст, ки баъд аз ин Хак субхонаху ва таъоло тавфик дихад, ки хар чй зудтар саранчом ёбад. Тавфик рафик бод, вассалому валикром»»[5, 127].

Чои дигар дар поёни номаи шумораи 163-юм аз замони таълифу такмил ва китобати «Нафахот-ул-унс» ба таври зер ёд намудааст:

«Аз китоби «Нафахот-ул-унс» ба чихати баъзе мавонеъ, ки котибро буд, он микдор, ки тавон фиристод, такмил наёфта буд, аммо баъд аз ин ба кадри вусъ иштигол ба он вокеъ хохад шуд, иншоаллохи таъоло» [5, 156].

Мавлоно Ч,омй дар номаи 259-ум, ки мухотаби он Алишер Навой аст, аз навишта шудани чузве аз китоби «Нафахот» ва бинобар мукобала нагаштан ирсол нагардидани онроба таври зер хабар додааст:

«Баъд аз арзи ниёз маъруз он ки чун хидмати Мавлоно Шамсуддин ташриф меоварданд, аз китоби «Нафахот-ул-унс» чузве чанд навишта буд, аммо хануз мукобала наёфта буд, аз ин чихат дар ирсоли он таваккуф афтод. Дар хотир чунон аст, ки ба зудй мукобала карда, ба он чониб бирасад. Тавфик рафик бод»» [5, 185.]

Аз мазмуни номахои мазкур маълум мешавад, ки Мавлоно Чрмй пас аз таълифи хар чузви китоби «Нафахот» нахуст онро ба дасти котибе махсус медода, то ки онро аз нав тозанавис намояд, сипас нусхаи асли таълифнамудаи хешро бо нусхаи котиб мукоиса ва мукобала намуда, нихоят ба Алишер Навой мефиристодааст.

Чанд номаи суханвар ахамияти зиёди тарчумаихолй доранд ва чихати шинохти зиндагиномаи Мавлоно Ч,омй сарчашмаи ягона ва беназир ба хисоб мераванд. Чунончи, Мавлоно Чрмй дар номае аз таърихи сафари хеш ба шахри Тошканд чунин хабар додааст: «.. .дар понздахуми мохи рабеъулохир ба чихати истидъои хазрати Хоча ба чониби Тошканд таваччух вокеъ шуд. Хамаи ёрон дар замони сиххат ва саломатанд, умед аст, ки анкариб мурочаъат вокеъ шавад. Маъзур доранд, ки ин китобат бар пушти асп вокеъ шудааст...» [5, 132]. Аз тавзехоти китоб маълум мешавад, ки ин нома 15-уми рабеъулохири соли 884 хичрй, баробар ба 6-уми июли 1479 милодй дар Фороб навишта шудааст. Мавлоно ин мактубро зохиран ба Алишер Навой дар замоне, ки тарики Фороб озими Тошканд буд, навиштааст [5, 42].

Аксари номахое, ки ба номи Алишер Навой навишта шудаанд, бевосита аз шахси дилсузу мехрабон ва дастгири ниёзманду дармондагон, мухточу дарвешон, махбусу бечорагон, занхои заиф, толибилмон ва табакоти дигари чомеъа будани Мавлоно Чомй хабар медиханд. Чомишиноси беназири точик Аълохон Афсахзод ба ин маънй ишора намуда мегуяд: «Дар миёни номахои Чомй ба Навой, пажухишгарон яке хам пайдо накардаанд, ки хохиши хусусиро дар бар карда бошад. Тамоми дархостхои Чомй марбутанд ба дифоъ аз манофеи акшори гуногуни чомеаи он рузгор- аз вазиру фармондех ва рухонию бозаргон ва саркарда то як захматкаши оддй, аз корафтодаи дармонда, хамчун беваи камнаво ва ё шогирди мадраса» [5, 14].

АДАБИЁТ

1. Афсахзод Аълохон. Чомй - адиб ва мутафаккир. -Душанбе: Ирфон, 1989. -384 с.

2. Бертелс Е.Э. Избранные труды. Навои и Джами. Москва: Издательство «Наука», 1965. 499 с.

З.Чрмй, Абдуррахмон. Осор: Иборат аз хашт чилд. Чилди 1. Девони аввал «Фотихат-уш-шубоб». -Душанбе: Ирфон, 1986. -560 с.

4. Чомй, Абдуррахмон. Осор: Иборат аз хашт чилд. Чилди 8. -Душанбе: Адиб, 1990. С. 299-430.

5. Чомй, Нуриддин Абдуррахмон ибни Ахмад. Номахо ва муншаоти Чомй. Мукаддима ва тасхехи Асомуддин

Урунбоев ва Асрор Рахмонов. - Техрон: Мероси мактуб, 1378. -353 с.

ЗНАЧЕНИЕ ПИСЕМ В ОЗНАКОМЛЕНИИ ПОДЛИННОГО ТВОРЧЕСТВА ЛИТЕРАТОРА

В этой статье рассматриваются те письма, которые написал Мавлони Джоми и здесь речь идёт о значениях данных писем. А также в данной статье идут споры о квалифицированных письмах Мавлони Джоми, о степени изучения писем литератора, об универсальных и уникальных черт писем Мавлони Джоми от других литераторов, об искусстве Джоми как письмоводителя, о научных и литературных значениях его писем, и об их место в ознакомлении биографии, творчества, времени и места сочинения

творчества литератора. Становится известно, что письма, написанные Мавлони Джоми как и "Макотиб" Саноии Газнави, "Номахо'Айнулкузоти Хамадони, "Мактубот" Мавлоно Джалолуддини Балхи и другие письма таджикско-персидских художников считается первым источником, с помощью которых определяется подлинное творчество литератора, и они имеют неоценимое значение.

Ключевые слова: письмоводительство, письма, написанные Джоми, письма Навои, литературное и автобиографическое значения письма, текстология, "Нафахот-ул-унс"

THE VALUE OF LETTERS IN TERMS OF KNOWING THE ORIGINAL CREATIVITY OF A WRITER

This article reviews Maulana Jami letters and communication, and the importance of the letters. Also this article discusses the qualified letters of Maulana Jami, the degree of study of the letters of the writer, the universal and unique features of the letters of Maulana Jami compared with other writers, the skills of Jami as a writer, the scientific and literary importance of his letters, and their place in terms of knowing the biography, the creativity, the time and the place ofpublication of the writer's works. The study shows that Maulana Jami's letters, like "Makatib (Letters) " by Sanai Ghaznavi, "Namaha (Letters) " by Aynulkuzat Hamadani, "Maktubat (Letters) " by Maulana Jalaluddin Balkhi and other Tajik and Persian poets and writers' letters are considered as the first source to reveal the true work of the poet and to know about his life, and that they have invaluable importance in this term.

Keywords: writing letters, letters written by Jomi, letters ofNavoi, literary and autobiographical importance of letters, textology, "Nafakhot-ul-uns".

Сведение об авторе:

Зоиров Халимджон — кандидат филологических наук датцент зав кафедрой общийуниверситетской тадижикский языка Худжандский государственный университет имени академик. Б. Гафуров

About the autor:

Zoirov Halimdzhon - Candidate of Philological Sciences, Dentist, Head of the Department of General University of the Tajik language of Khujand State University named after academician. B. Gafurov

НАЗАРЕ БА «ХАТМ-УЛ-ГАРОИБ»-И МАНСУБ БА ХОКОНЙ

Шарифов Б.Б.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Афзалидцин Бадил ибни Алй Хоконии Шарвонй (1126-1199) аз зумраи суханваронест, ки дар Точикистон кам тадкж шудааст. То ба имруз, на танхо оммаи мардум, хатто мутахассисони сохаи адабиёт перомуни осор, мартабаи суханварй ва шухрати шоирии у маълумоти кофй надоранд.

Тайи дахсолахои охир дар кишвари Эрон мухаккикону суханшиносон дар бораи рузгору осор, фазилахои эчодй, сабки шеър, хусусиятхои мундаричавии осори Хоконй корхои зиёдеро анчом додаанд. Душворбаёнию печидагй ва чанбаи кавии илмии ашъори шоир аз асрхои миёна то кунун суханшиносонро барои шархи осори у водор намудааст ва тайи бист соли охир дар Эрон хоконишиносон шарххои зиёде бар ашъори у навиштаанд,, ки кобили тахсин аст. Махсусан, корхои анчомдодаи Абдулхусайни Зарринкуб (3;4), Зиёуддини Саччодй (6;7), Мирчалолиддини Каззозй [11; 12;13;14], Маъсумаи Маъданкан (8;9; 10), Аббоси Мохёр [1;2], Алии Даштй (5) ва дигарон кобили зикр аст.

Аксари мухаккикони Хоконй хангоми тахкикоти худ бештар ба девони шоир, ки онро Зиёуддини Саччодй ба чоп омода кардааст, такя мекунанд. Дар баробари ин девони омодакардаи Мирчалолиддин Каззозй, ки дар ду чилд нашр шудааст, диккати хоконишиносонро ба худ чалб мекунад.

Дар мукаддимаи муфассале, ки Зиёуддини Саччодй бар девони Хоконй навиштааст, хангоми баррасии мероси шоир осори уро зикр намуда, менависад, ки «Яке аз осори дигаре, ки барои Хоконй навиштаанд, китоби «Хатм-ул-гароиб» аст. Окои Ибни Юсуф дар фехристи китобхонаи Мачлис зимни шархи холи мухтасари Хоконй чузъи осори у китобе хам ба номи «Хатм-ул-гароиб» ном бурда...» (7,панчову нух)

Мухаккик ва шорехи дигари шоир Мирчалолиддин Каззозй хам зимни баррасии осори Хоконй менависад, ки «Хоконй сурудаи дигаре доштааст ба номи «Хатм-ул-гароиб». У дар ин суруда барои Сифохон сано ронда ва Садриддини Хучандию Ч,амолиддини Мавсилй-аз бузургони Сипохонро сутуда будааст...» (11,248)

Дар китоби «Ахтарони адаб», ки чанд сол пеш дар Точикистон нашр гардицааст, тахиягари мунтахаби осори Хоконй Точибой Султонй «Хатм-ул-гароиб»-ро асари Хоконй гуфтааст. [17,303]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.