Научная статья на тему 'ЗИКРИ УЗВВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ЛУҒАТИ «ЗАНД»-У «ПОЗАНД» ДАР «БУРҲОНИ ҚОТЕЪ»-И МУҲАММАДҲУСАЙНИ БУРҲОН'

ЗИКРИ УЗВВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ЛУҒАТИ «ЗАНД»-У «ПОЗАНД» ДАР «БУРҲОНИ ҚОТЕЪ»-И МУҲАММАДҲУСАЙНИ БУРҲОН Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
59
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
присутствие / соматизм / «Занд» / «Позанд» / член / идеограмма / этимология / среднеперсидский язык / пехлевийское присутствие / фонология / presence / somatism / «Zand» / «Pozand» / member / ideogram / etymology / Middle Persian language / Pahlavian presence / phonology

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзозода Ноил

В этой статье мы обсудили остатки мира, которые были приготовлены для нас из источников, особенно из культурных источников. Автор пытается определить исторический ход некоторых слов на основе достоверных источников и показать историю трансформации и исчезновения отдельных слов. Надпись содержит идеограммы, изображающие человеческий орган, которые занесены в изучаемый словарь под заголовками «Занд» и «Позанд». Отмечается, что комментарий под заголовком «Занд» и «Позанд» не относится к комментариям и переводам «Авесто» книг «Занд» и «Позанд», а является условным наименованием идеограмм это язык тихо. В статье также упоминаются оскорбления со стороны носителей этой группы слов и различные причины их наличия на основе достоверных словарных материалов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MENTIONING OF SOMATISM ASSOCIATED WITH THE WORDS «ZAND» AND «PAZAND» IN «BURKHAN KOTE» BY MUHAMMADHUSEIN BURKHANI

In this article, we have discussed the remnants of the world that have been prepared for us from sources, especially from cultural sources. The author tries to determine the historical course of some words on the basis of reliable sources and to show the history of the transformation and disappearance of individual words. The inscription contains ideograms depicting a human organ, which are entered into the studied dictionary under the headings «Zand» and «Posand». It is noted that the commentary under the heading «Zand» and «Pozand» does not refer to the commentaries and translations of «Avesto» the books «Zand» and «Posand», but is a conventional name for ideograms, this is a language quiet. The article also mentions insults from the speakers of this group of words and various reasons for their presence based on reliable dictionary materials.

Текст научной работы на тему «ЗИКРИ УЗВВОЖАҲОИ МАРБУТ БА ЛУҒАТИ «ЗАНД»-У «ПОЗАНД» ДАР «БУРҲОНИ ҚОТЕЪ»-И МУҲАММАДҲУСАЙНИ БУРҲОН»

Ключевые слова: Шарль Балли, очерк, открытие, термин, теория, лингвистика, слово идентификатор, развитие, сфера, идея, стилистика, фразеология, фразеологизмы, устойчивые словосочетании, фраза, слово.

ПОНЯТИЕ ФРАЗЕОЛОГИЯ В ПРОИЗВЕДЕНИЯХ ШАРЛЯ БАЛЛИ

The article examines the views of the famous linguist of the twentieth century Charles Bally on the discovery of the term «phraseologie " and the role of his works in the development of the spheres ofphraseology and linguistics. C. Bally was the first who introduced the term «phraseology»in linguistics and compared its study with stylistics. In his writings, he identifiedfour types of phrases: 1. free phrases (les groupements libres), i.e. combinations devoid of stability, decaying after their formation; 2. habitual combinations (les groupments usuels), i.e. phrases with a relatively loose connection of components that allow some changes, for example, une grave maladie - a serious disease, une dangereuse, serieuse maladie - a dangerous, serious disease; 3. phraseological series (les series phraseologiques), i.e. groups of words in which two adjacent concepts merge almost into one. The stability of these terms is fixed by the primary usage, for example, remporter une victorie - to win, courir un danger - to be in danger. These combinations allow the components to be rearranged; 4. Phraseological unity (les unites phraseologiques), i.e. combinations in which words have lost their meaning and express a single indecomposable concept. Such combinations do not allow the components to be rearranged. ThUs, «... the concept of S. Bally is based on the difference in word combinations according to the degree of stability: combinations in which there is freedom of grouping of components, and combinations deprived of such freedom» After extensive research in this area, Balli slightly changed his mind in his next work, «Essay on French Style» (1909), concluding that the usual combinations and phraseological series are only intermediate types of combinations. Now C. Bally singled out only two main groups of combinations: 1. free combinations and 2. phraseological unity, i.e. phrases, the components of which, constantly used in these combinations to express the same thought, have lost all independent meaning. The whole combination as a whole acquires a new meaning, not equal to the sum of the values of the constituent parts S. Bally spoke about the phraseological nature of the combination in the presence of a synonym for it the so-called «identifier word». These thoughts of C. Bally later formed the basis for the identification of phraseological mergers and the development of the theory of equivalence of phraseological units to a word. Since the time of Bally, the study of phraseology has advanced a lot. But the work of the great scientist, written at the dawn of the study ofphraseology, contributed to the further development of phraseological research. Linguists have different views on this issue, some consider phraseological units to be equivalents of words, others indicate their correlation with a word, the replacement ofthe theory ofequivalence with the theory ofcorrelation of phraseological combinations with a word.

The contribution of the leading researcher of the 20th century C. Balli, along with other leading linguists of the world, in the development of linguistics, especially in the field of stylistics and the study of phraseology, remains significant.

Key words: Charles Bally, essay, discovery, term, theory, linguistics, word identifier, development, sphere, idea, stylistics, phraseology, phraseological units, stable phrases, phrase, word.

Сведения об автора:

Самадов Р. Н. - докторант(РИО) кафедры языкознания и сравнительная типология Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. СОс/фаровй 16. Тел: (992)989061336

About the author:

Samadov R N. - the PhD. student of the chair of Linguistics and Comparative Typology of the Kulob State University named after Abuabdulloch Rudaki. Address: 735360, RT, Kulob, and S.Safarov St.-16. Phone: (992) 989061336

ЗИКРИ УЗВВОЖА^ОИ МАРБУТ БА ЛУГАТИ <вАНД»-У «ПОЗАНД» ДАР «БУЩОНИ КрТЕЪ»-И МУХАММАДХУСАЙНИ БУРБОН

Мирзозода Н.

Донишгоуи давлатии Хууанд ба номи академик Бобочрн Fсtфуров

\Фарханги «Бурхони котеъ» як гурух калимахоеро фаро гирифтааст, ки вожаком бозмондаи оромии дар шакли идеограмма ё хузвориш бокимонда мебошанд. Ин гурухи вожахо дар фарханги зикршуда ба унвони «Занд»-у «Позанд» оварда шудаанд. Хузворишоте, ки дар «Бурхони котеъ» зикр шудаанд, мисли вожахои маъмулй ба сохахои гуногун мансуб буда, чанде аз онхо барои ифодаи узв истифода шудаанд. Дар ин навишта хузворишоти ифодакунандаи узви бадан бо такя ба маводи фархангномахо ва сарчашмахои электронй матрах гардидаанд.

Узввожахо ё ба истилохи лингвистиаш соматизмхо дар забони точикй то дарачае тахкик шуда, доир ба соматизмхои осори баъзе суханварон рисолахои илмй руи кор омадаанд, вале хануз наметавон ин самти

илми зaбoншинocиpo кoмилaн тахкикшуда хищёщ Вoжaxoи мaнcyб ба «Завд»-у «nœam» ё xyд xyзвopишоти кухан, ки тaвaccyти фapxaнraoмaxo тo мo oмaцaaнц, дap зaбoншинccии точик oмyxтa нaшyдaacт, шoяд бинo ба дacтpac нaбyдaни ^чашм^» мухаккикэн ба ин еамти тахкик таваччух нaкapдaaнц.

Аз ин py, т^мим гиpифгa шуд, чихати paвшaнй aнцoxтaн ба чанд вoжaи кухани зaбoн yзввoжaxoи мaнcyб ба «Зaн1ц»-y «Пoзaнд» дap «Eypxo™ щгеъ» ма^ах кapдa шавад.

Бapoи мyaйян намудани дapaчaи иcтифoдaи ин вoхицхoи лугавй дap acccи мaвoди фapхaнгнoмaхoи дае^а; ба тaвpи му^зш^ вoжaхo Napax гapдицa, дap cyparn гyнoгyн будани мaoнии кaлимaхo фapк;ияти шapx зи^ шуда, дap cypaти хамгун будани маъши xyзвopишоти бappacишyдa ба лyFaтнoмaxo тaнxo ишopaи xaвoлa гyзoштa шудааст.

Моддаи лугавии ифoдaкyнaнцaи ангушт, ки аз узви фaъoли инccн ма^уб мeёбaц, учатпаман аот. М.Бypxoн ин моддаи лyFaвиpo чунин шapx дoдaacт: «Учатпаман - c^i бap вазни тугралтакан; ба

лугати <<Занд»-у «nœam» ба маънии ангушт бoшaц мутлакан, xox ангушти пo ва xox ангушти даст» [3(a), 125]; [4, 181]. Дexxyдo хам !ap такя ба лyFaтнoмaxoи «Низoм-yл-aтбoъ», «Онaнцpoч» ва «Eypxo™ щгеъ» айнан хамин гуна шapx дoдaacт [14].

,3ap такя ба маълумоти лyFaгxoи peшaшинocй ва тахаввули oвaзии кaлимaxo мeтaвoн гуфт, ки вoжaи учатпаман ба гузаштаи вoжaи ангушт, ки узви mco^o ифoдa мeкyнaц [8, 70-72], paбт надошта, хамчун ицeoгpaммa !ap зaбoни opoмй маънии ангушти дасту пopo ифoдa кapдaacт, зepo вoжaи ангушт аз OFOзи мавчудияти xy! аз чихати таpкиби oвaз ва coxrop 6o xyзвopиши учатпаман мут^вит аст. Тибки игтилoи «Фаpxанги peшaxoи xинцyaвpyпoии зaбoни фopcй» вoжaи ангушт дap зaбoни caнcкpиг ба гунаи ängam, дap юнoнй ба гунаи änkos, ägkos, aiikulils, дap aвecтoй ба гунаи anguhsta, дap rnpcm бocтoн ба гунаи angst ва пахлавй ба гунаи angust ба мyшoxидa pacицaacт.

Xyзвopиши дигapи ифoдaкyнaндaи узви инccн шатмин - ¿»¿аст, ки дap лугати «Завд»-у «nœam» мафхуми нишacтaнгcxpo ифoдa кapдaaст [3 (б), 212]. ,3ap «Лyгaтнoмa»-и Дexxyдo хам ба хамин маънй шapx дoдa шуда, ба yнвoни capчaшмa тaнxo «ßypxo™ кеггеъ» зикp шудааст [14].

Mom^ лугавии шуман - ¿^низ дap фapxaнгнoмaи мaвpици oмyзиш дap кaтopи xyзвopишоти ифoдaкyнaнцaи узви инаэн шapx дoдa шудааст. Ин m^ipa^n^a дap зaбoни «Занд»-у «nœam» ба маънии пeшoнй ба xop paфтa, тибки игтилoи фapxaнги «Eypxo™ щгеъ» 6o кacpи «мим» дap шакли мумин хам мyшoxицa шудааст [3 (б), 238]; [4, 1311]. Дexxyдo хам дap такя ба фapxaнгнoмaxoи «Aнчyмaнopo», «Eypxo™ щгеъ» ва «Онaндpoч» хамин гуна шapx дoдaaст [14].

Xyзвopиши како - 153х,ам дap фapxaнгнoмaи мaвpици oмyзиш бapoи ифoдaи узви инccн oмaцa, дap зaбoни «Завд»-у «nœam» ба маънии дандон шapx дoдa шудааст [3 (б), 386]; [4, 1664]. Бoиcи зи^ аст, ки ин мoдцaи лугавй низ чун xyзвopишоти бaзмoндaи opoмй бapoи ифoдaи узви ин^н oмaцa, ба пeшинaи вoжaи дандони и^уза poбитaи oвaзй нaцopaц, зepo тахаввули oвaзии тapкиби калимаи како ва тaъpиxи тахаввули калимаи дандон хамгун ^cr Калмаи дандон тaъpиxaн дap зaбoни точикй мавчуд буда, аз peшaи xинцyaвpyпoии донт, дент, едонт мeбoшaц ва дap зaбoни aвeстoивy пopcии бoстoн ба гунаи дантан ва дap дaвpaи миёнаи мавчудияти зaбoни пopcй 6o бадал шудани oвaзи «т» ба «д» гунаи дандон-po гиpифтааст [5, 284]. Дexxyдo хам 6o ик;гибoc аз лyFaтнoмaxoи «Eypxo™ щгеъ», «^ampo^» ва «Низoм-yл-aтбaъ» мoдцaи лугавии како-po хамчун xyзвopиш ба хамин маъш кайд кapдa, зимнан хамчун калимаи мyстaкилмaънo бapoи ифoдaи capгин ва фазлаи oдaмй xop фapмyдa шудани ин ro^po дap такя ба маълумоти «Aнчyмaнopo» ва «^ampo^» ишopa кapдaaст [14].

Вoxици лугавии губиё - L^ap фapxaнгнoмaи мaвpици oмyзиш дap acocи мaвoди лугати «Занд»-у «nœam» бapoи ифoдaи забон ба xop paфтaaст [3 (в), 39]. Вoжaи мaзкyp тибки игтилoи ММуин дap «Бундахишн» ба гунаи «gôbyâ» oмaцa, дap зaбoни пахлавй ба гуна^и «gôbâk» ва «gôyâk» ба маънии гуё, гуянда, сухангу истифoдa шудааст [4, 1849]. Дexxyдo хам дap шapxи ин калима ба «ßypxo™ щгеъ» ишopa кapдaaст [14]. Лшим ба зикp аст, ки ин мoдцaи лугавй зoxиpaн аз лихтеи oвaзй 6o вoжaи зaбoн мyтaфoвит бoшaц хам, аз лихши мaънo ва ичpoиши амал хамгун аст. Мухаккищн Чyйбopй ва Нaвpyзй хам мутобщати мaънo ва шакли ин xyзвopишpo ишopa кapдa, oнpo ба ^ухи ицeoгpaммaxoи opoмиacл шoмил кapдaaнц: «.. .«Губиё» дap «Бypxoн» ба маънии зaбoн oмaцaaст. Ин вoжa дap фapxaнгxoи имpyзй низ ба cyparn gwby забт шудааст. ,3ap aккoдй qubbu ба маънии гуфтан аст, aгap ин мaъниpo бипaзиpeм «губиё» чузъи xyзвopишоти навъи аввал ва opoмиacл аст.» [12, 147].

Mom^ лугавии маниш хам дap фapxaнгнoмaи мaвpици oмyзиш дap такя ба лугати «Занд»-у «nœam» хамчун южаи ифoдaкyнaнцaи узви инccн шapx дoдa шудааст. Myxaммaцxycaйни Бypxoн дap шapxи ин мoцдaи лугавй чунин мeнaвиcaд: «Маниш - manes ^j^JSa маънии xyfà ва табиат бoшaц, чй манишй ба маънии табъй аст; ва табъи баланд ва тинати бyзypгpo низ гуянд; ва ба маънии химмат ва caxo

ва xapm xavi ба нaзap омадааст; ва ба забони «Занд»-у «Позанд» ба маънии дил бошад, ки apaбон калб xонaнд [3(в), 108]. Тибки иттилои Мyxaммaд Муин ин моддаи лyFaвй аз иcми мacдapи пaxлaвии «mên(i)shn» буда, аз peшaи man ба маънии андешидан аст ва capчaшмaaш аз вожаи can^mM «durmanas» ва xиндии бостон «mânas» ба маънии андеша мeбошaд [4, 2042]. Дexкyдо дap acоcи лyFaтномaxои «Бypxони котек», «Fиёо-ул-лугог^>, «Oнaндpоч» ва «Фapxaнги Рашидй» ин моддаи лyFaвиpо ба маънии хуй, табиат, чи манишй ба маънии табиъй аст шapx дода, ишоpa мeкyнaд, ки дap «Низом-ул-aтбaъ» ба маънии хуйу табъ ва табиату хислату нщоду сиришт омадааcт. Хдмчунин дap «Ёддоmгxои Дexxyдо» ба маънии фитрат, табиат, цибиллат, одат шapx дода шудааог [14]. ,Uap «Фapxaнги фоpcй»-и М.Муин ва «Фapxaнги фоpcй»-и Амид X,acaн низ ба маънии табиат, фитрат, хуй, щммат зик> шyдaacт[14].

Лозим ба таъкид ac^ ки вожаи маниш бо вучуди дap фapxaнгномaи мaвpиди омузиш дap ^ropM xyзвоpишaг овapдa шуданаш, тaъpиxaн дap забони точикй мавчуд acт ва пeшинaaш ба зaбон-модapи Xиндyaвpyпой мepacaд. Ин воxиди лугавй дap xиндyaвpyпой чун capвожa (men-, mne-) дap огози кaлимaxо иогифода шуда, дap забони caнcкpит ба гунаи manas, durmanas, дap aвecroй ба гунаи manah, mathro, дap rnpcm бacтaн ба гунаи (hakha) manrsh, дap юнонй ба гунаи memona, дap пaxлaвй ба гунаи menishn, дap поpcии мyacиp ба гунаи manesh иатифода шyдaacт [5, 480]. ,3ap aкcapи фapxaнгxae, ки воxиди лугавии маниш-pо шapx додаанд, ба «Бypxони щгеъ», ин toxh^ лугавй xaмчyн xyзвоpиш кайд

нaшyдaacт ва маънии днл-pо xaм ифода нaкapдaacт. Ин маъно тaнxо .ap «Бypxони щгеъ» .ap такя ба лугати «Занд»-у «Позанд» зикp m^aac^ Бо нaзapдошги чунин xолaт мсггавон гжмин зад, ки воxнди лугавии мaвpнди бappacй ё бapобapи ифодаи маънии xyny табиат чун xyзвоpиш бapои ифодаи узви инаон ба rap paфтaacт, ё чунон ки олимон Чyйбоpй ва Haвpyзй кайд кapдaнд, ба иллати бадконй ва нукш capчaшмaxо ба ^ropM xyзвоpишaг шомил гapдндaacт.

Xyзвоpиши .HrapH ифодакунандаи узв, ки .ap фapxaнгномaи мaвpнди омузиш кайд myдaacт, калимаи варкато-cт. Ин xyзвоpиш .ap лугши «Занд»-у «Позанд»устухонро ифода кapдaacт [3 (в), 174]; [4, 2275]. ,3ap такя ба маълумотн <^apxamH peшaxои xиндyaвpyпоии забони фоpcй» метавон гуфт, ки ин вожа низ чун xyзвоpиш .ap забони оpомй бapои ифодаи мaфxyми устухон ба rap paфтaacт ва зоxнpaн pобитaи овозй бо вожаи ycтyxон нaдоpaд [5, 88]. Дexxyдо xaм зимни rnapxH ин калима ба унвони capчamмa лyFaтномaxои «Бypxони когек», «Oнaндpоч» ва «Hизом-yл-aтбaъ»-pо нишон дода, маънии болозикppо кайд намyдааcт [14].

Мyxaммaдxycaйни Бypxон калимаи хуномро xaм .ap кaгapи вожaxae, ки зepи унвони «Занд»-у «Позанд» оваpда мeшaвaнд, чой дода, онpо xaмчyн калимаи ифодакунандаи узви ин^н шapx додaacт: «Хуном - ^WSap вазни Fулом; ба лугати «Занд»-у «Позанд» ба маънии андом бошад, ки .ap бapобapи

бeaндом aci» [3(в), 203]. Бино ба игтилои М.Муин ин вожа мyxaффaфи вожаи пaxлaвии «handâm» acт [4, 2375]. Дexxyдо xaм xa^im мaъниpо кайд кapдaacт [14]. Arap ба ишоpaи М.Муин ва rnaxH Дexкyдо такя кушм, ин вожapо xaм мeтaвонeм ба ^yxH геюми xyзвоpишaг доxнл кyнeм ва онpо ба иллати бадконй ба ^yxH ндeогpаммаxо воpндmyдa xM^e^ зepо xyзвоpиши забони оpомй, ки аз забони паxлавй пeш acт, нaмeтaвонaд мугаффафи вожаи пaxлaвй бошад.

Xyзвоpиши .HrapH .ap «Бypxони когеъ» зикpmyдa моддаи лугавии хупман - ¿лJзaacт, ки ба лугати

«Занд»-у «Позанд» ба маънии ру омaдaacт [3 (в), 205]. Дexxyдо xaм тaнxо .ap такя ба «Бypxони щгеъ» xa^im мaъниpо ишоpa кapдaacтy ба€ [14]. Тибки игтилои ММуин ин вожа аз xyзвоpиши «hôp[a]man» ё «hûp[a]man» буда, .ap пaxлaвй ба гунаи rôd мymоxндa мeшaвaд [4, 2388]. Чунонки мymоxндa шуд, ин воxиди лугавй .ap дaвpaи миёнаи мавчудияги забони поpcй аввал ба гунаи py. [rôd] дyчоp шуда, баъдан ба p^ (rôy) табдил ёфтaacт. Табдили овози оxнpи калима аз «д» ба «й» (d>y) .ap поpcии миёна .ap тapкиби aкcap кaлимaxо мymоxндa мeшaвaд. Ин xaмcaдо .ap байни кaлимaxо баъди caдонок ба xaмcaдои «й» гyзamтaacт. Ба ин монанд xодиcaи табдили овоз .ap кaлимaxои пой (pâda>pây), май (madu>may), буй (bauda>bôy) ва чaндe дигap pyx додaacт [ниг. : 11, 44].

Xyзвоpиши ядмин - ^«^.ap лугати «Занд»-у «Позанд» ба маънии дacт омaдaacт [3 (в), 214]. ,3ap

повapaки «Бypxони щгеъ» М.Муин ишоpa кapдaacт, ки ин вожа аз xyзвоpиши «yadm(a)n», «yadamn»,

«yadhaman», «gdman(i)» буда, .ap пaxлaвй ба гунаи «dast» мyшоxидa мeшaвaд [4, 2428]. Тибки игтилои

*

Олимон Haвpyзй ва Ч,yйбоpй вожaxои мaнcyб ба «Занд»-у «Позанд» будаи фapxaнги «Бypxони к;отeъ»-pо ба ce Typyx чудо кapдaaнд, ки pypyxH ceюми он acлaн xyзвоpиш набуда, ба иллати бaдxонй ба xyзвоpишот шомил гapдндaaнд.

Деххудо дар «Низом-ул-атбоъ» танхо ба маънии даст ва яд омада, дар «Бурхони котеъ» ва «Онандроч» хамчун хузвориш шарх дода шудаасг [14]. Дар такя ба маълумоти «Фарханги решахои хиндуаврупоии забони форсй» мегавон хадс зад, ки ин моддаи лугавй низ чун идеограмма барои ифодаи узви инсон ба кор рафта, бо вожаи даст, ки имруз мустаъмал асг, робигаи овозй надорад, зеро пешинаи вожаи даст аз лихози таркиби овозй ба хеч як аз овонигоришоти вожаи ядмин хамгун нест.

Моддаи лугавии дигар, ки дар ин навишта баррасй мегардад, роро аст. Ин вохиди лугавй дар фархангномаи мавриди омузиш дар такя ба лугати «Занд»-у «Позанд» барои ифодаи маънии гуш омадааст [3 (в), 222]. Тибки иттилои Деххудо дар «Низом-ул-атбоъ» хам ин вохиди лугавй ба хамин маънй зикр шудааст [14].

Аз баррасии хузворишоти ифодакунандаи узви инсон, ки дар фарханги «Бурхони котеъ» зикр шудааст, метавон гуфт, ки фархангномаи мавриди омузиш нисбат ба дигар лугатномахо дар хифзу интиколи хузворишоти кухани забон накши бештар дорад. Хамчунин дар такя ба маводи сарчашмахо гуфтан мумкин аст, ки чанде аз калимахо дар асл хузвориш набуда, ба иллати бадхонй ва ё нукси навиштачоти бозмонда ба гурухи хузворишот шомил шудаанд. Чанде аз хузворишот аз лихози маъно ва талаффуз бо хам мувофик буда, аммо таркиби овозиашон мутафовит аст, ки баёни андешаи катъй дар ин маврид тахкики васеъ ва далелхои устувор мехохад.

Дар мачмуъ, гуфтан мумкин аст, ки баррасии хузворишоти дар «Бурхони котеъ» зикршуда барои муайян намудани чанд вижагии идеограммахо ва кушодани гиреххои дигари самти таърихи забон мусоидат хохад кард.

АДАБИЁТ

1. Амид, Хасан Фарханги Амид [Матн]: иборат аз се чилд Чилдхэи 1-3 / Хасан Амид -Техрон: Амири Кабир, 1381. -2540 с.

2. Балёнй, Такиуддин Авхадй. Сурмаи Сулаймонй [Матн]: фарохамоварацааи матн, муаллифи пешгуфгор, хавршй, тавзехрт, фехрист ва макола Фирузахон Fиёсова / Такиудцин Авхадии Балёнй. -Хучанд: Нури маърифат, 2006. -486 с.

3. Бурхон Мухаммадхусайн Бурхони котеъ [Матн]: иборат аз се чилд а) Чилди 1. Тахияи матн бо пешгуфгор, мулхакрт, тавзехрт ва фехристи Амон Нуров / Мухаммадхусайни Бурхон. -Душанбе: Адиб, 1993. -416 с.; б) Чилди 2. Тахияи матн бо пешгуфгор, мулхакрт, тавзехот ва фехристи Амон Нуров. -Душанбе: Адиб, 2004. - 424 с.; в) Чилди 3. Тахияи матн бо пешгуфгор, мулхакот, тавзехрт ва фехристи Амон Нуров. -Душанбе: Адиб, 2014. - 400 с.

4. Бурхон, Мухаммадхусайн. Бурхони котеъ [Матн]: чилдхои 1-4 (бо хатти форсй). Тахияи Мухаммад Муин / Мухаммадхусайни Бурхон. -Техрон: Ибни Сино, 1342. -2470 с.

5. Кошонй, Манучехр Ориёнпур. Фарханги решахои хиндуаврупоии забони форсй [Матн] (бо хатти форсй)/ Манучехр Ориёнпури Кошонй. -Техрон. -546 с.

6. Подшох, Мухаммад. Фарханги чомеи форсй (Онандроч) [Матн]: иборат аз хафт чилд. Чилдхои 1-7 / Мухаммад Подшох. -Техрон: Хайдарй, 1363. -4702 с.

7. Ромпурй, Мухаммад Fиёсуддин Fиёс-ул-луFрт [Матн]: иборат аз се чилд а) Чилди аБББал / Тахияи матн бо пешгуфгор, мулхакот, тавзехрт ва фехристи Амон Нуров / Fиёсиддин Мухаммади Ромпурй -Душанбе: Адиб, 1987. - 480 с.; б) Чилди дуюм / Тахияи матн бо пешгуфгор, мулхакот, тавзехот ва фехристи Амон Нуров / Fиёсиддин Мухаммади Ромпурй. -Душанбе: Адиб, 1988. - 416 с.

8. Фарханги забони точикй [Матн]: иборат аз ду кисм. Крсмхои 1-2 (аз асри Х то ибтидои асри ХХ). -Москва: Советская энсиклопедия, 1969. - 952 с.

9. Хасанов А Вомвржахои точикй дар забонхои дигаи чахон [Матн]: Рахнамои таълим / А Хасанов. -Хучанд, 2003. -51 с.

10. Хасанов А Таърихи забони точикй [Матн]: давраи кадим. Комлекси таълимй-методй / АХасанж -Хучанд, 2014. -70 с.

11. Хасанов А Таърихи забони точикй [Матн]: давраи миёна. Комлекси таълимй-методй / А. Хасанов. -Хучанд, 2014. -83 с.

12. Чуйборй, Г.К., Наврузй, Х. Баррасии лугати хузворишй («Занд»-у «Позанд») дар «Бурхони кртеъ» // Мутрлирт ва тахкикрти адабй / ГДЧуйбррй, Х-Наврузй -1394. №№18. -С. 143-152.

13. Ьи^^

14. Vajehyab.com

15. Vazhaju.com

16. Wikipedia.com

УПОМИНАНИЕ СОМАТИЗМА СВЯЗАННЫХ СО СЛОВАМИ <вАНД» И «ПАЗАНД» В «БУРХАН КОТЕЪ» МУХАММАДХУСЕЙНА БУРХАНИ

В этой статье мы обсудили остатки мира, которые были приготовлены для нас из источников, особенно из культурных источников. Автор пытается определить исторический ход некоторых слов на основе достоверных источников и показать историю трансформации и исчезновения отдельных слов.

Надпись содержит идеограммы, изображающие человеческий орган, которые занесены в изучаемый словарь под заголовками «Занд» и «Позанд». Отмечается, что комментарий под заголовком «Занд» и

«Позанд» не относится к комментариям и переводам «Авесто» - книг «Занд» и «Позанд», а является условным наименованием идеограмм это язык тихо.

В статье также упоминаются оскорбления со стороны носителей этой группы слов и различные причины их наличия на основе достоверных словарных материалов.

Ключевые слова: присутствие, соматизм, «Занд», «Позанд», член, идеограмма, этимология, среднеперсидский язык, пехлевийское присутствие, фонология.

MENTIONING OF SOMATISM ASSOCIATED WITH THE WORDS «ZAND» AND «PAZAND» IN «BURKHAN KOTE» BY MUHAMMADHUSEIN BURKHANI

In this article, we have discussed the remnants of the world that have been prepared for us from sources, especially from cultural sources. The author tries to determine the historical course of some words on the basis of reliable sources and to show the history of the transformation and disappearance of individual words.

The inscription contains ideograms depicting a human organ, which are entered into the studied dictionary under the headings «Zand» and «Posand». It is noted that the commentary under the heading «Zand» and «Pozand» does not refer to the commentaries and translations of «Avesto» - the books «Zand» and «Posand», but is a conventional name for ideograms, this is a language quiet.

The article also mentions insults from the speakers of this group of words and various reasons for their presence based on reliable dictionary materials.

Keywords: presence, somatism, «Zand», «Pozand», member, ideogram, etymology, Middle Persian language, Pahlavian presence, phonology.

Сведение об авторе:

Мирзозода Ноил - докторант (PhD) кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени Бободжона Гафурова

About the author:

Mirzozoda Noyle doctoral(PhD) student of the Tajik Language Department of the Khujand State University named after Bobojon Gafurov.

ОСНОВНЫЕ СПОСОБЫ ОБРАЗОВАНИЯ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫХ ТЕРМИНОВ В

АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ

Саъдиева Г. Ф.

Российско-Таджикский (Славянский) университет

В современном английском языке встречается большое количество аффиксов как исконных, так и заимствованных. В.В. Виноградов отмечает, что аффиксы потерявшие свои значению ставшие непродуктивными и продуктивными лишь как предмета той или иной части речи перестают быть аффиксами и лишь потенциально сохраняют свойство выделимости [2, с. 120]

Термины в английском языке, как и в других языках, делятся на простых, производных, сложных и составных.

Простые термины состоят из одного корня, большинство из них относятся к древним терминам английского языка и заимствованы из других языков: baffle 1. гаситель энергии; растекатель; пирс (на водоскате или водобое); шашка шероховатости [1,.268]; bald 1. без растительного покрова (перьев, шерсти), голый; ощипанный 2. лишённый растительности; без листьев 3. безостый; без плёнок; без опущения; очищенный от кожуры [1,185] husk (неочищенный рис); harvest, yield, crop (урожай, сбор; отбросы) и т.д.

Большинство простых заимствованных сельскохозяйственных терминов пришло в английский язык из греческого, латинского, французского и немецкого языков.

Производные термины в современном английском языке, в том числе производные сельскохозяйственные термины, многочисленны, по преимущество они состоят из корня, аффикса, двух или больше аффиксов: bogginess заболоченность [1, 276]; brackishness солоноватость [1, 291]; branchless без ветвей, голый, с обрезанными ветвями [1,103]; embankment насыпь; дамба; дамба обвалования; вал; береговой вал [1, 704]; hardiness выносливость; крепость; устойчивость; жизнестойкость; закаливание (растений); стойкость к неблагоприятным внешним условиям и т.п.

Сложные термины состоят из двух или больше основ: badland - бэдленд, бедленд, неплодородная эродированная сильнопересечённая местность; brushland земля, поросшая кустарником [1, 310]; ballhead

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.