Научная статья на тему 'КОРБУРДИ ЛАҲНҲОИ ҲАШТ-СИЮМИ БОРБАД ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАШРЕҲИ ОНҲО'

КОРБУРДИ ЛАҲНҲОИ ҲАШТ-СИЮМИ БОРБАД ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАШРЕҲИ ОНҲО Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
35
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мелодия / тридцать мелодий Борбада / Хусрав и Ширин / имена / Луна в древности / Мушкдона / Нимруз / Зеленый в зеленом / Римский замок / Сарвистон / Нушинбода / Шабдиз / tune / thirty tunes (derivative modes or «lahn» in Persian) of Borbad / Khusrav and Shirin / names / Moon in ancient times / Mushkdona / Nimruz / Green in green / Roman lock (the name of tune) / Sarviston / Nushinboda / Shabdiz

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна

В данной статье автор пытается проанализировать двадцать два мелодий (из тридцати борбадского высказывания) с точки зрения смысла и структуры. Для этого автором использовались разные словари, например, такие как «Фарханги фарси» Муина, «Бурхони котеъ», «Гиёс-уль-Лугат», «Толковый словарь таджикского языка», «Краткий словарь «Шахнаме», словарь Н. Хакимова, словарь С. Айни и др., подтвердив свои выводы, основанные на них. В статье анализируется и комментируется статус великого персидско-таджикского музыканта и певца Борбада Марвази. Хаким Низами Гянджеви изображая украшение празднества Хусрава Парвиза в разлуке с любимой Ширин, выбрал тридцать мелодий Борбада, значение и содержание которой отражают настроение главного героя. Также выбор из тридцати мелодий на застолье Хусрава показывает, что при жизни Низами тридцать мелодий Борбада были очень популярны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USE OF EIGHT TO THIRTY BORBAD TUNES(LAHNS) IN NIZAMI GANJAVI'S KHAMSA AND THEIR INTERPRETATION

In this article, the author tries to analyze twenty-two tunes (out of thirty borbad utterances) from the point of view of meaning and structure. For this purpose, the author used various dictionaries, for example, such as «Farhangi Farsi» by Muin, «Burhoni Qote», «Ghiyos-ul-Lughot», «Explanatory Dictionary of the Tajik language», «Dictionary of «Shahnameh», N. Khakimov’s dictionary, Sadriddin Aini’s dictionary, confirming his conclusions based on them. The article analyzes and comments on the status of the great persian-tajik musician and singer Borbad Marvazi. Hakim Nizami Ganjavi portraying the decoration of the festival of Khusrav Parviz in separation from his beloved Shirin, chose thirty Borbad tunes(lahns), the meaning and content of which reflect the mood of the main character. Also, the selection of thirty tunes at Khusrav's feast shows that during Nizami's lifetime, thirty Borbad tunes were very popular.

Текст научной работы на тему «КОРБУРДИ ЛАҲНҲОИ ҲАШТ-СИЮМИ БОРБАД ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАНҶАВӢ ВА ТАШРЕҲИ ОНҲО»

attributes of being, mentality, aspiration and social structure of this people. The themes, images and forms of Tajik proverbs and sayings, having a close connection with the history of our people, reflect its social state, tell us about the truth of life. From this, it can be assumed that perhaps all oral genres of folk art were formed at the same time. Proverbs and sayings of different peoplesfrom ethnic (origin), geographical, historical and linguistic points of view are identical to each other.

Key words: product of oral folk art, social structure, paremiology, folklore, ethnic hadith (origin), genre.

Сведения об авторе:

Игболов О.Ш. к.ф.н. дотсент общеуниверситетский кафедры английского языка, ТНУ. Тел.

985552776

About the author:

Igbolov O.Sh. c.phs. associate professor of all University's English Department, TNU. Tel. 985552776

КОРБУРДИ ЛАХНХОИ ДАШТ-СИЮМИ БОРБАД ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ

ГАНЧДВЙ ВА ТАШРЕХИ ОНХО

Бобоцонова Д.А

Донишгощ давлатии Хущнд ба номи акад. Б.Fаф¡уров

Борбади Марвазй бузургтарин ва маъруфтарин хунёгар махсуб ёфта, дар таърихи мусикии Шарк ва форс-точик бо сй лахни хеш машхур аст. Хатам Низомии Ганчавй дар манзумаи «Хусраву Ширин» дар боби «Базмороии Хусрав» аз забони Борбад ин сй лахнро ба зевари назм кашидааст, ки мо дар як маколаамон дар атрофи хашт ганчи Хусрав ва хашт лахни Борбад сухан карда будем [3] ва ин чо бисту ду лахни дигарро тахлилу шарх медихем:

Лахни нухум - «Мох бар кухон»: Чу лахни «Мох бар кухон» кушодй, Забонаш мох бар кухон ниходй [6, с.266]. Кухон дар «Fиёс-ул-лугот» (минбаъд «Fиёс) чунин тафсир шудааст: ¿,1баромадагй ва баландии пушти шутур ва баландии шонаи гов [4, ч.2, с.183]. Дар «Фарханги забони точикй» (минбаъд «ФЗТ») Мох, бар кухон номи оханги мусикй шарх ёфтааст [8, ч.1, с.705]. «Бурхони котеъ» (минбаъд «Бурхон») шархи зеринро пешкаш мекунад: Мох бар кухон - номи лахне бошад аз мусаннифоти Борбад ва он лахни бисту якум аст аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с. 1958].

Лахни дахум - «Мушкдона»: Чу баргуфтй навои «Мушкдона», Хутан гаштй зи буи мушкхона [6, с.266]. Мувофики ташрехи «Бурхон» Мушкдона ба замми аввал донае бошад хушбуй, ки онро сурох кунанд ва ба ришта кашанд ва номи лахни бисту дуюм аст аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с.2014]. Мушкдона дар «ФЗТ» чун калимаи точикй (аслй) нишон дода шудааст [8, ч. 1, с.786). Аз руи маълумоти решашиносон аз ду вожа (мушк+дона) бо истифодаи калимасозии факки изофат калимаи мураккаб сохта шудааст: мушк дар санскрит muska мусаттари mus (муш), юнонй - moskos, лотинй - muskus, франсавй ва англисй - musk, арабй - мисак (Л»«.) [5, ч.4, с.2014]. Муаллифи «Еиёс» мушк ва мишкро сахех арзёбй намуда, менависад: «мушк ва мишк харду тавр сахех аст, чаро ки ахли Форс бо касри мим (яъне, мишк) ва ахли Мовароуннахр ба замми мим (яъне, мушк) хонанд ва миск (билкаср ва сини мухмала) муарраби он аст (аз «Рашидй» ва «Бахори Ачам») [4, ч.2, с.269]. Мушкдона калимаи мураккаб буда, мансуби исм аст.

Лахни ёздахум - «Ороиши хуршед»: Чу зад з-"Ороиши хуршед» рохе, Дар ороиш будй хуршед мохе [6, с.266]. «ФЗТ» дар ташрехи он менависад: Ороиши хуршед - номи лахни аввал аз сй навои Борбад [8, ч.1, с.922]. Ибораи рехта, аз ду вожа: ороиш+хуршед иборат буда, хар ду вожа баромади точикй доранд ва ба воситаи бандаки изофй алокаманд шудаанд.

Лахни дувоздахум - «Нимруз»: Чу гуфтй «Нимруз»-и мачлисафруз, Хирад бехуд будй то нимаи руз [6, с.266]. Дар «Бурхон» шархи васеи маонии Нимруз пешкаш шудааст: «Маъруф аст, яъне, нисфи руз ва он расидани офтоб аст бар доираи нисфуннахор; вилояти Сиистонро низ гуянд. Ба ин сабаб, ки чун Сулаймон алайхиссалом ба он чо расид, замини онро пуроб дид, девонро фармуд, то хок бирезанд. Дар ним руз пурхокаш карданд. Ва баъзе гуянд Хусрави Чин то имруз он чоро лашкаргох карда буд ва вучухоти дигар низ дорад ва номи пардаест аз мусикй ва номи лахнест бисту нухум аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с.2235]. Доктор Муин дар повара; маълумоти этимологии Нимрузро ба таври зайл пешниход мекунад: аз ним+руз; пахлавй roc-nem [5, ч.4, с.2235]. Дар «ФЗТ» чахор маънои он пешниход гардидааст: 1. нисфи руз; 2. чануб, тарафи чануб; 3. номи кадимии вилояти Сиистон; 4. мус. номи як оханги кадимй [8, ч. 1, с.855].

Лахни сездахум - «Сабз дар сабз»: Чу бонги «Сабз дар сабз»-аш шунидй, Зи боги зард сабза бардамидй [6, с.266]. Дар «Фарханги истилохоти мусикии «Шохнома» (минбаъд «ФИМШ)-и Н.Хакимов сабз дар сабз номи суруди дарборй-маросимии ахди Сосониён, суруди Борбад маънидод шудааст [9, с.137]. Дар «Бурхон» низ шархи мухтасари он омадааст, яъне номи лахни нухум аст, аз чумлаи сй лахни Борбад [5, ч.2, с.1081]. <^иёс» онро номи навое аз мусикй такя ба «Мусталахот» маънидод кардааст [4, ч.1, с.409]. Аз мавкеи сохторй сабз дар сабз аз се вожаи баромади точикидошта таркиб ёфтааст.

Лахни ч^рда^^м - «Куфли румй»: 4y «Куфли румй» oвapдй дар oxam; Кyшoдй куфли ганч аз рум тo Занг [6, c.266]. Дар «^иё©) цуфли py.'ми «навъе аз куфл, ки башят махкам бoшaд» [4, ч.2, c.140] шарх ëфтaacт. Myвoфикm шархи «EypxoK» щуфли pyjrn - ж>ми лахни тонздахум аст аз cй лахни Бopбaд», маънии дигари oн «кyфлepo гуянд, ки бар дapxoи xoнa ва оандук; ва гайра зананд» [5, ч.3, c.1535]. «ФЗТ» цуфли pyмupo 6o ду маънй шарх дoдaacт: а) куфли oвeзoн; кинoя аз шафак; б) мyc. яке аз oxaнгxoи кадим; лахни пoнздaxyми Бopбaд [8, ч.2, c.708]. Ба маънии аввал, цуфли pyjrn ибopaи pexra мaxcyб меёбад. Ба маънии дувум, ибopaи изoфии cинтaкcиcй мeбoшaд. Куфл ва шакли ба татйири оавтй дyчopoмaдa, яъне, цулф (имруз ин шакли oн маъруф аот) калимаи иктибocии арабй ба xиcoб меравад.

Лахни пoнздaxyм - «Сapвистoн»: Чу бар даогони «:Сapвистoн» гузаштй, Сaбo coлe ба capвиcтoн нагаштй [6, c.267]. Boжaи capвucтoн дар фархангу лyFaгxoи ба мo дacтpac зикр нагардидааст. Ин калима шoяд иxтиpoи Низoмии Ганчавй бoшaд. Калимаи cape ифoдaкyнaндaи дараэти c^a^apra бдаёр caxг ва дopoи кимати баланд мeбoшaд. Сapeucтoн аз ду чузъ - аарв нoми дapaxт ва ванди кaлимacoзи -иагон ибopaт буда, маъши capвзop ё мaйдoни фapoвoни capвpo дopaд. Boжaи cape мyвoфикm шархи «EypxoK» ба замми аввал ва вoви кашида муталлаки шoxpo гуянд, xox шoxи гoв бoшaд ва xox шoxи гoвмeш ва шoxи гуафанд ва aмcoли orn ва пиёлаи шapoбpo низ гуянд ва ба маънии дуруг ва бухтон хам гуфтаанд. Ba ба фатхи аввал ва cyкyни гаж ва вoв нoми дapaxгe аст машхур ва маъруф ва orn ce киш мeбoшaд: яке capви oзoд ва дигаре capви caxä ва ceюм capви нoз. Ba хар як дар чoйи xyд xoxaA oмaд ва apaбoн capвpo шачаратулхия (^liixoнaнд. Чй гуянд хар 4o capв хаст, албатта, мop хам xacг. Агар барги oнpo бикубанд ва 6o cnpra биёмезанд, мyйpo cиëx кунад. Ba нoми яке аз пoдшoxoни Яман acт, ки дyxтapи яке аз фapзaндoни Фаридун дoдa буд [5, ч.2, c.1121].

Лахни шoнздaxyм - «Сарви caxp»: B-агар «Сарви caxñ»-po cos дoдй, Сaxиcapвaш ба xyrn xaт 6œ дoдй [6, c.267]. Тибки шархи «F иёо capeu caxfi capви дyшoxa, ки хар ду шoxи oн poCT руста бoшaд, чй cиxй (6o кacpaтaйн) ба мaънoи pod аст (аз «ßypxoK» ва «Ба^ри Ачам» ва «Рашидй») [4, ч.1, c.424]. «ФЗТ» capeu caxupo ба таври зайл мaънидoд мекунад: «Capeu crnfi а) capви poCT ва баланд, capви poстpaфтaи зeбo; capви навра€; 6) кинoя аз кадди pod, кoмaти pocn» [8, ч.2, c.203].

Лахни хафтдахум - «Hyшинбoдa»: Чу «Нyшинбoдa»-po дар парда бастй, Хумюри бoдaи нушин шикастй [6, c.267]. Дар «Eypxorn» oмaдaaст, ки «Нyшuнбoдa ба маънии шapoби гyвopo бoшaд, чй нушин (аз нуш+ин (па€ванди ниc6aт - Д.Б.)) ба маънии ^opo ва бoдa, шapoбpo гуянд. Ba ж>ми лахни бисту хаштум аст аз cй лахни Бopбaд [5, ч.4, c.2203]. НушшбОдй калимаи coxтopaш мураккаб буда, аз нyш+ин+бoдa ибopaт аст.

Лахни хаждахум - «Po№MmH 4ok^>: Чу кардй ««^миши 4oK^>-po раюна, Зи poмиш 4orn фидo кардй зaмoнa [6, c.267]. Рoмиши чoн ибopaи изoфй буда, pexтaaст аз poмиш - 1. нагма, cypyд; 2. opo^ra, дамгирй, poxaт ва чoн, фаротати 4ornpo ифoдa мекунад.

Лахни нуздахум - «Нви Навруз»: Чу дар парда кашидй «Нши Навруз», Ба наврузй нишастй давлат oн руз [6, c.267]. Myвoфикm шархи «EypxoK» Ho3u Haepy3 ба кафи coлиc ва фатхи нун ва вoви гакин ва poи бенуктаи мазмум ва вoв ва зoи нyктaдop ж>ми навте аст аз мушкй [5, ч.4, c.2098]. «ФЗТ» Нот Haepyspo нoми навте аз нaвoxoи кадим арзёбй мекунад [8, ч. 1, c.864].

Лахни бистум - «Myrn^»»: Чу бар «M^^®» кардй мушиуюлй, Хдма мушку шудй пурмушк xoлй [6, c.267]. Шархи ин южа дар «ФЗТ» ин тавр аст: <МушКу(йЙ) 1. бyгxoнa; 2. xapmcapo, кушк, rçacp [8, ч.1, c.786]. Дар «Fиëc» низ шархи ин южа дар мoддaи aлoxидa дoдa шудааст: мушкуй бyгxoнa ва мачтеан xapaмcapoи yмapo ва мулук (аз «Сурурй» ва «Бypxoн» ва «Haxornrapa» ва «Myaййи1д» ва «Кашф») [4, ч.2, c.271].

Лахни бисту якум - «Mexpгo>нй»: Чу нав кардй нaвoи «^expro™», Бибурдй хуши xa^ аз мexpyбoнй [6, c.267]. Ме^эгонй аз ce чузъ ^opa! аст: мехр+гон+й. Дар ташаккули ин калима мавкеи acocHpo мехр ишгол намуда, 6o истифoдa аз бандаки чамъбандии -гон ва ванди кaлимacoзии -и (ванди ниc6aт) ташаккул ёфтааст. Аз мавкеи решашинтеии тaъpиxй муайян карда шудааст, ки ме.xp аз решаи xиндyopиëй capчaшмa мегирад. Ин вoжa дар caнcкpит mitra, авест« ва пopcии бoстoн mithra, пахлавй mitr, mithr, мистра ё митра аз решаи mith-и caнcкpитй oмaдa, ба маънии пайвастан. Aкcapи xoвapшинocoн маънии acocии мexppo в^ита ва миёнчй зикр кардаанд. Аз xyлocaи Юстй oнpo вocитa ва рс>бигаи миёни фуруги азалй мeдoнaд. Ba ба ^opora дигар, uexp вocитaeст миёни oфapидaгop ва oфapидaгoн. Дар «Tonxo» як 6op митра истeьмoл шуда, ба мaънoи вазифа ва таклифи динй (Яcнo, 46, 5). Дар бaxшxoи дигари «Aвeстo») (Baндидoд, Яшгxo, 10) ба маънии ахд ва пaймoн oмaдa. Як гурух xoвapшинocoн, мoнaнди Дopмистp маънии аюш ва кадими кaлимapo дустй ва мухаббат гирифтаанд. Mà^o дар carnc^m- ба маънии дустй ва парвардигар, равшанй ва фуруг аст (дар Beдo). Дар «Aвeстo») фариштаи рушшй ва пoc6oни pocra ва пай^н аст. Дар кaтибaxoи Ардашери дувуми X^axoмaнишй (359-404 мeлoдй) нoми Mmфo дар радифи нoми Axypaмaздo ва Aнoxитo (Нoxид) ёд шуда ва orn далел аст, ки дар ахди ин пoдшox cитoиши HoxrnA ва Mexp дар Эpoн бoлo гирифга буд. Ойини мехрпарастй аз Эpoн ба Оcиëи Сагир ва Рум нуфуз кард ва мaoбиди биcëp ба нoми y биш карда буданд. Дар дини Macex низ мехрпарастй машхур аст. Эзиди мехр дар acл ба чуз Эзид xypшeд буда, вале баъдхр oн дypo яке дoнистaнд. Myapprnxornrn юнoнй мexppo ба нoми mithres ёд кардаанд... Дар адабиёти rnpœ низ mexp ба маънии xypшeд мукаррар oмaдaaст [5, ч.4, c.2060-2061]. Myxaммaд Myин дар

зaминaи мaвoди «Eypxom» «яънс, бa фащи aввaл (мaxp) дap apaбй бa мaънии кoбин (¿-is) acт вa oн накд вa чинce бoшaд, ки дap вакти акди никox мукаррар кунанд, тaъpиxи мe:xppo бa таври зайл мyaйян мeкyнaд: му^р (бa зaмми aввaл), caнcкpит mudra (мyxp, xoi™, xa^^ xoi™), пaxлaвй muträk, mudrak ^алка?), mudar, muhr (мyxp), арманй murhak, acтй mixur, булучй murdan, murdanooh (ангушт), курдй muhur (мyxp), moor (му^р), mohr (му^р) в: Faйpa [5, ч.4, c.2060-2061].

4,oro ба кайд acт, ки Mexpгoн якe аз идxoи кадимаи мардуми opиённaжoд буда, мaxз ба туфайли coxибиcтиклoлии Тoчикиcтoн эxё карда шуд ва тибкки Крнуни Чущурин Тoчикиcтoн «Дар бopaи pyзxoи ид» дар катори дигар чашну p^o xaмчyн иди миллии кишвapaмoн шинoxтa шyдaacт.

Aбypaйxoни Бфунй дoнишмaнди бузурги тoчикгaбop дар acapи xeш <<:КИтоб-yт-тaфxим» Mexpгoнpo ба таври зайл шapx дoдaacт: «Шoнздaxyм руз аст аз мexpмox ва нoмaш Mexp ва андар ин руз Афридун (Фаридун - Д.Б.) зафар ёфт бар Биюртеби Чаду, oн-к маъруф ба Зaxoк (3axxo™ Mopoн - Д.Б.). Ва ба куи Дaмoвaнд бoздoшт. Ва pyxo, ки cttoot Mexpгoн аст, xaмa чашнанд бар киpдopи oн-ч аз пacи Haвpyз бувад. Ва шашуми oн Mexpro™ бузург бувад ва Poмpyз шм acт ва бад-ин дoнaндaш» [2, c. 144].

Mexpгoн, чашни o^ миcли идxoи миллии мардуми opиёинaжoд буда, ба ягон дин тааллук нaдopaд. Эpoннaжoдoн дар кадим тaщo ду фacл дoштaнд: тOбиcтoн (hama) ва зимиcтoн (zayana). Haßpy чашни с>шзи тoбиcтoн ва Mexpгoн чашни oraзи зимиcтoн. Баъдтар дигар фаил^ пaйдo гаштанду дар acocи такним^ xap чopяки coл фacли aлoxидapo ташкил кардааст, яънe, 6:xop, тoбиcтoн, тиpaмox, зимиcтoн. Чдшни Mexpгoн иди чaмЪбacти тoбиcтoнy тиpaмox, OFOЗи фаали зимиcтoн, чашни чaмъoвapии xo*^ муайян намудани мaxcyли якcoлaи зaxмaти мардум, натичаи дaвpoни xyшкию oфгoбй ва xocилчaмъкyнию XOCилгyндopй бyдaacт. Дар мoxи мexp oфтoб ба бурчи Mизoн кapop мeгиpaд. Ба бурчи Мта^ дapoмaдaн ва тo аз oн бapoмaдaни oфтoб/мoxpo (аз 23.09 то 25.10) ташкил мeдиxaд. Mexpгoн рузи мexpи мoxи мexp, дар c^^ чopдaxи мoxи мexp, мутобщ ба 8 oктябpи таквими маъмулии имруза чашн гирифта мeшaвaд. Аз руи гуфтаи Сaлмoни Фopc Хyдoвaнд бapoи зинати бaндaгoни xyд ёкyтpo дар Швруз ва зaбapчaдpo дар Mexprce oфapидaacт [10].

Ибгидo, - мeнaвиcaд муаллифи «^ypxom» - аз рузи шoнздaxyм ва oнpo Mexpгoни oммa xoнaнд ва интиxoи рузи бисту якум ва oнpo Mexpгoни xocca xoнaнд [5, ч.4, c.2066-2067]. Дар «ФЗТ» oмaдaacт, ки «Me^om ж>ми якe аз oxaнгxoи муш^й» ва бaйгepo аз Hизoмй бapoи иcбoти шapx манзур кapдaacт: Чу нав кардй нaвoи Mexpro™, Бибурдй xyши xa^ аз мexpбoнй (Hизoмй) [8, ч. 1, c.685].

Лaxни бисту дувум - «Mypвoи нск»: Чу бар «Mypвoи нск» aндoxтй фoл, Хдма нeк oмaдй мypвoи oн coл [б, c.267]. Myeon^mp та^ири «ФЗТ» мурт калимаи бapoмaдaш точикй буда, мaънoяш àyou хайр, фoлu тк; мyкoбили мypFвo (дyoи бад - Д.Б.) [8, ч. 1, c.744]. Myeu тк аз руи coxтopaш ибopaи изoфй буда, xap ду вoжa бapoмaди тoчикй дoштa, 6o бандаки изoфй aлoкa пaйдo намудаанд.

Лaxни биcтy ceвyм - «Шабдиз»: Чу дар шаб баргирифтй poxp «Шабдиз», Шудандй чумлаи on^o^ шaбxeз [6, c.267]. MyK^rnp мaълyмoти «F иёc» нoми acnH Хуфави Парвиз. Гуянд, ки ранги oн acп cиёx буд ва Шабдсз ба маънии шабранг аст, чй дез (ба ё-и мaчxyл ва зo-и муъчама) paнгpo гуянд. Ва навиштаанд, ки Шабдсз аз xaмaи acпoни чaxoн чaxop вачаб баландтар буд, oнpo аз Рум oвapдa буданд (аз «Eypxom») ва дар «Рашидй» ва «Сиpoч-yл-лyFOг» ва «Сурурй» мacгyp acт, ки Ш:6дсз жми acпи Ширин, мураккаб аз лафзи шаб ва лафзи дез, ки калимаи ни^ат аст. Ва ин дар ает дес буд, шн-и мyxмaлapo ба зo-и муъчама бадал карданд. Ва дар «Лaтoиф» жми лaxнe аз муш^й [4, ч.1, c.455]. Айнан, xaмин шapx дар «Eypxom» caбт acт [5, ч.4, c. 1244]. Тaнxo xaминpo бoяд илoвa кард, ки зaмoнe Ш:6дсз мсмир:д. Бo фapмoни Парвиз oнpo кафан карда мeгypoнaнд ва cypaтaшpo дар caнг xaккoкй мскун:нд. Хдр rox ки Хycpaви Парвиз oнpo бинад, зop-зop мсгиряд [5, ч.4, c.1244]. Дар «Фapxaнги мyxтacapи «Шoxнoмa"«-и И.Aлизoдa Шaбдeз acпи cиёx шapx ёфта, байти зфин oвapдa шудааст: Бигуфту бapaнгexт Шaбдeзpo, Haмoнд opoмидaн дили гeзpo [1, c.437-438]. Дар ocopи гyзaштaгoнaмoн, аз чумла «Шoxнoмa» мaънoи acпи cиёxpaнг, шаби TOprnpo ифoдa нaмyдaacт.

Лaxни биcгy чaxopyм - «Шаби фарру»»: Чу бар дocгoн «Шаби фарру»» кашидй, Аз oн фapxyндaтap шаб кac надидй [6, c.267]. Дар «Eypxom» oмaдaacт, ки «Шaбu фаррух ба кафи coнй ва фaтxи фo жми навте acт аз мушкй ва жми лaxнe бoшaд аз œ лaxни Бopбaд» [5, ч.3, c.1246]. Дар «ФЗТ» мaълyмoти бeштape дар 6op^ Шaбu фаррух китoбaт шудааст: а) шаби мyбopaк; б) ж>ми якс аз мaкoмxoи cигoнaи Бopбaд ва Haкиco, ки дар xyзypи Хycpaви Парвиз xoндaвy нaвoxтa мeшyдaacт [8, ч.2, c.552]. Ибopaи изoфии Шабы фаррух аз вoжaxoи шаб+и+фар+pyx таркиб ёфта, ин вoжaxo бapoмaди тoчикй (эpoнй) дopaнд. Шаб аз руи тaxлили peшaшинocoн калимаи аалии тoчикй буда, дар зaбoнxoи гузаштаи эpoнй ва xиндй шaклxoи зeppo дopaд: дар пopcии бocгoн - xshapo, aвecгo - xshap, xshapan, пaxлaвй - xhap, shawak, xиндии бocгoн - ksháp, курдй афшнй - shpa, астй - axsäw, балучй - shap, вaxй - shub, шyFнй - shab, capикoлй -xab, мунчй - xsháwa ва xasáwa, килкй - shab, фаризандй - shaw, бартй - shaew, натанзй - shov, вaлocгapдй -show, caнгвapй - show (show), capxac - shaw, шaxмиpзoдй - shû, xoнcopй - shey, дар дexoи Геда - show ва FaMpaxo [5, ч.3, c. 1239]. Фаррух ба фа^ аввал, бар вазн ва маънии арч acт, ки ба маънии кадр ва кимат ва мартабаи вoxид бoшaд. Ва дар арабй ба маънии шикoфгaн ва бурдани aндyx ва шикoфи чизс ва cypoxи пac ва псши oдaмй ва чoи т-apc ва бим ва мoбaйни xap ду пoи acó бoшaд [5, ч.3, c. 1451]. Фаррух дар «ФЗТ» 6o мaъниxoи зсрин шapx ёфтaacт: 1. теку, зeбo; 2. фapxyндa, xyшбaxт; 3. мyбopaк, caoдaтбaxш, xy^acra [8, ч.2,

c.419]. M^on^^rn шархи «:Fиëc» фappyx дар фopcй ба маънии мyбopaк ва х^м^н ва зeбopyx. Дар cypaт мураккаб аст. Аз калимаи фap, ки ба маънии зeбoии шукух аст ва pyx, ки ба маънии чехра бoшaд. Дар acn fáppyx (¿5|¿) буд, ба маънии кace, ки дар руи фар ва зeбoй бoшaд [4, ч.1, c.100]. Аз руи бapoмaди зaбoнй фappyx (фар+pyx) калимаи мypaккaбcoxти точикист.

Лахни бисту панчум - «^appyxpyB»: Чу ёраш poи «Фappyxpyз» гаштй, Зaмoнa фappyxy фируз гаштй [6, c.268]. Myвoфикm тахлили peшaшинocии тaъpиxй ин калима - фappyxpyз - мураккаб, аз ce вoжa таркиб ёфтааст: фар+pyx+pyB. Бo мурури зaмoн ду вoжaи аввал 6o хам pexra шуда, як калимаи cx^apo ташкил намудаанд. Тахлили диaxpoнй им^н медихад, ки фap ва pyxpo чун ду вoжa бappacй кунем: фap маънияш зeбoй, шукух, [4, ч.2, c.100]; 1. зeбoй, хужу чaмoл, opoиш; 2. нур, равшанй, партав; мач. шаъну шукух,, шавкат, дабдаба ва хайати пoдшoxoн [8, ч.2, c.410].

Дар «Зeбoнoмx,oи opräH» фappyx ба таври зер шарх ёфтааст: xyчaстa; дopoи чехраи шукухманд; нeкгyфTop, poстгyфтop. Ин вoжa дар пахлавй «фapaxв» - тoбoн, партавафкан ва аз вoжaи aвeстoии <^poK> xyxro» - дopaндaи гуфтори нек (Arno, 75 ва 14, Яшги 11 ва 20; Фарханги вoжaгoни aвeстoй) [7, c.278-279] шакл дopaд. Шархи фappyx дар «Бypxoн» oмaдaacт, ки «Фappyx (¿а) ба фатхи аввал ва замми coнй мушаддад ва xoи нyктaдopи coкин ба маънии мyбopaк ва xyчaстa ва маймун бoшaд ва ба маънии зeбopyй хам oмaдaaст чи acnrn ин лугат фappyx (¿|) аст: фap ба маънии зeбo ва pyx pyйpo гуянд, дар пахлавй farraxv - тoбoн, мучалю, партавафкан, зе6^ xyшбaxт, эpoнии бoстoн - fornahvä аз farnahvant - фapxyндa» [5, ч.3, c. 1451]. Boжaи py3 дар ин калимаи мураккаб ^appyxpy) ба маънии рузи нек, тoбoн, равшан oмaдaaст. Дар «ФЗТ» oмaдaaст, ки фappyxpyз «ма^ми 18-ум аз cй мавдми Бopбaд» [8, ч.2, c.419].

Лахни бисту шашум - «Fунчаи кабки дарй»: Чу кардй «Fунчаи кабки дарй» тез, Бибурдй гунчаи кабки дилoвeз [6, c.268]. Дар «Eypxom oмaдaaст: Fyнчau ксбт дapü - жми яке аз cй лахни Бopбaд аст ва ornpo Хдким Hизoмй ба чoиpoxupyx oвapдaaст, ки лахни хафтум бoшaд» [5, ч.3, c.1423]. Pox калимаи арабист (¿) ва мaънoяш: 1. шoдй, xypcaндй; 2. шapoб, май [8, ч.2, c.148]. Бoяд кайд кард, ки дар зaбoни точикй ce pox мавчуд аст: 1. poxf/pax. 1. ryBaprox, чoдa; 2. машфаи байни ду нукта ва гайращ Дар «ФЗТ» ин южа дopoи шаш маънй мeбoшaд ва тc>бишxoи зиёди мaънoй дар дoxили ибopaxo мeбoшaд [8, ч.2, c. 146-148]; 2. poxrn дувум: ма^м, нагма, oxaнг [8, ч.2, 148]; 3. poxrn арабй (¿) [8, ч.2, c. 148]. Ибopaи домии «гунчаи кабки дарй» аз ce вoжaи точикй ташкил ёфта, дар таркиби xyд ибopaи cифaтии «кабки дарй» дopaд.

Лахни бисту хафтум - «HaxT^r-oK»: Чу бар «Haxчиpгoн» тадбир кардй, Бате чун Зyxpapo нaxчиp кардй [6, c.268]. Умуман, нaxчupгoн аз ду чузъ: нaxчиp+гoн (пacвaнди чaмьcoз) ибopaт буда, калимаи acnrnrn точикист. Myвoфикm тaфcиpи «:Fиëc» nxup - шикop кардан ва шитар кардашуда ва чoнвapи caxpoй миcли oxy ва гайра ва mmoprox (аз «Бypxoн» ва «Eaxoprn Ачам» ва «Myвил») ва чими арабй (яъне нaxчиp) xaioCT [4, ч.2, c.338]. Дар «:Бypxoн» зикр гардидааст, ки «6o чими фopcй (^ - Д.Б.) бар вазни maceup ба маънии шикop ва шишрй ва шикopкyнaндa ва шишр кардан ва шикopгox бoшaд ва бах^ими даштй (xaйвoни даштй - Д.Б.) ва хар чoнвapи caxpornpo низ гуянд, вакте ки бигиранд, умуман, ва кyxepo xycycaн xox бигиранд ва xox нагиранд [5, ч.4, c.2122].

Hсxчupгoн тибки та^ири «Бypxoн» 6o кoфи фopcй 6o алифи кашида ва 6o нуни зада нoми лахни oxHp аст аз чумлаи cй лахни Бopбaд ва oнpo Haxчupгoнй хам xoнaнд ва нoми навте хаст аз мумикй [5, ч.4, c.2122]. Myвoфикm тахлили peшaшинocoн nx^ дар пахлавй naxcr (шикop), арманй naxcir-k, дар aвpoкm Moнyи Тypфoн - naxcihr, дар курдй nicir (шикop), necr, nejîr (шикopй) мeбoшaд [5, ч.4, c.2122].

Лахни бисту хаштум - «Кини Сиёвуш»: Чу зaxмa porn^ аз «Кини Сиёвуш», Пур аз xyrnrn cиëвyшoн шудй гуш [6, c.268]. Кайд намудан бамаврид аст, ки дар y^o™ ду лахн аз cй лахни Бopбaд вoжaи кан (кини Сиёвуш ва кини Эрач) иштиpoк дopaд. Аз ин py, ин чo зикри шархи кын ва та^ири peшaшинocoнpo зарур шyмopидeм: тн ¿S ба кафи аввал ва cyкyни тахтонй ва нун ба маънии кина аст, ки aдoвaт ва душманй бoшaд [5, ч.3, c.1759]. Дар «ФЗТ» низ шархи бешгаре аз «Бypxoн» oвapдa шудааст: m^/mm. 1. душманй, aдoвaт, душмане, ки дар дил бoшaд; 2. интикoм ва ^acoc; 3. чанг ва мyxopибa [8, ч.1, c.552]. Дар шваракии «Бypxoн» Myxaммaд Myин тaъpиxи татаввури южаи кuнpo ба таври зер ба калам дoдaaст: кмнс aвecто - kaena, пахлавй - ken, курдй - kin, балучй - kânagh (душманй, кина), арманй - ken (кина, душманй), афгонй - kina (кинаварзй, aдoвaт) ва Faйpaxo [5, ч.3, c.1759]. Кыны Cuëeyw. тибки «F^c» нoми лахнест аз мушкй аз мycaннифoти Бopбaд [4, ч.2, c.186]. «ФЗТ» бoшaд, Кыны Cuëeympo шми oxaнги бистум аз ш лахни Бopбaд кaлaмдoд кардааст [8, ч.1, c.552].

Лахни бисту нухум - «Кини Эрач»: Чу кардй «Кини Эрач»^ cap0F03, Чaxoнpo кини Эрач нав шудй бoз [6, c.268]. Дар «Bypxom шархи зерин пешкаш аст: нoми лахни нуздахум аст аз cй лахни Бopбaд [5, ч.3, c.1759]. Шархи «^НЫШ^и Н^Х^ким® чунин аст: Кпнп 3pay шми cypyди машхури дapбopй-мapocимй, ки ба Эрач 6axшидa шуда буд. Фирдавш мecapoяд: Бичусташ зи Туру зи Салми cyтypг, Хамки Кини Эрач ниёи бузург, Дapaxтe, ки аз «Кини Эрач» бируст, Ба xyrn баргу бараш биxoxeм шуст [9, c.68]. Сoxтоpи Kuuu Эс rn6oparn изoфй буда, аз ду южа - шн ва 3pa^ ташаккул ёфтааст. Хдр ду вoжa бapoмaди точикй дopaнд. Эс шми пжари xypдии Фаридун мeбoшaд, ки аз тарафи бapoдapoни бузургаш Салму Тур ба катл pacoнидa мешавад.

Лахни cиюм - «Eora Ширин»: Чу кардй «Bora Ширин»^ шaкapбop, Дapaxти тaлxpo ширин шудй 6op [6, c.268]. Дар «ФЗТ» Бoгu Шupuн шми oxarne аз нaвoxoи кадим тaфcиp шуда, байте аз Htoonm шoxид

оварда шудааст: Чу кардй «Боги Ширин»-ро шакарбор, Шудй бог аз заминбусаш шакархор [8, ч.1, с.208]. Сохти ин ном ибораи изофй буда, хар ду чузъаш (бог+и+ширин) баромади точикй доранд.

Дар нихоят, зикр кардан бамаврид аст, ки аз номи сй лахни Борбад 17-тоаш сохтори ибораи изофй доранд, 5-тоаш калимахои мураккаб, 4-тояш калимахои сохта, 2-тояш номхои аз ду исм бо пайвандак алокаманд сохта шудаанд ва гайрахо. Ин бозгуи он аст, ки номхои лахн беш аз хама дар колаби иборахои изофй шакл гирифтаанд.

АДАБИЁТ

1. Ализода И. Фарханги мухгасари «Шохнома». - Душанбе: Адиб, 1992. - 492 с.

2. Берунй А. Китоб-ут-тафхим. - Душанбе: Дониш, 1979. - 287 с.

3. Бобочонова Д. Баррасии хашт ганчи Хусрави Парвиз ва хашт лахни Борбад дар «Хамса»-и Низомии Ганчавй (маколаи

1)/томаи Донишгох», №6(89), 2020.

4. Мухаммад Гиёсуддин. Еиёс-ул-луют (тахияи матн бо пешгуфтор, тавзехот ва фехристи АНуров)/ Гиёсуддин М. - Душанбе:

Адиб, ч.1, 1987.- 480 с.; ч2, 1988. - 416 с.; ч.3, 1989. - 304 с.

5. Мухаммадхусайн, Бурхон. Бурхони котеъ (дар панч чилд). Ч..4. - Техрон: Амири Кабир, 1391. - 2470с.

6. Низомии Ганчавй. Махзан-ул-асрор. Хусраву Ширин. - Душанбе: Адиб, 2012. -480 с.

7. Пошанг М. Зебономхои ориёй. - Душанбе: Бухоро, 2012. - 430 с.

8. Фарханги забони точикй. Дар ду чилд. - М.: Советская энциклопедия, 1969, читщи 1. - 952 с.; чилди 2. - 952 с.

9. Хакимов Н. Фарханги истилохоти мусикии «Шохнома». - Хучанд: Нури маърифат, 2002. - 190 с.

10. http: www.tg.wikipedia.oig (санаи мурочиат: 22.09.2020)

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ С ВОСЬМИ ДО ТРИДЦАТИ МЕЛОДИЙ БОРБАДА В ХАМСЕ НИЗАМИ ГЯНДЖЕВИ И ИХ ТОЛКОВАНИЯ

В данной статье автор пытается проанализировать двадцать два мелодий (из тридцати борбадского высказывания) с точки зрения смысла и структуры. Для этого автором использовались разные словари, например, такие как «Фарханги фарси» Муина, «Бурхони котеъ», «Гиёс-уль-Лугат», «Толковый словарь таджикского языка», «Краткий словарь «Шахнаме», словарь Н. Хакимова, словарь С. Айни и др., подтвердив свои выводы, основанные на них. В статье анализируется и комментируется статус великого персидско-таджикского музыканта и певца Борбада Марвази. Хаким Низами Гянджеви изображая украшение празднества Хусрава Парвиза в разлуке с любимой Ширин, выбрал тридцать мелодий Борбада, значение и содержание которой отражают настроение главного героя. Также выбор из тридцати мелодий на застолье Хусрава показывает, что при жизни Низами тридцать мелодий Борбада были очень популярны.

Ключевые слова: мелодия, тридцать мелодий Борбада, Хусрав и Ширин, имена, Луна в древности, Мушкдона, Нимруз, Зеленый в зеленом, Римский замок, Сарвистон, Нушинбода, Шабдиз

THE USE OF EIGHT TO THIRTY BORBAD TUNES(LAHNS) IN NIZAMI GANJAVTS KHAMSA AND THEIR INTERPRETATION

In this article, the author tries to analyze twenty-two tunes (out of thirty borbad utterances) from the point of view of meaning and structure. For this purpose, the author used various dictionaries, for example, such as «Fahangi Farsi» by Muin, «Burhoni Qote», «Ghiyos-ul-Lughot», «Explanatory Dictionary of the Tajik language», «Dictionary of «Shahnameh», N. Khakimov 's dictionary, Sadriddin Aim's dictionary, confirming his conclusions based on them. The article analyzes and comments on the status of the great persian-tajik musician and singer Borbad Marvazi. Hakim Nizami Ganjavi portraying the decoration of the festival of Khusrav Parviz in separation from his beloved Shirin, chose thirty Borbad tunes(lahns), the meaning and content ofwhich reflect the mood of the main character. Also, the selection of thirty tunes at Khusrav's feast shows that during Nizami's lifetime, thirty Borbad tunes were very popular.

Keywords: tune, thirty tunes (derivative modes or «lahn» in Persian) of Borbad, Khusrav and Shirin, names, Moon in ancient times, Mushkdona, Nimruz, Green in green, Roman lock (the name of tune), Sarviston, Nushinboda, Shabdiz

Сведения об автора:

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна, кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «Худжандский государственный университет имени академика Б.Гафурова» (Республика Таджикистан, гХуджанд), E-mail: bobojonova1977@mail.ru

About the author:

Bobojonova Dilbarjon Abdumuminovna, Candidate of Science in Philology, Assistant Professor the all-University Department of Tajik language, SEI «Khujand State University named after academician B.Gafurov» (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: bobojonova1977@mal.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.