Научная статья на тему 'ЗИКРИ АНТРОПОНИМҲО ДАР «СУБҲИ ҶАВОНИИ МО»-И СОТИМ УЛУҒЗОДА'

ЗИКРИ АНТРОПОНИМҲО ДАР «СУБҲИ ҶАВОНИИ МО»-И СОТИМ УЛУҒЗОДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
138
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
антропонимика / таджикский язык / лексический состав / «Субхи джавонии мо» («Утро нашей жызни») / цитируемые антропонимы / anthroponymics / Tajik language / lexical composition / «Subhi javonia mo» («Morning of our life») / cited anthroponyms

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джабборова Курвон Иброгимовна

Антропонимы составляют важную часть лексической структуры повести Сотима Улугзоде «Утро нашей жизни», которому посвящена данная статья. Автор статьи классифицирует их по языковому происхождению на группы оригинала и цитирования наряду с исторически таджикскими антропонимами в эту группу входят названия цитат, сформированные на основе таджикских языковых моделей. Также рассматривается другая группа антропонимов, которые бывают двуязычными или смешанными, то есть, образованы из слов, принадлежащих к разным языкам. Что касается антропонимов арабских цитат в повести, он подчеркивает, что они имеют долгую историю и наряду с исламом, и влияние религии и Корана вносят ценный вклад в их участие. Турецкие антропонимы этой повести основаны на политических и добрососедских отношениях введены на таджикском языке. Русские антропонимы возникли в основном в советское время, автор использовал их, чтобы показать вклад русского народа в структуру коммунистического общества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MENTION OF ANTHROPONYMS IN «THE MORNING OF OUR LIFE» BY SOTIM ULUGZODA

Anthroponyms constitute an important part of the lexical structure of Sotim Ulugzode's story «The Morning of Our Life», to which this article is devoted. The author of the article classifies them according to linguistic origin into original and citation groups, along with historically Tajik anthroponyms, this group includes the names of quotations formed on the basis of Tajik linguistic models. Another group of anthroponyms is also considered, which are bilingual or mixed, that is, formed from words belonging to different languages. With regard to the anthroponyms of the Arabic quotations in the story, he stresses that they have a long history and alongside Islam, and the influence of religion and the Qur'an make a valuable contribution to their participation. The Turkish anthroponyms of this story are based on political and good neighborly relations and are introduced in the Tajik language. Russian anthroponyms arose mainly in the Soviet era, the author used them to show the contribution of the Russian people to the structure of the communist society.

Текст научной работы на тему «ЗИКРИ АНТРОПОНИМҲО ДАР «СУБҲИ ҶАВОНИИ МО»-И СОТИМ УЛУҒЗОДА»

трансформаций вместе используются при переводе с английского на таджикский, потому что при переводе переводчик должен добавить дополнительные слова и фразы.

Ключевые слова: синтаксические трансформации, морфологические трансформации, Навруз-наме, Омар Хайям, художественный перевод, эквивалентный перевод, переводческие трансформации.

SYNTAXIC-MORPHOLOGICAL TRANSFORMATIONS IN THE TRANSLATION OF THE LITERARY TEXTS

The article examines the influence of various methods of syntactic and morphological transformations on the process of translating works of art.

Translation transformations or modification of the translation, which is often used in the translation process in case of inconsistencies in the lexical units of the source language and the target language, and their purpose is reflected in the compatibility of the structure and content of the source text and the translation text. According to L.K. Latyshev's concept of translation transformation is a deviation from the structural and semantic parallelism of the original and translated texts.

Thanks to the use of translation transformations, you can transfer any elements of the original to the translated text. Of course, the art of using translation transformations depends on the talent and experience of the translator. Sometimes the translator forcibly deletes or ignores the phrase, otherwise it works closely with the meaning and content.

The author comes to the conclusion that the translator sometimes violates the rules of the syntacticfeatures of the sentence.

At the same time, according to the author's conclusions, the correct and purposeful use of translation transformations depends on the skills, knowledge, experience and imagination of the translator, and in the presence of such qualities, the value of the translation will change for the better. Some methods of ssyntactic-morphological transformations are used together when translating from English into Tajik, because the translator must add additional words andphrases when translating.

Key words: syntactic transformations, morphological transformations, Navruz-name, Omar Khayyam, literary translation, equivalent translation, translation transformations.

Сведения об автора:

Максудов Умед Олимович - кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры иностранных языков, Политехнический институт Таджикского технического университета имени академикаМ. Осими. Адрес: 735700, Таджикистан, Согдийская область, г. Худжанд, 20-й квартал, дом 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Телефон: 928855550.

About the author:

Maksudov Umed OHmovich - Polytechnic Institute of Tajik Technical University named after Academician M. Osimi, candidate of pedagogical science, senior teacher of the department of foreign languages. Address: Tajikistan, 735700, Sughd region, Khujand City, 20th district, Building 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Phone: 928855550.

ЗИКРИ АНТРОПОНИМХР ДАР «СУБ^И ^АВОНИИ МО»-И СОТИМ улугзода

Цаборова Ц.И.

Донишгощ давлатии Хучанд ба номи академик Бобочрн Fафуров

Антропонимика як бахши мухими ономастика махсуб меёбад ва бо эътирофи олимони ин сода «антропонимика (аз калимаи юнонии «антропос» - одам, инсон, шахс ва «оним» - ном) як кисми таркибии ономастика буда, номхои шахс, фамилия ва лакабу тахаллуси инсонро меомузад» [3, с.33]. Ташаккул ва густариши антропонимика ба сифати як бахши ономастика ба рубъи сеюми карни гузашта рост меояд.

Имруз дар забоншиносии точик ва соири дигар милллатхо антропонимика аз бахшхои корхурдаи ономастика махсуб меёбад. Инчунин, солхои охир, умуман дар даврони Истиклолият антропонимикаи бадей ё китобй мавриди таваччухи махсус карор ёфта, номвожахое, ки дар осори бадей, таърихй ва илмии гузаштаву имруза аз чониби удабо мавриди корбаст карор гирифтаанд, диккати забоншиносонро ба худ чалб намуд, ки натичаи он ба вучуд омадни тадкикотхои мутааддид дар ин замина гардид. Тазаккур намудан бамаврид аст, ки масоили асосии антропонимика аз чониби олимони А.А.Реформатский, А.В.Суперанская, О.Н.Трубачев, Н.М.Тупиков, В.К.Чичагов, Л.В.Успенский, В.А.Никонов, Н.В. Подолская ва тайрахо мавриди тадкик карор гирифта, самтхои асосии тадкикотхои антропонимикаро тархрезй намуданд.

Антропонимикаи баъзе осори бадей, яъне номхои ашхос, ки дар ин ё он асар корбаст шудаанд, аз тарафи олимон то андозае мавриди пажухиш карор гирифтааст. Аз чумла О.Гафуров, Ш. Хайдарй, С.

Aбoдyллoeвa, M.^MoAHeB, Р. Штев, Д. Ma^^ycoB, Ф. Дaвлaтовa, Ч. Тeмиpoв, Ша^бши Рycтaмшo Ba дигapoн дoиp бa мaвкeи ampoTOHHMxo дap ocapи бaдeивy тaъpиxй тaдкикaIxoи кoмплeкcивy xaмaчoнибa бa am^oM pacaнидaaнд. Mинчyмлa Р.Штев дap кaтopи дигap нoмвoжaxo мaвкeи ampoTOHHMxopo дap нacpи pивoятии <<Самаки aйëp» HHmoH дoдa, дoиp бa coxrop Ba мaънии ohxo aфкopи xempo бaëн кapдaacт. Д.Maйyнycoв дap pKxrnan нoмзaдии xem нoмвoжaxoи moxacapи Хдкими Tyœ - <ŒoxHoMa>>- po бa pиmгaи тaдкик кашида, бa xynocae мeoяд, ки дap ин манзумаи бeзaвoл бem аз 800 aнтpoпoникaи acливy иктибocиpo Фиpдaвcй зимни таълиф бa кop бypдaacт. Ша^бши PycraMrno бomaд, aнтpoпoнимикaи «Тaъpиxи Crarombpo бa pишгaи такки; кашида, дoиp бa ^ai^m мaънoй Ba бapoмaди зaбoнии ohxo aфкopи cyдмaнди xempo rernRH^^ нaмyдaacт. Бo дapнaзapдomти пaжyxишxoи дap ин caмг бa caмoнpacидa MeraBoH ^aAc зад, ки бекши мазкуэи oнoмacтикa ниcбaтaн кopxypдa бomaд xaM, aMMo ocopи зиёди бaдeй дap aдaбиëти мyocиpи точик мaвчyд ad, ки аз чиxaти фapoгиpии нoмвoжaxoи amxoc бace фapoxдoмaн Ba HypFaHoBaI apзëбй мemaвaнд Ba moиcтaи oHpo дopaнд, ки дoиp бa aнтpoпoнимикaи ohxo пaжyxиme am^oM дoдa maBa^

Китоби «Субх,и чaвoнии мo»-и Coihm УлyFЗOдa аз чиxaти дapбapгиpии ampoTOHHMma paнгин буда, муаллиф дap MEBprç^M мyxтaлиф нмoвoжaxoи ryHoHryHpo мaвpиди иcтифoдa ;apop дoдaacт. Бoяд таъкид намуд, ки дap тaмoми acapxoи бaдeй, ки дap дaвpaxoи мyxтaлиф таълиф шyдaaнд, бa кacapaт кopбacт шyдaни нoми amxocpo мymoxидa намудан мумкин ad, ки дap ин миён acapи мaзyp иcтиcнo HecI

Бapoи мyaйн нaмyдaни кaбaти зaбoнии нoмвoжaxoи ифoдaгapи нoми amxoc дap acappo аз pyи бapoмaди зaбoнй бa ce ^yx тacниф нaмyдaн бa мaкcaд мyвoфик ad: нoмвoжaxoи acre, икгибсюй, дyзaбoнa ё oмexтa.

Нoмвoжaxoи acлй гур^и homxoc мeбomaнд, ки аз чиxaти бapoмaди зaбoнй мaнcyби зaбoни точикй буда, дap acapи мaвpиди нaзap як киcми кaлoнpo тamкил мeкyнaнд. Дap бapoбapи кaлимaxoи cиpф точикй, mo oh ampoTOHHMxoe, ки дap як чyъamoн аелй Ba чузъи дигapomaн икгибocй мeбoшaд ё тaвaccyIи фoмaнтxoи точикй coxra шyдaaнд, бa rypyxи нoмвoжaxoи acrä дoxил нaмyдeм. 3epo ohxo бa тaбити зaбOни точикй вopид гapдидa, дap aocи кoлaбxoи тaъpиxиy маъмулии ин зaбoн maкл гиpифтaaнд, аз ин py бa кaтоpи ampoTOHHMXM точикй moмил нaмyдaни oHxopo бa мaкcaд мyвoфик дoниcтeм.

Бo caбaби дap зaбoни точикии aдaбй мaъмyл бyдaни нoмвoжaxoи кopбacт шyдaи acrä Ba бa xaMaraH мaфxyм будан, mo аз бappacии ohxo xyддopй намуда, 6o зикpи homxo икIифo MeHaMoeM. 3epo дapк кapдaни ин ^^и aнIpoпoнимxoи пoвecти «Cyбxи чaвoнии mo>> чaндoн дyшвop Hecn, MacanaH, Уcмoнпoлвoн [6], Дaдoбoй [9, 10], Зeбй [21, 22, 23, 32, 33, 34, 35, 40, 45], Хэшт (пакана, нoми чopяккopи M^^^Jino, 28, 29, 88, 89, 90, 91), Mиpзoбeдил [33], Xy^axoí^ro [33], Mi^mc^ [40, 41, 42, 43, 44], KmoHx^a [51], Эmoнxyчa [51], Бoбopaxим [81], Mexpй [182], Тиллoxoн [182], Xaйpй [211], KanoH [242], Айнй [281, 284], Фиpдaвcй [286], Caъдй [286], Ёдrop [289], Гугсум [296], Xoл [296] аз чумлаи ohxo мeбomaнд.

Aнтpoпoнимxoи apaбй. Бaъд аз oмaдни apaбxo бa кaлaмpaви зaбoни фopcии точикй Ba coиpи кишвapxoи дигap дини иcлoм гycтapиm пaйдo намуда, бa зaбoнy фapxaнг Ba pacMy oини мapдyми mo гнь^и бecoбикa ryзoшт. Myxaккикoн бa oh нaзap xacaтaнд, ки дap acpxoи aввaли зyxypи иcлoм кaлимaxo аз зaбoни apaбй бa зaбoни точикй аз pyи зapypaтy эxтиëч вopид мeшyдaнд. ^He aгap aBBanm гypyxи вoжaxoи аз зaбaни apaбй ба точикй вoмшyдa иcтилoxaIи динй бomaнд, минбаъд 6o дapиaзapдoшги ниёз кaлимaxo иктибoc мeшyдaнд.

Вaкгe mo зaбoни ocapи acpи X-po 6o мepocи xan™ acpxoи баъдй MyKoraa MeHaMoeM, маълум мeгapдaд, ки дap дaвpoни CoMoHräH, ки ме^з дap ин p^rap зaбoни точикй 6a тaxти oч ниmoнидa шуд Ba бapoи pyшдy 6aлaндaгии oh mapom* фapoxaм oMa^ кaлимaxoи apaбй ба нyдpaт кopбacт шудаанд. ДОлсли ин ryфтaxo меташи <^oxHoMa>>^ Узкими Tyœpo миcaл oвapд, ки дap 60 x^op бaйти oh xyдyди 900 калимаи apaбй ба кop paфтaacтy баа Ammo вaкгe «Macнaвии Ma^aBm^ MaBnoHo Чaлoлyддини Бaлxиpo мyoинa MeHaMoeM, ба ceлaи кaлoни кaлимaвy ибopoти apaбй дyчop MeoeM, ки ин xaMa аз нуфузу тaъcиpи бecoбикaи зaбoни apaбй ба точикй ^oxp мeдиxaцд.

Кайд нaмyдaн бaмaвpид ad, ки дap бapo6apи кaлимaxoи маъмули apaбй нoмвoжaxoи amxoc, ки 6o иcтилoxи aнIpoпoнимикa ёд мemaвaцд, ба cиcтeмaи нoмryзopии точикй тaъcиpи Hmo^ бyзypr pacaнидaacт. Ба aцдemaи mo дap paвaцди тaъcиppacoнии aнocиpи лyFaвии apaбй 6o нoмвoжaxoи aшxocи точикй дини ж^м Ba ocapи динй, ки китоби мук^д^и «Kypъан»-и rapHM дap capгaxи ohxo мeиcтaд, накши бopиз дopaд. Баъди пaзиpyфтaни kchom дap байни aчдoдoни mo 6o нoмxoи нaмoяндaгoни мaшxypи дин чун пaЙFaм6apoнy caxo6aгoн Ba aшxocи coxибэътибop MycaMMo нaмyдaни фapзaндoни xyд ба xyкми ambaHa дapoмaд, ки ин paвaнд бem аз 1400 гал шуд, ки идoмa дopaд. Max ин oмил бoиc гapдидaacт, ки як гypyxи кaлoни нoмxoи mo HMpy низ аз чиxaти бapoмaди зaбoнй ба зaбoни apaбй тааллук дopaнд.

Тaбииcт, ки BaKIe дap зaбoни aдaбивy ryишxo вoмвoжaxoи epe6^ xocca нoмвoжaxoи amxoc аз ма^ми вeжa бapxypдopaнд, ин paвaнд ба адабиёти бaдeй низ бeтaъcиp HaMeMoHa^ Aз xaмин дидrox mo BaKIe тapкиби лyFaвии пoвecти «Cyбxи чаюнии мo»-и нaвиcaндaи нoмвapи точик ycrcw CaIим УлyFЗOдapo аз нaзap Me^apoHeM, ба як rypyxи кaлoни aнтpoпoнимxoи apaбй дyчop MeoeM, ки дaлeли ryфтaxoи бoлo мeбomaнд. Тax,лилy бappacии нoмвoжaxoи aшxocи apaбии пoвecти мaзкyp HHmoH мeдиxaд, ки aнтpoпoнимxoи apaбй ба иcми maxcoHecI, ки миллaтamoн точик ё ^збак буда, вaлe xyд мycaлмoн

мебошанд, ки афкори динй ба номгузории онхо таъсири xyдpo гyзomтaaoт. Номвожахои aшxooи зерин, ки дар повести мазкур корбаст гардидаанд, далели гуфтахо мебошанд: Хочилайлй [6], Обидаоча [10, 24, 27], Ai^ [12, 13, 14], Умapxoн [14, 41, 42, 64, 83,86, 90], Hиеcxoн [16, 17, 18, 19], Зайниддин [17, 24, 25, 41, 42], Идрис [20, 21], Собир [21, 26, 31, 33, 34, 74, 83], Истон [22, 46, 50, 51, 60], Солех [31, 41, 42], Max^ [23, 26], Maвлoнxoчa [27], M^^^Jino [28, 30, 88, 90], Шариф [28, 29, 30, 88, 89, 90, 91], Султон [37], Myxiop [45, 49, 53, 64, 67, 73, 83, 94, 95, 98, 99, 102, 105, 106, 107, 109], Исмат [51, 59, 60, 61, 62, 63, 72, 85], Шарофат [57, 58, 59, 60, 63], Риooлaтxoн [58], Камол [90], Myxam^ [96], Arä [96], Ax^ [139], Aбдyлaъзaм [96], Aбдyнaбй [139], Каромат [143], Кобил [146], КаХхор [150], Халима [154], Хасан [155], Сохиб [160], бурбон [169], Сайидалй [173], Эъзopxoн [184], Шамсия [182], Ampaфxoн [190], Содик [193], Сулаймонов [203], Шокир [208], Сайфулло [211], Aзиз Карим [217], Начмиддин [220], Чдббор [226], Рахимчон [226], Шамсуллоев [228], Хусайн [228], A^ani [242], Одил [242], Нисор Myxa^n^ [242], Ыахкам [247], Myъмин [301], Aъзaм [322], Aеaд [322], Шукур [325], Рахмат (262), Халима [268], Mypтaзo [269], Шариф [269], Хайдар [297].

AÄcm повести «Субхи чавонии мо» асари сapгyзamтй ё тарчумахолй ба шумор меравад, дар он кахрамонхо асосан пайвандон, дустону xeшoвaндoн, хамсабакон ва умуман онхое мебошанд, ки дар мухити ба вукуъ пайвастани ходисаву вокеахо умр ба сар мебаранд ва хамаи онхо реалй хастанд. Бо хамин сабаб номвожахои aшxooe, ки баромади арабй доранд, дар ин повеет фаровон ба кор бурда шудаанд ва номхое хастанд, ки дар чомеаи замони кудакиву наврасии муаллиф роич буданд ва имруз низ мутадовил хастанд.

Aнтpoпoнимxoи туркй - узбекй. Ба забони точикй дoxил шудани калимахои кавмхои туркзабон асрхо боз давом дорад. Калимахои забонхои туркй дар сарчашмахои адабй ва тaъpиxии точикии асри XI ва хатто пештар аз он низ мушохида мешаванд. Maълyм мешавад, ки чараёни воридшавии калимахои иктибосии туркй ба забони точикй xeлe барвакт сар шуда, дар натичаи икишофи муносибатхои минбаъдаи намояндагони ин забонхо боз хам ривоч гирифтааст. Дар адабиёти асрхои XI-XII як катор калимахои забонхои туркй, аз кабили хон, хокон, TaMFO, илик, элхон ва гайраро дучор шудан мумкин аст.

Ба забони точикй рох ёфтани калимахои туркй дар асрхои XII-XIV нисбат ба пештара пурзуртар мегардад, ки ин холат ба густариш пайдо намудани муносибатхои ичтимой, сиёсй, иктисодй ва мадании xaлкxoи ин сарзамин вобаста аст. Намоёнтарин намунаи манбаъхои тaъpиxии ин давра «Ч,омеъ-ут-таворию^и Рашидиддини Фазлуллохро аз назар гузаронида, ба бисёр калимахои туркй ва муулй дучор мешавем, ки ин холат мафхумхои xeшyтaбopй, мансабу мартаба, конунуну коидахои давлатдории кавмхои муул ва туркнажодро ифода менамояд. Бояд гуфт, ки хатто дар «Шохнома»-и Хакими Туей, ки аз чихати мансуби забонй аглаби калимахои таркиби лугавии он сирф точикй мебошанд, истифодаи вожахои туркиро мушохида намудан мумкин аст. Харчанд, ин вожахои истифоданамудаи Фирдавсй бештар номвожахои arnxoc (антропоним) мебошанд, аммо ба хар хол баромади туркй доранд. Maсaлaн, дар ин байт чунин омадааст:

На Фагфур xoxa^ на Хокони Чин,

На аз точдорони Эронзамин.

Бархам xypдaни давлатдории миллии точикон хануз дар ибтидои асри XI ва ба сари кудрат омадани xoнaдoнxoи гуногуни турку муул боиси паст гардидани макоми форсй-точикй нагашпааст. Aлбaттa мухити нави зист, ки баъд аз даврони Сомониён ба вучуд омада буд, дар ин забон ба пайдоиши як идда калимахои туркиву мугулии ифодагари мафхумхои тоза замина гузошта буданд. Ин калимахо, ки охиста-охиста ба забонхои зиндаи мардум дoxил мешуданд, яку якбора ба забони адабиёти бадеъй кабул нашуда, ба тадрич вориди он гаштаанд. Дар асрхои IX-ХШ онхо дар сарчашмахои тaъpиxй назар ба адабиёти бадеъй зиёдтар вoмexypaнд. Тадкики лингвистии асархои машхури «Тaъpиxи Байхакй» ва «Таържи чахонкушо-и Aтoмaлики Чувайнй ин акидаро таквият медиханд [2, 89].

Нисбат ба забони арабй нуфузи забони туркй то як андоза камтар аст. Бо вучуди ин баъд аз иктибосоти арабиву байналмилалй аз чихати микдор аносири лугавии туркй дар чои савум карор доранд. Дар байни иктибосоти туркй садхо калимахо мавчуданд, ки ба сохахои гуногуни иктисод, фарханг, тачхизотхои идоракунй ва гайрахо тааллук доранд. Maxcycffi бисёре аз калимахо ба мухити харбй, зиндагонй, xapидy фуруш, xoчaгии кишлок, мamFyлияIxoи шикорчигй, чорводорй ва гайра тааллук доранд.

Калимахои туркиву мугулй дорои нишонахои савтиву маъноии xeш хастанд. Яке аз нишонахои онхо мавчудияти овози аст, ки дар таркиби калимахои туркиву мугулй махфуз хастанд. Aммo ин маънои онро надорад, ки хар вожае, ки дар таркиби он хамсадои «к» ба назар мерасад, хатман туркй аст, чунки калимахои бешумори арабиву точикие хастанд, ки ин овозро дар таркиби xyд доранд.

Myтoлиaвy баррасии таркиби лугавии повести «Субхи чавонии мо» нишон медихад, ки дар баробари номвожахои arnxoc дигар забонхо антропонимхои туркй - узбекй низ мавриди истифода карор гирифтаанд, ки номхои зайл аз чумлаи онхо мебошанд: TурFун [171], Отабой [235], Темур [316], Эргаш [322], Каробой [316].

Ahtpotohhmxoh pyœ. Ин ^yx фapoгиpи вoмвoжaxoи pycй буда, acocaH пае аз тacappyф шудани Оcиëи Mиëнa аз чoни6и Рycия вopиди тapкиби лунвии зaбoни точикии адабй шудаанд. Arap кopбacт шудани вoжaxoи pycй дap зaбoни точикй то Инкилoби OKra6p ба нyдpaт мyшoxидa шава^ пао аз oh ин rypyxи кaлимaxo дaxxo MapoiH6a афзуда шуд, ки оабаби acocии oh cиëcaти нoдypycги зaбoнии дaвp буд, ки MarnyH бaxcи coтcиoлинrвиcтикa мeбomaд. Ба aндeшaи mo caбaби Kop6acr кapдaни нoмвoжaxoи pycй дap acapи мaзкyp дap oh acx, ки Haxycx oh дap OFaзи caлxoи бapкapopи xokhvhth Шypaвй, ки дap paъcи oh pycxoBy зaбoни pycй мeиcтодa, таълиф шудааст. Сабаби дигapи oвapдaни нoмxoи pycй дap oh aci, ки Сотим УлyFЗoдa чун aкcapи мyaллифoни acapxoи бaдeии дap ин дaвpa таълиф гapдидa, мexoxaд caxvH мapдyми pycpo дap caxтaни чoмeaи KoMMyHHcra ниmoн диxaд. Дap зaмoни Шypaвй caxми мyгaxaccиcaни pycpo 6emiap нишoн дoдaн дap пempaфти xaviaH coxaxoH xoчaгии xaлк як нaвъ анъана шуда буд. Ыа^з 6o xavMH caбaбxoи зикpшyдa Coihm УлyFЗOдa xaM нoмвoжaxoи pycиpo ба Kop бypдaacт: Яpameв [66, 67, 70, 71, 72, 74, 92, 93], Ивашв [68, 72], Hикoлaeв [69, 70, 72, 83, 84, 85, 86, 87, 91, 98, 100, 101, 103], Вacя [73, 74], Паша [74, 75, 76, 79, 80, 81, 106], Сфёжа [75], Mama [76,103, 106, 107, 108, 109], Лёня [76], Люба [98, 99, 103], Лeнa [98], Сфгей [113], Лeнин [229], Apзyмaнoв [247], Калинин [252], Mиxaил Ивашвич [252], Aндpeй [254], Таня [266], Пушкин A. С. [271], Лeнoчкa [273] Ba Faйpa.

Hoмвoжaxoи pycй дap зaбoни точикй co6икaи тyлoнй нaдoшIa, дap байни xyди точикoн ба нyдpaт дyчop мeoянд. Ohxo acocaH дap acapxoи бaдeивy илмиe ба Kop paфтaaнд, ки дap зaмoни Шypaвй таълиф гapдидa, 6o мaкcaди нишoн дoдaни caxми Инкилo6и OKra6p дap зиндaгивy пempaфти мapдyми mo Kop6aci шудаанд. Hoмвoжaxoи aшxocи pycии rnBecra мaзкyp низ 6o xaмин макоад иcтифoдa гapдидaaнд.

Дap ин acap дap бapo6apи нoмxoи икгибocии cиpф аз як зaбoн ба ^yxe аз иcмxoи amxoc py6apy MemaBeM, ки аз ду чузъ H6opar буда, як киши ohxo apa6^ бaxши дyюмamoн точикй ё ryprn MeDomaH^ ки ин paвaнд низ аз тaъcиpи зaбoни apaбй ба œcreMaH aнIpoпoнимикaи точикй maxoдaт мeдиxaд. Ин rypyxи нoмвoжaxo дap чанд кoлaб ташаккул ёфгаанд, ки ба т^щи зайл таониф намудани ohxo ба макоад мувсфщ aci:

Hoмвoжaxoи дyзaбoнa ё oMexia xaMoH ampoTOHHMxoe мeбomaнд, ки як EHcMamoH аз як зaбoн чузъи дигapamoн аз зaбoни дигap тapкиб ёфтаанд. Haбoяд фapoмyш намуд, ки aкcapи oлимoн дap мacbaлaи кaлимaxoи oMexia ё ^aDorn ба oh нaзap xEn^H^ ки инxo ба rypyxи вoжaxoи аалй дoxил мemaвaнд. Ammo mo дap ин мacbaлa 6o HoMmHHoœ шинoxтa O.MaxMaOToHoB xaмaкидa Me6omeM, ки y дap pиоaлaи xem «Тoпoним Ba микpoтопoнимxoи киcмaти mимoлии юдии Xpcop» [3] ин кабил нoмвoжaxopo дyзaбoнa мeryяд. Табиист, ки гypyxи кaлимaxo дap кoлaби кaлимacoзии зaбoни точикй ташаккул ёфгаанд, aMMo бapoи дакик намудани кабати зaбoнии ohxo ^aDorn гуфган moяд aвлaгap Dornas Ин кабил нoмвoжaxo дap зaбoни точикй тaъpиxи тyлoнй дoштa, MyOTaixoH дapoз acr, ки мaвpиди KopDacra оaxибoни oh кapop мeгиpaнд. Ин гypyxи нoмвoжaxo acocaH аз чyзъxoи бapoмaди точикивy apaбидoштa ташкил шудаанд. Бapoи ио6aIи ин aндema зи^ нoмвoжaxoи зиpин кoфиcг.

Тoичикй +apa6tt Бo6opaxим [81], БибифaIимa [96], Бибимacтypa [292].

Apaбй +точикй: Уcмoнпoлвoн [6], Юнyc:xoчa [51], Hypиддинxoчa [60].

Apaбй+Typ™: Caидбeк [30, 48], HaœvDeK [30, 48], Haим6eк [30, 48].

Бoяд зикp намуд, ки чузъи <<6eK» дap нoмвoжaxoи мaзкyp бapoмaди тypкй дoштa, дap фapxaнrxo ба rapHEH зайл rampex гapдидaacг: «xokhmh maxpy hoxh^ ки ба xoh ё aмиp итоат мeкapд. 2. yнвoни pacмй Ba фaxpии aшpoф, acилзoдa Ba мaнcaбдopoни aMopar, бer. 3. бapoи ифoдaи мexpyбoнй Ba нaвoзиm дap oxиpи нoмxoи мapдoнa илoвa кapдa мemaвaд» [В, 172].

AнIpoпoнимxoи Чyмъaбoй [30, 47] Ba Ятимбoй [30, 54] низ дap xaMoH кoлaби мaзкyp coxra шуда чузъи «6o&> аз чиxaти бapoмaди зaбoнй pemaи тypкй дopaд Ba чунин мaънидoд гаштааст: «capвaтмaнд, дaвлaтмaнд, мoлдop, FaH^ дopo; Faйpимyxгaч, таъмин» [8, 221].

Умapxoн [14, 41, 42, 64, 83, 86, 90], Иоaxoн [46, 50, 51, 60], Бaдaлбeк [86].

Тypкй +apa6tt Тyxтaнaзap [171].

Xyлoca, дap TOBecra «Cyбxи чaвoнии мo»-и CaIим Улyзoдa як гypyxи кaлoни нoми amxoc мaвpиди иcIифoдa кapop гиpифтaacг, ки ohxo аз чиxaти бapoмaди зaбoни ба ду даста тaкcим мeшaвaнд - acлй Ba иктибocй. Ба гypyxи aнтpoпoнимxoи аалй xaMoH homxoc вopид мemaвaнд, ки аз кадимулайём дap ин зaбoн кopбypди фaъaл дoштaвy HMpy низ дopaнд. Хдмчунин, ба ин rypyx кaлимaxoи икгибocиepo вopид нaмyдeм, ки дap ^лаби кaлимacoзии тaъpиxии зaбoни точикй шакл гиpифтaaнд.

Ба rypyxи нoмвoжaxoи aшxocи икгибocй вoмвoжaxoи apa6^ ryprä Ba pycиpo дoxил кapдeм, ки аз pyH myMop apaбизимxo дap чoи aввaл мeиcгaнд. Дap мaвpиди кopбypди нoмвoжaxoи apaбиacл xaмин HyKiapo кайд намудан мумкин acr, ки ohxo дap зaбoни точикй оo6икaи KyxaH дoштa, 6apo6apH зyxypи иcлoм дap кaлaмpaви зaбoни фopcии точикй ohxo ба зaбoнy адабиёти mo вopид гapдидaaнд. Тaъcиpи иcлoм Ba китоби M^E^acH «:K;ypъaн» Ba нoми aшxocи Mamxypy оaxибмapтaбa дap oлaми h^om дap вopид rapдидaни aнтpoпoнимxoи apaбй Ba яxyдй, ки ба всюигаи зaбoни apaбй икгибсю шудаанд, ба зaбoни точикй зиёд мeбomaд. Омили acocHH Kop6acr намудани aнIpoпoнимxoи pyœ дap пoвecги «Cyбxи чaвoнии mo» дap ocoœ peaлият cypar rapht^raacr, зepo муаллиф зимни racBHp намудани зaмoнy mekoh ва MyxHTH зoдгoxи

худ ва Тошканди он замон номвожахои ашхоси русиро ба кор бурдааст, ки худ бевосита шохид ва иштирокдор буд.

АДАБИЁТ

1. Абодуллоева С. Ономастика «Фарснаме» Ибна Ал-Балхи: авгореф.дис... канд фшюлнаук/ С.Абодуллоева. - Душанбе, 2009. - 23 с.

2. Мачидов Х Забони адабии муосири точик/ Х Мачидов. Чидци 1. Луатшиносй. Душанбе: Ирфон, 2007.

3. Махмадчонов О. О. Топонимия ва микротопонимияи кисмати шимолии водии Хрсор/ О.Махмадчонов.- Душанбе: Шучоиён, 2010.- 288с.

4. Подольская Н.В. Словарь русской ономастической терминологии/ Н. Подольская. - М.: Наука, 1964. - 156 с.

5. Улузода С. Субхи чавонии мо/ С.Улуизода.- Душанбе, 1954. -356с.

6. Фарханги забони точикй. Чилди 1. - М.: СЭ, 1969.- 952с.

7. Фарханги забони точикй. Чилди 2. - М.: СЭ, 1969.- 948 с.

8. Фарханги тафсирии забони точикй. Чищи 1.- Душанбе, 2008.-949с.

9. Фарханги тафсирии забони точикй. Чилди 2.- Душанбе, 2008.-944с.

10. Хайдарй Ш. Ономастика ироноязычных народов (ономатикаи халкхои ориёй)/ ЩХайдарй.- Хучанд, 2013.

11. Шоев Р. Ономастикаи «Самаки айёр» (тадкикрти забоншиносй)/ РШоев.- Душанбе: Ирфон, 2013.- 192с

УПОМИНАНИЕ АНТРОПОНИМОВ В «УТРО НАШЕЙ ЖИЗНИ»

СОТИМА УЛУГЗОДЕ

Антропонимы составляют важную часть лексической структуры повести Сотима Улугзоде «Утро нашей жизни», которому посвящена данная статья. Автор статьи классифицирует их по языковому происхождению на группы оригинала и цитирования наряду с исторически таджикскими антропонимами в эту группу входят названия цитат, сформированные на основе таджикских языковых моделей. Также рассматривается другая группа антропонимов, которые бывают двуязычными или смешанными, то есть, образованы из слов, принадлежащих к разным языкам. Что касается антропонимов арабских цитат в повести, он подчеркивает, что они имеют долгую историю и наряду с исламом, и влияние религии и Корана вносят ценный вклад в их участие. Турецкие антропонимы этой повести основаны на политических и добрососедских отношениях введены на таджикском языке. Русские антропонимы возникли в основном в советское время, автор использовал их, чтобы показать вклад русского народа в структуру коммунистического общества.

КЛючевыге слова: антропонимика, таджикский язык, лексический состав, «Субхи джавонии мо» (« Утро нашей жызни»), цитируемые антропонимы

MENTION OF ANTHROPONYMS IN «THE MORNING OF OUR LIFE»

BY SOTIM ULUGZODA

Anthroponyms constitute an important part of the lexical structure ofSotim Ulugzode's story «The Morning of Our Life», to which this article is devoted. The author of the article classifies them according to linguistic origin into original and citation groups, along with historically Tajik anthroponyms, this group includes the names of quotations formed on the basis of Tajik linguistic models. Another group of anthroponyms is also considered, which are bilingual or mixed, that is, formed from words belonging to different languages. With regard to the anthroponyms of the Arabic quotations in the story, he stresses that they have a long history and alongside Islam, and the influence of religion and the Qur'an make a valuable contribution to their participation. The Turkish anthroponyms of this story are based on political and good neighborly relations and are introduced in the Tajik language. Russian anthroponyms arose mainly in the Soviet era, the author used them to show the contribution of the Russian people to the structure ofthe communist society.

Keywords:anthroponymics, Tajik language, lexical composition, «Subhi javonia mo» («Morning of our life»), cited anthroponyms

Сведения об автора:

Джабборова Курвон Иброгимовна — кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедре русского языка Худжандского государственного университета имени академика Б. Гафурова About the author:

Jabborova Kurvon Ibragimovna - Candidate of philology, Associate professor at the University Department of Russian Language, Khujand State University named after academician B. Gafurov

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.