Научная статья на тему 'ОБЗОР НАУЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ОБ ОМОНИМАХ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ОБЗОР НАУЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ОБ ОМОНИМАХ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
44
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИНГВИСТИКА / ОМОНИМЫ / ТАДЖИКСКИЙ / КИТАЙСКИЙ / ОТЕЧЕСТВЕННЫЙ / ИНОСТРАННЫЙ / УЧЕНЫЕ / ГРАММАТИКА / СЕМАНТИКА / СЛОВАРЬ / МНОГОЗНАЧНОСТЬ / СИНОНИМИЯ / ФЕНОМЕН

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муборакшоева Наврузмо Имомдодовна

Изучение омонимов - одна из важнейших задач лингвистики. Омонимы в таджикском и китайском языках еще специально не изучались. Поскольку явление омонимии широко распространено почти во всех языках мира, существует широкий спектр литературы, которая включает как описание этого явления, так и его анализ и оценку на конкретном языке. В статье рассматривается одно из языковых слов семантических групп - омонимы, а также обзор научной литературы об омонимам в таджикском и китайском языках. Автор анализирует значение, место и роль омонимов в языке, взгляды отечественных и зарубежных лингвистов как М. Муҳаммадиев, Ҳ. Маҷидов, В. Виноградов и.т.д и ряд вопросов, связанных с проблемами омонимов в языке. В статье также рассматриваются и обсуждаются четыре основные точки зрения на определение понятия омоним, Автор анализирует все четыре взгляда ученых и лингвистов. Китайский - один из языков, где часто встречаются омонимы. Поэтому переводчикам необходимо уделять пристальное внимание при использованию омонимов в переводе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REVIEW OF SCIENTIFIC LITERATURE ABOUT OMONYM IN TAJIK AND CHINESE LANGUAGES

The study of homonyms is one of the most important tasks of linguistics. Homonyms in Tajik and Chinese have not yet been specially studied. Since the phenomenon of homonymy is widespread in almost all languages of the world, there is a wide range of literature that includes both a description of this phenomenon and its analysis and assessment in a specific language. The article discusses one of the linguistic words of the semantic groups - homonyms, as well as a review of scientific literature on homonyms in the Tajik and Chinese languages. The author analyzes the meaning, place and role of homonyms in the language, the views of domestic and foreign linguists like M. Muҳammadiev, Ҳ. Magidov, V. Vinogradov, etc. and a number of issues related to the problems of homonyms in the language. The article also examines and discusses four main points of view on the definition of the concept of homonym. The author analyzes all four views of scientists and linguists. Chinese is one of the languages where homonyms are often found. Therefore, translators need to pay close attention when using homonyms in translation.

Текст научной работы на тему «ОБЗОР НАУЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ОБ ОМОНИМАХ В ТАДЖИКСКОМ И КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

ТДУ: 809.155.0+809-51 БОЗНИГАРИИ АДАБИЁТИ ИЛМИ ОИД БА ОМОНИМ^О ДАР ЗАБОН^ОИ ЧИНИ ВА ТОЧДКЙ

Муборакшоева Н.И.

Донышкадаи давлатии забон^ои Тоцикистон ба номы Сотым Улугзода

Дар бopaи маъш, чoйгoх ва накши oмoнимия дар зaбoн aндeшaхoи гyнoгyн мавчуданд. Бaъзe зaбoншинocoн тaшaккyли oмoнимхopo Faнй гapдoнидaни зaxиpaи лyFaвии зaбoн мeдoнaнд, бaъзeи дигар oмoнимияpo «зaxми мapгoвap» -и за бoн мeнoмaнд.

A.A. Peфopмaтcкий, A.H. Гвoздeв ва як кагор дигар зaбoншинocoн oмoнимияpo хамчун падидаи манфй, хамчун «мoнeaи фахмиш», «ну^и зaбoн» мeшyмopaнд. Олимoни дигар, аз кабили Л.A. Бyлaxoвcкий, О.С. Axмaнoвa, P.A. Будагав, гapчaндe ки orno эътиpoф мeкyнaнд, ки oмoнимия дар бaъзe хoлaтхo фахмиши cyxaн ва мaтнpo дyшвopтap карда мeтaвoнaд, амш ohxo 6o вучуди ин чунин мeшyмopaнд, ки ин «пaтoлoгия " - и зaбoн нecт.

Aзбacки падидаи oмoнимия такрибан дар хама зaбoнхoи 4ax,oH пахн шудааст, адабиёти xeлe вaceъ мавчуд аст, ки хам тaвcифи ин падида ва хам тахлилу арзёбии oнpo 6o зaбoни мyшaxxac дар бар мeгиpaд. Шyмopaи acapxo oид ба маовалахри oмoнимия мaxcycaн пac аз мухркимаи зaбoншинocи маъруфи pyc oид ба ма^ала^и oмoнимия зиёд шуд [7, c.35].

Дар зaбoншинocии умуми acocaH чop нуктаи назари acocй oид ба таърифи мафхуми oмoним мавчуданд. Myвoфики нукктаи назари аввал, oмoнимхo кaлимaхoe мeбoшaнд, ки аз чихати фoнeтикйaшoн якxeлa, aммo мaънoи гугогун дopaнд, нoвoбacтa аз имлoи графикии ohxo. Ин нуктаи нaзappo як гурухиб кaлoни зaбoншинocoни pyc ва xopичй дастгирй мeкyнaнд. Дар байни ohxo

B.B. Bинoгpaдoв, О.С. Axмaнoвa, Л.A. Бyлaxoвcкий, Е.М. Гaлкинa-Фeдopyк, С.И. Кашнич, Б. Трнка, Ш. Балли, Л. Блумфилд ва f.

Гурухи дуюми зaбoншинocoн oмoнимхopo кaлимaхoe мeшyмopaнд, ки агар caдo ба хам мyвoфикaт кунад ва мaънoхo ryHoiyH бoшaнд, ohxo хатман бoяд як имю дoштa бoшaнд (B.B.Бpoyн, И.В. Apнoльд, Н.М. Шaнcкий, М.Х. Axтямoв).

Гурухи ceюми зaбoншинocoн oмoнимхopo хамчун кaлимaхoe, ки мaънoи гyнoгyн ва имюи гyнoгyн дopaнд, тacниф мeкyнaд: Х. Огата ва Р. Инглотт.

Ин ce фахмиши иcгилoхи «oмoним» 6o чaхopyм му^^а карда шудааст, ки дар «ЛyFaти этимoлoгй» -и В. Скит ифoдaи xyдpo ёфтааст, ки хангами таърифи oмoним аз прикипи мoнaндии графикй capфи назар карда, caдoи зepинpo ифoдa мeкyнaд: [16, c.6-7]

Олимoни тoчик: ММухаммаддев, P.Faффopoв, X,.Maчидoв, Ш. Pycтaмoв, Р.Л. Heмeнoвa, Г.Джypaeв, Ш. Иcмoилoв, A. Мумишв, М. Aллaмypaдoвa, О. Давлатов, A. Pycтaмoв, И. Сyлaймoнoв,

C. Aнвapй М. Axмeдoвa, Н. Ма^умЯ, Т. Зexни, Ф. Зикpиeв, Ш. ^aбиpoв, М. Hopмaтoв, A. Boхидoв, К. Тoxиpoвa, Х. Талбашва, М. Maхмyдoв ва A. Maмaднaзapoв 6o иcгифoдa аз тачрибаи бoи лeкcикoлoгияи pyc дар acocи дacтoвapдхoи зaбoншинocии точик як катор мacъaлaхoи назариявии лeкcикoгpaфия ва лeкcикoлoгияpo тахия намуданд.

Ин ба тахаввулати эчoдиëт дар тахкикоти илмй дар coхaи илми зaбoншинocй мycoидaт кард. Дар acapхoи oлимoни точик мaълyмагхo oид ба тематика к;абатхoи лyFaвии зaбoни точикии пoлиceмия, oмoнимия, cинoнимия ва антонимия ба тарики мaxcyc oвapдa шудаанд.

Як катор oлимoни тoчик дар бopaи дyшвopихo дар oмyзиши пpoблeмaи oмoнимия ва пoлиceмия изхopи назар мeкyнaнд. Aммo, нукгаи назари ohxo аз дoиpaи мaк;oлaхoи илмй бepyн нaмeбapoяд, ки дар ohxo мустакиман халли мacъaлaхoи марбут ба пpoблeмaи oмoнимй пeшнихoд карда нaмeшaвaд, aммo тaнхo хaнгoми бappacии чaнбaхoи дигари oбъeкти тадкикйтй ба ohxo дакл карда шуд. Хамин тарик, пpoфeccop Ш.A. Pycтaмoв дар oмyзиши xycycиятхoи oмoнимхo caхми муайян гyзoштa, иштиpoки мopфeмaхoи ëpиpacoнpo дар ташаккули ohxo мукаррар кардааст.

^e аз аввалин тахкиксти мукаммал дoиp ба ма^ала^и мухими зaбoншинocй, лeкcикaлoгия, ceмacиoлoгия, лeкcикa ва таркиби лyFaвии зaбoн аз чoниби зaбoншинocи pyc В.В. Bинaгpaдoв aнчoм ёфтааст. Hoмбypдa дар тaхкикoтхoяш тaвoниcтaяcт, caмтхo ва мacъaлaхoи мухими вoхидхoи лyFaвии зaбoнpo дар ча^а^и илми ва назариявй тархрсзй нaмoянд.

Бaъзe кaлимaхo дар талаффуз 6o ибopaхoи aлoхидa хамранги пaйдo намудан, aммo дар мaънo ва имю аз ohxo фарк мeкyнaд. Ин хoдиca чун як навъи тачн^ дар адабиёти бaдeии мo xene фapoвoн иcтифoдa шудааст.

Aлхoл дар зaбoншинocии тoчик низ дoиp ба мoхият ва накши oмoнимхo дар рушду нумуи таркиби лyFaвии зaбoни тoчикй фикру aндeшaхoи гyнoгyн чoй дopaнд.

Бoяд таъкид намуд, ки аввалин 6op дар бopaи oмoнимхoи зaбoни тoчикй Т. Зeхнй дар чанд мaкoлaхoи xyд ибpoзи aндeшa намуда, oHxopo 6o иcтилoххoи <«^hoc», кaлимaхoи «чигахшаванда» , «тачнио шм мeбapaд, ки мундаричаи мyлoхизaхoи устхэд дар фacлхoи кop чo - чo бapacи шудаат.

Мyaлифoни китоби дapcии «Зaбoни точикй» бapoи cинфи VI А. Миpзoeв Ba С. Aнвapй фикри ycтoд Т. 3ex^po бa acoc г^ифт^ дap бoбaти кopбypди иcтилox,и мaзкyp нигсх, дoштaaнд. Илoвa бap oмoним ин гута кaлимax,opo тaчниc яъне умчите низ мег^янд. H^oc дap чyмлa Ba шеър oвapдaни ду кaлимae, ки мyшoбex ё мoнaнд бoшaнд, aммo мaънoxoи гyнoгyнpo бифaxмoнaнд. Ta^^, ки нoми caнъaти шериет as кaлимaи чинoc aз як peшa na^o шyдaacт [1;51.13]. Як зyмpa oлимoн oмoнимxopo «вoжaxoи xaмгyнa» Ba ё «хдмгун» нoмидaaнд, Bane X. Maчидoв oмoнимxopo «кaлимax,oи xaмoвoз» мeнoмaд.

Бoяд икpop шуд, ки пpoблeмaи oмoнимия xycycaн дap зaбoншинocии pyc бapвaкт бa pиштaи oмyзишy тaxкик кaшидa шyдaacт Ba тo 4oe бa ^мёби^^ нaзappac нoил шyдaacт.

Дap бopaи oмoнимxo иддae aB oлимoни pyc тaъpифxoи oмoнимиpo пешнихрд кapдaaнд, ки мo aз бaйни orn,o тaъpифи бa oмoним дoдaи Д.Д. Шмeлёвpo ниcбaтaн пypaтap apзёби тамуд^ aкидaи ypo ЧOнибдopи мекунем. У мег^яд: «Омoнимxo кaшмaxoe мeбoшaнд, ки aв чи^ти тapкиби oвoзй бa xaм мyвoфикaнд, ки дap бaйни orao ягон xeл умумият вyчyд нaдopaд. Омoнимxo кaлимax,oи чyдoгoнa , муст^и^ Ba дyгoникй мeбoшaнд». У aкидaxoи xyдpo идoмa дoдa, oмoнимxopo фaкти зaбoниe мeдoнaд, ки ^aKK^™™ oн бa иcбoт ниёз нaдoштa, бaлки тaxкикy oмyзишpo тaкoзo дopaд.

Дap acл, як wop мacъaлaxoи мapбyг бa мyшкилoти oмoнимxo дap зaбoни чинй мyaйян кapдa шyдaнд, ки aв биcёp чиxaгxo xaм бapoи зaбoни чинй Ba хдм бa зaбoнxoи дигap мaъмyлaнд. Биcёp caвoлxo xaнyз xaлли xyдpo нaёфтaaнд, aв ин py orao дap aйни зaмoн axaмияш xyдpo гум нaкapдaaнд. Зapypaти oмyxтaни oмoнимия дap зaбoни чинй тo бa имpyз aв oн чиxaт 6o^ мoндaacт, ки oмoними лeкcикй х,еч fox, oбъeкти мycтaкили oмyзиши зaбoни чинй нaбyд, дap мyкoиca 6o oмoними гpaммaтикй, ки дap acapxoи С.Б. ^mBep Ba В.И. Гopeлoв oмyxтa шyдaaнд.

Дap зaбoншинocии Чин acapxoи мoнoгpaфй 6a мyшкилoти oмoнимияи лeкcикй бaxшидaшyдa мaвчyд нecтaнд, гapчaндe ки мacъaлaи ин пaдидa дap acapxo Ba тaxкикoти умумй oид 6a мacъaлaxoи гyнoгyни зaбoни чинй 6opxo 6a миён гyзoштa шyдaacт. Axaмияти oмyзиши oмoнимия дap зaбoни чинй низ aв зapypaти тaшкили кypcи нaвapиявй oид 6a лeкcикoлoгияи зaбoни чинй вoбacтa acт.

Дap coлxoи oxиp, мacoили 6a мoнaнди oмoнимxo Ba фapxaнгxo, инчунин axaмияти фapxaнгии oмoнимxo диккaти зиёди 6^ëp мyxaккикoн Ba фapxaнFшинocoни зaбoнpo 6a xyд чaлб кapдaнд.

Дap paвaнди чaмъoвapии мaвoди дaxлдop, пaдидaxoи oмoнимй дap зaбoни чинй бoй Ba гушгун мeбoшaнд. Мacaлaн: Хе Юлaн, Лю СoнFлин, Лэй Цзян, Лю ЧyaнF, Лу КeнoнF, Чжaн Бoдзян, Лyo Xepy, Лу Чжyoкн, Ни Сяoли.

Дap нимaи дуюми acpи ХХ. мacъaлaи мaнcyбияти oмoнимия 6a шyмopaи yнивepcaлxoи зaбoнй, ки naA4Aaxo® xaтмии xap зaбoн мeбoшaнд, чиддй мyxoкимa кapдa шуд[15, c.8].

Бa гyфтaи С. Улмaн, «зaбoнpo бе oмoним тacaввyp кapдaн ocoн aCT, бapoи мyoшиpaт чунин зaбoн ниcбaт 6a зaбoни дopoи oмoнимxo тaъcиpбaxштap xoxaA буд.» Оё чунин зaбoн вoкeaн вyчyд дopaд, идoмa медшдд y, aммo нoвoбacтa aв oн ки вyчyд дopaд ё не, «oмoнимия oмopи xaмaтapaфaecт, ки дopoи дapaчaи бaлaнди эxтимoлиcт» [15, c.270].

Дap acocи aдaбиёги oмyxтa шуд^ oиди oмoнимxo 6a чунин xynoca oмaдaн мумкин acт, ки шyмopaи зиёди зaбoншинocoни мyocиp чoнибдopи oн xacтaнд, ки oмoнимxo xaмчyн умумияти мyтлaк мeбoшaнд. Ин 6a мyшoxидaxoи зepин вoбacтa acт:

1. Бappacии ca6a6xo Ba poxxoи пaйдoиши oмoнимxo дap зaбoн 6a мo имшният мeдиxaд, ки тacoдyфй Ba зapypй бyдaни oмoним дap xaмбacтaгии диaлeктикй na^o мeшaвaнд: oмoнимxo тacoдyфaн тaвлид мeшaвaд, aммo xyди мaвчyдияти oмoнимxo дap зaбoн нaтичaи нoгyзиpи pyшди тaбии зaбoн acт. Хдмин тapик, oмoнимия як умумияти мyтлaки зaбoнй мeбoшaд [10, c.6-7].

2. Мaвчyдияти oмoнимxo дap зaбoн 6a xyди тaбиaти зaбoн xaмчyн cиcтeмa, ananxycyc, дap зaбoн мaвчyд бyдaни кaтeгopияxoи мyтaнocиб Ba нoмyтaнocиб вoбacтa aCT. КaтeFopияxoи чyфтшyдaи мyтaнocиб Ba нoмyтaнocиб имpyз xaмчyн cифaтx,oи xaмa oбъeктxoи cиcтeмa эътиpoф кapдa мeшaвaнд. Систе^и зaбoн низ иcтиcнo нест. MyraTOc^ дap ин xoлaт xaмчyн тacoдyфии xycycиятx,oи чиcмxoи мyкoиcaшaвaндa фaxмидa мeшaвaд. Hoмyтaнocиб як тaкмили зapypии мyтaнocи6, нoмyвoфикй Ba фapкияги oбъeкгxoи мyкoиcaшaвaндa 6o бaъзe ca6a6xo мeбoшaд [l2, c.99].

Омoнимxo 6a oн мaфxyмxoи лингвиcтиe ишopa мeкyнaнд, ки 6o xyзypи мyнocибaти мyaйян тaшкил кapдa мeшaвaнд.

Ин ё oн кaлимapo aлoxидa xaмчyн oмoним тaвcиф кapдaн Faйpиимкoн acт. Taнxo дap бopaи oмoнимxo xaмчyн ду Ba зиёдa кaлимaxoи гyнoгyн cyxaн poндaн мумкин aCT, ки 6o нaмyди зoxиpии oнxo мyвoфикaт мeкyнaнд. Бoяд эътиpoф кapд, ки кaлимa 6a кaтeгopияи oмoнимxo тaнxo вaктe дoxил мeшaвaд, ки 6a яFOн кaлимaи дигap иpтибoт дoштa бoшaд Ba nac чуфти oмoнимxo фapк кapдa мeшaвaд, ё 6o якчaнд кaлимa Ba ranac rypyx ё як wop oмoнимxo бappacй кapдa мeшaвaнд. Дap xap cypaт, acocи умумии мyкoиcaи ин гyнa кaлимaxo шaxcияти вoxидxoи зaбoнй aв чи^ти ифoдa Ba фapкияги oнxo aв 4Mxarn мaзмyн мeбoшaд.

Дap xaкикaт, oмoнимия, aз бaйн бypдaни фapкиятx,oи pacмй бaйни aлoмaгxoи дopoи мyндapичaи гyнoгyн, нaмeтaвoнaд xocияIxoи paмзии зaбoнpo бaдтap кyнaд Ba 6a ин Bacraa дap paвaнди мyoшиpaт

xanan рашнад, aммo aндoзaи ин дaxoлaт дар зaбoнхoи мyxтaлиф гyнoгyн аст. Эдгишл, як хадди муайяни пур кардани зaбoн (матн) 6o oмoнимх,o мавчуд acт, ки бoлoтap аз вай мyoшиpaт дyшвop мeгapдaд. Дар зaбoнх,oи хиндyaвpyпoй, aлaxycyc дар зaбoни pycй ва хaттo дар зaбoни aнглиcй, ки дар oh чo шyмopaи oмoнимх,o мaxcycaн зиëд аст, ин хадди hhx^ ба даст нaoмaдaяcт, ки дар натичаи oh тaнхo 6o ëpии тах^н^ти мaxcycи пcиxoлингвиcгй xaлaлpo аз oмoнимия муайян кардан мумкин acт; дар oh хoлaтх,oe, ки ин хадди аккал баландгар мeшaвaд, xaлaл ба дapaчae мepacaд, ки oмoнимия тахдиди вoк;eй бapoи хамдигарфахмй мeгapдaд - тaвpe ки дар зaбoнхoи Оcиëи Чднубу Шаркй мyшoхидa мeшaвaд [10, c.7].

С. Улман, ки аввалин шуда ин caвoлpo ба миëн ^ornaaCT, чунин мeшyмopaд, ки бар xилoфи пoлиceмия, ки «6o мoхияти зaбoн aлoк;aмaнд acт», oмoнимия мутлаки HeCT, хатман ба хама зaбoнхoи чaхoн xoc acт. Ба гуфтаи С. Улман, тaвpe ки мo дар бoлo кайд кapдeм, 6o зaбoнe ки дар oh oмoним нaбoшaд мyoшиpaт ocoнтap acт ниcбaт ба oHe, ки oмoнимхo дар зaбoн вучуд дoштa бoшaнд. Hoвoбacтa аз oh ки чунин зaбoн вoкeaн вучуд дopaд, мeгyяд y, тaнхo 6o ëpии тах^н^ти мyшaxxac аник карда мeшaвaд. Aммo нoвoбacтa аз мавчуд будан ë набудани oh, С. Улманн oмoнимияpo як oмopи (6e махдуд) yнивepcaлй буда, эхтимoлияти баланд дopaд, мeнoмaд. Aммo, тaвpe ки Л.В. Maлaxoвcкий кайд мeкyнaд, бapoи муайян кардани oh, ки oмoнимия як зaбoни умумии мутлак acт, хeч зapypaтe нecт, ки хамаи зaбoнхoи мaълyмpo аз назар гyзapoнд [10, c.13]. Тaнхo нишoн дoдaн кoфиcт, ки мавчудияти oмoнимхo дар зaбoн аз xyди табиат вoбacтa acт.

Дар хaмoн лахза, В.В. Bинoгpaдoв як мacъaлaи дигappo мeoмyxт. Вай мукаррар кард, ки пpинcипхoи чyдoкyнй ва муайянкунии oмoнимхo дар cиcтeмaи зaбoни зинда ва амалкунанда аз ycyлхoи oмyзиши таъриш ва мyкoиcaвии тaъpиxии oмoнимхo якбopa фарк мeкyнaнд [4, c.289].

Arap дар oмyзиши тaъpиxии paвaндхoи хaмoхaнгии кaлимaхoи xyдй, peшaгй ва m;rn6orä, инчунин paвaндхoи пapoкaндa шудани як калима ба oмoнимхo накши мaxcycaн мухим ба хиccaи мyшaxxacoти генетикии калима, шaxcияти мopфeмaхo, дaвoмнoкии тaъpиxии инкишoфи калима, мacъaлaхoи мaънoй oмeзиши кaлимaхo, инчунин чyдoшaвии худуди ичтимoй ва чyFpoфии тaк;cимoти ohxo ва дигар мyшкилoт ва вaзифaхoи ба ин мoнaнд, пac хamгoми oмyзиши oмoнимия дар cиcтeмaи зaбoни зинда, caвoлхoи марказй инхoянд - мacъaлaи ^Hym^o® acocй ва кoидaхoи мyттaхидcoзй ва хaмбacтaгии мaънoхo дар coxтopи ceмaнтикии кaлимaхoи гyнoгyн, кaлимaхoи lyHoiym кaтeгopияхoи грамматикй ва ceмaнтикй ва caвoл oид ба нaмyнaхoи мyнocибaтхo ва тaнocyби фaъoл гypyххoи ceмaнтикии лyFaти зaбoни миллй 6o cиcтeмaхoи гyнoгyни иcтилoхoти кacбй ва илмй-тexникй, инчунин лyFaтх,oи минтакавй ва лахчавй.

Myвoфики тaхкикoти В.В. Bинoгpaдoв, мacъaлaхoи oмoнимй дар лугат^и тaфcиpии зaбoни адабии pyc xyдcapoнa хал карда мeшaвaнд, ки 6o ycyли acocии зepин муайян карда мeшaвaд [4, c.288]. Дар бaъзe лyFaтхo, мacaлaн, дар «Фарханги зaбoни pycй» -и тахриркардаи A.A. Шaхмaтoв, мacъaлaи oмoнимия аз oh ca6a6 кoмилaн бартараф карда шудааст, ки acocи oмeзиш ва чyдoшaвии кaлимaхo шакли бepyнии фoнeтикй ë графикии калима мeбoшaд, ки aкcap вакт ба хам мyвoфик; oмaдaни пардаи oвoзии oh мeбoшaд [2, c.288]. A ин py, хамаи oh кaлимaхoe, ки 6o таркиби умумии oвoзй (ë мачмааи oвoзй) муттахид шудаанд, хамчун як калима, хамчун вoхиди лyFaвии ягoнa хиcoбидa мeшaвaнд.

Дар дигар лyFaтхo, мacaлaн, дар лyFaти якчилдаи зaбoни pycй, ки тартибдихандааш С.И. Ожeгoв мeбoшaд (11), ба oмoнимхo та^им шудани кaлимaхoи пoлиceмaнтикй вучуд дopaд, acocaH дар acora фаркияти aшë, амал ва Faйpa, яънe вoкeият ë мaфхyмхoe, ки 6o як калима ë кaлимaхo ифoдa ëфтaянд. Хамин тарик, oмeзиши пaдидaхoи «вoкeият» -и тaъpиxй ба маъши вaceи фaлcaфии ин калима 6o cиcтeмaи мaънoии зaбoн мавчуд аст [2, c.288].

Arap тaмoюлoти аввал, ки acocaH ба шинoxти калима 6o шакли зoхиpиaш иxтиcop шудани таркиби лyFaт шуда бoшaд, дуввум, ки аз здед шудани шyмopaи oмoнимхoи тaxaйюлй ибopaт acт (6o 6apo6ap кардани микдopи кaлимaхo 6o шyмopaи aшë ë пaдидaхoи таъинкардаи ohxo), бoиcи 6eacoc вaceъ кардани хачми лyFaти зaбoн ва тахрифи дypнaмoи мaънoии рушди oh.

Хамин тарик, мacъaлaи oмoним якe аз мacъaлaхoи мубрамтарин ва хaмзaмoн шинoxтa шудааст [13, c.134]. Таърифи мафхуми oмoним 6o oмyзиши нaмyдхoи cгpyктypй-ceмaнтии oмoнимия дар зaбoнхoи гyнoгyн ва 6o oшкop намудани acocxo ва aлoмaтх,oи oмoнимия хамчун як падидаи xocи таркиби лугавии зaбoн aлoк;aмaндии зич дopaд.

Aз ин py, тaнхo oмyxтaни хaмaчoнибaи мaънoхo, ^Hym^^ oмeзиш ва муттахидшавй дар coxтopи хaмoн як калима, ки xoœ зaбoн дар хoлaти мyocиpи oh мeбoшaд, мeтaвoнaд бoиcи дypycт ва амикки фахмидани хам cиcтeмaи мyнocибaтх,oи oмoнимхo дар зaбoни мyocиp ва хам Ho^ax^ фа^л^ти нaмyдхoи гyнoгyни ohxo ва ^oHym^o гардад. Иcтeхcoл ва тачдиди фaъoлoнaи бaъзe кaтeгopияхoи oмoнимхo, инчунин шapoити пажмурда шудани бaъзe oмoнимхo.

Бapoи oмyxтaни oмoнимхo хамчун aлoмaтхoи зaбoнй, бoяд acocхoи мeтoдoлoгии тaхкикoтpo барраж кард.

Дар назари аввал, oмoнимия 6o тaълимoти aлoмaти зaбoнй хамчун ташаккули идeaлии мoддй мyxoлифaт мeкyнaд, ки тарафи мoддии oh пайдарпаии oвoз ва мундаричаи зeхнй мeбoшaд. Омoнимия,

гуё ки мyтaнocyби aлoмaти зaбoнpo вaйpoн мeкyнaд, xaмчyн як чизи Faйpимaнтикй, зиёдaтй, бeмaнтик кaбyл кapдa мeшaвaд. Aммo, тaвpe ки шyмo мeдoнeд, зaбoн нa як cиcтeмaи шмилан oкилoнa, бaлки пaдидaи зиндaecт, ки py^ мeкyнaд, 6a як накшаи caxти дyaлиcтй мyвoфикaт нaмeкyнaд. Aß ин py, дap зaбoн, acиммeгpияи ишopa Ba ишopaкyнaндa имкoнпaвиp ad [8, c.86]. Пoлиceмия, cинoнимия Ba oмoнимия зyxypoти гyнoFyни accимeтpияи aunara линFвиcтй мeбoшaнд, ки onxo xaм ниcбaт 6a зaбoнxoи мyxтaлиф Ba xaм дap poбитa 6o cai^xo® гyнoгyни cиcтeмaи зaбoншинocии як зaбoн умумй мeбoшaнд.

Бa aндeшaи мo, мaвкeи зaбoншинocи мaъpyф С. Балли oид 6a мacъaлaи тaxкикшaвaндa caзoвopи тaвaччyxи мaxcyc ad. «Омoнимx,o», ки С. Балли муайян кapдaacт, «ду aлoмaтe мeбoшaнд, ки мaънoxoи ягаела Ba мaънoxoи гyнoгyн дopaнд.» Олими мaшxyp oмoнимx,opo ба ду rypyx чyдo мекунад: 1) мутлак, ки на тан^ мaънoxoи гyнoгyн дopaнд, балки мaънoxoи ятаела (якcaдoй) Ba вaзифaxoи шaбex дopaнд; 2) кишан, вaктe ки нишoнaxo аз якдигap 6o шакл ё интонация як aндoзa фapк мекунанд [3, c.189].

Ф.С. Кoтeльник чунин мeшyмopaд, ки дуализми acиммeтpии aлoмaт (ба гуфтаи С. Кapцeвcкий) caнFи acocии падидаи oмoнимия мeбoшaд, яъне. як шакл ба ду (ё зиёда) вoxиди зaбoнй мyвoфикaт мекунад.

Acиммeтpияи acora pacмй Ba мaънoии aлoмaт дap oмeзиши oмoнимx,o 6o кaлимaxoи гугогун зoxиp мeшaвaд. Шaxcияти pacмй 6o фapкияти мaънoй ба oн oвapдa мepacoнaд, иcтиcнoии мyтaкoбилaи вoxидx,oи oмoнимй, яъне. иcтифoдaи чунин arpera^o дap як му^ити aтpoф нoмyaйяниpo ба вyчyд мeopaд [1, c.121].

Хамин тapик, мeъёpи acocии тacнифи вoxидx,oи coxтоpи шaбexи oмoнимй аз нукгаи нaзapи Ф.С. Кoтeльник, нocoзгopй ба мутобикати лyFaвй acoc ёфтааст [1, c. 122].

Падидаи oмoнимия кaйxocт, ки диккати oлимoнpo ба xyд чалб мекунад. Хатто дap зaмoнxoи кадим oлими xинд Яжа, ки зaбoнpo «cиcтeмa» мeшyмypд, ба oмyзиши кaлимaxo дакл кapдa, кайд кapд, ки зaбoн аз киш^и нутк фapк мекунад Ba дopoи мaълyмoти xocи xyд мeбoшaд. Тибки гуфтаи м^^факк^и юнoнй Гepaклит, зaбoн томи aшёpo муайян мeкapд. Омузиши oмoнимx,o дap тaxкикoти фaйлacyфи дигapи кадимй Дeмoкpит ба тaвpи вoвex ифoдa ёфтааст. Олими мaъpyф Платон дap китоби xyд «Rparanyc» муайян кapдaaст, ки ба Faйp аз ду калимаи ба xaм мyкoбил, калимаи caввyм низ By1^ Дopaд [5, c.57].

Фaйлacyфoни Юнoни Кдоим дap мyлoxизaxoи xyд дap бopaи зaбoн далели «эквивaлeнг» -po кайд кapдaнд, яъне нoмxoи якxeлa бapoи aшёxoи гyнoнгyн. Бoяд кайд кapд, ки мааъалаи oмoними ApaCTy дap ча^а^и гyнoгyни oн дap acapи бунёдии К. Ши^ бappacй шудааст. Xycycиягx,oи oмoнимия дap poбитa 6o мааъалаи умумии пoлиceмия дap мaкoлaи T. MpBrn тaxлил кapдa шудааст. Haзapияи Спeйcипп дap бapoбapи фа^миши лингвистии oмoнимx,o, дap якчoягй 6o шapxи apиcтотeлии oмoнимx,o дap мaкoлaи Л. Tapaн Ba Faйpa бappacй шудааст.

Дap зaмoни мyocиp, oиди oмoнимx,o аллакай дap pиcoлaxoи зaбoншинocии acpи 17 пaйдo шудаанд. Aммo, муддати тyлoнй, oмoнимия xaмчyн як ташдуфе бappacй мешуд, ки caзoвopи та^кии чиддй набуд. TaBpe Э. Эман кайд мекунад, «бapoи гpaммaтикoни чaвoн 6o дoиpaи мaнфиaтx,oи мaxcycи xyд, мyшкилoти oмoнимx,o дap мачмуъ накши тобеъ бoвидaнд» [17, c.117]. О^ним^ дap acapxoи Кyпep дap Гpaммaтикaи Mepдoк (1685) дap ЛyFaти Фapкиятx,o, ки coли 1811 дap Лoндoн нaшp шудааст, oмyxтa шудаанд. Ин Ba биcёp мyaллифoни дигap бapoи нишoн дoдaни талаффузи дypyсти калима^ pyMxarn дapoзи oмoнимx,opo oвapдaaнд [1, c.101]. Дap coли 1788 oчepки лeкcикoгpaфии A. Пopтитоp «Дap бopaи мyкoтибoти лyFaвии байни зaбoнxoи xycycrara oмoнимй 6o зaбoнxoи фapoнcaвй Ba oлмoнй» ба табъ pacид [9, c.84].

Бo дapaчaxoи гyнoгyни мукаммалй, ин кaтeгopияи кaлимaxo 6ab^ap, дap acpи 19, аз чoниби чунин oлимoни aвpyпoй, аз кабили К. Бигог (1845), Л. Гpaнжe (1864), Г. ,3y6pe (1894) Ba дигapoн oмyxтa шуданд [9, 84]. Ano тaнxo acapxoи зaбoншинocиe, ки дap ибгидoи acpи 20 пaйдo шуданд, xycycaн acapxoи Ч,.ДжИллиepoн Ba пaйpaвoни y, ки ба мacъaлaxoи «мyбopизa» -и oмoнимx,o тaвaччyxи зиёд дoштaнд, ба aфзoиши тaвaччyx ба oмoнимия Ba пaйдoиши як кaтоp та^ки^ти чиддие, ки мacъaлaxoи пaйдoиш, «Broo^» Ba capкyбии oмoнимx,opo бappacй кapдaaнд.

Aммo, arap Ч,.Джиллиepoн Ba шoгиpдoни y oмoнимx,opo xaмчyн «^e^pn» -и зaбoн, ки бoяд «тaбoбaт» ^да шaвaд, мyнocибaт мeкapдaнд, мyxaккикoни баъдй ба ча^а^и нaзapиявии oмoним тaвaччyx зoxиp мекунанд. Aввaлин шуда Л.A. Бyлaxoвcкий мacъaлaи xифз шудани oмoнимx,opo дap зaбoн ба миён ^orn' [2, c.47]. Б. Tpнкa инчунин мacъaлaи тaнocyби oмoнимия Ba пoлиceмияpo та^кик мекунад Ba мeъёpxoи мyшaxxacи фapкияти oнxopo пешникод мекунад [14, c.272]. Ин acapxo, ки та^ибан як acp пеш нaвиштa шудаанд, имpyз xaм axaмияти xyдpo дopaнд.

Ма^з ба шapoфaти orno бopи aBBan axaмияти нaзapиявии oмoнимия дapк кapдa шуд. Як заюн дap СССР лyFaтxoи диффepeнcиaлй нaшp мешуданд, ки пac аз М. ^ccnep Ba ornopo лyFaтxoи

«дyстoни дypyFини тapчyмoн» мeнoмидaнд. Myшкилoти «дyстoни дypyFини тapчyмoн» мустакиман 6o oмoнимияи байни зaбoнx,o aлoкaмaнд аст [9, c.84].

Гapчaндe ки мacъaлaи oмoними Apacтy raaccmH шудааст, aммo бoяд ба чанбах,0и мантщй-ceмaнтикии назарияи oмoнимия дар «:Kaтeгopияхo» -и Apady ва дар шархх,0и пaйpaвoни у низ диккати мaxcyc дoдa шавад. Одатан, мacъaлaи oмoнимия ва пaдидaх,oи марбут ба маън0, ки дар «Kaтeгopияхo» -и Apaciy тешних^ шудаанд, хамчун ^домати мукаддимавии мактаби мантикии пepипaтeтикй, барраж мeшyдaнд. [6].

Дар ин р0бита, як тах,кщ0ти чoдиби С.В. Гарин, ки дар oh у чанбах,0и мантикй ва маънавии назарияи oмoнимияpo дар «:Kaтeгopияхo» -и Apady дар дoиpaи анъатаи тaфcиpии Пopфиpий барраж намуда, тaъдимoти мантикй ва фaлcaфии 0м0нимх,0р0 дар зaбoни юнoнии кадим тахлил мeнaмoяд. Вай кайд мeкyнaд, ки «таъдимоти oмoнимия ва cинoнимия як навъ «мукаддима» буд, ки ин 6o накшаи кaтeгopияи Apady аюкаи мустаким нaдopaд. Aз ин чихат, адлакай дар анъатаи тафшрии Пopфиpий, Симпликий ва Бoeтcий на танх0 дар бopaи poбитaи дидактикии oмoнимхo ва кaтeгopиях,o, балки инчунин дар бopaи poбитaи мантикй, кoнceптyaлй cyoд гyзoштa шуда буд» [6].

Дар тафжр дар бopaи «:Kaтeгopиях,o» -и Apady, Пopфиpй, 6o нaзapдoшти мушкидоти тaнocyби вазифах,0и «кaтeгopиях,o» ва тарзи тешних^, аз муд0хизах,0и лингвистй дар бopaи табиати 0м0нимхд пар0нимхд жн0нимх,0 ва f. 0F03 намуда, нишoн мeдихaд, ки мacъaлaи калимах,0и oмoнимии «Kaтeгopияхo» мухим аст, зepo кaтeгopиях,o aкcap вакг 6o oh чизe ки 0м0ним мeбoшaнд, xaTO мeкyнaнд. Вай кайд мeкyнaд, ки тематики кaтeгopияхo дар зам0ни эч0ди шархх,0и кдaccикии acapхoи Apady дар байни пepипaтeтикх,o ва нeoплaтoниcтoн мушкилот ба вучуд 0вард. Тacoдyфй HeCT, ки П0рфирий, Aммoний ва Симпдюжй дар матнх,0и xyд кушиш карданд, ки мушкидоти марбут ба хакдонияти н0ми «:Kaтeгopиях,o» («Оиди дах намуди мавчудият», ë " Оиди дах 0в0з»), xyди мавзуи «Kaтeгopияхo» ва дар мачмуъ чй мафхуми «кaтeгopия «-po дар назар д0рад [18, 61].

П0рфирий, якe аз аввалин 0дим0ни кадимй, ки ба ма^ала^и ceмaнтикй дaxд намудааст, ниш0н мeдихaд, ки кaтeгopияхoe, ки дар ришлаи хамн0м аз ч0ниби Apady барраж шудаанд, танх0 oh чизepo иф0да мeкyнaнд, ки «намудх0и мавчудот» н0мида мeшaвaнд, амм0 аз ин ру ohxo ба намудх,0и 0нтод0гй мажуб нecтaнд. Вакте ки м0 мафхуми «кaтeгopия» -po истиф0да мeбapeм ва маън0и 0нр0 фарк нaмeкyнeм, rnc, ба гуфтаи П0рфирий, м0 yнcypхoи 0м0нимии заб0нр0 фарк нaмeкyнeм. Aз ин ру, ба aндeшaи у, Apady к0ри xyдpo на 6o таърифи м0хиягх0и якум ва дуюм ва там0ми pyйxaти кaтeгopияхo 0Fœ кард, ки ин табиист, балки 6o табиати Faйpичaшмдoшти 0м0нимия шарх д0д. Ин чихат дар caвoли мaxcycи «Шарх» -и П0рфирий иньш^ ëфтaacт: «чар0 у (Apady) аз 0м0нимх,0 cap мeкyнaд, на аз жн0нимхд агар cинoнимия хам 6o як н0ми умумй ва хам 6o маън0 пайваст б0шад ...? « [18, c.60].

Хамин тарик, чанбах0и мaнтикй-ceмaнтикии калимар0 ба н0мй ва ниш0нй фарк карда, rnc аз П0рфирия метав0н чунин caвoл д0д: «Apady 0м0нимх,0р0 чй гуна муайян мeкyнaд? Kaлимaхopo хатг0ми н0маш0н якxeдa, вaлe таърифх0и там0ман гун0гун, яънe 0м0ним мeнoмaнд, яънe. xocиятх,oи мухим» [18, c.61].

Дар caвoли навбатии «Шарх» фаркияти д0ираи мафхуми 0м0нимия ба назар гирифта шудааст, ки oh на танх0 к;иcмх,oи н0мии нутк, балки киcмхoи фeьлиpo низ дар бар мeгиpaд. Прфирий кайд мeкyнaд: «амм0 агар 0м0нимия на танх,0 дар мавриди н0мхд балки фсълх0 ва хатто пайвандакх,0 вучуд д0шта б0шад, пac чар0 Apady, дар б0раи 0м0нимия cyxaH р0нда, гуфт, ки инх,0 «aшëe мeбoшaнд, ки танх0 н0ми умумй д0ранд (onoma), ryë ки 0м0нимия танх0 дар мавриди н0мх,0 (иcмх,o) вучуд д0шт? " Ч,ав0б: «Aзбacки н0м (onoma) на танх0 ба иcмхд яънe ба oHxoe, ки 6o мак0дах,0 хамр0хй мeкyнaнд, балки ба хамаи к;иcмхoи нутк низ дaxл д0рад ...» [18, c.61].

Macьaлaи фахмиши 0м0нимх0 дар мaтнх,oe, ки хиccaи нутк над0штар0 Симпликий низ ба мден гуз0шта, айнан ба м0нанди П0рфирй rn;m6oc 0вардааст «чар0 Apady танх0 0м0нимх,0р0 вoжaхoe мeнoмaнд, ки танх0 н0ми умумй д0ранд (onoma харчанд 0м0нимия инчунин ба фсълх.0 ва cифaти фсъдй ва пайвандак дaxл д0рад? " [18, c.25]. Умуман, ба гуфтаи Л. Таран, ин мушкидотр0 шopeхoн Aммoниюc, Одимпи0д0р, Дэвид (Эдиyc), Б0етжй ба таври вaceъ мух0кима кардаанд.

АДАБИЁТ

1. Aлпaтoв, В.М. Истэрия дингвиcгичecкиx yчeний: Учeб. nocoóne I В.М. Aлпaтoв. - 4-e изд. - М.: Языки cлaвяmcкoй культуры, 2005.

2. Була^в^ий, Л.Л. Из жизни 0м0ним0в I JI.A Бyлaxoвcкий II Pyccкaя peчь. - М., 1928. - Вып. 3.

3. Бадли, Ш. Общая лингвистика и 50^x3^1 фpaнцyзcкoгo языка XeRCT. I Ш. Балди.- М.: Эдиториал УСС, 2011.

4. Вит0град0в, В .В. Избранные труды. Лeкcикoлoгия и лeкcикoгpaфия I В.В. Вит0град0в. - М. ; Наука, 1977. - Том 3.

5. TpeHwec, АЖ., Kypгe, Ж. Сeмиoтикa: oбъяcниIeльный cлoвapь тшрии языка I АЖ. Гpeймec, Ж. Kypгe II Ссмютика. С0ст., вступ. ст. и 0бщ. peA. Ю.С. Степат0ва - М.: Paдyra, 1983.

6. Гарин, С.В. Из ист0рии л0гики. Сeмaтгикa 0м0нимии в лoгикe П0рфирия [Элeкгpoнный pecypc] I С.В. Гарит // MeжAyнapoдный элгкгр0нный научный журнал Studia Humanitatis, Фил0л0гия.-201б. - N° 3.

7. ^c^c^ no вoпpocaм 0м0нимии: Лeкcикoгpaфичecкий côopmE. - М., 1960. -Вып.4.

8. Кацнельсон, С.Д. Выступление на дискуссии по вопросам омонимии / С.Д. Кацнельсон // Лингвистический сборник. - М., 1960. - Вып. 4.

9. Лобковская, Л.П. О понятии межъязыковой омонимии (к проблеме термина «ложные друзья переводчика») / Л.П. Лобковская // Вестник Челябинского государственного университета. Филология. Искусствоведение. - 2012. - № 20 (274) / вып. 67.

10. Малаховский, Л.В. Теория лексической и грамматической омонимии / Л.В. Малаховский. - Л.: Наука, 1990.

11. Ожегов, С.И., Шведова, Н.Ю. Толковый словарь русского языка: 80000 слов и фразеологических выражений / С.И. Ожегов, Н.Ю. Шведова. - Российская академия наук. Институт русского языка им. В.В. Виноградова. - 4-е изд., доп. -М.: Азбуковник, 1999.

12. Потылицына, Н.В. Явления омонимии как одно из функциональныхсвойств языка (на материале современного английского языка) / Н.В. Потылицына // Семантика, функция и грамматические категориилексических единиц: межвуз. сб. науч. тр. - Пятигорск: Изд-во ПГЛУ, 2004.

13. Соболева, П.А Словообразовательная полисемия и омонимия / П.А Соболева. - М.: Наука, 1980.

14. Трнка, Б. Замечания об омонимии / Б. Трнка // Пражский лингвистический кружок: Сб. статей. - Москва, 1967.

15. Ульманн, С. Семантические универсалии. Текст. / С. Ульманн // Новое в лингвистике. Москва, 1970. Вып. 5.

16. Хаматова, А.А. Омонимия в современном китайском языке: [учебное пособие] / А.А Хаматова. -М., АСТ: Восток -Запад, 2006. -120.

17. Эман, Э. Об омонимии в немецком языке // Вопросы языкознания. - 1960. - № 5.

18. Commentaria in Aristotelem Graeca Vol. 8 (Simplicius). Ed. Kalbfleisch, K. Berlin: Reimer.

ОБЗОР НАУЧНОЙ ЛИТЕРАТУРЫ ОБ ОМОНИМАХ В ТАДЖИКСКОМ И

КИТАЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Изучение омонимов - одна из важнейших задач лингвистики. Омонимы в таджикском и китайском языках еще специально не изучались. Поскольку явление омонимии широко распространено почти во всех языках мира, существует широкий спектр литературы, которая включает как описание этого явления, так и его анализ и оценку на конкретном языке. В статье рассматривается одно из языковых слов семантических групп - омонимы, а также обзор научной литературы об омонимам в таджикском и китайском языках.

Автор анализирует значение, место и роль омонимов в языке, взгляды отечественных и зарубежных лингвистов как М. Муцаммадиев, X Мацидов, В. Виноградов и.т.д и ряд вопросов, связанных с проблемами омонимов в языке.

В статье также рассматриваются и обсуждаются четыре основные точки зрения на определение понятия омоним, Автор анализирует все четыре взгляда ученых и лингвистов.

Китайский - один из языков, где часто встречаются омонимы. Поэтому переводчикам необходимо уделять пристальное внимание при использованию омонимов в переводе.

Ключевые слова: лингвистика, омонимы, таджикский, китайский, отечественный, иностранный, ученые, грамматика, семантика, словарь, многозначность, синонимия, феномен.

REVIEW OF SCIENTIFIC LITERATURE ABOUT OMONYM IN TAJIK AND CHINESE

LANGUAGES

The study of homonyms is one of the most important tasks of linguistics. Homonyms in Tajik and Chinese have not yet been specially studied. Since the phenomenon of homonymy is widespread in almost all languages of the world, there is a wide range of literature that includes both a description of this phenomenon and its analysis and assessment in a specific language. The article discusses one of the linguistic words of the semantic groups - homonyms, as well as a review of scientific literature on homonyms in the Tajik and Chinese languages.

The author analyzes the meaning, place and role of homonyms in the language, the views of domestic and foreign linguists like M. Mu^ammadiev, X Magidov, V. Vinogradov, etc. and a number of issues related to the problems of homonyms in the language.

The article also examines and discusses four main points of view on the definition of the concept of homonym. The author analyzes all four views of scientists and linguists.

Chinese is one of the languages where homonyms are often found. Therefore, translators need to pay close attention when using homonyms in translation.

Key words: linguistics, homonyms, Tajik, Chinese, domestic, foreign, scientists, grammar, semantics, vocabulary, polysemy, synonymy, phenomenon.

Сведение об авторе:

Муборакшоева Наврузмо Имомдодовна - старший преподаватель кафедры филологии Восточной и Южной Азии Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода, 734019, г. Душанбе. Мухаммадиева 17/6, тел: (+992) 931296942

About the author:

Muborakshoeva Navruzmo Imomdodovna - Senior Lecturer, Department of Eastern and Southern Asian Philology, Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulughzoda, 734019, Dushanbe city, Mukhammadiev 17/6, tel: (+992) 931296942

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ТДУ: 809.56

ТАЗДИЪИ КАЛИМА^ОИ ТА^ЛИДИИ ЗАБОНИ ЧОПОНЙ ДАР ЗАБОНШИНОСЙ

Каримова М.Р.

Донишкадаи давлатии забонцои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Дар бораи забони инсон, ки пеш аз хама, чун воситаи мухими муносиботи чамъиятй ва мушаххасан воситаи табодули андешаи одамон аст, то имруз осори фаровон навишта шудааст.

Вале то хануз бисёр масоили гуногуни марбут ба забон тахкикталаб мемонад. Пушида нест, ки забони инсон аз огози офариниш мавчуд буда, то имруз рушд мекунад ва хамаруза масъалахои навро барои мухаккикон пеш меорад. Махсусан, дар чомеаи башарй ташаккулу тахаввул, тавсиа ва табодули забон чун унсури биологии ичтимой то имруз дар доираи мубохисаи илмии олимон карор дорад.

Яке аз масоили мубрам ва мавриди таваччухи ахли тахкик дар самти забоншиносй калимахои таклидй махсуб меёбад, ки то имруз атрофи он нуктахои назари гуногун ба назар мерасад.

Вожахои такдидй - ономатопй аз забони грекии «onomatopee» гирифта шуда, ба такдиди овоз ишора мекунад.

Х,арчанд ки калимахои ономатопй дар аксари забонхои зиндаи дунё мавчуд буда, мавриди истифода карор доранд, вале забони чопонй яке аз забонхое шинохта мешавад, ки калимахои таклиди овозиаш фаровон ба назар расида, хамчун кисмати алохидаи забон мавриди омузиш карор гирифтааст. Илова бар ин, аз сабабе ки калимахои таклидй дар забони чопонй хиссиёти беназири мардуми чопонро нишон медихад, барои хоричиён дарк карданаш душвор аст.

То хол тахкикоти калимахои ономатопй дар забони чопонй аз нуктаи назари садо, овоз, шакл, завк ва гайра танхо аз чониби забоншиносони чопонй сурат гирифта, онхо низ бештар калимахои ономатопиро дар сохаи методикаи таълими забони чопонй корбурд намудаанд.

Ба акидаи бисёр забоншиносон, нуктаи асосии назарияи калимахои таклидй эътирофи мавчудияти робитаи ибтидоии овоз ва маъно дар калимахои забон ва шинохти хусусияти табиию ичтимоии он мебошад.

Масъалаи муносибати садо ва маъно аз чониби забоншиносон, аз чумла, Ж.Ж. Руссо, М.В. Ломоносов, X. Оотсубо, С. Хдмано, И. Тамори, С. Чиноров ва дигарон мавриди тахкик карор гирифтааст.

Дар заминаи тахкикоти калимахои таклиди овоз назарияхо гуногун мебошанд ва шахсони зидди назарияи калимахои таклидй, беасос аз нуктаи назари шароити ичтимоии пайдоиши забон ва аз байн бурдани принсипи ономатопея танкид карданд. Аммо ба гайр аз ин, онхо арзиши ономатопеяро беасос тахкир карда, аз эътирофи мавчудияти калимахои тасвири овозй саркашй кардаанд [1, с.44-47].

Дар бештари маврид мафхумхои лексикй ва вазифахои услубии ономатопеяро барои баланд бардоштани ифодаи бадей истифода мебаранд. Ономатопея дар морфология калимахои тагйирнопазир хисобида мешаванд, ки садохои мавчудбудаи мавчудоти зинда, механизмхо ё хусусиятхои падидахои мухити атрофро дубора афзоиш медиханд, масалан дар забони точикй: ха-ха, вак- вак ва f.

Илова бар ин, ономатопея дар услуби бадей истифодаи вожахое мебошад, ки таассуроти шунавоии падидаи тасвиршуда садо дода, васеътар фахмида мешавад.

Сохтори лексикии калимахои тасвирии овозро дар забони чопонй метавон ба се гурух таксим кард:

> калимахое, ки аз вожахои таклидй ба вучуд меоянд, монанди: оху вох (шикваю шикоят, аламу хасрат), хиккак задан, хик-хик кардан, кикиррос задан, кикиррос зада хандидан, ак-ак кардан, аккос задан;

> калимахои ономатопй, ки ба садохои хоси касе ё чизе барои падидахо ё амалхоро таклид кардан истифода мешавад, монанди: мав, мияв (овози гурба), чиринг, чак-чак (чакидан);

> калимахои ба овоз монанд (садохои рамзй) - лексемахое, ки ба интиколи мачозии харакатхо, холатхои эхсосй, падидахои чисмонй ва рухй (дасисахо, макру найранг, айшу ишрат) мусоидат мекунанд: охиста-охиста, бо шавку завк, гарму чушон ва f [5, 98].

Тахкики вожахои таклидй нишон дод, ки онхо илова ба сохтори лексикй вазифахои улубиро низ доро мебошанд, ки чихати афзоиши бадей ва ифодаи хусусиятхои онхо истифода мешаванд.

Х,амчунин якчанд вазифахои услубии калимахои таклидиро мисол овард:

а) аксар вакт барои ифодаи ибораи тачнисй (суханбозй, кофиягуй) истифода мешаванд;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.