Научная статья на тему 'СЛОВА, ВЫРАЖАЮЩИЕ ЦВЕТ В "ХАМСЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ'

СЛОВА, ВЫРАЖАЮЩИЕ ЦВЕТ В "ХАМСЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
74
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЦВЕТ / НАСТОЯЩИЕ И ОТПОЛИРОВАННЫЕ ЦВЕТЫ / "ХАМСА" / "СЕМЬ КРАСАВИЦ" / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СОЧЕТАНИЯ / ВЫРАЖЕНИЯ / ИЗАФЕТ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна

В таджикской лингвистической науке вопрос изучения тех слов, которе обозначают цвет является актуальным, особенно вопрос элементом изучения отдельного раздела языкознания как ономастика. Автор, изучая «Хамсу», старается анализировать именно такие слова, выражающие цвет. Надо отметить, что Хаким Низами Гянджави имеет неповторимый дар в использовании выражений, обозначающих цвет и содержание произведения поэта, особенно «Семь красавиц», является доказательством вышеизложенных мнений. Автор статьи разделяет данное выражений на две группы: настоящие и отполированные цветы, которые подвергаются изучению дву цветов: красньмы чёрни. А также он выделяет группу слов, выражающих красного и чёрного цветов, которые дают новое, более свежее значение произведению.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORDS EXPRESSING COLOUR IN "KHAMSA" OF NIZAMI GANJAVI

In Tajik linguistic science the question of studying those words which designate colour is actual, especially this question is an element of studying of the separate section of linguistics as onomastics. The author studying "Hamsa", tries to analyze such words expressing color. It should be noted that Hakim Nizami Ganjavi has a unique skill in the use of expressions indicating the color and content of the works of the poet, especially the "Seven beauties" is a proof of the above suggestions. The author of the article divides these expressions into two groups: real and polished colors, and in this article two colours are studied: red and black. It also highlights a group of words that express red and black colours, which give a new, more recent meaning to the product.

Текст научной работы на тему «СЛОВА, ВЫРАЖАЮЩИЕ ЦВЕТ В "ХАМСЕ" НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ»

ЗАБОНШИНОСЙ I ЯЗЫКОЗНАНИЕ

ВОЖАХ,ОИ ИФОДАГАРИ РАНЩО ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ ГАН^АВЙ

БобоцоноваД.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Faфуров

Дар таркиби луаавии «Хамеа»-и Хаким Низoмии Ганчавй вoжaю таркиб ва ибopaхoи ифoдaгapи ранг мавкги xocapo каеб намуда, moиp дар иcгифoдaи on^o мащрати бeнaзиpи xeшpo ниmoн дoдaacг. Ранг ва андои oн бapoи таевир ва инъикocи мухити зиндагй (пахлу^и мунаккаши oн), зeбy зинат ва тapoвaгхoи нoтaкpopи табиат, axcocy мyшoхидaхoи мунири moиp дар халлу фасти зeбoихoи aкнoфи мo, зухури чазюби мyшoхидaхoи aкcoмy ачшми агрюф ва амшли onxo xидмaти moиcтa ва öe^aipo ба еубут pаcoнидааcт. Махз чилo ва чилваи рангдо дар таовир имкoн фapoхaм мeopaнд, ки мycaввиpoнy paccoмoн, moиpoнy yдaбo 4axonpo 6O тaмoми нoзyкию вoкeиятam 3xcoc мeкyнaндy onpo манзури мo мerapдoнaнд...

Дар aтpoфи ранг ва вoжaхoи ифoдaгapи aнвoи oн дар зaбoншинocии дyнë, аз чумла pyc ва точдк аеар^и чoлиби илмй ба вучуд oмaдaaнд. Дар ин замина acapxo фapoвoнpo зикр намудан имтонпазир ает, вaлe мo тан^ иддаг аз onxopo мавриди бappaей ^pop мeдихeм, ки тaдкщoгхoи калидй мeбoшaнд. Дар зaбoншинoеии pyc якe аз аввалин тaдкщoгхoи пурарзиш аз чoниби зaбoншинoе Н.Б.Бaxилинa тахия гapдидaaет, ки дар orn тaъpиxи parn^o дар зaбoни руей бappaей шyдaaет ва мухакки^ни баъдина тo 4oe ба orn такя кардаанд [5]. Аеари мухаккики дигар, ки дар rnmoxin parn^o ма^ми вижа дopaд, «Тaълимoт дар бopaи ранг» мaхcyб мeëбaд [18]. Инчунин, зикр намудани аеари В.И.Шepœл xeлe бамаврид apзëбй мeгapдaд [24]. Олими дигар, ки дар атрюфи нух ранги тиpyкaмoн бaхc opocra, бapoи тадкики амики рангдо xидмaтy еaхми xeшpo гyзoштaacт, А.И.Шгейнгауз мaхеyб мeëбaд [25].

Як еилеила тaдкикoгхo дар чанбаи мyкoиcaвй-типoлoгии вoжaхoи ифoдaгapи ранг дар ду ва ë ^шпар зaбoнхo ба назар мфаеанд, ки ин уеули тахкик тo кунун идoмa дopaд. Аз чумла, як даета тaдкикoгхo ба oмyзиши маеъалаи вижагию yмyмиятхoи ифoдaи paffl^o дар зaбoнхoи xeшy ra%Mxern бaxшидa шудаанд, аз кабили тaдкщoгхoи Д.Чyмaeв, О.В.Кoвaл-Кocгинcкaя, Г.Э.Аетpaнcкaйтe, Е.А.Миxaйлoвa, Чирнф Хилдe ва Faйpaхo [1; 2; 10; 11; 12; 14; 16; 21; 22; 26; 27; 28; 29]. Дар ин тaдкикoтхo мyaщшфoн халли мacъaлapo дар зaбoнхoи гудагун пайгирй намудаанд.

Дар зaбoншинoеии точдк низ дoиp ба маеъалаи рангдо ва ифoдaи луавии oнхo дар тaдкщoгхoe, ки ба oмyзиши еифат бaxшидa шудаанд ва ë тaдкикoгхoи мymaxxaе, ки бeвoеитa ба барраеии parado ва лугати ифoдaгapи on^o такаееуе шуда, мавриди хадафи on^o кapop ëфгaaнд. Ин 4o зикри тaдкикoгхoи зaбoнmинoеoн Ш.Нжзй, А.Н.Пиеарчук, Ш.М.Шyкypoв, К.Шyкypoвa, М.Юеyпoв, Х.Ю.Яхëeвa, М.Чaъфapoв, МАтгева ва raMpa^opo махеуб мeдoнeм [14; 16; 26; 27; 28; 29; 22; 3].

Дар зaбoншинocии точдк дар атрюфи parn^o ва вoжaхoи ифoдaгapи oнхo тaдкикoти зaбoншинoе М.Аттева чoлиб ва амикк арзебй мeгapдaд. Риеoлaи мавеуф якe аз аввалин тaдкикoгхoeет, ки ба мавзуи вoжaхoи ифoдaгapи parn^o дар зaбoнхoи точдкй ва руей бaxmидa шудааег ва муаллиф ба oн муваффакк гардидаает, ки мавз^^^ дар чанбаи му^иеа дар ду зaбoн мавриди тркард кapop дихад. Мухаккик дар тaдкикoти xem такя ба aфкopи мавчуда ба таври ^т^ь гурухбандии parn^opo ба aнчoм paеoнидaaет. Вай ба гурухи ранг^и acocñ (аеил) панч paнгpo манеуб мeдoнaд: сурх, зард, кабуд, сиёх ва сафед [3, е. 15]. Инчунин, вай parn^opo ба ce гурух таениф мeкyнaд: acocñ (ë ранг^и аеил), тобишй ва маял)™ [3, е.14]. Хамин тaенифoт дар мащлаи М.Чaъфapoв низ ба тарзи нав ба назар мфаеад ва ин мухаккик еиегемаи кaлимaхoи ифoдaкyнaндaи paнгpo аз руи маънй ва coxти мopфoлoгй ба ду гурух -гурухи acocß ва coxтa, ки хар кaдoм дopoи чихат^и мaxеycaнд, чyдo кардаает [22, е.78].

Зaбoнmинoе К.Шyкypoвa дар ришлаи xem 6o нoми «Ранг^» дар мавриди микдopи ранг^и аетсй ба таври дyxypa чaвoб мeдихaд. Вай дар як маврид и^ри акида мeнaмoяд, ки дар зaбoни точикй бapoи ифoдaи ранг^и acocñ хафт вoжa - сурх, зард, сабз, кабуд, бунафш, сафед, сиёх, иcгифoдa мeгapдaд [26, е.5-6]. Дар хамин тащи^ти xyд муаллиф xyлocaи xeшpo тагйир дoдa, иддao мeкyнaд, ки микдopи вoжaхoи ифoдaгapи parn^o пaнч-maштo мeбomaнд: сурх, зард, кабуд, сабз, сиёх, сафед [27, е.32-37].

Крбили зи^ аст, ки мухаккмкм paнгшинoc Г.Сoйгнep тибкм тaълимoти paнгхo on^opo ба ду гypyх тacнмф мeкyнaд: axpoмaтикй ва xpoмaтикй. Xpoмaтмкй аз pemaM юнoнй - chromatikos бyдa, мaънмм «pa^a, paнгдoдa» ва axpoмaтмкй аз юнoнмм ashromatos - öepaET, paнгдoдaнaшyдapo дopaд [17, c.64,551]. Хамин тacнмфoт дap тaдкмкoтхoм М.Чjaьфapoв ва МАтгева низ чoй дopaд. Xyroca, мухакки^н вoжaхoм мфoдaгapм para^opo д^ зaбoншинocим тoчмк ба ду iypyx, - ашй ва тoбишй i^y^an!! нaмyдaaнд, ки ин вoжaхo вижата^и мфoдaкyнaндaм xempo дopo мeбoшaнд.

Мaвpид ба кайд аст, ки гибки aфкopм oлимoнм paнгmинoc дap душ аз 500 хaзop тo 2,5 млн. ^abœ^o тo 10 млн.) parn ва тобишхoм paнгй (чиго) мавчуд буда, чашми инcoн мeтaвoнaд ин ммкдoppo тaфpмкa нaмoяд [23, c.5]. Ж.Aroстoн 6oman, таъкид мeкyнaд, ки инcoн 6o чашми xern имкoнм тaфpикaм 200 чижи paнгмpo дopaд [1, c.c.21], ки хак бap чoнмбм y мeбoшaд.

Хаким Нмзoмим Ганчавй дap тacвмpм хaвoдиcy вак^ъ, кушку ди^, py^MM кaхpaмoнoнy эх^ш^ зeбoим эшoн аз parny чилoхoм paнгмн ба тaвpм фapoвoн мcтифoдa бypдa, зeбoию мунаккашии aчзoю пpeдмeIXOм тacвмpшaвaндapo 6o paнгy буи нoтaкpop чун paccoмм бyзypг 6o килки шoмpoнaм xeш нмшoн дoдaacт, ки дap aдaбмёги фopcим точикй ммcлampo кace эхcoc нaкapдaacт. Маюди аз «Xaмca» бaдacтoмaдa, мopo ба xyrocae мeopaд, ки шoмp parn^opo 6o чиIOхoяш аз хама femrapy фapoвoнтap дap манзумам «Хафг пайка^» мaвpмдм тacвмp кapop дoдaacт, зepo ин манзума хамчун ocopм бавижа тacвмpй буда, муаллмфм oн 6o caнъaти бyзypги тacвмpй хафг гунбад (дмз)-po тaчaccyм мeкyнaд, ки x;ap me 6o бoшaндaгoнм xeш ^ами^ю тавдю мeкyнaнд. Нyъмoн шoхи Яман бapoм фapзaндм Яздигypд - Ба^тсм coxтaнм кacpepo фapмoиш мeдихaд, ки мeъмopy нaккoшм Рум - Симнop кoxe бинo мeкyнaд ва oн баъди эъмop нoмм Xaвapнaкpo мeгиpaд. Kacpм мaзкyp xocмяти aчмбpo дopo буда, дap як pyys ce мартиба тaFЙиpм paнг мeкapд: cyбхдaм - caбз, чomтгoхoнй - за^ ва хангомм acp - paнги caфeдpo ба бap мeнaмyд. Ба Симнop бapoм coxтaнм ин каф инъюмм змёдe аз чoнмбм rnox, гакдим мeшaвaд. Симнop мбpoз мeнaмoяд, ки ин кaдpдoнй аз тapaфи шoх бapoм вай Faйpмчaшмдomт буда, arap ин aмaлpo пemтap да^ мeнaмyд, кacpepo бинo мeкapд, ки üap як pyys хафг parn ва дap мачмуъ 100 pampo ба xyд мeгмpмфт. Ва ин гуфга бoмcм мapги мeъмop мeшaвaд [4, c.105].

Нмзoмим Ганчавй üap мcтифoдaм вoжaхoм мфодакунандам parado бeнaзиp буда, oнхopo 6o мaхopaти том мaвpиди мcтифoдa кapop мeдихaд. Тахлилм вoжaхoм мфoдaгapм paнг^o мopo ба xyrocae pacoнид, ки oнхopo ба ду ^ухи кадан дастабандй намгем: Ka^maio ыфoдaгaры parno acm (аз кабили сурх, ащ, шрд, ca63, шфед, тбуд) ва paнz>pи мурлж ё pamü. Дap зep тахлилм paнгхoм acилpo 6o paнгхoм мучалю ё paнгй дap як paдиф мaвpмди бappacй кapop мeдихeм:

1. Typj^H вожахои ифoдaгapи pamn cypx Cypx - Руй aгap cypxy, гap cмёх бувад, Накшбандаш дaбиpи mox бувад [7, c.42]; Вюн ки Ммppиx баст пapгopaш, Гaвхapи cypx буд дap кopaш [7, c.147]. Дap ин ду байт «cypx» ба маънии paнги acил oмaдaacт. Вoжaм «cypx» аз чумлаи вoжaхoм ашим зaбoнм фopcим точикй буда, capчaшмa аз зaбoнм пopcии кадим мeгмpaд. Аз чумла, üap пopcмм бocтoн - thuxra, aßecTO - suxra (cypx), пахлавй - suxr, хиндим бocтoн - çukra (вoзeь, paвшaн, oшкop), кypдй - sôr, афгонй -sûr, астй - surx ва cмpx (cypx, кашанг), балучй - suhr, sohr (cypx, cypxшyдa ва дoF), ва™ - sökr, пахлавй -sûr ва Faйpaхo [13, c.1118].

Дap «XaHca» аз хама femrap вoжaхoм мфoдaгapм чмлoхoм гyнoгyнм parnM cypx аз чoни6м адибм мумтоз Хаким Нмзoмим Ганчавй мcтифoдa 6ypnia шyдaacт, ки aкcapм oнхo то M^pye дap зaбoнм фopcим точикй мycтaьмaл мeбoшaнд. Мacaлaн, ^a^parn, гулнар, гултргун, гулнари, шaнгapфpaнг, rnrnpam, aлвoн, yннoбpaне, щ>мызй, гyлpaне, apгyвom/apгyвoн, зapaндyд, omaшpaнг, цыеapmаб, (i^mcon, сурхи, pawmopu, сурхы 3apö)wmü, apгyвoныpaне, aцmpмyд, гyлoбaнеeз, гулы сури ва Faйpaхo. Дap байни вoжaхoи зм^шуда ^y^e аз oнхo дap шаклм кaлимaхoм мypaккaб coxтa шуда, ба paнги cypx хамша&х буданм aчзoм тacвмpшaвaндapo ифода намудаанд, ки ба acap ва тacвиpхoи адмб тapoвaти тoзa зам намудаанд. Аз чумла, мaüpaнг - калимам мypaккaб, аз ду чузъ: мaü ва pam - Бapocyд як хафга 6ap чoм чанг, Ба ёкути мaйpaнг дoд oзapaнг [9, c.70]. Ин калимам мypaккaб 6o ycyrn факки мзoфaт coxтa шуда, д^ тapки6м M6opaM мзoфим «ёкути мaйpaнг>» як навъм ёкyтpo (cypxpo) ифода ифода намудааст, зepo тибкм тaфcиpи «ФЗТ» ёкут аз чанд навъ ибopaт мeбoшaд: Ёкут калимам apa6MCT: 1. чанд навъ аз carn^oM кимaт6aхo, ки cypx, зapд, кабуд, caбз ва caфeд мeшaвaнд [19, ч. 1, c.418]; лoлapaнг -Ба мушкин зyFOл oтamм лoлapaнг, Дapaфтoдa чун aкcм гaвхap ба cam [9, c.167]. Дap «ФЗТ» 6ap мвазм «ra^parn» «гиpapaнг» oмaдaacт [19, ч.1, c.459] Дap «ФТЗТ» кaлимaхoм «лoлaвop» ва «далагун»

мавриди тафеир rçapop ëфтaaнд, ки мaънияшoн ба «юларанг» мoнaнд ает; «лoлaвop» миели юла.; «далагун» ба ранги юла, юларанг, еypxpaнг (pyxcopaи юлагун, чeхpaи юлагун, юлагун намудан ва f. [20, ч.1, е.758]. Вoжaи «юларанг» дар ocopи Абдypaхмoни Чрмй низ иетифoдa шудааег ва лугатнигор А.Нypoв onpo ба таври зep мaънидoд намудааег: Лоларанг ба ранги юла, юлагун, cypx -Нaбoшaд дар назар чaндoн дарангаш, Ки бинам cep руи лоларангаш [15, е.346]. Ин вoжaи мураккаб низ 6o уеули факки изoфaт (ранги юла) шакл гирифтаает. Гурухи дигари вoжaхoи ифoдaгapи чиюи cypx 6o иетифoдa аз чyзъхoи -тоб (чигартоб), -сон (ëкyтcoн), -ангез (гyюбaнгeз), инчунин паеванди -й (apFyвoнй, гyщнopй, кщрмизй, cypxn, ранги нopй, еypxи зардуштй, гули еурй ва Fañpa^o) ташаккул ëфгaaнд.

2. Гурухи вожахои ифодагари ранги сиёх. Ранги сиёх/сиях me аз ранг^и acocß ба шyмop рафта, дар «Хамеа» xeлe фapoвoн кopбacг шудааег: Руй агар cypxy гар сиёх бувад, Нaкmбaндaш дабири moх бувад [7, е.42]; Ру^ oмaд Fapибe аз еари po^ Кафшу дacгopy чoмa хар ce сиёх [7, е.51] Бe муеибат ба FaH Hapo кушащ ^ма^и сиях Hapo пушанд [7, е.155]. Дар «ФЗТ» ду вoжaи «еих» 6o aлифбoи имруза oвapдa шудааег, ки me вoжaи тoчикй буда, 6o «еин» (eiL^) ва g^ape вoжaи иктибoеии арабй 6o «cog»

(¿l^) мeбomaд ва хapдyяmoн чун oмoним шарх ëфтaaнд: сиёх/сиях, ки дар «Хамеа» oмaдaaет ва

маънии 1. ба ранги ангишт; 2. торик, тира; 3. еиëхпycг, хабашй; Fyюми еиëхпycг; 4. нoми аепи еиëхи Иефaндиëp [19, ч.2, е.234]; «Сжх^-и дуюм вoжaи арабиет, ки 6o «cog» ва «^и хуттй» навишта мemaвaд: 1. öo^, чeF, фаред, oвoзи баланд: №гох аз тараф еиëхe шунид (Авфй); 2. бoнги xypyc [19, ч.2, е.234].

Вoжaи сиёх/сиях аз руи бapoмaд фopеии тoчикй буда, аз siyavah, яънe пopеии бoетoн siyava - tho (6o паеванди tha - ибpoнии бocгoнй - sa, еанекрит - sa, aвeетo - syâva (е^х), пахлавй - siyâk, siyâh, хиндии бoетoн - çyâva (кахвай, еиëх), арманй - seav (еиëх), курдй ва балучй - siyâh (еих), вaxй - shû ва Fañpa [13, е.1199] еарчашма мeгиpaд. Дар «Хамеа», бaxyеyе, манзумаи «Хафт пайкар» ин вoжa ба маъши ранги еиëх xeлe œpиcгeъмoл буда, Хаким Низoмии Ганчавй дар бapoбapи oн як еищеилa вoжaхoи ифoдaгapи Чиюхoи гyнoгyни еиëхpo иcтифoдa кардааег, ки таевири moиppo баге табий ба назар мepacoнaд. Аз чумла, киргун [9, е.168], тирахок [9, е.277], зулмотранг [9, е.269], ашхаб [9, е.186], зотранг [9, е.181], тутиёранг [6, е.144], шабранг [6, е.105], обнусй [8, е. 177], сан^обранг [8, е.87], сиях [7, е.75], сиёхй [7, е.175], зангй [7, е.71], сияхтар [7, е.129], сияхранг [7, е.141], чу кир [7, е.153], шаби тор [7, е.143], катронкабо [7, е.234] ва FaËpa^o.

Дар миcoщхoи чaмъoвapдaи мo калимаи «еих» дар таркиби кaлимaхoи мураккаб, ки 6o уеули факки изoфaт шакл гирифгаанд, кaлимaхoи нав coxтaaнд. Маеалан, зулмотранг [9, е.269], сияхкорй [7, е.129], сияххарир [7, е.130], сияхщерон [7, е.131], сияхранг [7, е.141], сиёхпушон [7, е.150], сиёхпушй [7, е.151], сиёхпуш [7, е.152], сиёхабр [7, е.178], сияхмуй [7, е.179] ва FaËpa^o.

Азбаеки ранги еи^ дар зaбoни точикй (инчунин фopcй) мaънoи дилгиркунанда, маеалан, мoтaм, таъзия, муеибат, нишoнaи дарду Faмpo ифoдa мeкyнaд, иддаг аз вoжaхoи манеуби гурухи еи^ ба хамин маънй кopбaет шудаанд. Маеалан, вoжaхoи сиёхпушон (Фалак аз тoлeи xypyшoнam, Хoндa moхи сиёхпушонаш) [7, е.150], сиёхпушй (Ба ча^н дoшт, тeзхymй кард, Бe муеибат сиёхпушй кард) [7, е.151], сиёхпуш (Хар кй з-oн шахр öoi. нуш кунад, Он caвoдаm сиёхпуш кунад [7, е.152] ва FaËpa. Дар манзумаи «Хафт пайкар» Бaхpoм хар руз ба якe аз каер^ мeнишинaд ва хар як каер дар poбитa ба бoшaндaи oн (дyxтapи пoдшoхи иклими муайян) мeхмoн мeгapдaд, oн гунбад ë каер ба ранги хaмoн иклим зeбy зиннат ëфтaaет. Рузи шанб Бaхpoм ба гунбади еиëх вдрид мemaвaд ва аз зaбoни д^тари пoдшoхи иклими аввал aфcoнaи мapFyб мeшyнaвaд. Дyxтap ибpoз мeдopaд, ки вай maхpepo мeбинaд, ки дар аф^на^ нoми Мagхyшoнpo gopag: Гуфг: «Шaхpeет дар виюяти Чин, Шахр opocra чу xyщди барин. Нми oн шахр шахри Mag^rno^ ТаБзияттонаи сияхпушон. Мapдyмoнe хама ба еурати мoх, Хама чун мoх дар паранди сиёх. Хар кй зюн шахр бoдa нуш кунад, Он caвoдаш сиёпуш кунад>> [7, е.152].

Дар як гурух вoжaхoи мураккаби хамрадифи «еих», ки дар 6o!o зикр шудаанд, moиp кymидaacг, ки то чoe аз иетифoдаи вoжaи «еих» xyддopй намуда, хамрадифи ornpo иетифoдa барад. Аз ин амал зaбoни аеари вай тapoвaтe Ha^go кардаает.

Зулмотранг - Баромад яке абри зулмотранг, Ба он сангсорон биборид санг [9, с.269]. Ин калимаи мураккаб бо усули калимасозии факки изофат (ранги зулмот) шакл гирифта, маънии абри сиёхро ифода намудааст.

Сан^обранг низ бо хамин усули калимасозй (факки изофат) (ранги санчоб) сохта шуда, маънои хокистаррангро дорад: То-т чу фундук; накунад хона танг, Бигзар аз ин фундуки сан^обранг [8, с.87]. Вокеан, ин калима дар «ФЗТ» ва «ФТЗТ» ба назар нарасид. Маънои он бо тафсири калимаи «санчоб» робита дорад: Сан^об/син^об. 1. як навъ хайвон, ки калонтар аз калламуш буда, дар чангалу бешазорхо зиндагй мекунад; 2. пусти санчоб, ки пурмую нарму латифи хокистарранг аст, дар либосхо ба кор мебаранд [19, ч.2, с. 192].

Умуман, Хаким Низомии Ганчавй дар истифодаи вожахои ифодагари рангхо хамсангу хампоя надорад. Бахусус, дар манзумаи «Хафт пайкар», ки дар тасвирхои мухиту иклими мансуби хафт гунбад, хафт каср ва хафт олихаи хусн, ки ба сифати арусони Бахром пазируфта шудаанд, тамоми истеъдоди нотакрори шоир дар таърихи адабиёт ва забони мо камназир аст. Мо дар маърузаи хеш танхо дар бораи баъзе вижагихои ду ранги асил - сурху сиёх, ва хамрадифи онхоро дар «Хамса» истода гузаштем. Рангхои бокимода (сафед, зард ва сабз)-ро дар мавриди дигар махсус пешкаш хохем кард, зеро ин мавзуъ доманаи хеле фарох дорад.

АДАБИЁТ

1. Агостон Ж. Теория цвета и ее применение в искусстве и дизайне. - М.: Мир, 1982. - 181 с.

2. Астранскайте Г.З. Названия ахроматических цветов литовского языка (в сопоставлении с немецком). АКД -Вильнюс, 1980. - 20 с.

3. Атоева М. Лексика обозначающая цвет в таджикском и русском языках. - Худжанд, 2002. - 182 с.

4. Афсахзод А. Низомии Ганчавй. - Душанбе: Маориф, 1995. - 208 с.

5. Бахилина Н.Б. История цветообозначений в русском языке. - М.: Наука, 1975. - 286 с.

6. Ганчавй Н. Куллиёт. 4.1. Хусрав ва Ширин. - Душанбе: Ирфон, 1983. - 464 с.

7. Ганчавй Н. Куллиёт. 4.3. Хафт пайкар. - Душанбе: Ирфон, 1983. - 416 с.

8. Ганчавй Н. Хамса. Махзан-ул-асрор. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

9. Ганчавй Н. Хамса. Искандарнома. - Душанбе: Адиб, 2012. - 480 с.

10. Джумаев Д. Семантика прилагательных цвета в современном русском языке (в сопоставлении с туркменским). АКД. - М., 1979. - 24 с.

11. Коваль-Костинская О.В. Лексико-семантическая группа названий цветов болгарского языка (сопоставительная характеристика наименований в болгарском, украинском и русском языках). АКД. - Киев, 1975. - 26 с.

12. Михайлова ЕА. К вопросу о системе цветообозначений в современном итальянском языке (в сопоставлении с французским языком)//Вопросы сопоставительного лингвистического анализа. «Научные труды». Т.193. -Куйбышев, 1977. - С. 38-48.

13. Мухаммадхусайн, Бурхон. Бурхони котеъ (дар панч чилд). - Техрон: Амири Кабир, 1391. - 4,2. - 1219 с.

14. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони точикй. Очеркхо оид ба грамматикаи забони точикй. 4.7. - Сталинобод, 1954. -48 с.

15. Нуров А. Фарханги осори 4омй (дар 2 чилд). - Душанбе, 1983. - 4.1. - 536 с.

16. Писарчук АН. Цвет и верования// «Комсомол Таджикистана», 01.10.1985.

17. Словарь иностранных слов. - М.: Русский язык, 1985. - 608 с.

18. Цойгнер Г. Учение о цвете. - М., 1971. - 158 с.

19. Фарханги забони точикй (дар ду чилд). - М.: Советская энциклопедия, 1969. -4. 1. -952 с.; 4. 2. - 952 с.

20. Фарханги тафсирии забони точикй (дар ду чилд) - Душанбе, 2008. - 4.1. - 950 с.; 4.2. -945 с.

21. Чирнер Хилде. Семантический объем прилагательных обозначающих цвет в русском языке и сопоставлении с немецком. АКД. - М., 1973. - 24 с.

22. 4аъфаров М. Тарзи ифодаи мафхуми ранг дар як асари тиббй//Забоншиносии точик. - Душанбе: Дониш, 1980. - 380 с.

23. Шемякин Ф.Н. К вопросу об отношении слова и наглядного образа (цвет и его название)//Изв. Акад.пед.наук РСФСР. Вып. 113. - М., 1960. - С. 5-48.

24. Шерцель В.И. Названия цветов и символическое значения их. - Воронеж, 1984. - 69 с.

25. Штейнгауз А.И. Девять цветов радуги. - М., 1963. - 148 с.

26. Шукуров Ш.М. Система цветовых обозначений «Шах-наме Фирдоуси и ранняя иллюстративная традиция. - М.: Наука, 1983. - 152 с.

27. Шукурова К. Рангхо. - Душанбе: Ирфон, 1977. - 45 с.

28. Юсупов М. Сайри олами рангхо. - Душанбе: Ирфон, 1985. - 39 с.

29. Яхъяева КЮ. Опыт сопоставительного исследования имен прилагательных в таджикском и английском языках. АКД. - Душанбе, 1973. - 23 с.

СЛОВА, ВЫРАЖАЮЩИЕ ЦВЕТ В «ХАМСЕ» НИЗАМИ ГЯНДЖАВИ

В таджикской лингвистической науке вопрос изучения тех слов, которе обозначают цвет является актуальным, особенно вопрос элементом изучения отдельного раздела языкознания как ономастика.

Автор, изучая «Хамсу», старается анализировать именно такие слова, выражающие цвет. Надо отметить, что Хаким Низами Гянджави имеет неповторимый дар в использовании выражений, обозначающих цвет и содержание произведения поэта, особенно «Семь красавиц», является доказательством вышеизложенных мнений.

Автор статьи разделяет данное выражений на две группы: настоящие и отполированные цветыг, которые подвергаются изучению дву цветов: красньмы чёрни. А также он выделяет группу слов, выражающих красного и чёрного цветов, которые дают новое, более свежее значение произведению.

Ключевые слова: цвет, настоящие и отполированные цветыг, «Хамса», «Семь красавиц», сложные слова, сочетания, выражения, изафет.

WORDS EXPRESSING COLOUR IN «KHAMSA» OF NIZAMI GANJAVI

In Tajik linguistic science the question of studying those words which designate colour is actual, especially this question is an element ofstudying of the separate section of linguistics as onomastics. The author studying "Hamsa ", tries to analyze such words expressing color. It should be noted that Hakim Nizami Ganjavi has a unique skill in the use ofexpressions indicating the color and content of the works of the poet, especially the "Seven beauties " is a proof of the above suggestions.

The author of the article divides these expressions into two groups: real and polished colors, and in this article two colours are studied: red and black. It also highlights a group of words that express red and black colours, which give a new, more recent meaning to the product.

Keywords: color, real and polished colors, "Khamsa", "Seven beauties", a tricky word combinations, expressions, izafet.

Сведения об авторе:

Бободжанова Дилбарджон Абдумуминовна - кандидат филологических наук, доцент общеуниверситетской кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: bobojonova1977@mail.ru

About the author:

Bobojonova Dilbarjon Abdumuminovna - Candidate of Science in Philology, Assistant Professor the all-University Department of Tajik language, Khujand State University named after academician B.G.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: bobojonova1977@mail.ru

Ч,ОЙГОХ,И ИСГИЛОХОТИ ЩТИБОСИИ ОВОШИНОСИИ АЗ ЗАБОЩОИ ОЛМОНИ, ЮНОНЙ ВА ЛОТИНЙ ВОРИДШУДА ДАР ТАРКИБИ ЛУГАВИИ ЗАБОНИ АНГЛИСИИ ДАВРА^ОИ МИЁНА ВА НАВ

Цаматов С.

Донишгощ давлатии омузгории Тоуикистон ба номи С. Айнй

Равобити фархангиву иктисодии беш аз хазорсолаи мардуми англисзабон бо юнониёну франсавихо, олмонихову хиндувон ва кавму халкхои дигар дар таркиби луавии забони англисии даврони миёна ва нав таъсири амик гузоштанд. Аммо то хол дар забоншиносии англисй масъалаи иктибос ба таври пурра таъйину тахкик нашудааст.

Иктибосот ва ё вожагони гайр, ки онхоро метавон калимахои дахил низ номид, мачмуи вожахоеанд, ки аз дигар забонхо ба забони англисй тайи солхои гуногун ворид гардида, таркиби лугавии онро ганй мегардонанд.

Дар илми забоншиносй ду тарзи иктибос маъмул аст:

1) щтибос аз худи забон ва ё царзгирии дохили забони. Дар ин тарзи карзгирй аз имконоти дохилии забон истифода бурда мешавад. Яъне барои ифодаи мафхум ва ё падидахои нав аз калимахои дохилии забон, аз лахчаву шевахои минтакахои гуногуни амалкунандаи худи забон истифода мегардад. Дар мавриди аввал ин навъи карзгирй ба сурати калимахои омиёна намоён мешавад, ки баъдтар мавриди пазириши ахли забон карор мегирад.

2)щтибос аз забони гайриасл ё царзгирии хорщизабонй. Ин тарзи маъмултарини ё сермахсултарини карзгирй буда, дар он барои ифодаи мафхуму падидаи нав калима ё ибора бештар аз забони дигар гирифта мешавад. Хамчунин дар ин навъи карзгирй маъно ва мазмуни калима ва ё ибораи забони карздиханда бо калима ё ибораи забони карзгиранда ба тарзи тарчумаи калима ба калима ифода мегардад

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.