Научная статья на тему 'МЕСТО КОГНИТИВНОГО ПОДХОДА В ИССЛЕДОВАНИИ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ'

МЕСТО КОГНИТИВНОГО ПОДХОДА В ИССЛЕДОВАНИИ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
21
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОГНИТИВНАЯ ЛИНГВИСТИКА / ЛИНГВОКУЛЬТУРОЛОГИЯ / ЯЗЫКОВОЕ СОЗНАНИЕ / СОВРЕМЕННЫЙ ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АНАЛИЗ / СОВРЕМЕННЫЙ АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ЯЗЫКИ / РЕЧЕВОЕ И НЕРЕЧЕВОЕ ПОВЕДЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хушматов Намоз Рахмонович

Статья посвящена рассмотрению и анализу теоретических предпосылок вопроса взаимоотношений между языком и культурой, так как данный вопрос играет наиболее важную роль в процессе межкультурной коммуникации. Когнитивный подход способствует более глубокому пониманию происходящих при взаимном влиянии языков и культур в рамках межкультурного общения. Изменение направления языкознания взаимосвязано с попытками анализа событий и явлений в ментальной интерпретации, изучения способностей человека, символов, понятий, которыми размышляет человек. В частности, данное направление современной лингвистики доказывает, что человек, как представитель определённого культурного общества, находится под его влиянием и размышляет категориями, которые характерны для данной языковой культуры. Добавление нового направления в науке лингвистике является результатом общего поворота в сторону поисков и исследования закономерностей, составляющих основу приёма, сбора, систематизации и передачи информации и эта система относится к различным сферам человеческой деятельности. Для решения данной задачи научная мысль конца ХХ века предпринимает попытки объединить такие разные научные отрасли, как психология, лингвистика, компьютерные технологии, философия, нейрология.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF THE COGNITIVE APPROACH IN THE STUDY OF THE INTERACTION OF LANGUAGE AND CULTURE

The theoretical background of the relationship between language and culture is considered and analyzed in this article, since this issue plays the most important role in the process of intercultural communication. The cognitive approach contributes to a deeper understanding of the mutual influence of languages and cultures in the framework of intercultural communication. Changing the direction of linguistics is connected with attempts to analyze events and phenomena in the mental interpretation, the study of human abilities, symbols and concepts that people think about. In particular, this direction of modern linguistics proves that a person, as a representative of a certain cultural society, is influenced by it and thinks in categories that are characteristic of this language culture. The addition of a new direction in linguistics is the result of a General turn towards the search and study of patterns that form the basis of the reception, collection, systematization and transmission of information and this system concerns to various spheres of human activity. In order to solve this problem, the scientific ideas of the late 20th century attempts to combine such different scientific fields as psychology, linguistics, computer technology, philosophy, and neurology.

Текст научной работы на тему «МЕСТО КОГНИТИВНОГО ПОДХОДА В ИССЛЕДОВАНИИ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ»

МАВДЕИ УСУЛИ КОГНИТЖВИ ДАР ТАХКИКИ ТАЪСИРИ МУТАКОБИЛАИ

ЗАБОН ВА ФАРХАНГ

Хушматов Н.Р.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Дар огози асри XX фардангшиноси антропологии амрикой Ф. Боас алокаи байни забон ва фардангро собит намуда, фарданги эскимосдо ва халкиятдои дигари Америкаи шимолиро тавассути таркиби лугавиашон мукоиса намуд. Маълум шуд, ки забони эскимосдо дорои кариб 20 калимаест, ки барфро дар долатдои гуногуни он тасвир мекунанд. Дар айни дол аксарияти сокинони Америкаи Шимолй барои ифодаи ин мафдум тандо аз ду калима истифода мебаранду халос. Тадкикоти олимони амрикой ба рушдёбии афкори забоншиносй таъсири амик гузошта, дар натича, ба ташаккулёбии илми антропология оварда расонд. Акидаи асосии илми мазкур дар он аст, ки инсон дамчун домили забон ва фарданг байни забон ва олами вокей чойгир шудааст. Барои у кабул кардан, нигод доштан ва коркард намудани иттилои аз берун воридшаванда хос аст. Мадз инсон бо тафаккури миллии худ ба объекти омузиши забоншиносони нимаи дуюми асри XX - аввали асри XXI табдил ёфт.

Дар маколаи илмии худ мо масъаладои муносибати забону фардангро мавриди омузиш карор додаем, зеро ин масъала дар раванди муоширати байнифардангй накши мудимтаринро мебозад. Муносибати когнитивй дар ин маврид барои бедтар фадмидани раванддое, ки дангоми таъсири мутакобилаи забондо ва фардангдо дар доираи муоширати байнифардангй мегузаранд, мусоидат мекунад. Мудаккикони муосир бартарияти забоншиносии когнитивиро дар он мебинанд, ки вай "дурнамои васеи биниши забонро дар дамаи алокадои гуногуншаклаш бо инсон, бо зедн ва тафаккури у, бо дамаи раванддои фикрронй ва донишандузии у ва бо он механизмдо ва сохтордое вобаста мекунад, ки дар нидоди он мадфуз дастанд" [13].

Чунин гардиши когнитивй ва ё ба истилод, инкилоби когнитивй дар забоншиносии хоричй бо номдои Ч. Брунер, Ч,. Миллер, У. Найссер ва дигарон вобаста аст. Ин тагйирёбии равияи забономузй бо кушиши тадлил кардани додисадо дар "тачассумёбии менталй", омухтани кобилияти инсон, рамздо, мафдумдое, ки инсон бо ондо фикр меронад, вобастагй дорад. Аз чумла, равияи мазкури забоншиносии муосир собит месозад, ки инсон дамчун намояндаи чомеаи муайяни фардангй, тадти таъсири он карор дорад ва бо категориядое фикр меронад, ки барои дамин фарданги забонй хос дастанд [7, 53-55]. Иловашавии равияи нави илмии забоншиносй натичаи гардиши умумй дар илм ба суйи чустучуй ва тадкики конуниятдоест, ки асоси раванддои кабул, чамъоварй, банизомдарорй ва интикол додани иттилоотро ташкил медидад ва ин самт ба содадои гуногуни фаъолияти инсон мутааллик аст. Барои далли ин вазифа афкори илмии охири асри 20-ум кушишдои фандои гуногунро аз кабили равоншиносй, забоншиносй, технологиядои компютерй, фалсафа, нейрология муттадид месозад. Чустучуи сабаби пайдоиши ин ё он фикру акидаро боз чунин равияи илмие дарбар мегирад, ки бихевиоризм ном дошта, рафтори инсонро аз нуктаи назари вучуд доштани малакадо, давасмандидо ва реаксиядои у бадо медидад. Боз як равияи дигар, нейроравоншиноси, рафтори инсонро "дар сатди раванддои нейронй" мефадмонад. Дар фаркият аз ин самтдо когнитивистон кушиш ба харч медиданд, ки "долатдои менталиро аз чидати вазифадояшон мушаххас гардонанд, яъне таъсири мутакобилаи раванддои дохилиро дар чудошавй аз татбики моддй дар майнаи инсон нишон диданд" [5, 18]. Когнитивистон таваччуди махсусро на ба раванди кабул, балки ба он медиданд, ки чй тавр иттилои ба майнаи инсон омада коркард мешавад.

Дар таърихи илми забоншиносй усулдои гуногуни тадкики забон мавчуданд: муърисавию таърихи, ки дар асри XIX пайдо шудааст; усули низому сохтори, ки дар маркази диккати он калима карор дода шудааст. Забон дамчун схемаи умумй, "объекти илмии табииёт, берун аз фарданг ва алодида аз одамоне, ки бо он дарф мезананд" [6, 242] омухта мешуд. Дар ин мачро тадкикотдои фундаменталие анчом дода шудаанд, ки манбаи арзишноки маълумот дар бораи кабатдои фонетикй, грамматикй ва лугавии забон на тандо барои мудаккикони муосир, инчунин барои олимоне, ки бо илми антропология сарукор доранд, мебошанд.

Бap ивaзи caw^^ дap бoлo зикpгapдидa, хoлo paвияи антропомаркази мaшхyp шyдa иcтoдaacг, ки бa кaвлe "6a инcoн мaвк;eи "aндoзaи aшëхo"-po дoдa, ypo бa мapкaзи чaхoнoфapинй бoзгapдoндaacг" [3, 64]. Дap дoиpaи paвияи aнтpoпoлoгй зaбoн хaмчyн дaлeл бappacй мeшaвaд, дap мapкaзи дикдат бoшaд, шaхcияти зaбoн мeиcгaд. Тaфaккypи иншн нaмeтaвoнaд бepyн aз зaбoн вучуд дoштa бoшaд. Зaбoн дap хaмaи paвaндхoи фикppoнй иштиpoк кapдa, фaзoи нaви мeнтaлй мeoфapaд, бинoбap ин иншн aз чopчyбaи aшë Ba хoдиcaхoи бeвocитa дидa Ba шyнидaaш бepyн мeбapoяд. Мacaлaн, бapхилoфи нукгаи нaзapи нaмoяндaгoни зaбoншинocии coхтopй, ки бap aк;идaи orao гpaммaтикa бapoи ибpoзи фикp тaнхo функсияи acбoбpo мeбoзaд, зaбoншинocoни aнтpoпoлoг чунин мeпиндopaнд, ки "гpaммaтикa худ фикppo тaшaккyл дoдa, бapнoмa Ba poхнaмoи фaъoлияти фикppoнии фapд, вocитaи тaхлили тaaccypoт Ba синтсзи oн мeбoшaд" [12, 97]. Рaвияи aнтpoпoлoгй aкидae тешних^ мeкyнaд, ки paвaнди тaшaккyлëбии фи^у aк;идa кисми гpaммaтикaи ин ë oн зaбoн acг, дap aйни зaмoн фapкиятхo мeтaвoнaнд хaм нaчaндoн кaлoн (мacaлaн, дap зaбoнхoи як rypyx Ba ë oилaи зaбoнхo), Ba хaм хeлe чaшмpac бoшaнд (дap зaбoнхoи oraa^o® гyнoгyн). Хдмин тapик;, инcoнe ки бa зaбoни мyaйян aз кyдaкй хapф мeзaнaд, мaфхyмy oбpaзхoи acocии фapхaнгиpo дap зaмиpи худ хaзм мeнaмoяд Ba дap худ фapхaнги хaлкиятaшpo, ки 6o y дap дaвoми тaмoми yмpaш мeмoнaд, тaшaккyл мeдихaд.

Тaшaккyлëбии зaбoншинocии кoгнитивй шти^и oн гapдид, ки oмyзиши инcoн хaмчyн низoми кaбyлкyнaндa, кopкapдкyнaндa Ba нигoхдopaндaи итташь, ки oнpo бaъдaн бapoи хaлли вaзифaхoи мyaйян иcтифoдa мeбapaд, 0F0з гapдид. Aзбacки хaлли вaзифaхoи мaзкyp 6o зaбoн вoбacгaгй зич дopaд, зaбoн мaвзyи oмyзиши зaбoншинocoни кoгнитoлoг гapдидaacт [5, 17]. Нукгаи нaзapи шyмopaи зиëди зaбoншинocoн aß oн чихдт нaздик acг, ки зaбoн вocитaи acocии интикдл дoдaнy caбт кapдaни дoниш мeбoшaд. В. фoн Гyмбoлдт тaькид мecoзaд, ки "зaбoн yзвecт, ки фикppo coзмoн мeдихaд", зepo "фaьoлияти зeхнй ... тaвaccyти oвoз дap нутк мoддй мeшaвaд Ba бapoи дapки эхcocй дacгpac мeгapдaд" [4, 75]. Дap ин 4o нукгаи нaзape тaькид мeгapдaд, ки зaбoн вocитaи моддишавии фикр aCT Ba кaлимa як фикppo aз дигapaш чyдo кapдa, o^o нa тaнхo бapoи шyнaвaндa, бaлки, пeш aз хaмa, бapoи худи гyяндa дacгpac мeгapдoнaд. Дap идoмa В. фoн Гyмбoлдт кушиш мeкyнaд хaмoн чузьи coхтopи зaбoнpo кyшoяд Ba бифaхмaд, ки тaвaccyти oн фикpи нopaвшaнy мyFлaк бa мaфхyми paвшaн Ba aник тaбдил мeëбaд. Бинoбap oн ки тacaввypoт мaхcyли фaьoлияти мaьнaвй acг, oн 6o ëpии вocитaхoи зaбoнй шaкли вoк;eй пaйдo мeкyнaд [4, 78]. Х^мин тapик;, зaбoн хoдиcaи мypaккaбтapин мeбoшaд Ba мyвoфик;и aк;идaи Э. Бeнвeниcг, якчaнд coхтopepo дap 6ap мeгиpaд, ки orao бapoи oмyзиш мaвoди дoмaнaдopepo пeшкaш мecoзaнд [1, 129-140].

Сoлхoи oхиp paвaнди нaздикшaвии зaбoншинocй 6o мaчмyи илмхo Ba paвияхo 6a нaзap мepacaд, зepo зaбoншинocй 6a мyaйянcoзии чунин кaтeгopияхo, 6a мисли зeхн, дoниш, тaхкикн мeхaнизми хyлocaбapopй, фaхмиши вoк;eият Ba paBaR^o® зиëди дигap, ки 6o зaбoн вoбacтaгй дopaнд, ниëз дopaд [8, 72]. Aзбacки зaбoншинocй, тaвpe ки мaълyм шуд, бapoи ичpo кapдaни чунин вaзифaхo код^ нecг, 6a oн лoзим гapдид, ки 6o coхaи бaйнифaннии oмyзиши фaьoлияти фикppoнии инcoн, яьнe илми кoгнитивй хaмкopй нaмoяд. Мyвoфик;и тaьpиф, илми кoгнитивй - "илмecг oид 6a дoниш Ba мaьpифaт, oид 6a тати^и дapки дyнë Ba фaьoлияти дapки мoдии oдaмoн, ки дap шaкли иттилoaги идpoкшyдa Ba 6a низoми мyaйян дapoвapдaшyдa чaмь гapдидa, 6o кaдoм як тapзe дap мaйнaи capи инcoн ^ornrcp шyдaaнд Ba acora paвaндхoи мeнтaлй ë ^ram^^o тaшкил мeдихaнд" [9, 34-47].

Бapoи тaдкикн кorнитoлoгй caмтгиpии фyнкcиoнaлй хoc acт, зepo интикдл Ba нигoхдopии дoнишхoи aндyхтaи инcoн вaзифaи мyхимгapини зaбoн бyдa, aз нукгаи нaзapи Фpyмкинa, "илм дoиp 6a дoнишхo нaмeтaвoнaд oнpo capфи нaзap кутад, ки зaбoни тaбий хaмчyн Bocrn^ ca6x кapдaнy интикдл дoдaни дoниш дopoи aфзaлияти мутта^ мeбoшaд" [14, 87]. Дap paдифи мyк;oиcaи paвияхoи coхтopй Ba кoгнитивии oмyзиши зaбoн ^n^ara^ зepини фyнкcиoнaлй дap зaбoншинocии кoгнитивй чyдo кapдa мeшaвaнд: 1) тaъcиpи oмилхoи экcгpaзaбoнй 6a зaбoн Ba нутк, зepo зaбoн ш хaмчyн низoми бyнбacтшyдa, бaлки хaмчyн кдоми тapкибии низoмхoи дигap (фapхaнгй, ичтимoй) зимни тaьcиpи мyтaк;oбилa 6o orao бappacй мeшaвaд; 2) чeнaки фapхaнгшинocии зaбoн, чунки зaбoн хaмчyн acбoби фapхaнг, ки тaвaccyти oн oвoз Ba мaьнo 6o мaк;cади интик;oл дoдaни paмзхo хaмpoх мeгapдaнд, бappacй мeшaвaд [6, 271].

Дap дaвpaи мyocиp мyнocибaти кoгнитивй дap дoиpaи якчaнд илм, aз oн чyмлa зaбoншинocй тaтбик мeшaвaд, ки дap мapкaзи дщкзти oн "зaбoн хaмчyн мeхaнизми умумии ^rarn™^ [5, 21]

loo

бappacй мeшaвaд. Зaбоншиноcони когнитивй дap нaзди xyд вaзифaи тacвиp кapдaн вa шapд додaни cоxтоpy тaдappyки доxилии когнитивии иштиpоккyнaндaгони aмaли коммyникaтивиpо мeгyзоpaнд. "Гуянда-шунаванда чун низоми коpкapди иттилоот мyоинa кapдa шyдa, aß микдоpи нидоии чузъдои (модулдои) мycтaкил ибоpaт acт иттилои зaбониpо дap caтддои гуногун мyтaноcиб мecозaд. Мaкcaди зaбоншиноcии когнитивй, мyвофикaн, дap тaдкики чунин низом вa мyкappap нaмyдaни пpинcипдои мyдимгapини он, нa тандо дap инъикоcи низоми додиcaдои зaбон мeбошaд. Бapои когнитивистон фaдмидaни он ки, тacaввypоти мeнтaлии дониши зaбонй бояд чи гута бошaд вa чи тaвp ин дониш бa тaвpи "когнитивй" коpкapд мeшaвaд, яънe "во^ияти когнитивии" он чи гyнa aCT, xeлe мудим мeбошaд [5, 22].

A^aprara acapдои илмй доиp бa зaбоншиноcии когнитивй таваччуди xyдpо бa тapзи интикол додaн вa коpкapд кapдaни иттилоот чалб мecозaнд. Macana^ paвоншиноcии когнитивй фикp вa paфтоpи инcон, зaбоншиноcии когнитивй бошaд, фи^, paфтоp вa зaбонpо бо дaм aлокaмaнд мecозaд. Нyктaи нaзapи мудаккикони Fapб ниcбaт бa фyнкcияи acоcии зaбон бо нyктaи нaзapи зaбоншиноcони pyc мувофик acг. Когнитологдо зaбонpо дaмчyн низоми мypaккaб вa инкишофëфтaи коpкapди иттилоот тacaввyp мeкyнaнд, ки дap шaкли paмздо пeшнидод шyдaacг [15]. Ч. Лaкофф, дaнгоми тaдлил нaмyдaни aмcилaдои когнитивиe, ки иншн ож^о зимни тacaввypоти cxeмaтикии олaми aтpоф иcгифодa мeбapaд, мeгyяд, ки зaбон нaвъи бeштap мaxcycгapдонидaшyдaи фaъолияти аклонии инcон мeбошaд [10, 31]. Тибки нyктaи нaзapи мyдaккик, бapои фадмидани он, ки чи тaвp инcон додиcaдо вa объeктдои во^ияти aтpофpо as pyйи кaтeгоpиядо тacниф мeкyнaд, дap paвaнди тacнифоти кaтeгоpиaлй долaти тaбиии зaбонpо фaдмидaн лозим аст. Ч. Лaкофф 4 тавъи кaтeгоpиябaндиpо нишон мeдидaд, ки ондо мexaнизмдои cоxтоpбaндии зaбон вa мачмуи донишpо дap боpaи вокeияти aтpоф ифодa мeкyнaнд [10, 31-32].

Инчунин мaълyмоти тaдкикоти когнитологдои Fapбй aB он шaдодaт мeдидaнд, ки зaбoн дap мaйнau ынсон 6a тaвpы нeйpoфuзuoлoгй нaцш 6acmaacm вa киаидои мyaйяни мaйнaи cap бapои дapк вa ибpози нутк, aв чумла бapои aмaлиëти тaфpикaвии зaбон чaвобгap дacтaнд [15: 219, 193-295].

Зaбоншиноcии когнитивй дap натичаи аз тав дapккyнии тaбиaти зaбон вa алокаи он бо тaфaккypи инcон ба вучуд омада, бapои дap зaбоншиноcй пайдо шудани caмтдоe, ки бо тадкикоти мyноcибaти забону фapдaнг мaшFyлaнд, дамчун тaконe xизмaт кapд. Хануз дap дaвpaи ниcбaтaн наздик забон ба датеи низоми алодида, œxTOp, cxeмa бappacй мeшyд, вaлe бapои мyноcибaти имpyзaи фyнкcионaлй ниcбaт ба омузиши забон тадкик кapдaни он на тандо дамчун низоми мустакил, балки инчунин paвобити он бо фapдaнг, тaъcиppacонии он ба фapдaнг, аз чумла модияти он дамчун acбоби фapдaнг xоc acт. Дэн Спepбep 6op он акида аст, ки дap як инcон ба чамъияти муайяни ба xyд монанддо тааллук доpaд, у дap байни ондо калон шуда ба воя мepacaд, тaдcил мeкyнaд ва дамаи тaчpибaи нacлдои пeшинapо коpкapд кapдa ба нacлдои минбаъда интикол мeдидaд. "Хамчун намояндаи ягон чамъият иншн, чун дигap оpгaнизмдои зинда, аз ибтидо бо инcондои дигap доpои ^фат^ои якxeлa, аз он чумла кобилияти донишомузй мeбошaд. Одамон аз дaмдигap тандо бо бaъзe ^фат^ои cara^ фapк мeкyнaндy xaлоc" [16]. Вaлe дap paвaнди фаъолияти даетй инcон ба фapдaнги дамон чaмъиятe шомил мeгapдaнд, ки дap он yмp ба cap мeбapaд. Тибки нуктаи нaзapи муаллиф, кобилияти тaфaккyp ва дapкcозии инcон бeштap ба дapккyнии ичтимой, ба дapккyнии бapодapони xyд, ки инcон бо ондо дамкой ва paкобaт доpaд, paвонa кapдa шyдaacт. Xaëти ичтимой, дap навбати xyд, аз биcëp чидат дaëти фapдaнгй аст. Фapдaнг, дамчун мачмуи apзишдо, аз нacл ба наст коидадои дастачамъонаи мaвчyдиятpо, ки бapои чамъиятдои мусталифи одамон мажубанд, интикол мeдидaд ва мexaнизми интиколи мaзкyp забон мeбошaд. Ба дap як забон нотaкpоp будан (фapкият дap низомдои гpaммaтикй, лyFaти бeэквивaлeнтй) xоc аог, ки ин дap забондои оиладои гуногун мaxcycaн paвшaн зодиp мeгapдaд. Ин долaтpо нигоддои гуногун ба чадон, тacвиpдои фapккyнaндaи он, ки мачмуи тacaввypоти xaлкдоpо дap боpaи дyнë дap 6op мeгиpaнд, шapдy эзод мeдидaд. Дap вазъи имpyзa дap зaбоншиноcй якчанд caмт мавчуд acг, ки бо тадкикоти мacъaлaдои мyноcибaти забону фapдaнг capyкоp доpaнд: зaбoншынocыы фapxßнгй (лингвокyльтypология), кuшвapшынocыы тбонй (лингвоcгpaновeдeниe), зaбoншынocыы хтцыят (этнолингвистика), зaбoншынocыы когнытывй, зaбoншынocыы paвoныы хтцыят (этнопcиxолингвиcгикa). Вaлe мушкилоти мaзкyp мавзуи тадкикоти на тандо илми забоншинош, балки инчунин фaлcaфa, фapдaнгшиноcй, paвоншиноcй, aнтpопология ва f. мeбошaд. Macъaлaи

lol

acocии хaмaи ин тaдк;ик;aг мacьaлaи тaъcиpи мyтaк;oбилaи фapхaнг Ba зaбoн aCT. Вoбacтa aß ингихоби тaьcиppacoнии зaбoнй ë фapхaнгй Ba ë 6apo6ap бyдaни oн дap зaбoншинocии кoгнитивй ce paвияи acocй тaшaккyл ëфтaacт.

Haмoяндaгoни paвияи aввaл 6ap oн як^я мeбoшaнд, ки зaбoн Ba фapхaнг aлoк;aмaндии тянхо яктapaфa дopaнд: зepo зaбoн вoк;eиятpo иньикoc мeнaмoяд Ba чузьи чyдoнoпaзиpи oн фapхaнг acт, aз ин py зaбoн низ иньикocи coдaи фapхaнг мeбoшaд.

Haмoяндaгoни paвияи дуюм 6a омузиши тaнocyби зaбoн Ba фapхaнг aхaмият додя, 6a caвoли тaьcиpи бapгapдaндaи зaбoн 6a фapхaнг чяво6 мeдихaнд, ки ин мacьaлa тo 6a хoл кyшoдa acт [11, 60]. Acora paвияи мaзкyppo тaхмини он, ки инcoн ^as^po тaвaccyти зaбoни мoдapиaш тacaввyp мeкyнaд, чяхон хaмoн rçaAape, ки oн дap зaбoн иньикoc ëфтaacт, oмyхтaшaвaндa мeбoшaд, тaшкил мeдихaд. Хямин тapик, уомилони забонхри гуногун ^as^po 6a тaвpи гуногун тacaввyp мeкyнaнд Ba "мaнзapaи зaбoнии чaхoн"-po 6a тaвpи мyтaфoвит мeбинaнд. Дap дoиpaи paвияи мaзкyp ин мacьaлapo oлимoни зaбoншинocи бapчacтaи Fap6 Э. Сeпиp Ba Б. Уopф тaхкик нaмyдaaнд. My^appapora acocии хипaгeзaи онхо чунин acт: тapзи тaфaккyp Ba дapки чяхон яз oн вoбacтa acт, ки cyбьeкт 6a кaдoм зaбoн хapф мeзaнaд. "Mo чaхoнpo 6a oн cam^oe тя^им мeкyнeм, ки зaбoнaмoн 6a мo тялкин мeкyнaд. Mo дap oлaми хoдиcaхo ин ë oн кaтeгopияхo Ba типхopo нa бapoи oн чудо мeкyнeм, ки онхо худ 6a худ мaълyмaнд, бaлки 6apba^, чяхон дap нaзapи мo хaмчyн чapaëни кaлeйдocкoпии тaaccypoт 4ttnBarap мeшaвaд, ки oнpo бoяд тaфaккypи мo тaшкилy тaнзим дихaд, яьнe acocaн aз тapaфи низoми зaбoн, ки дap шyypи мo нигoх дoштa мeшaвaд, мypaттaб гapдaд. Mo чaх,oнpo тячзия «охт^ oнpo дap фaхмиши худ тaшкил мeдихeм, мaфхyмхopo 6a ин тapз, нa 6a тapзи дигap тя^им мecoзeм Ba ин aмaлpo acocaн бapoи oн и^о мeкyнeм, ки мo иштиpoккyнaндaгoни coзишe хacтeм, ки чунин бaнизoмдapopиpo тякозо мeнaмoяд. Сoзиши мaзкyp бapoи мyaйянкyнии кoллeктиви зaбoнй куввя дошта, дap низoми aмcилaхoи зaбoнaмoн мycтaхкaм гapдидaacт" [12, 174].

Хипaгeзaи мaзкypи Сeпиp Ba Уopф кобили дacтгиpй гapдид Ba дap идoмa aз чониби Л. Вaйcгepбepг кopкapд шуд, ки y зaбoнpo "чяхони мoбaйнии во^ият Ba тaфaккyp" нoмидaacт. My^a^^ "конуни зaбoнии и^ония-фа" кop кapдa бapoмaд, ки дap oн чунин oмaдaacт: "хap як зaбoн дap шapoити кoллeкгиви мyaйяни oдaмoн вучуд дopaд, ки бapoи онхо ин зaбoн мoдapй acт, яьнe дap чямь^ти зaбoнй" [2, 108]. Олим 6ap oн якидя acт, ки зaбoни фapд тяжо "6o ëpии Ba дap дoиpaи чaмьияти зaбoнй oшкop мeгapдaд" [2, 108], 6o ëpии зaбoн инcoн тaмoми гyнoгyнpaнгии мypaккaби мaфхyмхopo aзхyд мeкyнaд, ки онхо дap зeхнaш тaшaккyл мeëбaнд. Вaлe зaбoн 6a coдaгapдoнии "хycycияти хocи вок£ият 6o ëpии гypyхи paмзхo" Ba тaбдил ëфтaни чяхони вок£й "6a микдopи кaми кaтeгopияхoи мaфхyмй" мycoидaт мeнaмoяд.

My^appapora acocии мyнocибaти ceюм чунин acт: зaбoн кдоми фapхaнг, aз чумля acбoбecт, ки 6o ëpии oн мo фapхaнrpo дapк мecoзeм. Хямин тapик;, зaбoншинocии кoгнитивй зaбoнpo дap тaьcиpи мугакобигаи oн 6o фapхaнг бappacй мeкyнaд. Зaбoн Ba фapхaнг хaмчyн чузьхои як мaфхyми бутун мeбoшaнд, вaлe зaбoншинocии aньaнaвй зaбoнpo as фapхaнг ялохидя, хaмчyн низoми муагак;или aвтoнoмии ceмиaгикй мeoмyзaд.

Xap як иншн хомили зaбoн, aз чумля хомили фapхaнги мyaйяни зaбoн мeбoшaд. Зaбoн бapoи y нa тянхо вогагаи дapк кapдaни фapхaнг Ba во^ияти aтpoф дap мячмуь, бaлки инчунин oинaи мaхcycecт, ки дap он тaфaккypи инcoн-хoмили фapхaнги мaзкyp иньш^ мeëбaд, яьнe зaбoн хуввияти фapхaнгивy миллии хомилони хyдpo aкc мeнaмoяд.

АДАБИЁТ

1. Бeнвeниcт Э. Обшдя лингвиcтикa. I Эмиль Бeнвeниcт. - M.: Пpoгpecc, 1974. - 448 c.

2. Вaйcгepбep Л. Родной язык и ^pi^^toseme дyхa.IЛ.Вaйcгepбep. - M., 1993.

3. Вopкaчeв С.Г. Лингвoкyльтypoлoгия, языковян личность, кoнцeпт: CIaнoвлeниe aнтpoпoцeнIpичecкoй napaAMni в языкозшнии II Филoлoгичecкиe ннуки, 200i - № i. - С. 64-72.

4. Гумбольдт В. Избpaнныe !pyAbi по языкoзнaнии.I Вильгельм фон Гумбольдт. - M. : Пpoгpecc, 1984. - 400 c.

5. Дeмьянкoв В.З. Когнитивняя лингвиcтикa кяк paзнoвиднocтъ ингepпpeтиpyюшeгo пoдхoдa I В.З.Дeмьянкoв II во^ош языкозняния, 1994. № 4. С.17-33.

6. Дeмьянкoв В. З. Домин^^ш^ лингвистичecкиe тeopии в кон^ XX вeкa I В.З.Дeмьянкoв II Язык и шуга конця 20 Bera. - M. : Институт языкозняния PAH, 1995. - С. 239-320.

7. Демьянков В. З., Кубрякова Е. С. Когнитивная лингвистика. / Кубрякова Е.С., Демьянков В.З., Панкрац Ю.Г., Лузина Л.Г. // Краткий словарь когнитивных терминов. - М. : Филол. ф-т МГУ им. М.В.Ломоносова, 1996. - КСКТ, с.53-55.

8. Звегинцев В.А. Новое в зарубежной лингвистике. /В.А. Звегинцев. //Прикладная лингвистика, вып. 12. - Москва: Радуга, 1983. С.72-77.

9. Кубрякова Е.С. Начальные этапы становления когнитивизма: лингвистика, психология, когнитивная наука/ Е.С. Кубрякова. //Вопросы языкознания, 1994. №4. - С. 34-47.

10. Лакофф Дж. Мышление в зеркале классификаторов. / Дж. Лакофф. // Новое в зарубежной лингвистике, вып. 23. -М., 1988. С.18-37.

11. Маслова В.А. Когнитивная лингвистика: учеб. пособие / В.А. Маслова //Мн.: Тетра Системс, 2004. - 256 с.

12. Уорф Г. Новое в языкознании. / Г.Уорф. //Новое в лингвистике, вып.1, М., 1960; перепечатка «Зарубежная лингвистика. I, М., 1999; С.92-106.

13. Федюченко. http://figf. *****/journal/No20/text09.htm

14. Фрумкина Р.М. Есть ли у современной лингвистики своя эпистемология? / Р.М. Фрумкина // Язык и наука конца ХХ века./ Ред. Ю.С. Степанов. - М., 1995. - С. 74 - 117.

15. Foundations of cognitive science. MIT Press Cambridge, MA, USA ©1989 table of contents ISBN:0-262-16112-5

16. Speiber: http://perso. club-internet. fr/speiber/mitecs. htm.

МЕСТО КОГНИТИВНОГО ПОДХОДА В ИССЛЕДОВАНИИ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ ЯЗЫКА И КУЛЬТУРЫ

Статья посвящена рассмотрению и анализу теоретических предпосылок вопроса взаимоотношений между языком и культурой, так как данный вопрос играет наиболее важную роль в процессе межкультурной коммуникации. Когнитивный подход способствует более глубокому пониманию происходящих при взаимном влиянии языков и культур в рамках межкультурного общения. Изменение направления языкознания взаимосвязано с попытками анализа событий и явлений в ментальной интерпретации, изучения способностей человека, символов, понятий, которыми размышляет человек. В частности, данное направление современной лингвистики доказывает, что человек, как представитель определённого культурного общества, находится под его влиянием и размышляет категориями, которые характерны для данной языковой культуры. Добавление нового направления в науке лингвистике является результатом общего поворота в сторону поисков и исследования закономерностей, составляющих основу приёма, сбора, систематизации и передачи информации и эта система относится к различным сферам человеческой деятельности. Для решения данной задачи научная мысль конца ХХ века предпринимает попытки объединить такие разные научные отрасли, как психология, лингвистика, компьютерные технологии, философия, нейрология.

Ключевые слова: когнитивная лингвистика; лингвокультурология; языковое сознание; современный таджикский язык; анализ; современный английский язык; национальные языки; речевое и неречевое поведение.

THE PLACE OF THE COGNITIVE APPROACH IN THE STUDY OF THE INTERACTION

OF LANGUAGE AND CULTURE

The theoretical background of the relationship between language and culture is considered and analyzed in this article, since this issue plays the most important role in the process of intercultural communication. The cognitive approach contributes to a deeper understanding of the mutual influence of languages and cultures in the framework of intercultural communication. Changing the direction of linguistics is connected with attempts to analyze events and phenomena in the mental interpretation, the study of human abilities, symbols and concepts that people think about. In particular, this direction of modern linguistics proves that a person, as a representative of a certain cultural society, is influenced by it and thinks in categories that are characteristic of this language culture. The addition of a new direction in linguistics is the result of a General turn towards the search and study ofpatterns that form the basis of the reception, collection, systematization and transmission of information and this system concerns to various spheres of human activity. In order to solve this problem, the scientific ideas of the late 20h century attempts to combine such different scientific fields as psychology, linguistics, computer technology, philosophy, and neurology.

Key words: cognitive linguistics; linguoculturology; language consciousness; modern Tajik language; analysis; modern English language; national languages; speech and non-speech behavior.

Сведения об авторе:

Хушматов Намоз Рахмонович - соискатель кафедры лингвистика и сопоставительная типологии, ТГПУ имени С. Айни; E-mail: namoz@mail.ru

About the author:

Khushmatov Namoz Rahmonovich - applicant of the Department of linguistics and comparative typology, Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Aini E-mail: namoz@mail.ru

ИСКОННЫЕ СЛОВА В ЗАГОЛОВКАХ ТАДЖИКСКОЙ И АНГЛИЙСКОЙ ПРЕССЫ

Мирзоева М.М., Абдуллаева М.М

Таджикский национальный университет

Лексические единицы языка по своему происхождению (этимологии) разделяются на две большие группы: исконные и заимствованные. В словарном запасе древних, имеющих графику языках, существует от 300 до 450 - 500 тысяч слов. Среди этих единиц исконные слова составляют наименьшее количество. По подсчетам некоторых ученых, исконные слова в этих языках составляют два с половиной - три тысячи.

Исконные слова английских и таджикских языков прошли долгий исторический путь, т.е. имеют древнюю историю. «Исконно таджикские слова отличаются от других лексем словарного состава своими историческими пластами, отличительными лингвистическими свойствамии лексико-грамматической соотнесенностью и составляют особую группу лексических единиц языка. Исконно-таджикские слова имеют исторически разную морфологию и среди них можно встретить лексемы индоевропейского, общеиранскогои собственно таджикского происхождения. К этой группе относятся такие слова, как зан, модар, абру, занах, лаб, гесу, гург, гов саг, ситора, замин дарахт, рост, гарм, равшан, паяц, дщ, сад, паз, навис [3, 162].

Исконно английская лексика составляет около 30% всего словарного состава, но именно она отражает наиболее древние понятия. Следует, впрочем, заметить, что не вся исконная лексика относится к числу наиболее часто употребляемых слов, равно как и самые частотные слова не всегда принадлежат к исконно английским.

Принято различать три группы исконно английской лексики. Первый пласт составляют слова, восходящие к индоевропейскому пласту. В этом случае слово имеет соответствия за пределами германской группы языков, восходя к индоевропейскому пласту лексики. Исконные английские слова индоевропейского происхождения образуют несколько довольно четких семантических групп. В частности, это группа терминов родства, наименований объектов природы, частей тела человека и животного, а также некоторые общеупотребительные глаголы, числительные, прилагательные, обозначающие конкретные качества и свойства и т. д. Таковы, например, moon- английский, термин родства father, аналогичный пример - слово daughter.

Вторая группа исконно английской лексики - слова, восходящие к общегерманскому источнику. Эта группа слов обширнее первой, и слова, в нее входящие, не обнаруживают соответствий за пределами германской ветви индоевропейской семьи языков, хотя и встречаются во всех или почти во всех германских языках.

Наибольшим своеобразием отличается третья группа исконно английской лексики. К ней принадлежат слова, представляющие собой чисто английскую комбинацию различных по происхождению морфем. Каждая из морфем в таких словах имеет параллели в ряде родственных языков, но их комбинация за пределами английского языка не встречается [19, https://englishfull.ru/leksika/analiz-ang/iyskoy-/eksiki.h/m/].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.