Научная статья на тему 'ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЕ СООБЩЕНИЕ ИССЛЕДОВАНИИ ЯЗЫКА И СТИЛЯ РЕЧИ НАРОДНОГО ПОЭТА ТАДЖИКИСТАНА БОЗОРА СОБИРА'

ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЕ СООБЩЕНИЕ ИССЛЕДОВАНИИ ЯЗЫКА И СТИЛЯ РЕЧИ НАРОДНОГО ПОЭТА ТАДЖИКИСТАНА БОЗОРА СОБИРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛЕКСИКОЛОГИЯ / ПОЭЗИЯ / СТИЛЬ РЕЧИ / ИССЛЕДОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нозимов Абдуҳамид Абдуалимович, Шахлои Абдуализодаи Тохириён

В статье приведены предварительные сообщение о степени изучения языка и стиля речи народного поэта Таджикистана Бозора Собира опираясь на посвещённых этой теме трудов: 1. Исследования таджикских языковедов и побратимого русского народа; 2. Словари; 3. Учебники по лексикологии. Автор отмечая поставленные перед собой цели и задачи, информирует читателя о теоретической базе исследования: сборники стихов поэта а также стихотворения, переведенные поэтом с русского языка на таджикский. В статье показана научная новизна, теоретическая и практическая значимость проведенного исследования.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PRELIMINARY ANALYSIS OF THE LANGUAGE PROFICIENCY LEVEL AND SPEECH STYLE OF THE NATION POET OF TAJIKISTAN BOZOR SOBIR

The article is devoted to the preliminary analysis of the language proficiency level and speech style of the nation poet of Tajikistan Bozor Sobir based on the sources:1. Investigation of the Tajik and the Russian linguists; 2. Dictionaries; 3. Textbooks on lexicology. Taking into account the aim and tasks to be considered the author is informing a reader to the theoretical base of research: collection of the poet’s poems, which have been translated from Russian into Tajik. The scientific news, theoretical and practical value of research has been shown in the article.

Текст научной работы на тему «ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЕ СООБЩЕНИЕ ИССЛЕДОВАНИИ ЯЗЫКА И СТИЛЯ РЕЧИ НАРОДНОГО ПОЭТА ТАДЖИКИСТАНА БОЗОРА СОБИРА»

значения возвратного глагола и невозвратного, они не могут быть отнесены к возвратным конструкциям.

Ключевые слова. Рефлексивный глагол, рефлексивное местоимение, субъект, объект, субституты. Сема, грамема, транспозиция, трансформация, синтаксическая структура, возвратная конструкция.

SEMANTIC FUNCTIONS OF SICH MESOIMENIA IN THE COMPOSITION OF GERMAN REFLECTIVE VERBS AND THEIR EQUIVALENTS IN TAJIK LANGUAGE

The pronoun sich can be more closely related to the verb andform reflexive (reflexive) verbs. In them, the indicator sich does not denote an object, respectively, tests of substitution and coordinate transformation are not performed. Indicator sich acts as a grammeme and performs a word-formation function. Semes that are realized in the indicator sich in cases of incomplete use can be identified by comparing the meaning of the combination of the verb + sich with the meaning of the corresponding verb without sich.

In German, as in Tajik, there is a group of combinations of the verb with sich, in which the verb cannot be used freely (Reflexivatantum). Reflexivatantum also includes verbs that are used only in the form of a third person, and it is impossible to determine the case of the return indicator sich in them. The actions or states of a person transmitted by incompatible verbs with sich are closed in the sphere of the subject, and the element sich can be considered grammaticalized, that is, it carries this. Among the verbs that are combined with sich, the verbs of physical action form a large group.

Thus, the above reflexive verbs are used in a different syntactic structure compared to the original nonreflexive verbs, therefore, despite the similarity of the meaning of the reflexive verb and the irreducible verb, they cannot be referred to reflexive constructions.

Keywords. Reflexive verb, reflexive pronoun, subject, object, substitutes. Sema, gramma, transposition, transformation, syntactic structure, recurrent design.

Сведения об авторах:

Холова Шаббода Камчиновна - аспирант кафедры немецкого языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел.: (+992) 93 8808825.

Сайфуллаев Хайрулло Габдуллаевич - доктор педагогических наук, профессор кафедры немецкого языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 907904250, электронная почта: sayfi_48@yahoo.de

About the authors:

Kholova Shabboda Kamchinovna - Assistant of German Language Department of the Sadriddin of the Sadriddin Aini Tajik State Pedagogical University. Tel: (+992) 93 880 88 25. SayfuHaev Khairullo Gabdullaevich - Doctor of Pedagogical Sciences, Professor of the Department of German Language and Methods of Teaching at the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel: (+992) 907 904 250, E-mail: sayfi_48@yahoo.de

МУЛОХИЗАХРИ КАБЛЙ ДОИР БА ТАХКЩИ ЗАБОН ВА УСЛУБИ ШОИРИ ХАЛКИИ ТОЧИКИСТОН БОЗОР СОБИР

Нозимов А.А.

Филиалы донишгоуи МИСИС Шахлои Абдуализодаи Тохириён

Вазорати маориф ва илми Цумх,урии Тоцикистон

Мардуми чахон бо зиёда аз шаш хазор забони гуногун муошират мекунанд. Яке аз мухимтарин ва зеботарин забонхои дунё забони ноби точикист. Забони точикй аз дигар забонхои дунё бо хусну малохат ва назокати алохидаю хосаш фарк мекунад. Мухаккикон ватани забони точикиро Мовароуннахру Хуросон ва Эрони шаркй медонанд, ки баъд дар дигар марзу бумхои сарзаминхои форсизабон густариш ёфтааст. Онро натичаи омезиши чандин забощои нажоди ориёй, аз чумла авестой, пахлавй, сугдй, бохтарй, хоразмй донистаанд. Асрхои 1Х-Х-ро давраи нави ташаккули забони форсии дарй ва мархалаи рушду камол дар давлати Сомониён медонанд. Ин забон сохиби илму маърифати беш аз сехазорсола буда, аз имтихонхои сангини таърих сарбаландона гузашта, намунаи барчастаи пойдории миллат шуда омадааст. Миллати

точик дap тули тaъpиxи зиëди мавчудияташ фapзaндoни фapзoнaepo ба миëн oвapдaacт, ки аз натичаи зaxмaти orn,o тaмoми мapдyми ^axon бaxpaвap шyдaaнд. Фapзaндoни ашли миллат бopи rapo™ мaънaвиëтy зaбoни кишвappo 6o вучуди мушкиливу дyшвopиxoи тaъpиxй 6ap душ гиртфта тaвoниcтaнд. Ин acт, ки дoнишмaндoн, аз чумла зaбoншинocoнy aдaбиëтшинocoн дap тaxк;ик;и ocopи гapoнбaxoи бapyмaнди чи гузаштаву чи и^уз кopxoи нaзappace ба

aнчoм pacon^aan^ ва ин paвaнд пaйвacтa идрма дopaд. Àcapxoи aлдoмaxoи бyзypгe чун Рудакй, Фиpдaвcй, Ибни Cинo, Хaйëм, Hизoмии Ганчавй, Àбдypaxмoни Ч^эмй, Cabn^ Шepoзй, Хoфизи Шepoзй, Àбдyдкoдиpи Бeдил аз aдaбиëти клаееикии фopcy точик ва Cupn-xi^ Дйнй, Àбyдкocим Лoxyтй, Mиpзo Тypcyнзoдa, Coтим УдyF30дa, Чaдoд Икpoмй, Рaxим Чалил, Лoик Шepaлй ва дигapoн аз aдaбиëти мyocиp,aз тapaфи oдимoни aдaбиëтшинocy зaбoншинoc тaxк;икy пaжyxиш шудаанд. Тaxк;икoти дeкcикoдoгй ба пaxдyxoи гyнoгyни зaбoн, !ap acapxoи oдимoни шинoxтaи тoчикy pyc: Б. Hиëзмyxaммaдoв, H. Maъcyмй, Д. ^чжв, Х. Kapимoв, M. Фoзилoв, M. Myxaммaxиeв, Р. Faффopoв, Т. Бepдиeвa, C. Àpзyмaнoв, Тoxиpoвa, À. Kapимoвa, В. Kaпpaнoв, F. Чypaeв ва дигapoн дида мeшaвaнд. Myтaaccифoнa, дap бopaи эчoдиëти шoиpи шинoxтaи xaдки тoчик Бoзop Co6^ тaxк;щoти зaбoншинocиe ба нaзap нaмepacид, xapчaнx, ки дoиp ба эчoдиëти ин шoиpи шaxиp мaкoдaxoи зиëдe ба нaшp pacидa бoшaнд xaм, вaдe xaмaи oнxo ба тадкики чиxaти aдaбиëтшинocии эчoдиëти шoиp бaxшидa шудаанд (Àбдyнaби Caттopoв, Qтaxoн Caйфyллoeв, 1980, Kaмoд ^ypбoн, 1989, Caфap Àбдyддo, 2005, Ч,aмoлиxxин Caидoв, Ддиба Àзизoвa, 2013). Àз ин чocт, ки эчoxиëти шoиp аз нити зaбoншинocй xaнyз чун чaзиpaи кашфшшуда бoкй мoнxa, кашфу тaxкики xocapo интизop acт. Бo ин caбaб мo тacмим гиpифтeм, ки тaнxo як чиxaти зaбoнy ycдyби назми Бoзop Coбиp -кабати лyFaвию мaънoии oнpo мaвpиди тaxкик ^pop xиxeм, тo xoнaнxaгoн 6o пaxдyxoи гyнoгyни cexpи калами шoиp шинoc шаванд.

Бoяд гуфт, ки кабати лyFaвию мaънoй, ë ба ^rraox дeкcикию есмантикй, ки cинoнимxo (мypoдифoти лугавй), oмoнимxo (кaдимaxoи xaмшaкдy гyнoгyнмaънo), aнтoнимxo (вoxидxoи дyFaвии зидмaънo) ва шлиесмия (cepмaънoй) - po !ap6ap мeгиpaд, чи ба cypaти чyдoгoнa ва чи зимни пaжyxишxoи ycлyбшинocй дap зaбoншинocии тoчик ^nxo^, ки мaвpиди тaxк;ик кapop гиpифтaacт. Тaxк;икoтepo, ки дap oнxo мacъaдaи cинoнимxo aкc ëфтaacт, ба cypaти зайл чaмъбacт кapдaн мумкин acт:

1.Пaжyxишxoи мyтaxaеcиcoни зaбoншинocи тoчик. Macъaдaи кaбaтx,oи дyFaвию мaънoй, xycycaн cинoнимxo !ap миcoди нacpy назми axибoн чи чyдoгoнa ва чи зимни пaжyxишxoи дeкcикaю фpaзeoдoгияи ocopи axибoн ба тaвpи вaесъ бappacй гapдидaacт, ки !ap ин чo таклили oнxo xaчми мaкoлapo xeлe мeaфзoяд. Бинoбap oн факат аз чaнxe мeтaвoн ëдoвap шуд, ки ба мавзуи бaxcи мo aдoкaмaнxй дopaнx. Инxo acapy мaкoлaxoиM. Myxaммaxиeв «Cинoнимxo !ap зaбoни адабии xoзиpaи тoчик (Хиœaxoи нoмии нутк)» (1962), «Очepкxo oид ба лeкcикaи зaбoни адабии xoзиpaи точик» (1968), H.Maъcyмй «Очepкxo ба инкишoфи зaбoни адабии точик» (1959), Р.Faффopoв «Зaбoн ва устуби poмaни «Одaмoни чoвиx»-и Pax^ Чалил» (1966), Б Kaмoдиxдинoв «Зaбoн ва устуби xикoяxoи Хаким Kapим» (1967), Х.Хyесйнoв «Зaбoн ва ycдyби швссти «Одинаьи Caxpиxдин Дйнй^> (1973), À.Àбдyкoдиpoв «Зaбoн ва ycдyби назми Mиpзo Тypcyнзoдa» (1988) ва Fañpa мeбoшaнд. C. Хoшимoв дap мaкoлaи «^ъзс xycycиятxoи cинoнимxo дap «Гyлиcтoн»-и Caъдии Шepoзй» гyфтaacт:«Интиxoбy иcтeъмoли калима, paвшaнии ифoдaи фикp ба чaxoнбинй, завк, бoигapии лyFaвй ва мaxopaти cyxaндoнии адиб вoбacтa acт»[6, c.13]. À.Дaвpoнoв «Cинoнимxo «Koбycнoмa»-и Унcypyдмaoдии Kaйкoвyc» (1974), C. Caбзaeв «Хycycиятxoи дyFaвии «Кашф-ул-маъчуб»-и Àбyдxacaн Ллй ибни Уcмoн» (1982).

2^yFaixo. Тaбииcт, ки дap фapxaнгxoи чи гузашта ва чи и^уза микxopи муайяни кaдимaxoи cинoнимй 6o ишopaи ниг. ва ë 6e ишopa фapoxaм oмaдaaнx. Вaдe !ap дyFaтнигopии фopcy тoчик тapтиб дoдaни дyFaтxoи cинoнимй xoxиcaи чyдoгoнa ба шyмop мepaвaд. Дap ин 6o6aт xaм тaшaббycи аввал ба зaбoншинoc M. Myxaммaдиeв тааллук дopaд. У !ap «ЛyFaти мyxтacapи cинoнимxoи зaбoни точикй» (1993) микxopи муайяни кaлимaxoи xaммaънopo гиpд oвapдaacт, ки oн бapoи ax^ тaxкикoт capчaшмaи мyxим ба шyмop мepaвaд.

3.Kитoбxoи дoиp ба лeкcикoлoгия. Дap китoбxoи дapcй, аз чумла, дap «Зaбoни адабии X0зиpaи тoчик»(бapoи мaктaбxoи oлй) фacди aдoxидae 6o нoми «Cинoнимxo ва вaзифaxoи oнxo» чyдo шyдaacт. Faйp аз ин Х. Maчидoв дap чилди 1-уми китоби «Зaбoни адабии мyocиpи

точик» ба лeкcикoлoгия мaълyмoтxoи дакик дoдaacт.

Хамин тaвp тaxдили зaбoншинocии эчoдиëти Бoзop Coбиp дap зaбoншинocии мyocиp аз мacъaдaxoи pyзмappa ва мyбpaм ба шyмop мepaвaд. Чи тaвpe ки аз тaxдили мyxтacapи адабжти илмию мeтoxй маълум шуд, мacъaлaи мaзкyp дap зaбoншинocии тoчик xoлo ба тадкик нapacиxaacт ва oмyзишy тадкики oн акнун cap мeшaвaд._

Зaбoни шeъpи Бoзop Coбиp отдаю oммaфaxм acт. У дap мдани xaдк;и зaxмaткaш зoдa шуда, тapбия ëфтaacт. Myxити пypмyxaббaти aтpoфи y якс аз дexaxoи чанубии Чyмxypй буд ва ин acт,

ки вожaхои дaхчaвии ин мaхaд дap шeъpхои шоиp мaвкeи зиëд доpaнд. Дap aшъоpи шоиp вожaхои дaхчaвй бо шнонимхояшон фapовон иcтифодa бypдa шyдaaнд. Macaдaн кaлимaи достак\\досак дap шeъpи зepинбa мaънои парасту коpбypд шyдaacт:

Мебapaö Myp, мебapaö Mypam,

Резахри Ьили Mapo xap cyü, Мебapaö, мебapaö парастуяш, Аз лаби цу гили Mapo xap cyü [2, с. бб].

Дap мaвpиди .n^rap шноними ин кaлимa достак иcтифодa бypдa шyдaacт, ки дaхчaвй acr:

Достакхр хама pyз,

Хама nypшypmap as хomиpи muh,

Xoxum имpyз ба xfiMpox^ шумo cинacaфеöoни 6uxop,

Бикушoям napy бoл [3, с. 24].

Ин кaлимa хош як мaхaд aCT. «Ишон дap тaчpибaи хaëтaш ин ë он aломaт, xоcияти пpeдмeт вa ходиcapо бa мушохдад гиpифтa дap x,ap мaхaд онpо мувофики фaхмиш вa зaвк;и худ номбap мeкyнaд. Ин боиш бa вучуд омaдaни cидcидaи чaндин вохидхои шнонимй дap доиpaи ину он шeвa\зaбон мeгapдaд» [7, c.154]. Вожaи досак низ бо caбaби бa доc монaнд бyдaни думи пapaндa пaйдо шyдaacт. Шоиp бapои Faнитap гapдонидaни зaбони шeъp ин кaлимaи дaхчaвиpо иcтифодa бypдaacт.

Бо мaкcaди омyxтaни зaбон вa тapзи бaëн, мaвкeи иcтифодaи cиноним, омоним вa aнтонимхо дap эчодиëти Бозоp Cобиp, инчунин мaxcycияrхои ycдyбии зaбони шоиp мо тacмим гиpифтeм дap нaзди худ чунин вaзифaхоpо гyзоpeм вa бa ичpо pacонeм:

- ошкоp cоxтaни мaвкeъ вa тapзи иcтифодa, микдоpи шнонимхо дap эчодиëти Бозоp Cобиp;

- нишон додaни мaвкeъ вa тapзи иcтифодa, ми^д^и aнтонимхо;

- тaхлидy тaдк;ик нaмyдaни мaвкeъ, тapзи иcтифодa вa микдоpи омонимхо дap эчодиëти Бозоp Соби^

- мyaйян кapдaни тapзy pох вa воcитaхои иcтифодaи кaдимaхо;

- мyaйян кapдaни мaвкeи cepмaъной вa xycycияrхои уедубии эчодиëти Бозоp Соб^. Aввaлин шeъpи Бозоp Cобиp годи 1960 чоп гapдидaacт. Haxycтин мaчмyaи шоиp бошaд, бо

номи «Пaйвaнд» cоди 1972 бa тaбъ pacидaacт. Бaъдхо мaчмyaхои «Оraшбapг»(1974; 1984 бо aлифбои ниëгон), «Гуди xоp»(1978), «Мижгони шaб»(1981), «Офтобниход»(1982), «Бо чaмидaн, бо чaшидaн.. .»(1987), «Чaшми caфeдоp» (1991), «A Вaтaн вaк;тe ки мepaфтaм» (1998), «A Гуди xоp то Cимxоp» (2003), «Хуни кaдaм»(2008) бa нaшp pacидaaнд. Соли 2013, мaчмyaи дж^и aшъоpи шоиp бо номи «Лолaи cиëх» дacтpacи хaводоpони шeъp rap^^

Бозоp Cобиp шeъpхои зиëдe as эчодиëти шоиpони шиноxтaи чaхонй, чун Ч.Бaйpон, C.Ееeнин, A.Рeмбо, M.Вaдeко, П.Hepyдa, Э.Meжeдaйтиc, Фeт тapчyмa нaмyдaacr. Шeъpхои шоиp бa зaбони pycй вa як ;aTOp зaбонхои дигap тapчyмa вa чоп шyдaaнд.

Бa aнчом pacонидaни тaдк;икоти мyкaммaдe доиp бa кaбaтхои дeкcикй -еeмaнтикй вa xycycиятxои ycлyбии эчодиëти Бозоp Cобиp:

- бapои коpхои минбaъдaи идмй кyмaк xохaд paеонд;

- мaводи хоcидшyдa мeтaвонaд мaвpиди иcтифодaи нaшpи энцикдогадияхо, тaзкиpaхо кapоp гиpaд;

- х^чун дacтypи тaъдимй дap cохaи илми зaбоншиноcй к;apоp гиpaд;

- caхжфaхои нaвepо бapои хaводоpони кaдоми бaдeъ вa мyxдиcони шeъpy шоиpй кyшодa гapдонaд.

Хyдоca, мacъaдaхои тaFЙиpоти гуногуни еeмaнтикии зaбони эчодиëти Бозоp Соб^, ки xapaктepи бa худ xоc доpaнд, п^уз зapyp acr, ки мaвpиди шжухиши мyкaммaд к;apоp гиpaнд. Роххои Faнигapдонии зaбони aдaбии точик бо pохи иcтифодa a8 диaдeктизмхо, мaвкeъ вa тapзи иcтифодaбapии шноним, омоним вa aнтонимхо, ycдyби эчодиëти шоиp бapои мyaддимон, acпиpaнтон, донишчyëни фaкyдтaхои филология aхaмияти aмaдй доштa мeтaвонaд.

АДАБИЁТ

1. Aбдyкодиpов A. Зaбон вa yелyби нaзми Mиpзо Тypcyнзодa.\A. Aбдyкодиpов. Риа номз. илм. филология. -Дyшaнбe: Дониш, 1988. - 125 c.

2. Бозоp С. Aз гуди xоp то cимxоp. \ C.Бозоp. - Mоcквa: Инrpaнcдоpнayкa. - 2003. - 230 c.

3. Бозоp С. Пaйвaнд. \ С. Бозоp.-Дyшaнбe:Aдиб.-1972. - 92 c.

4. Hypмaxмaдов Ю.Ш. Лeкcичecкиe кaтeгоpии и их cтидиcrичecкиe оcобeнноcти в твоpчecтвe Лоикa Шepaли: aвтоpeф. кaнд. диcc \ Ю.Ш Hypмaxмaдов. - Дyшaнбe, 2007. - 26 c.

5. Пapмони Hоcиpй. Бapгyзидаи aшъоpи устод Бозоp Cобиp.\ ^OTpñ Пapмони. - Тeхpон. 1373. -С. 7-24.

6. Х,ошимов С. Бaъзe xycycиятхои шнонимхо ,nap «Гулистон»-и Ca^rn Шфозй» \ С.Х,ошимов // Macъaлaхои филологияи точик. - Дyшaнбe: УДТ, 1971. -С. 19-27.

«7. Чураев F. Системаи лексикаи лахчавии забони точики (дар асоси маводи шеваи чанубии забони точики).

Рис. докт. илм. филология. \ F. Чураев. - Душанбе, 1992. - 330 с.

ПРЕДВАРИТЕЛЬНЫЕ СООБЩЕНИЕ ИССЛЕДОВАНИИ ЯЗЫКА И СТИЛЯ РЕЧИ НАРОДНОГО ПОЭТА ТАДЖИКИСТАНА БОЗОРА СОБИРА

В статье приведены предварительные сообщение о степени изучения языка и стиля речи народного поэта Таджикистана Бозора Собира опираясь на посещённых этой теме трудов: 1. Исследования таджикских языковедов и побратимого русского народа; 2. Словари; 3. Учебники по лексикологии. Автор отмечая поставленные перед собой цели и задачи, информирует читателя о теоретической базе исследования: сборники стихов поэта а также стихотворения, переведенные поэтом с русского языка на таджикский. В статье показана научная новизна, теоретическая и практическая значимость проведенного исследования.

Ключевые слова: лексикология, поэзия, стиль речи, исследование.

PRELIMINARY ANALYSIS OF THE LANGUAGE PROFICIENCY LEVEL AND SPEECH STYLE OF THE NATION POET OF TAJIKISTAN BOZOR SOBIR

The article is devoted to the preliminary analysis of the language proficiency level and speech style of the nation poet of Tajikistan Bozor Sobir based on the sources:1. Investigation of the Tajik and the Russian linguists; 2. Dictionaries; 3. Textbooks on lexicology.

Taking into account the aim and tasks to be considered the author is informing a reader to the theoretical base of research: collection of the poet's poems, which have been translated from Russian into Tajik.

The scientific news, theoretical and practical value of research has been shown in the article.

Key words: lexicology, poems, style of speech, investigation.

Сведения об авторов:

Нозимов Абдухамид Абдуалимович-доктор филологических наук, профессор. Тел.: (+992) 907725666электронная почта: aa.nozimov@mail.ru

Шахлои Абдуализодаи Тохириён - кандидат филологических наук. Тел.: (+ 992) 884 088123 электронная почта: Shahlo_vak @mail.ru.

About authors:

Nozimov Abduhamid Abdualimovich - Doctor of Philological Sciences. Phone: (+ 992) 907725666, E-mail: aa.nozimov@mail.ru

Shahloi Abdualisodai Tohiriyon - Candidate of Philological Sciences. Phone: + 992 884 088 123, E-mail: Shahlo_vak @mail.ru.

ХУСУСИЯТХРИ ТАРЧУМАИ МАСАЛ^ОИ И.А.КРИЛОВ БА ЗАБОНИ ТОНИКИ

Валиев Н.У.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Нилуфари Ф.А.

Донишгоуи давлатии Бохтар ба номи Н. Хусрав

И.А.Крилов адиби нотакрору номовари рус мебошад, ки осори тамсилии у ба азамати адабиёти рус афзуда, бо гановату шеваи баёни хеш табиатан як рукни адабиёти умумибашарй ма^суб мешаванд. Масалх,ои ин шоири рус ба тачрибах,ои умумиадабй ва анъанах,ову собикаи ин жанр такя доранд. Касе инкор накардааст, ки И.А.Крилов масалх,ои табиатан хоси русй офаридааст. Масалан, тавре Н. А. Арбузов навиштааст, достонх,ои Крилов бо содагй ва услуби нигориш, тасвири олами набототу хдйвонот ва табиату мизочи ма^з русй вокеан моли маънавии халки рус мебошанд [1, с.104]. Аммо хдмзамон касе инкор намекунад, ки дар аглаби сужет ва ох,ангх,ои ин суханвари мумтоз таъсири шоири фаронсавй Лафонтен баръало дида мешавад. Чунон ки медонем, дар навбати худ онх,оро бештар аз Шарк ба мухдти Аврупо бурдааст. Х,ак ба чониби Игор Иглинский мебошад, ки х,ангоми ба чопи оммавй омода кардани масалх,ои шоири рус гуфта буд: "Х,атто он масалх,о, ки сужети онх,оро И.А.Крилов аз нависандаи фаронсавй Лафонтен аз худ карда буд, ба шарофати иктидори истеъдоди вай ба асарх,ои аслию нотакрори русй табдил ёфтаанд. Кас ^еч намехохдд, ки онх,оро ба Лафонтен нисбат ддаад" [2, с.56].

Ин х,акикати ма^зест, ки исбот мекунад онх,о моли адабиёти русанд. Аммо табиату мантики тараккиёти чамъияти инсонй ва тамаддуни умумибашарй бозгуи он аст, ки агар касе аз каси дигар, халке аз халки дигар, чомеае аз чомеаи гузашта наомузад, пешравй намешавад ва х,ама

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.