Научная статья на тему 'СВЯЗЬ ЯЗЫКА ПРОИЗВЕДЕНИЙ ПОЭТА, ВОСХВАЛЯЮЩЕГО РЕМЕСЛО ХVII ВЕКА С СОВРЕМЕННЫМИ ТАДЖИКСКИМИ ГОВОРАМИ'

СВЯЗЬ ЯЗЫКА ПРОИЗВЕДЕНИЙ ПОЭТА, ВОСХВАЛЯЮЩЕГО РЕМЕСЛО ХVII ВЕКА С СОВРЕМЕННЫМИ ТАДЖИКСКИМИ ГОВОРАМИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
46
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АФГАНИСТАН / МЕЖДУНАРОДНАЯ ЭКСПЕДИЦИЯ / ИСТОРИЧЕСКИЕ ПАМЯТНИКИ / ТАДЖИКСКИЕ АРХЕОЛОГИ / НАУЧНАЯ ИССЛЕДОВАНИЯ / ИСТОРИЯ / АРХЕОЛОГИЯ / ГОРОД / ХРАМ / ДВОРЕЦ / КУЛЬТУРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хасанзода Абдужамол Ашраф

В статье подвергнуты анализу пути сохранения лексических единиц в произведениях одного из выдающихся поэтов ХVII столетия Миробида Сайидо Насафи. На основе собранного фактологического материала указанные лексические единицы разделены на три группы: слова, сохранившиеся в южных и северных говорах таджикского языка; слова, сохранившиеся только в южных говорах; слова, сохранившиеся только в северных говорах таджикского языка. Делается вывод, что часть лексики творчества Сайидо сегодня используется без изменений в форме и семантике. Некоторые лексические единицы подвергались определенной эволюции как в плане формы, так и семантики. Третья группа слов приобрели совершенно новые особенности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONNECTION OF THE LANGUAGE OF THE POET’S PRODUCTIONS PRAISING THE CRAFTMANSHIP OF THE XVIII-TH CENTURY WITH CONTEMPORARY TAJIK VERNACULARS

The article dwells on the analysis of the ways of preservation of lexical units in the literary productions by one of the outstanding poets of the XVII-th century Mirobid Sayido Nasafi. Proceeding from the connected factological material, the author of the article divides the indicated lexical units into three groups: words preserved in southern and northern vernaculars of the Tajik language; words remained only in southern vernaculars; words remained only in northern vernaculars. He comes to the conclusion that a part of the vocabulary making up Sayido’s creation is used today without changes in form and semantics. Some lexical units were subjected to a certain evolution, both in the plane of form and semantics. The third group of words acquired quite new peculiarities.

Текст научной работы на тему «СВЯЗЬ ЯЗЫКА ПРОИЗВЕДЕНИЙ ПОЭТА, ВОСХВАЛЯЮЩЕГО РЕМЕСЛО ХVII ВЕКА С СОВРЕМЕННЫМИ ТАДЖИКСКИМИ ГОВОРАМИ»

использовании многозначных слов в романе Гулрухсора Сафиевой "Занони Сабзбахор"('Жешжы Сабзбахора"). Доказывает, что большинство таких слов в романе имеют таджикское происхождении и они дали возможность писателью повышать тонкость стил своего иследования, нравственного, художственного качества, образности и экспрессивно-эмоционального воздействия языка своего произведении.

Язык-это живая система и его функции разделены на коммуникативную и экспрессивную, для осуществления которых необходым ряд условий: точное виражение мысли, разнообразие лексики, наличие разные оттенка лексической значении. Реализация же всего перечисленного напрямую зависит от такого языкового явления как полисемия.

Гулрухсор в романе "Занони Сабзбахор" в основном использовала три типа многозначных слов: а) слова, имеющий литературный характер; б) слова, относяющийся к диалектами; в) слова -фразеологизмы. Эти три разние типи слова по значению дали возможность автору обеспечить экспрессивно-эмоциональность, стилистической тонкости, яркость и красочность языка романа.

Ключевые слова: многозначность, полисемия, роман, образ, тонкость, стил, художственной литературы, произведения, прием, герой, диалектизм, фразеологизм, красочность, разнообразность, литератор, писатель, поэт, пейзаж, норма, сюжет, экспрессивность, эмоциональность, язык, коммуникативность и пр.

POLYSEMY AS ONE OF THE WAYS OF AN ARTWORK.

Multiple meaning or polysemy is considered to be as a means of an artwork. That is why the experienced poets and writers often use the words which have different, but delicate meaning as stylistic and literary way of expressing the phrasing in their works. In this way literary artist finds the opportunity to create the character, depict the landscape, produce the word pictures and other different episodes. It also can express the language identity of the character in artistic creativity. In this article the author closely characterizes the method, place and the necessity of using the words with multiple meaning in a novel, written by Gulrukhsor Sa'dieva «Занонисабзбщор» (Women of Sabzbahor). It justifies that lots of such words of the above mentioned novel have Tajik background and they gave an opportunity to the writer to enhance the delicacy of his narration, morality and artistry of the quality, figurativeness and expressively emotional language effects of her work. A language is a living system and its functions are divided into communicative and expressive ones that, in order to be realized has the necessity for the set of circumstances: exact expressions of thoughts, lexis variety, existence of different tones of lexical meaning. And its realizationof all the above mentioned circumstances depend onsuch a lingual phenomenon called polysemy. Gulrukhsormainly used three types of words with multiple meaning in her novel: a). words having the features of literary meaning, b). words covering the dialects, c). phrasal words. These three different types of words gave an opportunity to the author to provide the expressively emotionality, stylistic delicacy, brightness and colorfulness of the language of the novel.

Сведения об автора:

Исмоилов Шамсулло- доктор филологических наук, профессор кафедры таджикского языка и теории языкознания Таджикского государственного института языков им. Сотима Улугзода. Телефон: (+992) 992988983623 Е-тай: vеsmTk-nyаz@ тай.ги.

АЬош th ашЬог:

Ismoilov Shamsullo- Doctor of Philological Sciences, Professor of the Department of Tajik Language and the Theory of Linguistics of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda. Phone: (+992) 992988983623 Е-тай: vеsmгk-nyаz@ тай.ги.

ИРТИБОТИ ЗАБОНИ АШЪОРИ ЯК ШОИРИ СИТОИШКУНАНДАИ Х,УНАРИ КАРНИ XVII ДАР ГУИШ^ОИ ^ОЗИРАИ ТОНИКИ

^асанзода А. А.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Миробид Сайидои Насафй дар радифи а^ли адабе карор дорад, ки барои инъикоси бештари хусусияти точикй доштани забони модарияш зах,мати фаровоне ба харч дода, кушиш намудааст, ки ба василаи ашъори хеш хдмбастагии кавй доштани шакли адабии забонро бо гунаи мух,овараии он нишон дих,ад. Ма^з бо чунин андеша шоир дар навиштах,ои хеш дастаи калони аносири лугавии хоси гуишх,ои мухталифи минтакаи Мовароуннах,рро мавриди

иcтифодa кapоp додa, бо пeш гиpифтaни чунин икдом тapкиби лyгaвии зaбонpо бой гapдонидaacт. Аз тядлили дacтae aз луготи мycтaъмaли aшъоpи шо^ вa KHëcy мyкобaлaи ондо мycaллaм мeгapдaд, ки бaйни зaбони aшъоpи Сaйидо вa гуишдои дозиpa пaйвaнди кaвиe бa мушодидя мepacaд. Хднуз дap нимaи нaxycти caдaи XX мухдккики тaвоно А. Миpзоeв дямин вижaгии зaбони шоиppо дap нaзap доштa нaвиштa буд, ки «нaвовapидои Сaйидо дap зaбон бyзypг acr. А^мияти нaвовapидои Сaйидо дap он acr, ки y зaбони aдaбии xaттиpо бо зaбони ум^ш^кй, бо зaбони гуФтугуй няздик гapдонд. Дap aйни дол, y бa дapaчaи зиëд онpо бой гapдонд; шниян, онpо cодaвy фядмо вa дacтpacи хялк нaмyд, мядз дap зaмонe, ки caбки диндй дукз^он шудя, зaбони шeъppо мypaккaб вa дyшвоpфaдм cоxтa буд»» [14, с. 58). Бa ин тapик, кушиши бeштapи Сaйидо бap он бyдaacт, ки бap ивязи apaбизмдои фapовони нобapчовy номяфдуми мaxдyдиcтeъмол яз зaбони зиндaи хялк, гуишдои он дypдонaдоepо чидя мaнзypи умум гapдонaд, ки боиш py бя инкишоф овapдaни зябон гapдидaaнд.

Аз тяхлил, киëcи коpбypд вя пойдоpмонии ин гуня яшет^ лугавй мeтaвон бя чунин бapдошт pacид, ки иддae яз ондо тяндо xоcи гуиши дявзяи Мовapоyннaдpaнд. Дaлeли чунин идддо дямин будя мeтaвонaд, ки диccae яз к&лимяву ифодядои дap aшъоpи шоиp мycтaъмaлpо мо дaтто яз комилтapин фapдaнгномaдои бapоямон дacтpac пяйдо кapдa нaтaвониcтeм. Kap^ кулли ин гуня вожяву ибоpaдо мaнcyб бя зябони точикй будя, тяндо год -годe дap бяйни ондо aноcиpи лугявии иктибоши apaбиpо мeтaвон дyчоp омяд.

Лозим бя тяъкид acт, ки як дя^я луготи мaвpиди иcтифодa кapоpдодaи Сяйидо имpyз дap гуишдои точикй гapдиши фяъол доштя, бapобapи вижягидои кяблй боз xycyc^xx^ нaвpо доpо гapдидaaнд. Аз нигоди доиpaи коpбypдaшон дap гуишдои мyоcиp чунин яшет^ лугавй, ки доло иcтифодaaшон дap зябони ядябй бacо мяддуд rap^naa^A ë яз он xоpич шудяянд, ягоня нябудя, иддae дap ягляби лядчядо, диееяи дигap дap бapxe яз ондо вя дacтaи есюм фякят яз зябони мapдyми ин ë он дeд caдо мeдидaнд.

Аз нaзapи KHëc гyзapонидaни ин гуня yнcypдои лугавии aшъоpи шоиp бо мяводи гуишдои имpyзa нятичя чунин мeшaвaд, ки бяхши бeштapи ондо дap aкcapи лядчядои точикй, бя xycyc шимоливу чянубй побapчо мондяянд. Чунин yнcypдои лугавй яз лидози мaнcyбиятaшон бя диccaдои нутк годe бя иcм, годи ,n^rap бя cифaтy фeъл тяяллук доpaнд.

Сяйидо дap чянд мaвpид вожяи ñama (< пядлявИ parrak)-pо, ки дap бapxe вожяномядо ce мяънои он [15, ч. 1, 811; 22, ч. 2, 20] ишоpa гapдидaacт, бя мяънодои: 1 дapaчa, мapтaбa; 2 кяффя мaвpиди истифодя кapоp додaacт:

narnau :ymam 6a мизони Ha3ap бошaд гaрон,

Юсуфй, гaр мезaнй моро 6a шнги кaм, 6uë [16, с. 21 ].

xxx

Зи дymфu у 6a гaрдyн рaфmaaм a3 narnau na^û,

Haбитд бaъд a3 ин тнги кaмй чишми maрозyям [с. 341 ].

xxx

Mapo aфкaндa 6ap хоки ua3arnam naдлau :a£mu,

Бaдaндu:ou бецо тштшон oвapдa дйр na^ü [с. 596].

Кялимяи мaвpиди тядлил доло дap лядчядои чянубии iypyx^ шимолии Клоб вя Бaдaxшонй дap шяклдои naлa / ñama истифодя гapдидa, доpои ce тобиши мяъной: 1 caмт, чониб, тapaф; 2 ндоф, поpчaи чизe; 3 тябякяи дap шyдaacт [13, с. 526].

Дap бяйни дeдконони шимоли Точикистон вожяи мaзкyp дap шякли пти бя мяънодои: 1 кяффяи тapозy; 2 китъяи бя тaвpи мypaббaъ чудошудяи зямини кишт биcëp истифодя мeшaвaд: Шяб яч-Ч,ом й cyбaт шycодa буд-у койдя ту йaгбоpa ax-хишови пяли пийоз гам мeзaнй мй? [1, с. 29]

Ид^ яз чунин aноcиpи лугавй aгapчи peшaи cиpф эpонй доpaнд, дap тули вучудяшон бя тapкиби лугавии чянд зябони дигapи бя точикй xeш воpид шудя, бо кябули нишонядои овозии он зябондо бя зябони точикй pод ëфтaaнд. Ин чо дядяфи мо коpбypди кялимяи 3a:pa acт, ки ниëгон онpо бя мяънодои: 1 моeи caбзтоби тялхи дap чигap пaйдошaвaндa; 2 мяч. чугъят, дaлepй иcтифодa кapдaaнд [22, ч. 1, с. 446-447]. Бя эдтимоли кявй, 3a:pa вожяи cоxтa будя, яз чузъдои 3a:p вя пacвaнди - a ибоpaт acт. ^узъи яввял кaлимaecт, ки дap он нишонядои зябондои чянубй- гapбй вя шимолй- гapбии эpонй омeзиш ëфтaacт. Дaмcaдои□-и огозии

калимаи Uaôra-и yмyмиэpoнй тибки конуни инкишофи забонхои чaнyбй- гapбй минбаъд ба z бадал гapдидa, гypyхи овозхои ôra 6ap хилофи конуни инкишофи ин гypyхи забонхо тахти тагами забонхои шимолй - гapбии эpoнй, ба xycyc пopгй ба hr габдил ëфгaacг [20, с. 43]. Дap байтхои зеpи Сайидо ин вожа ба маънои дуюм ба ^p paфгaacг:

Ашки манрахнагари садди Сикандар бошад, Закраи кист барад пеши ту пайгоми маро ? [с. 231 ].

ххх

Об созад оташи ман закраи парвонаро,

Шамъро мардонавор аз анцуман берун кунам [с. 353].

ххх

Гардида об закраи барц аз шарораам,

«Чунлаълагарчи дар цигари сангихораам...» [с. 525J.

Дap лахчахои чанубй и^уз вожаи зарадор ба маънои <^acyp, roTapc, бебок, дале^ .AKTOBap» дap гapдиш acr [13, с. 271], аз байни лахчахои шимолй бошад, вожаи мaвpиди тaхлилpo мapдyми Иcфapa беш аз хама ба гунаи зарра ба хамон маънои фавк иcгифoдa мебapaнд: Ин кop хазил кop не, одам - ба зappи калон будан-аш дapкop.

Киме аз ин гуна вохидхои лугавй дap лахчахои шимолй ба як шакл, вале дap лахчахои чанубй ба чанд гуна гapдиш дopaнд. Чун намуна ин чо мегавон аз калимаи жанда ëдoвap шуд, ки мaънoяшpo фapхaнгнигopoии пешину мyocиp «кухан ва халак, «чомаи дapидa ва кухангашта», «х^ка, nopa, кухна», «х^ка, далк, пopaи кухна» ва м. инхо эзох додаанд [6, ч. 26, с. 39-40]. Ндагон жа^а^ дap paдифи шакли дигap-занда фapoвoн мaвpиди иcгифoдa Kapop додаанд. Сайидо гунаи жандаи вожаи мaзкyppo ба маънои «чомаи дapидa ва кухангашта» истифода кapдaacг:

Жанда пушидан нагардад цамъ бо танпарварй, Хирцаи пашмина кардам то ба бар, чун му шудам [с. 366].

Ба нaзap меpacaд, ки гунаи жанда ^™6oc аз забонхои шимолй - гapбии эpoниcт, зеpo дap бapxе аз вожахои дигap низ дap хамин мавкеи фонетикй хaмcaдoи ж oмaдaacт, ки он бapoи забонхои чанубй- гapбии эpoий бегона аст [S, с. 75.

Тaзaккyp бояд дод, ки ин вожа холо дap гуиши шимолй ба гунаи цанди дap бaëии маънои «кухна» мустаъмал acт: Пахта-ва чудо мул гашта анчомо-ш-а хамма-ш чанда шyдac (Хучаид).

Дap лахчахои чанубй ин вожа ба маънои «либош дapидaвy дapбехнoк» дap ce шакл: цанда, цайда ва цайдан ба ^p paфтa, дap бyнëди чанд калимаи дита^ миcли цайданаки' ба маънои «чандапуш», цайдоц ба маънохои: «ypëH, луч; бешapм, бехaë» низ хитеа гyзoштaacт [13, с. S72 -S74).

Мукожаи маводи лахчахои точикй бо фopcии Эpoн бaëитapи он аст, ки вожаи мaвpиди тахлил дap ^фт^^и мapдyми Казвин низ ба гунаи цанда ба маънои «чомаи кухан» маъмул будааст [6, ч. 15, 122].

Дap кaтopи чанд yнcypи лугавии тaзaккypëфтa дap aшъopи Сайидо инчунин луготи apaбиacле ба кop paфтaaид, ки бо яке аз маънохои куханашон имpyз танхо дap лахчахои точикй пoбapчo мондаанд, ба чунин маънохо иcтифoдaгapдии онхо дap забони адабии мyocиpи точикй ба мушохида нaмеpacaд. Хддафи мо ин чо кopбypди вожаи усул ба маънои «pasp» аст, ки Сайидо дap чанд мaвpид oHpo дap ифодаи хамин маъно мaвpиди иcтифoдa кapop дoдaacт:

Маро чу шона дуруиву садзабонй нест. Чу зулф дар багалам бе усули шона биё! [с. 20]

ххх

Дасти худ кутау кун, эй машшота, аз афсунгарй, Зулфи у бошад хабардор аз усули шонауо [с. 40].

ххх

Домани зулфи тамошо кай ба чанг ояд маро? Не забони гуфтугуе, не усули шонае [с. 471].

Ин вожя бя зябони ниëгонaмон бя мяънодои зepин иктибоc гapдидaacт: 1 чямъи acл; 2 мяч. тaъpиx вя модияти пяйдоиши бeмоpй; 3 коидядои acоcии дap илм, ято^ои дap илм; 6 дapaкaти мявзуни хушояндя, pa^; 7 одянги мушки, вязни мушкИ; 8 номи нягмядои дaфтдaдгонaи муоткди кляееикИ [22, ч. 2, 397].

Аз axбоpи муяллифони фapдaнгномaдо бapмeояд, ки чaндe яз мяънодои ин вожя бяъди pодëбияшон бя зябони точикй пяйдо гapдидaaнд, ки бapxe муяллифони фapдaнгномaдои гузяштя онpо бо иcтилоди «мyфappacот» ном бypдaaнд. Аз чумля, С. А. Оpзy тяъкид нaмyдaacт, ки yсyлpо «... фоpcиëн бя мяънии дapaкaти мявзун вя хушояндя» иcтeъмол кунянд^» [1S, c. 23), Ромпypй дap бaëни нявъи мaxcycи paкc омядяни онpо, ки муодили "paкcи бapaтaл"-и диндист, ишоpa мeнaмояд [21, ч. 1, c. 375].

Тяв^е ки ишоpa гapдид, ин мяънои усул дap чaндe яз лядчядои точикй, aмcоли вехшИ-paштии лядчядои чянубй бя гуняи усъл, миши Ляхш, Мaйдонтepaк вя шимолй, монянди Хучянд, Иcтapaвшaн, Fончй дap шякли усул то дол бокист: И дъхтя ycъли xъшpy мeкънa [13, c. 720]. Кянй, шумо-йям мийоня-бя дapомaдa, ycyл кapa чоpтa дyнap-aтон-a нишон тид [1, c. 76]. Вяй cози ту ycyл мeкapдaгй ш... [14, c. 104-143].

Мaвpиди кяйд acт, ки доло дap лядчяи Фaлгap фeъли yсyдuдaн бя мяънои "paкcидaн" дap гapдиш acт [11, ч. 1, c. 21].

Aд-aмoн яз вожядои дигapи apaбиacлecт, ки ндагон онpо дямчун кялимяи нидо дap вякти ямон вя пянод xоcтaн иcтифодa мeнaмyдaнд [22, ч. 1, c. 60]. Миcоли paвшaн ин бяйти Сaйидоcт:

Фигони aл-aмoн a3 mypбamu Ma^yH aлaм гapдaд,

Бa сйх,ро сap дщaм рузе aгap девоти худро [с. 66].

Мaвpиди кяйд яст, ки доло дap гуишдои точикй бapобapи тядяввулоти мяъной дap ин вожя боз бяйни мяънодои мycтaъмaли он дap лядчядои мухт&лиф тaфовyтe бя чяшм мepacaд: дap лядчядои iypyx^ куло6ии X^œp, миcли Kapaxонй лугяти номбypдa дap шякли aдaмoн бя мяънои «дacтaи pодзaнон» бя коp мepaвaд [13, c. 53], дap лядчяи Иcфapa он мяънодои: 1) тудяи одямони бя гЕзябомядя; б) чянгу чидоли тудяи одямони бя кяес бapобap дyчyмкyнaндapо ифодя мeкyнaд [12, с. 48], дap гyфтоpи мapдyми Конибодом яйни явчи туи xaтнapо бо ин вожя бaëн мeнaмоянд.

Дap гуишдои мyоcиpи точикй чaндe яз кялимядои дap ифодяи яломяту xycycият мycтaъмaли aшъоpи Сяйидо низ бя тaвpи гycтapдa бя rap мepaвaнд. Миcоли ин гуня лугот вожяи цоц acт, ки он худ гуняи дигapгaштaи кок яст. Сяйидо ин кaлимapо дap тapкиби ибоpaи нони цоц мaвpиди тет^одя кapоp додaacт:

Чун фaлaк a3 ме:ру ma: 6ap сyфpa дopaм нони цоц,

Рузу шиб шapмaндaгй as меумон бoшaд миро [с. 99].

Коц яте яз он yнcypдои лугавист, ки зepи тями^ зябондои тypкй яз шякли огозияш ,nyp paфтaacт. Аcли ин вожapо cодибони фapдaнгномaдои тaфcиpии мyоcиp тypкй бя шyмоp овapдa, бя чянд мяъно, миcли: 1. хушк, х^кшудя: гушти кок, нони кок--.; 2. лога^ xapоб, кемгушт; 3. лядч. зapдолyи хушконидяшудя, гулунг иcтифодa гapдидaнaшpо ишоpa нямудяенд вя бя дяйш шодид яз оcоpи ядли ядяби дaвpони мухтялифи aдaбиëти гузяштя бяйту поpчaдои ялодидя овapдaaнд [22, ч. 2, c. 702; 23, ч. 1, c. 6S7-6SS].

Рочeъ бя peшaи acлии цоц вя гapдиши он дap зябондои мухтялифи чядон бяйни ядли илму фapдaнги дaвpони гузяштя вя мудяккикони мyоcиp нaзapи ягоня нecт: бapxe peшaи фоpcй доштяни онpо тяъкид нямудя, гуняи ибтидоияшpо кок бя шyмоp овapдaaнд вя вypyдaшpо бя зябони оpомй бя шяклдои цоц вя кот ишоpa нямудяенд [2S, c. 205], iypyx^ дигapи олимон capчaшмaaшpо яз k'k'-и оpомй дониcтaaнд (ня яз фоpcии кок), дacтaи есюм дaдc зaдaaнд, ки шояд acли ин лугят яз capзaмини Миcp (^ëc: миcpии кудян k'k' «шиpинй, кик») capчaшмa гиpифтa бошяд вя iypyx^ чоpyм иpтиботepо миëни коки фоpcй вя шяклдои бя он шaбeди зябондои дигap нaдидaaнд [26, ч. 4, c. 2104].

Сapчaшмaи точикй доштяни цоц ë кoкpо бо дямин дaлeл мeтaвон cобит шхт, ки он дям дap бapxe зябондои миëнaи эpонй, миcли xоpaзмй (k'k «кок»), дям чaндe яз зябондои мyоcиpи эpонй, aмcоли бялучй (käk «нaвъe нони бyзypги пядн»), гилякй (käkä «нaвъe яз ширтнии

хонагй, ки бо орд, тухми мург ва равган пазанд») гардиш дорад.

Лозим ба таъкид аст, ки ин вожа дар гуишхои мухталифи забони точикй хам дар алохидагй, хам дар таркиби калимахои сохтаву мураккаби зиёде дар ифодаи маънохои мухталиф истифода мешавад. Масалан, дар гуишхои чанубиву шимолии забони точикй цоц ба маънохои: 1. хушк; 2. логар мавриди истифода карор дошта, ба чуз ин, дар лахчахои чанубй он дар калимасозй низ басо фаъол аст ва дар таркиби вожахои цоцакй-1 (озах), цоцакй-2 (хушк), цоцала (кокина), цоцандак (харбузаи хушконидашуда), цоцина (камгушт), кокмагзак (чормагзи пучак), коковуз (одами кокинаи каддароз), кокпочък (пойборик), кокфатир, кокшафтолу (шафтолукок) ва г. хамчун чузъи асосй побарчо мондааст [13, с. 391-392].

Аз тахлилу мукоиса метавон ба бардоште расид, ки кок ё кок яке аз вожахои сайёри точикй махсуб гардида, бо karkara-и забони санскрит ба маънои «сахт, махкам, устувор» иртибот дорад ва дар забонхои мухталифи чахон ба гунахои каък (арабй), Keeks (олмонй), cakes «анвои ширинй, шириничот» (англисй), kaksis (юнонй) ва kake (кибтй) мустаъмал аст [26, ч. 4, с. 2104].

Дар байни аносири лугавии дигар вожахои мансуб ба феъл бо як хусусияти корбурдашон фарк мекунанд, яъне аз байни маънохои зиёди ин навъи луготи точикй холо дар гуишхои точикй онхое пойдор мондаанд, ки ба шакли меёърии забон бегона хастанд. Ба хайси шохид ин чо метавон аз феъли расидан ёдовар шуд, ки дар фархангномахо дар радифи нух маънои он дорои маънохои: 1 пухтани мева; 2 хадди булуг ёфтан; 3 камол ёфтан низ ба кайд омадааст [22, ч. 2, с. 123; 15, ч. 2, с. 1655). Аз як ишораи М. Бахор мусаллам мегардад, ки «хадди булуг ёфтан, ба камол расидан» маънои хакикии он ба шумор омада, вожаи мазкур ба ин маънй "... то дере дар назму наср истифода мешудааст ва имруз танхо дар мавриди расидани мева ин маънй бокй мондааст" [2, ч. 1, с. 433].

Сайидо феъли номбурдаро ба маънои «тайёршуда, пухта» истифода кардааст:

Маи расидааму оби сард рехтаанд,

Тамом оташам, аммо фитода аз цушам [с. 388].

Тахлили киёсии забони Сайидо бо маводи гуишхои муосир далел бар он буда метавонад, ки маънохои: 1 пухтан; 2 тайёр шудан, ба киём омадан (нун расидас...); 3 болиг шудан, ба балогат (воя) расидани феъли ёдшуда то хол дар забони мардуми точик ба таври фаъол дар гардиш карор доштааст: Анор, ки расид, мекафа; хамича-да ангур чавзо-нда мерасидагис [13, с. 571]. Гур ин ходими гузар шавад, а хакки касо-йа хурдан-а хамив вакто хамири нарасидагй бойин шуда бурафтас-а? [1, с. 165]

Пурсидан аз феъли дигаре аст, ки дар тули корбурди беш аз хазорсолааш баъзе маънояш дар забони адабии муосир ва бархе маънояш дар лафзи мардум махфуз мондаанд. Дар маъхазхои асримиёнагй феъли мазкур дар ифодаи маънохои: 1 суол кардан; 2 пурсидан аз чизе ё касе; 3 ахволпурсй кардан, чуёи хол шудан мустаъмал буда [6, ч. 12, с. 218-221], баъдан маънои нахусту дуюм дар забони адабй пойдор монд, вале маънои сеюм хоси лафзи гуишй гардид.

Дар ашъори Сайидо маънои «ахволпурсй кардан, чуёи хол шудан»-и феъли номбурдаи пурсидан хам хангоми дар шакли алохидагй ба кор рафтани он, хам хини чун чузъи вожахои мураккаб ё омехтасохт истифодагардияш ба мушохида мерасад. Чунончи, дар мухаммаси зерини байти иктибоскардаи Сайидо ва мисраъхои дуюм калимаи дилпурси омадааст: «Гарм мепурси маро баури кариби дигарон, Дарлибоси дустдорикори душманмекуни...» [с. 529]. ххх

Хилоли нохун аз гулуои догам даст бардорад, Ба дилпурси агар он лоларуи хурдсол ояд [с. 216].

Ин калима дар чанд мавриди дигар (задай захму ба дилпурсии дог омадай- [с. 473]; хат баровардаву дилпурсии ман месозй-[с. 474]; гар ба дилпурсии сохибназарон меой!- [с. 508] низ мавриди истифодаи шоир карор гирифтааст.

Ба чунин маъно бакорравии пурсидан ба маънои фавк дар таърихи забони точикй собикаи тулонй дорад. А. Деххудо дар «Лугатнома»-и хеш танхо аз Фирдавсй бисту ду байтро

овapдaacт, ки дap ондо nypсuдaн ба дамон маънои ëдшyдa иcтифодa rap^naaCT [7, ч. 4, c. 4798].

Дap ладчадои мyоcиpи точикй ин вожа ба чуз маънои маъмулияш инчунин ба маънои «пypcyпоc (пypcyчУ) кapдaн; долпypcй намудан» низ ба гунадои nъpсuдaн (дap ладчадои чанубй), nyсmaн (Xyчaнд), nypсmaн (Конибодом) дyчоp мeояд: Пъpсuдa бъдъм шъмо-pa, чува шумо нa'мeпъpce [13, c. 563]. Xолa-м шумо-йа ny^a-ny^a мондан. Дамма-шон-а nypсma монид.

Лозим ба тaзaккyp аст, ки мадфузмонии якe ë чaндe аз маънодои кудан тандо хош вожадои мaнcyб ба фeъл набуда, дap ин вазифа коpбypди идла^ аз вожадои мaнcyб ба за^ф низ ба нaзap мepacaнд. Чунончи, дap ин байти Сайидо калимаи тв дap ифодаи мафдуми «дози^ ба тозагй», ки дap гузашта якe аз маонии он мaдcyб мeшyдaacт [7, ч. 13, c. 20130], мaвpиди иcтифодa кapоp г^ифтая^1:

Бо my тв дил дoдaaм, зинуор oзopaм мaдe:, Meшaвaд хушдил трим ae меумони moaae [с. 481].

Доло дap ладчадои чанубиву [13, c. 472] шимолии Точикистон ин калима дap paдифи ду маънои дигap инчунин ба маънои «доло, дозиp, акнун» ба тaвpи фapовон иcтифодa мeгapдaд.

Тaвpe ки каблан ба кайд омад, дap aшъоpи Сайидо дap paдифи луготи алодида инчунин дacтae аз ибоpaвy ифодадои pexтae ба мушодида мepacaнд, ки аглаби ондо имpyз дap гуишдои точикй бeштap ба дамон гунаи каблияшон пойдоp монда, диееаи ночизашон дyчоpи тадаввулоти шаклй шудаанд. Бapxe аз ин гуна ифодaдоpо мо аз лугатномадои комилтapини бapоямон дacтpac пайдо кapдa нaтaвониcтeм, ки ибоpaдои pexтaи aa meгu зaбoнam гapдaм, ae гирди дa:oнam гapдaм ва амшли индо шодиди чунин иддаоянд: Mae^ ^в^р шaвaм, ae meгu зaбoнam гapдaм, Чун xamu nyшmu дaб, ae гирди дa:oнam гapдaм [с. 334].

ххх

Лaб кушой 6a maкaдлyм, зи кaдoмam гapдaм, Myждau вaсд paсoнй, зи naëuam гapдaм [с. 338].

ххх

Бйндйи мap:aмamu шшми rnë^am гapдaм, Аз три чanгaдamaндoзu нuгo:am гapдaм [с. 339].

Доло аз забони занони шимоли Точикистон ва чyмдypидои дамшя вакти издоpи миннaтдоpй ба шaxc ибоpaи шyмoвa гapдaм 6^cp caдо мeдидaд. Бино ба пажудишдои навини ба водиддои фpaзeологии ладчадои чануби Точикистон ихтсоевфта ибоpaи мaзкyp дap иддae аз ладчадои зикpгapдидa низ гapдиш доштaacт [4, c. 228].

Баъзан дap aшъоpи Сайидо мeтaвон бо коpбypди ду yнcypи гуишй дyчоp омад, ки якe вожаи мyкappapии забон ва дигape ибоpaи ^ехта acт. Чунончи, дap байти зep шоиp калимаи aдoчanoн ва ибоpaи фpaзeологии дум xoдa кapдaнpо ба ^p бypдaacт: Дум хода кapдa омаду хобонд гyшpо, Xapтyм 6ep замин заду гуфт: «Эй алочапон!» [c. 650].

А. Дeдxyдо бо такя ба лугатномаи «Бypдони котeъ» дapчaнд вожаи чanoн ë чannoнpо «либош кудна ва мyндapиc» шapд додaacт, вaлe дap xycycи матеубияти забонии он хомути^ иxтиëp кapдaacт [7, ч. 5, c. 7068], дap ин лугатнома мо калимаи aдoчanoн ва ибоpaи дум xoдa кapдaнpо дyчоp нaомaдeм.

Дap ладчадои шимоли Точикистон чузъи дуюми aлoчanoн-чanoн ва дум xoдa трдйн ба дамон гунаву маънои дap aшъоpи Сайидо зикpгapдидa гapдиш дошта, дap ладчадои чанубй чanoн дap ду шакл: чanoн (дap ладчадои Гypдxaм, Дeди Калон, Ёзганди гypyди вaxиëй-paштй) ва чъпон (дap бapxe ладчадои №rap) иcтифодa мeгapдaд: Чапон-т-а пуш, хънък-ай [13, c. 826].

Чунонки каблан тaзaккyp ëфт, бapxe аз вожаву тapкибдои дap aшъоpи Сайидо омада имpyз тандо дap диccae аз гуишдои точикй побapчо мондаанд. Мacaлaн, шоиp дap чанд мaвpид пeшоянди номй / тapкибии номии paнгu / 6a paнгupо дамчун муодили пeшоянддои мисли, мотнди истифода кapдaacт:

Meшaвaд ae 6онг гyшaм paнгu гapдyн ^ртдо. Аз дaбu у гyнчau гул гap :uкoяm мекутд [с. 183].

ххх

Чу мастон гунчаро дар бог бе руи ту бу кардам. Ба ранги шишаи май меравад хун аз димоги ман [с. 442].

Дap лугатномахои бapoямoн дacтpac ин вожа дap вазифаи фавк ба нaзap нapacид. Аз ин py, метавон тахмин кapд, ки шояд бopи нaxycт калимаи мaзкyppo дap ин вазифа Сайидо мaвpиди иcтифoдa ^pop дода бошад.

Ранги / ба ранги и^уз яке аз пешояндхои маъмули лахчахои чанубй мaхcyб rap^Aa, он ивазкунандаи acocии пешояндхои номии мисли, монанди, баробари ба шyмop мepaвaд [13, с. 571].

X,иccaи дигapи луготу ибopoти дap aшъopи Сайидо дapчëфтa имpyз танхо дap дoиpaи лахчахои шимолй махдуд мондаанд. Чунончи, шoиp дap байти зep калимаи вожгyнpo истифода нaмyдaacт:

Тщидастй чу руй овард, толеъ вожгун афтад,

Зи май уар гау шавад паймона холи, сарнагун афтад[с. 284].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Тахлили гузаштаи дypи вожаи фавк, ки дap ocopи ниëгoн ба чуз гунаи зикpшyдa боз дap шаклхои бошгуна, вожуна, воруна, вожгуна, божгуна, бошкуна, бозгуна, пошгуна, посгуна, бошгун, вожгун мaвpиди истифода ^pop доштааст, бaëитapи он acт, ки, ба эхтимоли кавй, дap зинаи нaxycти инкишофи забони адабии точикй аз байни гунахои зикpгapдидa беш аз хама мувозихои бозгуна ва бошгуна маъмул будаанд, зepo дap аглаби шохиди ба мо дacтpac факат вapиaнтхoи ëдшyдa ба мушохида pacидaнд.

Бap ивази кулли гунахои зикpëфтa холо дap гуиши шимолй шакли поскуно маъмул гapдидaacт.

Дш^ аз луготи ин гypyхи дap aшъopи Сайидо зикpëфтa калимаи батар аст:

Намеой ба болинам, намегирй хабар аз ман.

Илоуй, дил ба берауме диуй, гардй батар аз ман [с. 424].

Пайдост, ки батар мувозии тaxфифëфaи вожаи бадтар аст. Ч,apaëни аз зинаи мeëъpй то шакли гуишй тaхaввyлëбии батарpo муаллифи «Фapхaити Чахо^^й» (кapни XVII) ба тapики зайл нишон дoдaacт: «... дap калимаи бадтар дoлpo, ки хapфи oxиpи калимаи аввал acт, ба вocитaи кypби мaxpaч ба то, ки хapфи аввали калимаи oxиp acт, хазф кapдa, батари мухаффаф гуфтанд ë идгом намуда, баттари мушаддада хонданд» [10, ч. 1, с. 55].

Дap гуиши шимолй чун гуишхои дигap гунаи батар имpyз кopбypди фapoвoн дopaд: Чува мийон-и зан- y шу-ба мeдapo-йй, охй хуп шуд, а ^^уз-ат бaтap шав [1, с. 105].

Чунин шакли истифодаи вожаи фавк xocи чанде аз гуишхои забони фopcии мyocиp, ба вижа гуишхои Иcфaхoнy Койин низ бyдaacт [9, 12S; 3, с. 22].

Дap ин дастаи aнocиpи лугавй низ метавон бо онхое дyчop омад, ки дap aшъopи Сайидо ва лахчахои мyocиpи точикй ба маъное мaвpиди истифода ^pop гиpифтaaнд, ки ба забони адабии хoзиpaи мeъëpии точикй бегонаанд. Ин чо хадаф кopбypди феъли рафтан ба маънои «зудуда шудан, бapхaм xypдaи» acт, ки дap як байти иктибocкapдaи Сайидо .nyHop меояд: «Дар ошёнаи гул бо ту уамзабон будам, Ту уамчу ранг нишастиву ман чу бу рафтам» [с. 606].

Дap "Фapхaнги забони точикй" aгapчи хашт маънои ин феъл ба кайд oвapдa шyдaacт [22, ч. 2, с. 126], вале кopбypди он дap бaëни маънохои "монанд будан", "бapхaм xypдaн", "зудуда гаштан" ишopa нaëфтaacт. М. Муин низ пepoмyни бaëнгapдии маънои "зудуда шудан" тaвaccyти ин феъл хомуш^о иxгиëp кapдaacт [15, ч. З, с. 1664].

Маънои зикpгapдидaи рафтан холо дap гуиши шимолй маъмул аст: Илохим ^бун-кэти бypaвaд-дийa [14, в. З, с. 182; 14, в. 5, с. 59].

Як вижагии aшъopи Сайидо дap мaвpиди иcтифoдaи феълхо бaкopгиpии шакли тapкибии oнхocт. Macaлaн, дap чанд байти пoëн феълхое, амтоли шунидан гирад, тапидан гирад, вазидан гирад ба мушохида мepacaнд:

Дар чаман гул чу уадиси ту шунидан гирад, Бар сари шох дили гунча тапидан гирад, Об чун мавц ба уар суй давидан гирад, «Дар гулистон чу насими ту вазидан гирад, Чашми наргис ба сари сабза паридан гирад» [с. 618].

Лозим ба ëдовapиcт, ки ин гуна фeълдои тapкибии фeълй, мутобики aндeшaи бapxe гyишшиноcон, дap забони точикй тадти тaъcиpи забони yзбeкй зyдyp кapдaaнд. Шояд дамин тaвp дам бошад, вате дap дacти мо бaъзe дaлeлдоe вучуд доpaнд, ки тадти та^ирт забони yзбeкй зyдyp кapдaни чунин колаби бaëнpо тадти шубда кapоp мeдидaнд. Дap иртибот ба ин мacъaлa ëдовap шудан бaмaвpид acт, ки дap ин гуна фeълдо, чунин ки ишоpa гapдид, чузъи acоcиpо фeълдои мустакилмаъно ташкил дода, ба cифaти чузъи ëвap фeълдои acлaн cодибмaъноe истифода шудаанд, ки дap чунин тapкибдо вазифаи ëpидидaндaгиpо 6ep душ доpaнд. Дap забони адабии дозиpaи точикй дap ин вазифа фeълдоe чун бapoмaдaн, бypдaн, дuдaн, paфmaн, мoндaн ва монанди индо, ки ондоpо П. Н. Xонлapй '^ълдои огозй" номидaacт [25, ч. 3, c. 467], накши мудим доpaнд [5, c. 235-236].

Дap заминаи забони yзбeкй ва умуман забондои тypкй бyнëд нaгapдидaни чунин тapзи ифодapо мeтaвон бо панч нукта тобит cоxт: 1) дануз дap caдaи XII вучуд надоштани забони yзбeкй; 2) на тандо дap колаби ифода, балки дap лугат та^ирт ночиз доштани забондои тypкй дap дaвpaи мaзкyp; 3) бacо кам мустаъмал будани фeълдои ëpидидaндa дap забондои тypкй дap caдaи XI; 4) мавчудияти чунин колабдо дap забондои дapдй, ба вижа диндй [17, ч. 2, c. 397]; 5) истифодаи чунин колабдои фeъл дap гуиши чанубии точикй.

Аз ин py, ба нaзap мepacaд, ки ин тapзи бaëн дap заминаи худи забондои эpонй зyдyp кapдaacт.

Таваееути вожаи гupuфmaн ташаккули фeълдоe, нaзиpи бuгaшmaн гupuфm, дуо кapдaн гupuфm, oмaдaн гupuфm дap матндои yмpи бeш аз дазортола доштаи точикй, aмcоли «Тapчyмaи «Тaъpиxи Тaбapй», «Тapчyмaи «Тaфcиpи Тaбapй» ба нaзap мepacaнд.

Бояд таъкид кapд, ки дap "Шоднома"-и Фиpдaвcй ташаккули чунин фeълдо аз тapики ба вожадои мустакилмаъно замима гapдидaни фeъли гupuфmaн бacо фapовон дyчоp мeоянд.

Пaйдоcт, ки дap гуиши шимолй чунин тapзи иcтифодaи фeълдои тapкибии фeълй вycъaти тамом доpaд: Да, канй дадани кapмон-a бeиво калоша^» кушодан гиpид [1, c. 67].

Сайидои Hacaфй дap чapaëни бaëни aндeшa дap paдифи дигap aноcиpи лугавй чанд ибоpaи фeълии pexтaepо мaвpиди иcтифодa кapоp додaacт, ки ондо имpyз ба дaйcи yнcypдои фаъоли гуиши шимолй пойдоp мондаанд. Якe аз чунин ифодадо 6уи чuзepo шунидйн acт, ки дap байти зepин омaдaacт:

Зи 6уи гул шyнuдaм mo щдиси бeвaфoupo,

Чу muфдu гyнчa nem ae мapг дйр фикри кaфaн paфmaм [с. 342].

Тав^е ки аз байт ба мушодида мepacaд, як вижагии aшъоpи Сайидо дамин аст, ки шоиp ба воcитaи aшъоpи нобаш маънои кудани cилcилaи кaлимaдоepо эдë мeкyнaд, ки дaзоp тол пeш Фиpдaвcй ондоpо ба чунин маънодои дap дaвpaи дозиpa, ба кaвлe, мaтpyкшyдa мaвpиди иcтифодa кapоp додaacт ва имpyз бapои забони адабии точикй бeгонa acт. Ин чо тандо бо зикpи як дaлeл маддуд xодeм шуд. Мacaлaн, доло точикзабонон фeъли шyнuдaнpю ба маънои истимоъ бо гуш мeдонaнд, вaлe ин калима дap гузашта боз дap ифодаи маънои хдо кapдaн ба воcитaи узви бyëй низ биcëp ба коp мepaфт. Як нaзapи caxxï ба оcоpи Фupдaвсй (наванд acпи у буи аотон шунид...), Сaъдü (буи п^одани гyмкapдaи худ мeшyнaвaм) Миртид Алии ^aмaдoнй (буи лутфаш зи дами pоятy накбо шунаванд) ва дигapон мeтaвонaд ин гyфтaдоpо cобит тозад.

Аз байни шоиpy нaвиcaндaгони дaвpони шypaвй ва пacошypaвй, аз pytf мушодидадои мо, ба ин маъно вожаи мaзкyppо Даким Кapим, Дacaн Иpфон, Лоик Шepaлй, Фapзонa, Бaдмaнëp ба коp бypдaaнд. Лозим ба таъкид аст, ки ин вожа ба маънои хдо кapдaни буй то дол дap гуиши шимолй ба тaвpи фapовон гapдиш доpaд [7, c. 98].

Дигap аз чунин анода^ лугавии aшъоpи Сайидо ибоpaи ном бapoвapдaн acт:

То m6am ном бapoвapдa 6a шupuнсyxaнй,

Тymuëнpo 6a сap aфmoдa гaмu куутнй [с. 513].

А. Дeдxyдо дap ифодаи мафдуми «мaшдyp шудан, тодиби шyдpaт ва овоза шудан, номовap шудан, шyдpaт г^ифта»» ибоpaдои ном oвapдaн ва ном бapoвapдaнpо зи^ нaмyдaacт ва бapои ибоpaи аввал чун шодид аз Анвapй ва бapои ибоpaи дуюм аз Низомй ва Вола байти шодид овapдaacт [Дexx, ч. 13, 19655, 19656].

Ибоpaи фавк имpyз пайваста аз забони мapдyми шимоли Точикистон шунида мeшaвaд.

Ба ин тapик, дap aшъоpи Сайидои Hacaфй ибоpaвy ифодадои pexтae, чун мард медонам

(Тангчашмонро ба неъмат сер кардан мушкил аст, Мард медонам, ки муреро зиёфат мекунад-с. 183), ранг паридан (Дар барам дил метапад, аз чехра рангам мепарад, Булбулу гул хонахез аз сахни богам меравад-с. 279), бу гирифтан (Шухе наёфтам, ки кунам сарф умри хеш, Дар шиша бу гирифт гулобе, ки доштам-с. 330), чои гарми худро сард сохтан (Ч,ои гарми худ насозам сард хар дам чун сипанд, Умрхо месузаму чун шамъ токат мекунам [с. 331], устухон сафед шудан (Устухонам шуд сафеду ашк мерезам ба хок, Донаам чун орд шуд, фикри зироат мекунам-с. 332), хона кардан (Хамчу сурати девор гаштаем хайронат, Як назар намесозй чониби асиронат, Хона карда дар дилхо гунчахои пайконат.. .-с. 535), ба сари касе омадан (Бар сарам меоиву афганда дар хун меравй, Х,амрахи агёр бо рухсори гулгун меравй-с. 604) ва даххои дигар дучор меоянд, ки холо чун унсури фаъоли забон дар забони мардум гардиш доранд.

АДАБИЁТ

1. Абдуллозода Р. Иборахои халкй. -Душанбе: Дониш, 1974. - 204с.

2. Бахор М. Т. Сабкшиносй ё таърихи татаввури насри форсй. Чилдхои 1-2. Техрон, 1337.

3. Бухорой, А. Хидояту-л-мутааллимин фи-т-тиб. Бо эхтимоми Ч,алоли Матинй. Чопи дувум, Машхад, 1371 -

914 с.

4. Гадоев Н. Хусусиятхои лугавию семантикии вохидхои фразеологй дар лахчахои чанубии забони точикй

(минтакаи Кулоб). Душанбе, 2019. - 335 с.

5. Грамматикаи забони адабии хозираи точик. Чилди 1. -Душанбе: дониш, 1985. - 355с.

6. Деххудо А. Лугатнома. Чилдхои 12, 15, 26. -Техрон, 1325 - 1345.

7. Деххудо А. Лугатнома. Чилдхои 4, 5, 13. -Техрон, 1373.

8. Ефимов В. И., Расторгуева В. С., Шарова Е. Н. Персидский, таджикский, дари / Ефимов В. И., Расторгуева

В. С., Шарова Е. Н. // Основы иранского языкознания. Новоиранские языки. -М.: Наука, 1982. -С. 5230.

9. Зумуррадиён Р. Баррасии гуиши Койин. Техрон, 1368 - 209 с.

10. Инчу, X,. Фарханги Чахонгирй. Чилдхои 1-2. Машхад, 1351.

11. Крсимй М. ва дигарон. Фарханги масодири забонхо ва гуишхои эронии Точикистон. Чилдхои 1-2,

Душанбе, 1376 - 317с.

12. Максудов Т. Лексика ва фразеологияи шевахои точикони Исфара / Максудов Т. -Душанбе: Ирфон, 1997. -

159 с.

13. 13. Махмудов М., Чураев F, Бердиев Б. Фарханги гуишхои чанубии забони точикй. Душанбе, 2012. - 946 с.

14. Мирзоев А. Сайидо ва макоми у дар таърихи адабиёти точик. -Сталинобод: Нашрдавточ, 1947 - 230 с.

15. Муин М. Фарханги форсй. Чилдхои 1-4. Техрон, 1375.

16. Насафй, С. Асархои мунтахаб. Мураттиб Ч. Шанбезода. -Душанбе: Ирфон, 1977 - 700 с. Хамаи мисолхо аз

хамин нашр аст.

17. Опыт историко-типологического исследования иранских языков. М., том 1-2, - 1975.

18. Орзу С. А. Чароги хидоят. -Душанбе: Ирфон, 1992. 228с.

19. Расторгуева В. С. Очерки по таджикской диалектологии / Расторгуева В. С. - М.: Изд-во АН СССР,

выпуск. 3, 1956, 191 с. ; выпуск 5, 1963. - 250 с.

20. Расторгуева В. С., Молчанова. Среднеперсидский язык // Основы иранского языкознания. Среднеиранские

языки. -М.: Наука, 1983. - С. 6-146.

21. Ромпурй М. F. Fиёс-ул-лугот. Чилдхои 1-2. Тахияи матн, бо пешгуфтор, мулхакот, тавзехот ва феристи А.

Нуров. - Душанбе: Адиб, 1987 - 1988.

22. Фарханги забони точикй. Чилдхои 1-2. -М.: Советская энсиклопедия, 1969.

23. Фарханги тафсирии забони точикй. Чилди 1. Душанбе, 2008. - 949 с. ; жилди 2. - 944 с.

24. Фозилов М. Фарханги иборахои рехта / Фозилов М. -Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон. Чилди 1,

1963. - 952 с. ; чилди 2, 1964. -802 с.

25. Хонларй П. Н. Таърихи забони форсй. Чилди 3. Техрон, 1336.

26. Хасандуст М. Фарханги решашинохтии забони форсй. Чилдхои 1-4. -Техрон: Нашри осор, 1393.

27. Хасанов А. Унсурхои лугавй ва сарфию нахвии осори садахои X-XIII дар гуиши шимолй (бахши

Фаргонаи гарбй). -Хучанд: Нури маърифат, 2003. - 253 с.

28. Шир Э. Вожахои форсии арабишуда. Тарчумаи доктор Хамиди Табибиён. Техрон, 1389.

СВЯЗЬ ЯЗЫКА ПРОИЗВЕДЕНИЙ ПОЭТА, ВОСХВАЛЯЮЩЕГО РЕМЕСЛО XVII ВЕКА С СОВРЕМЕННЫМИ ТАДЖИКСКИМИ ГОВОРАМИ

В статье подвергнуты анализу пути сохранения лексических единиц в произведениях одного из выдающихся поэтов XVII столетия Миробида Сайидо Насафи.

На основе собранного фактологического материала указанные лексические единицы разделены на три группы: слова, сохранившиеся в южных и северных говорах таджикского языка; слова, сохранившиеся только в южных говорах; слова, сохранившиеся только в северных говорах таджикского языка.

Делается вывод, что часть лексики творчества Сайидо сегодня используется без изменений в форме и семантике. Некоторые лексические единицы подвергались определенной эволюции как в плане формы, так и семантики. Третья группа слов приобрели совершенно новые особенности.

Ключевые слова: история таджикского языка, язык произведений Сайидо Насафи, лексические единицы, говоры таджикского языка, семантика лексических единиц.

CONNECTION OF THE LANGUAGE OF THE POET'S PRODUCTIONS PRAISING THE CRAFTMANSHIP OF THE XVIII-TH CENTURY WITH CONTEMPORARY TAJIK

VERNACULARS

The article dwells on the analysis of the ways of preservation of lexical units in the literary productions by one of the outstanding poets of the XVII-th century Mirobid Sayido Nasafi. Proceeding from the connected factological material, the author of the article divides the indicated lexical units into three groups: words preserved in southern and northern vernaculars of the Tajik language; words remained only in southern vernaculars; words remained only in northern vernaculars. He comes to the conclusion that a part of the vocabulary making up Sayido's creation is used today without changes in form and semantics. Some lexical units were subjected to a certain evolution, both in the plane of form and semantics. The third group of words acquired quite new peculiarities.

Keywords: the history of Tajik nation, the language of the productions by Sayido Nasafi, lexical units, Tajik language vernaculars, semantics of lexical units.

Сведения об авторе:

Хасанзода Абдужамол Ашраф - доктор филологических наук, профессор, заведующий кафедрой таджикского языка ГОУ Худжандского государственного университета им. акад. Б. Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

About the autor:

Hasanzoda Abdujamol Ashraf, Dr. of Philology, Professor, chief of the department of the Tajik Language under the SEI "Khujand State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E-mail: abdujamol58@mail. ru

НЕОЛОГИЗМЫ И ИХ ИНТРАЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ

Шокиров Т. С.

Таджикский государственный университет права, бизнеса и политики

Лексический состав любого языка состоит из активных и пассивных слов, в числе которых необходимо включить неологизмов и архаизмов. Неологизмы как один из источников обогащения языка способствуют его развитию. Таджикские неологизмы имеют интралингвистические и экстралингвистические особенности, которые благодействуют внутренним законам развития языка, т. е. законам, отражающие процессу эволюции языка как общественного явления и системы, элементы которой связаны между собой внутренними взаимоотношениями. По мнению профессора В. А. Звегинцева, данное понятие часто употребляется в филологической литературе, однако не имеет конкретного определения из-за отсутствия в чёткой классификации категорий «развитие» и «изменение».

Термин «развитие» применяется неординарно: он описывает либо смену состояния языковой единицы (например, развитие суффикса отдельной лексической единицы или появление нового ЛСВ в семантике слова), либо процесс адаптации языка к переменам в общественной жизни и связанным с ними новым потребностям общения [3, с. 168].

Есперсен О. утверждал, что «существуют универсальные законы мышления, которые отражаются в законах языковых изменений», поэтому ряд внутренних законов развития являются универсальными для всех языков: унификация однозначных форм, исключение лексической и грамматической омонимии, избегание избыточности средств выражения и др. [11, с. 128]. Эти тенденции реализуются благодаря лингвистической системности и взаимодействия их элементов.

Обычно универсальными факторами развития языка считают диалектические по своей природе и определяющие его эволюцию: кинематическая и статическая, термины которые заимствованные из физики. Первая тенденция является стимулом к языковым

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.