Научная статья на тему 'ТЕРМИНЫ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "БЫТОВЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ" В ВАХХАНСКОМ ТАДЖИКСКОМ ДИАЛЕКТЕ'

ТЕРМИНЫ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "БЫТОВЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ" В ВАХХАНСКОМ ТАДЖИКСКОМ ДИАЛЕКТЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
147
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБЩЕТАДЖИКСКИЕ СЛОВА / ЛЕКСИЧЕСКИЕ ДИАЛЕКТИЗМЫ / ЗАИМСТВОВАННЫЕ СЛОВА / ПАМИРСКИЕ ЯЗЫКИ / ТАДЖИКСКИЕ ГОВОРЫ ВАХАНА / СРАВНЕНИЕ ЛЕКСЕМ С ДРЕВНИМИ ЭЛЕМЕНТАМИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Муминова Сафарбегим Бахриевна

Объектом рассмотрения данной статьи является лексико-семантические особенности слов к термином, выражающие названия предметов быта. Данные слово подразделены на следущие группы: 1. Общетаджикские слова, которые употребляются как в таджиском говоре Вахана, так и в других диалектах таджикского языка в единой или частично изменной форме. Лексические диалектизмы, или диалектные слова, в качестве вариантов которых в литературном языке употребляются каких синонимичные формы. 3. Слова, которые заимствованые в речи таджикскоязычного населения Вахана из ваханского языка. 4. Заимственные слова, употребляемые в таджикском диалекты Вахана для выражения названий предметов быта, в в том числе: а) русские слова б) тюрксго-монгольские слова в) арабские заимсвованные слова Как показывает анализ ваханского диалекта заимствованный в таджикском говоре Вахана, их происхождение тесным образом связано с многовековой историей совместного проживания в регионе.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TERMS DENOTING ‘HOUSEHOLD TOOLS’ IN VAKHAN TAJIK DIALECTS

The article provides information about the lexical and semantic features of words and terms that denote the name of ‘household tools.’ Words in this area include the following:1. The most common Tajik terms, which are used in both the Vakhan and other southern dialects, in its either partially or fully changed form.2. Dialectical vocabularies or idiomatic words that have other antonyms in the literary language.3. Words that have been translated into the spoken language of the Vakhan Tajiks from Vakhan language. 4. Loanwords that are adopted in Vakhan Tajik dialects to describe the name of household tools, such as: a. Russian words b. Turkish-Mongolian words c. Arabic wordsThis study of Vakhan Tajik dialect revealed that the existence of loanwords is the result of long cohabitation of these people in the region and the historic influence of languages.

Текст научной работы на тему «ТЕРМИНЫ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "БЫТОВЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ" В ВАХХАНСКОМ ТАДЖИКСКОМ ДИАЛЕКТЕ»

Эти термины: пуля (тир), копье (найза), цель (пайкон), кортик (ханцар), молот (гурз), сеть (каманд), меч (шамшер).

Автор тщательно иследует историю стоновленияразвития данных терминов и их использование в классической прозе поэтов и писателей таких как Асадии Туси, Абулкосим Фирдоуси, Хасан Амид и другие.

Ключивые слова: пуля (тир), кольё (найза), цель (пайкон), кортик (ханцар), молот (гурз), сеть (каманд), меч (шамшер).

USING OF SPORT TERMINOLOGY IN TAJIK LITERATURE OF CLASSICAL CREATION AND THEIR RELATIONSHIP WITH THE MILLITARY TERMINOLOGIY

In this article says about the wrestling terminology from its history and development in to Tajik language The aufhot write with his fact that this word in any time such as sport terminologiy means as: «kriti» «Kosti» andgyshti. The exporler on basis of Tajik and Persian literature? They also use vocabulary and dictionaries to the readers

Keywords: wtersfling (кости), кушти, гушти, гуштин Referee (довар) sambo (самбо), Judo (цудо), Creco-RomanЮнону Рими, Mat- (мат), Win (галаба) Жю^^^л^), etc.

Сведения об авторе:

Шафоатов Азал Нусратович - кандидат филологических наук, доцент кафедры языков Институт физической культуры Таджикистана имени С. Рахимова, Тел: (+992) 985074419

About the autor:

Shafoatov Azal Nusratovich - Candidate of Philological Sciences, Associate Professor of the Department of Languages Institute of physical training of Tajikistan named after S. Rakhimov Phone: (+992) 985074419

НОМИ АСБОБХРИ РУЗГОР ДАР ЛА^АИ ТО^ИКОНИ ВАХОН

Муминова С.Б.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тахлили лингвистии номи асбобхои рузгор, аз чумла хусусияти семантики ва калимасозии вожахои ин гурухи тематикии лексикаи лахчахои точикй дар тадкикоти олимони шевашинос Максудов Т., Неменова Р.Л., Чураев F., Исмоилов Ш., Кабиров М., Осимова Б., Замонов З., Гадоев Н., Сангинова Р., Абдуллоева Г. вобаста ба махсусиятхои манотики гуногуни интишори шеваю лахчахои точикй сурат гирифтааст. Вале ин маънои пурра омухта шудани масъалаи мазкурро надорад, зеро гуногунию рангорангии таркиби лутавии лахчахои точикй ва ба хусусияти хос сохиб будани онхо моро водор месозад, ки лексикаи хар як гуйишро пурра баррасй намуда, умумият ва тафовутхои лутавию семантикии диалектизмхои лексикиро дар лахчахои хамгурух аз чихати илмй асоснок намоем. Р.Л.Неменова ва F.Чураев менависанд, ки «Номхои асбобхои рузгор хам мувофики зарурат ва хам ахамияти дар хочагии инсон доштаи предметхо ба гуруххои зиёд чудо мешаванд [6, с.121]. Номбурдагон лексикаи ин сохаро ба хафт гурух чудо кардаанд [6, с.121-131].

Дар ин макола мо маводи андухтаро вобаста ба маъно, вазифа ва зарураташон дар рузгор ба тарики зерин гурухбандй мекунем:

1. Номи асбобу анчоми рузгор, ки барои кашондан ва нигох доштани хама гуна махсулоти моеъ ба кор мераванд: лут (зарфи гилин барои обкашонй), чалак (сатил), бак (зарфи металй барои гирифтани об, равтан ва дигар анвои махсулоти моеъ), мисдег (зарфи обкашонй), дымканд//дамкан (кумтон,офтоба барои дасту руйшуйй ва тахорат), флагУ/филак ((фляг), хум (зарфи калони сафолй барои гирифтани об, шароб, равтан ва шир), куза (зарфи сафолин), пьжин (кузачаи кадима).

2. Номи зарфхо ва воситахои чойчушонй ва обу чойнушй: чойчуш (зарфи филизй барои чушонидани об; муродифи карабойй); крушка (зарфи обнушй), обгора//обхьра//обхыра (кружка), чом (зарфи обу шарбатнушй); чагдар (зарфи обнушй), чайнак (чойник), гелос (стакан) ва т.

3. Номи воситахои таомпазй ва хурокхурй: дег (зарфи чуянй барои пухтани таом), кавлез (асбоби хурокбардорй), чумча//чымча (кошук), шохин (шохача барои истеъмоли таому хуриш, вилка), лангари (табаки чубин), дугобй//дуго^й (косаи калон), ка^ча//кафча (кошукхои алюминй ва чубй), афчун, чанголык (шохин, вилка), чашка (косаю табакаи филизй барои таомхурй), лали (табаки тагпахни калон, поднос, табаки филизии ошкашй); белча (кафгири махсуси ошкашй), чини (косаи аз фарфор сохташуда), чангак (оташкоб), душох (оташкове, ки душоха аст ва барои пеш кардани хезум ба дегдон хизмат мекунад), дьгдон (дегдон); дигдонрубьк (чоруби дегдонрубй), нахчагир//лахчагир (оташгирак), гьдора//гыдора (косаи калон), даштак (косаи калони ошхурй), тарелка (лаълича), симьк (сими аловковй), печка (воситаи гармидихй ва пухтани таом) ва т.

4. Номи воситадои коркарди галла, хамир ва зарфдои гандум ва ордгирй: хымбык (зарфи бочкамонанд барои нигод доштани гандум), нова, карсон (зарфи хамиршурй), Towa 1) (зарфи филизии нонпазй); 2) зарфи таомпазй, сковорода), мътъки (санги суфтаи лунда, ки бо он гандумро мухашшар мекунанд, кайроксанг), чомчук (чубдастае, ки бо он хушадои нокуфтаи гандумро мекубанд), ошбър (корди калони угробурй), чапарак//чапарок (зарфи мудаввари падн барои нонгирй, ки онро аз камиш ва химча мебофанд), занбар (воситае, ки дар болои он нон рост мекунанд), сабад (барои нонгирй), бълавдон (архаизм: сабади нонгирй), нонбандык (рафида), парчук (мухпар), галбел (галбер): гылбОли фърохбез (галбери калончашм), гылболи тангбез (галбери сурохидояш хурд), къфис//кафиз (зарфи ордгирй), чошдон (зарфи нонгирй), парвеза (элаки ордбезй), новык//новтърош (асбобе, ки бо он хамирдои хушкшудаи карсонро тоза мекунанд), мысдиг (зарфи ордгирй), пор (архаизм: асбоб барои чен кардани гандум), аздыл (муродифи навтърош) ва г.

5. Номи зарфдо ва воситадое, ки барои нигод доштан ва коркарди ширу чургот истифода мешаванд: чахс (ширполо), каструл (кастрол, зарфи филизии сирдор ва бесир барои нигод доштани ширу чургот), чахдег (зарфе, ки дар он аз чургот равган ва дуг кашида мешавад), чахчу (воситае, ки тавассути даракати он равган аз чургот чудо карда мешавад), хымбык (зарфи дугкашй) ва г.

6. Номи зарфдои марбут ба шустушуи дасту руй ва либос: таз, лаган (тагораи калони либосшуй). Истилоди лаган дар ладчадои Кулоб ба маънои «табакаи ошкашй» ба кор бурда мешавад; члапчи (дастшуяк), дамкан//дымканд (дастшуяк, дастовгирак), халабй//алабй (тос, лаганд, тагорча).

7. Номи воситадои коркарди замин: кетман (каланд), бел (маъмул); илгорбанд//йелгарбанд (югбанди чуфти барзагов), йургорчуб (югчуби чуфти барзагов), юру сипор (воситадои шудгоркунй), фърйуг (йугчуб), чок (асбоби филизии дусараи нугтез, ки дастаи чубин дошта, бо он заминро мекананд, муродифи метин), фай//фи (бели чубин, ки барои тоза кардани барф, огил ва бод додани галла истифода мешавад), лом (асбоби филизии нугтези заминканй) ва доказо.

8. Номи асбобу анчомдои гуногуни рузгор; шатапойа (тобут), шатак//шътак (занбаре, ки аз шохи дарахт сохта шуда, дар он асосан майитро мегузоранд), таканък (милтики милааш хурд), сулон//сълимпойа, шоту//шотун (зинапоя), сехък (чангаки чуроббофй), теша, тawaр (табар), болИка (болга).

9. Номи асбобдое, ки барои гирифтани дар гуна бор таъйин шудаанд: коп, бучи (чувол, халта), канал (канор, чуволи калон), линга (халтаи орду гандумгирй), шанпан (халтаи калон, ки онро барои кашондани алаф истифода мебаранд).

Тадлили лексикаи ифодагари номи асбобдои рузгор мебояд вобаста ба дарачаи истеъмол ва мансубияти забонии худи калимаву истилодоти марбута сурат гирад. Бинобар он, ондоро аз руйи макомашон дар нутки адолии точикони Ямг, Нижгар, Чисток, Удит, ки дар дамсоягй бо мардуми забонашон мансуб ба забондои помирй ва хусусан забони вахонй, ба сар мебаранд, дида мебароем:

1. Калимадои умумиточикй, ки дам дар ладчаи точикони Вахон ва дам дар дигар ладчадои чанубй айнан ё кисман дар шакли тагйирёфта истеъмол меёбанд: чойник (зарфи чойнушй), чойчуш (зарфи филизии чойчушонй), чини (дама гуна зарфдои чинй), чалак (дар ладчаи точикони Вахон ба маънои «сатил» роич мебошад). Ин маънй дар «Фарданги забони точикй» низ кайд ёфгаасг. [11, с.525] ; сабад (аз химча ва навдадои дарахт мебофанд ва барои чо додани мева, сабзавот, модй ва г. ба кор мебаранд) [11, с.162]. Дар ладчаи мавриди назар шакли тагпадни сабад, ки барои нонгирй таъйин шудааст, фадмида мешавад; дос (асбоби галла ва ё алафдаравй); тawaр, теша (асбобдои коркарди чуб); бел, каланд (олоти оданини дамтези дастадор барои кандани замин ва анчом додани кордои дигари дедконй [11, с.579] ; сипор//испор (асбоби шудгоркунй) [6, с.244]; дег, м^кдег (деги мисй); куза (зарфи сафолини дастадори майдатар аз хум [6, с.580] ; хум (кузаи калони гилй (сафолй) барои нигод доштани об, шароб ва дигар чиздои моеъ [6, с.503]; кawле^ дар «Фарданги забони точикй дар шакли «кафча-ба маънои чумчаи калон; кафлез» шард ёфтааст [10, с.545]. Точикони Вахон кафлесро дар шакли кawчa (кафча) ба маънои «кошуки чубин» ва «кошуки алюминй^» истеъмол менамоянд; кафгир (асбобе, ки бо он кафки хурокро мегиранд ва хурокдои гайриобакиро мекашанд [10, с.544].

Муаллифи «Еиёс-ул-лугот» дар шарди вожаи чувол чунин овардааст: ^«чуволик-муарраби чувол, ки ба маънии чувол аст» [1, с.с.251] ; ё ин ки: «чувол-ба маънии чувол; ва чувол муарраби чувол аст [2, с.с.200] ; коп (халтаи калон, чувол), душох (чуби дарози душоха, ки барои дезумро ба дегдон пеш кардан хизмат мекунад), тoбa//тowa- дар «Фарданги забони точикй (1969) зарфи падни филизи барои бирён кардани гушт, модй ва г. маънй шудааст (с.369). Дар робита ба муносибати ин вожа бо унсурдои лугавии гуйишдои шимолй проффессор А.Хасанов кайд мекунад, ки «тоба-дар забони порсии миёна ба гунаи тайад (тоба, сковорода) мустаъмал буда, аз чумлаи унсурдои кадимаи диндуаврупоист. Дар забони санскрит ба гунаи tapati, tapyati; авестой: tapayeiti- «гарм мекунад^» дучор гардида, ба калимаи русии «топить^» бунёди ягона дорад» [12, с.144]; лаъли- I. зарфи падни лабдори филизй барои овардани зарфдо ё гузоштани мевадои хушк ва канду курс дар руйи дастархон ва ё барои бурдани хурокидо ба чойе [1, .с.718], яъне дар ин гуна долатдо ин вожа бо калимаи «паднос»-и

pycï мypoдиф мeгapдaд. Xaмчyнин тaбaкхoи тaгпaхни мeтaллии кaдoнхaчм дap лaхчaи мaзкyp 6o yнвoни «лaълй» шинoxгa мeшaвaнд.

2. Диaлeктизм:oи лугввй ë вoжaхoи лaхчaвиe, ки peшaи oнхo ,nap зaбoни aдaбй мypoдифи дигap дopaд. Вoжaхoи ин гу^у: дap poбигa бa :удуди интишop бa ду бaxш чyдo мeшaвaнд:

а) Кaдимaхoe, ки шaкл вa мaънoи oнхo aйнaн вa ë 6o arn^e гaFЙиpoг дap лaхчaхoи дигapи ^a^^ñ ë чaнyби шapкй вoмexypaнд: Fbgpa//fygopa (кyзaи нaчaндoн кaлoнe, ки as гил coxгa мeшaвaд).

А.З.Рoзeнфeдд onpo дap лaхчaи Дapвoз дap нaмyди «T^opa» бa xaмин мaънo бa кaйд гиpифгaacт [9,

c.85], вaлe дap нутки точишни Вaxoн (Ямг, НиЖгap, Чилгок) ин кaдимa бa мaънoи «кocaи кaдoн» mpéaOT мeшaвaд1 кaшкyл -acлaн вoжaи apxaиcтй aCT; кaдy ë кocaи бa шaкли киштй coxтaшyдa, ки кaлaндapoн бap пaxдyи xyд мeбacтaнд вa чиз^и дap гaдoй гиpифгaaшoнpo бa вaй мeaндoxтaнд [4, c.124]. Дap ФЗТ (1,1969) кaдимaи мaзкyp чунин мaънидoд шyдaacг: «Кocaи зaвpaкшaкд, ки дapвeшoн бa китф oвexгa ë бa дacт гиpифтa мeгapдaнд: кocaи адген [10, c.547]; дом^Щ (дap гуйиш^и кapoтггинй вa вaxиëй-кapoгeгинй ин кaлимa бa гyнaи дaмкaл бa мaънoи «^жики филизии чoйчyшoнй» мycтaъмaд aCT [3, c.96]. Дap лaхчaи точи^ни Вaxoн дap шaкли .^м^нд бa мaънoи вocитaи oбчyшoнй бa кaйд гиpифгa шyдaacг. Дap мaвpиди ин вoжa F.Ч,ypaeв чунин нигoштaacт: «кaдимaхoи aдoхидae xacтaнд, ки чи aз чихaти худуди интишop вa чи a8 чихaти ифoдaи мaънй aник; кapдaни oнхo дyшвopихo пeш oвapд. Нaмyнaи oн кaдимaи «дамкaл мeбoшaд, ки дap «^yFara шeвaхoи чaнyбй «мaкeти хapфи «д» гepмини мaзкyp OTaFopa» шapх дoдa шyдaacг (c.31). Аммo дap мaтepиaдхoи идoвaгии мo oн хaмчyн иcми пpeдмeги чoйчyшoн кaйд гapдидaacт [6, c.123]; чoшдoн (зapфи нoнгиpй), дашгак (кocaи кaлoни oшxypй). Ин иcтидoх aз шaкди тaштaк- бa мaънoи «тaшIи xyp» вa «гашт» дap зaбoни ana6ñ -öa мaънoи «тocи кaдoни мжй, лaгaн, тaFopa» [11, c.346] мaъмyл acг вa гoчикoни Вaxoн шaкди xypди oнpo бapoи oшxypй мyнocиö дидaaнд. Чунин нoмгyзopй чoйи гaaччyб m^pan, зepo дap лaхчaхoи вoдии Рaшт вa Кулс>б вoжaи лaгaн бa мaънoи «тaFopa» ra, бaдки мaфхyми waöa^ oшкaшй»-po ифoдa мeкyнaд1 лaнгapй (гaбaки чубин). Ин вoжapo дap лaхчaи гoчикoни Baxo^ Ишкoшим вa Мyнчoн Рoзeнфeльд А.З. бa ce мaънo: 1) гaбaки кaдoн; 2) лaълй ë пoднocи кaдoни чубин; 3) гaбaки чубин бa кaйд гиpифтaacт [8, c.113] . Бoяд зикp тмуд, ки иcтилoхи лaнгapй (бa мaънoи waöa^ ни^ят кaдoн, ки дap тую мapocимхo, инчунин дap мacчидy чoйхoи мyкaддac бa мapдyм пaдaв, шypбo вa aнвoи xypдaнй дихaнд» дap гyйишхoи Бyxopo низ poич бyдaacт [4, c.137]; дутовй (кocaи кaлoн), omбъp (кopди кaдoни oшбypй). Дap лyFaти шeвaхoи зaбoни тoчикй [5, c.c.287] дap шaкди oшпъp// orn^p бa мaънoи «кopди oшбyp»; кopди кaдoни мaxcyc, ки 6o oн yгpo вa тyпa мeбypaнд», ^^op oмaд, нaxчaгиp//лaxчaгиp (oтaшгиpaк).

б) ДИaлeктизмхoe, ки xocи лaхчaи тoчикoни Вaxoн мeбoшaнд: чaxc//чafC-шиpпoлo. Вoжaи мaзкyp aз дoиpaи лaхчaхoи тoчикoни Бaдaxшoн öepy« нaмepaвaд. илFapбaнд//йeлFapбaнд (юFбaнд), ñypropHyw (югчуб), фъpйyF (мypoдифи йypFopчyб, юг); rapHyb: (мyxпap), пepвa (Faдбep кapдaни гaндyм, тoзa кapдaни гaндyм), чaпapoк//чaпapaк (зapфи мyдaввapи пaхн бapoи нoнгиpй, ки oнpo aз кaмиш вa xимчa мeбoфaнд), шътaк//шaтaк (зaнбape, ки aз шoxи дapaxтoн coxтa шуда, дap oн acocaн мaйитpo мeгyзopaнд), шaтaпoйa (дap лaхчaи тoчикoни Вaxoн вa Ишкoшим бa мaънoи «тoбyт» дap гapдиш буд^ вoжaи иштик мypoдифи лaхчaвии oн мeбoшaд). Дap лaхчaхoи дигapи чaнyбй-Вaнч, Дapвoз вa ^apoтeгин бa мaънoи «^am»» [9, c.190]; [3, c.97] бa кop мepaвaд, ки дap чунин хoлaт oн бa вoжaи шoгy//шoгyн низ хaммaънo мeшaвaд; блaвдoн (caбaди нoнгиpй). Иcгeъмoли ин вoжa тopaфт мaхдyд шуда иcтoдaacт. Иcтeъмoли блaвдoн дap нутки aхoлии дeхaи Удит мaънoи «xociprarn мaxcycи op^^ï-po ифoдa мeкyнaд. леш мyoдили иктибocии pycï чoйи o^o ишFOл кapдaacт; TO^a^bin: (paфидa), чaнroлык (шoxичaи тaoмxypй, видкa), oбxopa//oбFopa (Ямг) /^xbpa (Hrnap) /^бxыIpa (Чилгок) //oбxpa (Удит) (кyзaи oôxypï, кpyжкa); чaFдap (зapфи oбнyшй), ашык (cимaк ë acöoöe, ки 6o oн oтaши тaфдoн ë дeгдoнpo мeкoбaнд, мypoдифи дигapи oн дap лaхчa кaлимaи Ma^an: aCT), нaв,гъpoш (acöoöe, ки 6o oн пacмoндaи xaмиpи xyшкшyдapo тозa мeкyнaнд), бeлчa (кaфгиpи oшпaзй), xb^bihe (зapфи бoчкaмoнaнд бapoи ниго: дoштaни гaндyм). Дap шaкди xa>tôa ин вoжa дap лaхчaхoи Рaшт вa Дapвoзy Вaнч [3, c.93]; [9, c.221], дap лaхчaхoи Бyxopo низ дap хaмин нaмyд [4, c.225]; xыIмбyк (зapфи дyFкaшй) вa Faйpa 6a кop мepaвaд.

3. Кaдимaхoи лaхчaвиe, ки 6a нутки точишни Вaxoн aз зaбoни вaxoнй гyзaштaaнд: лут (зapфи гилин, ки o^o 6a capи китф i^oma, a8 чaшмa (чуй, дapë) oö мeбиëpaнд), кaндинa (зapфe, ки o^o a8 capгини гycoлaи нaвзoд мecoзaнд), bahai (кaнop, чyвoли кaдoн), бучй (xama, чyвoл), мътъки (caнги cyфтaи лyндop, ки 6o oн гaндyмpo мyxaшшap мeкyнaнд), пapвeзaк (Faд6ep, Faлбoли гaндyм6eзй), пepвa (Faдбep кapдaни гaндyм), пъжин (xypмaи говчушй; cexък ^arnam чУpoббoфй a8 шaкди «fflxa»»), тaкъпък (милтики мидaш xypд), cyлoн//cлимпoйa (муртдифи шoтy//шoгyн 6a мaънoи «^am»»), фш1//ф)и (бтаи чубин, ки oнpo 6apoи тозa кapдaни бapф, OFид ш бoд дoдaни Faлдa 6a rap мeбapaнд). Мypoдифи oн дap лaхчaхoи чaнyбй истидoхи h^p-ian: мeбoшaд [3, c.209] вa дap лaхчaхoи Бyxopo бoшaд, дap шaкди кyppaк//кypaк (бли чубин) истeъмoл мeëбaд1 xaлaбй//aлaбй (toc, лaгaнчa, тaFopaчa), чoк (aoбoби филизии дycapaи нугтез, ки дaстaи чубин дoштa, 6o oн зaминpo мeкaнaнд). Дap лaхчaхoи чaнyбй 6a чoйи oн иcтилoхи мeгин//мeгинг//мeти//мaйтин [5, c.c.240] мyстaъмaд мeбoшaд. Дap

ладчадои Бухоро намуди метин [4, с.150] ва дар забони адабй дам бо таркиби овозии «мегин-тешаи калони дунулаи сангтарошй, зогнул тавзед ёфтааст [10, с.682]; чомчук (чубдасте, ки бо он хушадои нокуфтаи гандумро мекубанд). Шояд ин истилод аз кисми дуюми ин вожа чук (асоси замони дозираи феъли чукидан) ба маънои «куфтан» ё «кубидан» дар мисоли «мех чукидан» руида бошад; аздыл, новгърош (асбобе, ки бо он хамири хушкшудаи корсонро тоза мекунанд); шанпан (муродифи канал ба маънои «халтаи калон»», ки бо он алаф мекашонанд), касика (муродифи алабии тос, лаганча, ташрача); кафиз (зарфи ордгирй), пор (асбобест, ки бо он дар гузашта гандумро чен мекарданд ва доло хусусияти архаистй пайдо кардааст), пылк (кувалд барои шикастани сангдои калон), час (кастрюл).

Ба ин тарика, аз баррасии калимадои забони вахонй дар нутки точикзабонони Вахон равшан мегардад, ки чунин зудурот дар натичаи дамзистии тулонии мардум дар ин минтака ва таъсири таърихии забондо ба миён омадааст.

4. Калимадои иктибосй, ки барои ифодаи номи асбобдои рузгор дар нутки мардуми точикзабони Вахон дар гардиш мебошанд. Ин кабил вожадоро вобаста ба мансубияти забониашон ба тарики зайл гурудбандй мекунем: а) калимадои русй: бак (зарфи калони филизии обгирй), бушка//бучка//бочка (зарфи калоне, ки барои гирифтани об, моеи сузишворй ва ё галладонагй онро ба кор мебаранд), флаг//филак//фляг (зарфи алюминй, ки барои гирифтани об, равган ва дигар маводи моеъ истифода мешавад), газ (лагани калон, тагораи калони либосшуйй), касгурул//касгрул (зарфи металлй барои нигод доштани мадсулоти озука). Ин калима дар ладча хусусияти калимасозй пайдо карда, бо калимадои точикй дар колаби ибора мафдуми нав касб кардааст: касгрули мукобадор (каструли сирдор), касгрули бемукоба (каструли бесир), чашка (косаю табакдои металлй), крушка (зарфи обу чойнушй), черпак (кафлеси дозиразамони металлй барои кашидани таоми моеъ), печка (воситаи гармидидй; таомпазй дар фасли зимистон; лом -асбоби рости металлии нугтез барои сурох кардани замини сахт ё сангин.

Бояд зикр намуд, ки баробари пешрафти илму техника бисёр номдои кадима вазифаи таърихии худро ба анчом расонида, майдонро барои вожадои навъи ванна, пылесос, микровалновка, духовка, термекс ва амсоли ондо холй кардаанд. Ачиб он аст, ки дар дамсоягии мардуми Афганистан зиста, точикони Вахону Ишкошим асолати забону нутки худро нигод доштаанд. Таъсири гуйишдои Афгонистонро, ки дар гузашта нуфузи забони англисй дар ин минтака пурзур буд, тандо дар мисоли истеъмол ёфтани вожаи гелос ба маънои «стакан»» мушодида мекунему бас.

б) Калимадои туркй-мугулй: чымча (аз шакли «чумча», ки ба маънои «кошук» «кафгири кучак» [1, с.с.263] ва кошук//кошык (чумча ва ин лафзи туркист) [2, с. 124]; члапчи (дар ладчаи мазкур маънои «дастшуяк»-ро ифода менамояд), ки ин маънй дар «Еиёс -ул-лугот» чунин шард ёфтааст: «таште, ки дар он даст шуянд: ва ин туркист; мардум аз новокифй онро чаламчи гуянд ва баъзе чалапчй навиштаанд» [1, с.с.262] ; кегман-муродифи «каландр» ва г.

Кайд кардан чоиз аст, ки вазни киёсии вожагони туркй дар нутки точикони Вахон чандон назаррас нест.

в) Калимадои иктибосии арабй низ дар мудити ладчаи мавриди назар нуфузи зиёд надоранд: расан (таноб, аргамчин; ресмоне, ки бо он чизеро банданд) [11, с.123].

Аз микдори маводи баррасигардида маълум мешавад, ки нуфузи вожадои иктибосй дар ташаккули таркиби лугавии ладчаи точикони Вахон чандон намоён нест. Аммо раванди дифзи номдои классикй дар ин гуйиш дида мешавад: чом (зарфи об, шарбату шаробнушй), белча (кафгири калони ошпазию ошкашй), кафча, ка^ча ба маънои «кошук» ё «чумча», ки дар ду дам баромади туркй доранд ва дар заминаи шабодати кошук бо кафи даст ба вучуд омада, барои ифодаи тасгир ба он пасванди -ча дамрод карда шудааст.

АДАБИЁТ

1. Еиёс-ул-лугот. Иборат аз се чилд.Ч,илци 1. Алиф-шин.-Душанбе:Адиб, 1987. - 480 с.

2. Еиёс-ул-лугот. Иборат аз се чиллЧилди 2. Сод-йо.-ДушанбеАдиб, 1988. - 416 с.

3. Исмоилов Ш. Лексикаи ладчаи водии Рашт.-Душанбе, 2018, - 335 с.

4. Махмудов М., Бердиев Б. Лугати мухтасари ладчадои Бухоро.-ДушанбеДониш, 1989. - 280 с.

5. Мадмудов М., Чураев F. Лугати шевадои забони точикй. Чилди 1.-Душанбе:Дониш, 1997. - 289 с.

6. Неменова Р.Л., F^^rn® F. Шеваи чанубии забони точикй. Чилди 1 .-ДушанбеДониш, 1980. - 330 с.

7. Обидов У. Ладчаи дарии Афгонистон.-Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1993. - 192 с.

8. Розенфельд А.З. Бадахшанские говоры таджикского языка.-Ленинград, 1971. - 192 с.

9. Розенфельд А.З. Таджикско-русский диалектный словарь (Юго-Восточный Таджикистан).-Ленинград, 1982. - 240 с.

10. Фарданги забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 1. (А-Н).-М.: Советская энциклопедия, 1969. - 950 с.

11. Фарданги забони точикй. Иборат аз ду чилд, чилди 2. (О-Я).-М.: Советская энциклопедия, 1969. - 951 с.

12. Х^санов АА. Унсурдои лугавй ва сарфию надвии осори сададои Х-ХШ дар гуйишдои шимолй. (бахши Фаргонаи гарбй).-Хучанд: Нури маърифат, 2003. - 253 с.

|| 13. Чураев F. Забони ман-чахониман.-Душанбе, 2016. - 160 с.

ТЕРМИНЫ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "БЫТОВЫЕ ИНСТРУМЕНТЫ" В ВАХХАНСКОМ ТАДЖИКСКОМ ДИАЛЕКТЕ

Объектом рассмотрения данной статьи является лексико-семантические особенности слов к термином, выражающие названия предметов быта. Данные слово подразделены на следущие группы:

1. Общетаджикские слова, которые употребляются как в таджиском говоре Вахана, так и в других диалектах таджикского языка в единой или частично изменной форме.

Лексические диалектизмы, или диалектные слова, в качестве вариантов которых в литературном языке употребляются каких синонимичные формы

3. Слова, которые заимствованые в речи таджикскоязычного населения Вахана из ваханского языка.

4. Заимственные слова, употребляемые в таджикском диалекты Вахана для выражения названий предметов быта, в в том числе:

а) русские слова

б) тюрксго-монгольские слова

в) арабские заимсвованные слова

Как показывает анализ ваханского диалекта заимствованный в таджикском говоре Вахана, их происхождение тесным образом связано с многовековой историей совместного проживания в регионе.

Ключевые слова: общетаджикские слова, лексические диалектизмы, заимствованные слова, памирские языки, таджикские говоры Вахана, сравнение лексем с древними элементами.

TERMS DENOTING 'HOUSEHOLD TOOLS' IN VAKHAN TAJIK DIALECTS

The article provides information about the lexical and semantic features of words and terms that denote the name of 'household tools.' Words in this area include the following:

1. The most common Tajik terms, which are used in both the Vakhan and other southern dialects, in its either partially orfully changedform.

2. Dialectical vocabularies or idiomatic words that have other antonyms in the literary language.

3. Words that have been translated into the spoken language of the Vakhan Tajiks from Vakhan language.

4. Loanwords that are adopted in Vakhan Tajik dialects to describe the name ofhousehold tools, such as:

a. Russian words

b. Turkish-Mongolian words

c. Arabic words

This study of Vakhan Tajik dialect revealed that the existence of loanwords is the result of long cohabitation of these people in the region and the historic influence of languages.

Keywords: common words of lexical dialects (idiomatic words), loanwords, Pamir languages. Vakhan Tajik dialect, comparing words with old elements, etc.

Сведения об авторе:

Муминова Сафарбегим Бахриевна - Старший преподаватель кафедры теории и практика

языкознания Таджиксиий государственный педагогический университета именни С.Айни.

Тел: (+992) 938220238E - mail: safarmuminova@ gmail.com

About the autor:

Muminova Safarbegim Bakhrievna - Senior Lecturer of Theory and Practice of Linguistic

Department Tajik Pedagogical University named after S.Ayni Phone number: (+992) 93 8220238;

E-mail: safarmuminova@gmail.com

ХУСУСИЯТ^ОИ КАЛИМАСОЗИИ ПАСВАНДИ«-ИСТОН» ДАР ОСОРИ УСТОД ЛОЩ ШЕРАЛИ

НематоваД.А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Баррасии масоили забоншиносии осори адибон яке аз масъалахои мухимми илмй ба шумор меравад. Махсусан, адибоне, ки осори онхо саршор аз калимаю ибора ва таркибхои ноби забониеанд, ки бо забонзад шуданашон метавонанд, таркиби лутавии забонамонро такмил диханд. Яке аз хамин гуна адибони сохибзавк устод Лоик Шералй аст, ки дар осораш на танхо накши забони классикй, балки накши забони зиндаи точикй ва мухити имрузаю тараккиёти замонии забонро фаро мегирад ва дар холатхое хам аз он пеш меравад. Ин аст, ки тахкики забони осори устоди зиндаёд мубрам арзёбй мешавад. Масъалахои матрахнашудаи забоншиносии осори устод Л. Шералй зиёданд, аммо ин чо мо кушиш менамоем, ки перомуни корбурди пасванди -истон ва накши он дар калимасозй

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.