Научная статья на тему 'СЛОВА И ТЕРМИНЫ, КОТОРЫЕ СВЯЗАННЫ С ПОСТРОЕНИЕМ ДОМ, ДВОР И ХОЗЯЙСТВО'

СЛОВА И ТЕРМИНЫ, КОТОРЫЕ СВЯЗАННЫ С ПОСТРОЕНИЕМ ДОМ, ДВОР И ХОЗЯЙСТВО Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
64
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖИЛЬЁ / ЛЕКСИКА / ОТРАСЛЬ / ПАМИРСКИЕ ЯЗЫКИ / ПОМЕЩЕНИЕ / РОШОРВСКИЙ ЯЗЫК / ШУГНАНСКО-РУШАНСКАЯ ЯЗЫКОВАЯ ГРУППА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ошурмахмади Саркори

Статья посвящена лексики рошорвского языка, которые связанны с постройкой жилого помещения и его интерьера, также в статье дана семантическая историко-этимологическая классификация данной отраслевой лексики одного из памирских языков. В связи с развитием общества дизайн жилищьа памирских домов меняется и причиной является то, что некоторые слова и термины, которые имеют разные понятия в сфере строительства, теряют свой вид. Автор постарался собрать все слова и лексику строительства, внешность и внутренность памирских домов, которые имеют своё объяснение и подвергнуть это всё анализу. Автор в статье отмечает те слова и термины, которые используются в живом языке народа. Таким образом, обнаруживаются некоторые слова и термины, которые потеряли свою позицию в рошорвском языке. В некоторых местах автор постарался сравнить рошорвский язык с рушанским и шугнанским языками, а затем перевести на таджикский литературный язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORDS AND TERMS THAT ARE REIATED TO HOUS CONSTUKTION, YARD AND HOUSEHOLD

The article discusses the lexis of roshorv language which is related to residential house construction and its interior and also the article includes semantic historical ethimologiсal field vocabularies of one of the pamirian languages. In connection with development of a society the design Pamir houses changes and the reason is that some words and terms which have different concepts of constructional sphere, lost their meaning. The author has tried to collect all words and lexicon of constructions, the interior and exterior of pamiri houses which have their explanation and must be to analyse. The author in article marks those words and terms which are used in people living language. Thus, some words and terms which have lost the position in roshorv language are found out. In some places the author has tried to compare roshorv language with rushan and shugnan languages, and then to translate on the Tadjik literary language.

Текст научной работы на тему «СЛОВА И ТЕРМИНЫ, КОТОРЫЕ СВЯЗАННЫ С ПОСТРОЕНИЕМ ДОМ, ДВОР И ХОЗЯЙСТВО»

The theoretical part of the article represents brief information on the correspondence and non-equivalence of compound words, and in the practical part it is analyzed by using examples and linguistic facts. In addition, the article deals with the ways of translating compound attributive constructions of the English language.

Thus, the article provides a brief overview of the correspondence of compound lexical units of the languages being compared and the ways of their translation. This article also points to the connection of compound lexical units andphraseological units with the national colouring of the compared languages.

Keywords: correspondence, non-equivalence, compound lexical units, translation, structure, semantics, English language, Tajik language.

Сведения об авторе:

Сафарзода Рухангези Акбар - докторант (PhD) кафедры сопоставительного языкознания и теории перевода Таджикского государственного института языков имени С. Улугзода. Адрес: Республика Таджикистан, 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6. E-mail: ruhangezakbar@mail. ru

About the author:

Safarzoda Rukhangezi Akbar - PhD student in the Department of Comparative Linguistics and Translation Theory, Tajik State Institute of Languages named after S. Ulughzoda. Address: 17/6, st. Muhammadiev, Dushanbe, 734019, Republic of Tajikistan. E-mail: ruhangezakbar@mail.ru

КАЛИМА ВА ИСТИЛОХДОЕ, КИ БА СОХТМОНИ ХОНА, ХДВЛИ ВА ХОЧДГИ ВОБАСТААНД

Ошурмах;мади С.

Донишгоуи давлатии тиббии Хатлон

Лексикаи ба хавлй ва хочагй алокаманд хам аз чихати таркиб ва хам аз чихати мазмун гуногунанд. Сабаби он ба равандхоии этникй ва ба сохти мураккаби хочагй марбут аст. Мафхуми хавлй ва хочагй хеле фарох буда, чандин кабатхои дигарро дар бар мегирад. Х,авлй дар забони рошорвй «dargo» ва хочагй «buna» мебошад. Бояд кайд кард, ки мисли дигар навъхои лексикаи забони рошорвй вожахои ба сохаи мазкур алокаманд хам такрибан омухта нашудаанд. Дар лексикаи шеваи лахчаи чанубй вобаста ба лексикаи хочагй ва хавлй дар китоби калонхачми «Таджики Каратегина и Дарваза» дар кисмати «Жилище» [3, с.19] оварда шудааст, ки асосан ба манзилгох (хона) вобастаанд. Аммо мафхуми хочагй «buna» вохидхои лугавии гайри хонаро хам дар бар гирифта метавонад. Вожаи «buna» то хол дар забони рошорвй мавриди истифода карор дорад, вале муродифи он калимаи «xojagi» низ серистеъмол аст. Масалан: Tar Rosorv qarrb dusad buna zindagi kinan. (Дар дехаи Рошорв кариб дусад хочагй зиндагй мекунанд). Дар забони точикй ё худ дар лахчахои чанубй калимаи «buna» дар шакли «бъна» ва «бана» [6, с.55] омадааст, ки маънои хочагй, хонавода ё оиларо дорост. Мусаллам аст, ки дар хочагии инсон манзилгох - хона кисмати мухимеро ташкил медихад. Вожахову истилоххои мавчуда далели он мебошанд, ки дар Бартанги боло навъхои гуногуни хона вучуд доранд. Дар баъзе чойхо аз чумла дар Шугнон вожаи «ujra» истифода мешавад, ки маънои хонаро ифода карда наметавонад. Ин хоначаи алохидаест, ки нисбатан майдатар мебошад ва одатан барои зимистонгузаронй ё хурокхурй истифода бурда мешавад. Дар забони рошорвй вожаи мазкур он кадар маъмул нест. Нисбати мехмонхона дар забони рошорвй калимаи <^шхош»-ро истифода мебаранд. Аммо калимаи руганхонаро на ба шакли точикй, балки «rnxanjud» меноманд. Яъне «cud» маънои хонаро ифода карда, дар пайвастагй бо «rnxan» калимаи мураккаб сохтааст ва харфи «ч» ба харфи «ч» табдил ёфтааст. Анборхона ба шакли русии «склад» ё «исклад» истифода бурда мешавад. Х,езумхона дар забони рошорвй «zuz5on» талаффуз карда мешавад.

Таснифоти дигари калима ва истилоххои вобаста ба «cud» (хона) аз кисматхои таркибии хонахо сар мезананд. Чунон ки маълум аст, хонахо аз руйи талаботи инсон истикомативу гайриистикоматй мешавад. Хонахои истикоматй аз руйи сохт, таркиб ва кисмхои дохилй аз хонахои гайриистикоматй нисбатан мураккабтаранд. Барои хамин фаровонию гуногунии истилоххои сохаи мазкурро махз дар заминаи хонахои истикоматй маънидод бояд кард. Вожаи бом дар забони рошорвй «disat» буда дар забони шугнонй он ба шакли «disit» талаффуз карда мешавад. Калимаи мазкур баъзан барои паст ё хурд буданаш хамчун «дишатак» низ истифода бурда мешавад. Az dam disat xafs. [4, с.258]. (Аз ин бом фуро). Waz nur disat zidarum. [4, с.262]. (Ман имруз бомро мерубам).

Микдори хонахо вобаста ба хочагй ва имконияту шароити сохибхона вобастагй дорад.

Дар забони рошорвй бисёр вохидхои лугавие хастанд, ки ба хона ва сохтмони он, хавлй ва асбобу ашёхои рузгор тааллук доранд, ки дар навбати худ онхоро чунин тасниф намудан ба максад мувофик аст.

a) вожaxоe, ки бa xонa вa сохтмони он aлокaмaндaнд.

Аз воxиди лyгaвии «cùd» (xонa) дap забони pошоpвй вожaи «cùdindïôd» (бypёкyбон) тйдо шyдaacт. Кaлимaи «cùd» бaъзaн xaмчyн «хопЯ» вa «mala» низ иcтифодa мeшaвaд: Ar xu хот daromad cûg. [4, с. 277]. (Ба xонaaш дapомaд). Ar dam хот indiôjato na? [4, с.289]. (Ба ин xонa дapомaдй ё ш?) Te tar mun mala san [4, с.251]. (Биё бa хоти мaн биpaвeм.) Бояд кайд ^p^ ки кaлимaи «cùd» ниcбaт бa вожaxои xонa вa «mala» xeлe зиёд иcтифодa бypдa мeшaвaд: Ya podxö ilav fikr cûg, tar xu cùd firept. [2, c.1] Podxö az xu cùd sad axtur bor zar wez cûg, rawön sut. Na tar xu pid cùd sat na tar xu xasur cùd sat, biyobön pond zoxt xu toid. [2, c.2] Вожaи «cùd» и^уз низ дap водии Бapтaнг мaвpиди иcтифодaи умум кapоp доpaд, ки дap китоби «Забони pошоpви»-и Хyшкaдaм К^бонов низ кaлимaи мaзкyp зиёд иcтифодa бypдa шyдaacт [4, с.250; 251; 254; 255; 262]. Хоти кyxнapо «kùnacùd» вa вaйpонaвy вaлaнгоppо «xala» мeгyянд. Вобacтa бa мaвкeи чойгиpшaвии xонa кaлимaxои мypaккaби «turcùd» (хоти боло) «bercùd» (xонaи поён) тйдо шyдaaнд.

Соxтaни xонa 5-6 мо^ бaъзaн як сол тул мeкaшaд. Бapои cоxтaн aввaл as чоp тapaф «tanov» (pecмони мaxcycи гавсак «кaнaб, pecмон») мeкaшaнд, ки дeвоp кач нaояд. Сипac бa кaндaни «bunlod» (тaгдeвоp, бунёд) шypyъ мeкyнaнд. Бaъд аз он ycтоxо аз бa шaкли чоpкyнчa caнгxоpо болои xaм мeчинaнд, ки ин aмaлpо дap забони pошоpвй «diwol» ё «diwolceg» мeномaнд. Вожаи «ceg» дap ин чо ба маънои «кapдaн» омадааст. Ин калима дap aлоxидaгй маънои «коpд»-pо низ ифода мeкyнaд. Дeвоppо дap забони pошоpвй ба мисли дигap зз6ондои Fypyx^ шyгнонй-pyшонй «diwol» ё «burj» мeгyянд.[1, с.432]. Одатан дap Помиp ду тмуди дeвоppо истифода мeбapaнд: «xuxkadiwol» (дeвоpи бe лой) «saspdiwol» (дeвоpи бо лой). Дap водии Бapтaнги боло xонapо xaмeшa бо истифодаи сангу лой мecозaнд. Tapaфи бepyнии дeволpо «az vij» ва тapaфи дapyниaшpо «az darun» мeгyянд. Чанд сол жш xонaxоpо бо xaшap «kariar» мecоxтaнд, аммо имpyзxо ин одат ка^иб ки аз байн paфтaacт. Ёpдaмчиxо бapои усто «zer» (санг), «sasp» (лой) ва «aganax» (саш^ои майда) мeдиxaнд. Уcтоe, ки дeвоppо мeбapдоpaд, «diwolgar» мeгyянд. Чун дeвоp бapдоштa мeшaвaд, аз дapyн ва бepyн лой мeзaнaнд. Бо лой одатан Ka,npe «zimärôwоX» (коxи caфeд) омexтa мeкyнaнд, то ки боз xa^w мycтaxкaмтap шавад. Лойзании aввaлpо «xasgil» мeномaнд. Баъд аз хушк шудан боз лой тaйёp кapдa, дeвоpxоpо тapзe лой мeзaнaнд, ки накши ангуштон дap он мeмонaд. Ин тapзи лойзaниpо дap забони pошоpвй «angixtron» ё «ingaxtron» мeгyянд. Чун лойзании «ingaxtron» низ кок мeшaвaд, дeвоpxоpо «gulmola» (андова) мeкyнaнд. Калимаи мaзкyp бояд «gilmola» бошад, ки бо мypypи замон ба «gulmola» табдил ёфтааст. Пeштap калимаи «lawa^»^ низ истифода мeбypдaнд. Бо мypypи замон чун acбобxои нави pyзгоp пайдо шуданд, калимаи «lawak» мaвкeи пeштapaaшpо аз даст додааст. Дap водии Хуф «lawak»-pc бо санги махсус мeкapдaнд, ки он «lawâkzer» ном доштааст. [1, с.435]. Тандо дap бaъзe мaвpидxо онpо истифода мeкyнaнд. Масалан, бapои суфта кapдaни тaнyp «фадБон» лaттapо тap кapдa дapyн ва бepyни о^о мeмолaнд, ки ин aмaлpо «lawak ceg» мeгyянд. Баъд аз муда^ «usarord» бapгyзоp мeгapдaд. Ин калима мypaккaб буда, аз peшaxои «us» (ду чуби дapоз ва гафсг, ки тaкpибaн дap мобайни хона гузошта, ду дeвоpи xонapо бо xaм пайваст мeкyнaнд) ва «arord» (дapоз кapдaн) ибоpaт аст. Сипас дap дapyни хона аз чоp тapaф сутун гузошта мeшaвaд ва ин амал «œrsitan» ном доpaд. Калимаи мaзкyp низ аз ду peшa «œr>> ва «sitan» (сутун) ибоpaт аст. Инxо сутущои асоси мeбошaнд, ки xонapо мycтaxкaм ншо, мeдоpaнд. Чyбxоe, ки ду-дуюним мeтpaнд ва дap болои дeвоpy «us» гузошта мeшaвaд, «sipoxc» мeномaнд. Бapои «sipoxc»^ аз тapaфи дeвоp чой чудо мeкyнaнд ва онpо «sipoxcôon» мeгyянд. Баъд аз «sipoxcôon» «sarpagal» мeмонaнд ё мeгyзоpaнд. Нaвдaxои pоcти мaчнyнбeд ё дapaxти дигappо бypидa, дap болои «sipoXC»-xо мeгyзоpaнд, ки о^о «bext» мeгyянд. Дap вакт^ои оxиp чойи «bexl»^ тахта г^ифтая^1. Дap болои «bext» когaзxои калон ё ««aprem» гузошта, аз болои он «qamus» (камиш) ё «qic» (намуди pacтaншe, ки дap rapny aтpофи хона низ мepyяд) ва ё «paôoi» (ин намуди pacтaншpо аз кyxy пушта мeоpaнд) мeгyзоpaнд. Ин aмaлpо бapои нapexтaнш хок ба дapyнш хона анчом мeдиxaнд. Аз болои он бо гили cepxоки ншмтap мeпyшонaнд, ки о^о «rayîv» мeгyянд. Дap бaъзe лaxчaxои чанубй, масалан, дap xaвзaи дapёи Хингов лойe, ки аз болои камиш дap pym бом тунук пaxн мeкyнaнд, «жиб», «жип» ё «жиф» мeгyянд,[3, с.33-34]. ки бо Xичои дуввум, яънe «ут>-и забони pошоpвй монанд мeбошaд. Баъд аз анчом ёфтани aмaлxои мaзкyp «чоpxонa»-pо чудо мeкyнaнд.

Вобаста ба мав^и муайян дap дapyнш хона чунин номxо мавчуд аст:

1. Kunjak 8. хадйх

2. nûx (сyфa) (bôrnûx, carvarnx) 9. sitan Вобаста ба вожаи «sitan» калимауои

3. sartake мyрaккaбu «darozsitan» ва «kampirsitan» ба

4. rezak вyцyд омадаанд.

5. raöön

6. cälak 10. üs (васса) - чуби дарози гафсе, ки аз байни

7. Jang- Xu käl pa jang ööd xu fikr pei ceg. Sut сацфи хона гyзaшma, чубуои дy цонибро potxö razen jang trn сарбасар менамояд.

näsc. [2, с.3- 4]. 11. buckawûj

12. darvazm 27. sänj

13. siftak 28. carvanйx

14. pixoniöörk 29. ron - TOK4ae, ки бapои нигох доштани

15. marzä ш^у каймок истифода бypдa мeшaвaд.

16. juftapül 30. trak - ду cex дap бypч зада аз болояшон

17. warguxt caнги хамво^е pоcт мeкyнaнд ва дap болояш

18. duvür чизepо мeгyзоpaнд, ба миcли ши^ каймок ё

19. kasak дигap чизи дилхох.

20. toq (Бояд гуфт, ки иcтeъмоли ду вожаи дap боло

21. berpaôen зикpгapдидa, яъш «ron» ва «trak» nyppa аз

23. tàpaôen байн paфтaaнд, чунки холо дap дapyни хона

24. paigä ин чизхо тохта нaмeшaвaнд).

25. rйzmdäxt 31. оwaXк (гул андохтан дap болои cyтyнхо)

26. caspaksitan

Хонахо ва хоначахои алохида, ки дap гиpдогиpди хона мecозaнд, номхои мaxcycи xyдpо

доpaнд:

1. dalîz ^^з)

2. pixwöz (чyбe, ки дap дapyни дaхдeз бapои хушк кapдaни либоc as як cyryn бa cyтyни дигap пaйвacт мeшaвaд)

3. qüsxonä (меумонхона)

4. Osxonä

5. iost (огтхона)

6. warguxt

7. wucüv (цош хyрдaкaкe дар дaрyнu огтхона, m бaроu тгоу дош^ат бузгола ва баррачауо цудо карда мешавад)

8. Oxurcä (цош алафхурш гову асп)

9. uxtmöн (цош aлaфзaхuрaкyнй, кордон)

10. züv (хонaчaecm, кп ода^ан дар дарут даулез œxma шуда дар он чuзуоu хурданчро тгоу медоранд.) ганцур,анбор. Züv дар цош ам^да, яъне берун аз хона ню œxma мешавад.

11. uxciöön (цоüecm дар дарут жув, m аз чор maрaф ca^^u уамвор гузош^а дар он орд мерех^анд)

12. Оxör (макон бaроu нтоу дошmaнu асп)

13. caxöön ( mmarn мург)

14. öegöön

15. yürsöön

16. bißnSön

Бapои ифодaи кунчи (гушахои) хот аз дapyн калимахои «kunjak» «sartake», «xanùx», «disatak» ^ap чойи кунчак), «carvanùx», «rezak», «raôôn», «warguxt», «xanux» чудо мeкyнaнд. Бояд кайд кapд, ки бо мypypи замон тapхи дapyнии хонахо хам дигap шуда иcтодaacт ва вожaхоe, ки дap боло кайд гapдидaaнд, аз иотеБмол бapомaдa иcтодaaнд. Дap хонахои кухна «kunjak» вучуд надошта, ба чойи он «disatak» гохта мeшyдaacт. Дap aкcapияти хонахои хоз^аи помиpй чyн«disätak» ва «warguxt» cоxтa нaмeшaвaнд, калимахои мaзкyp гapчaндe аз байн нapaфтa бошанд хам, дap кaтоpи вожах^, ки дapyни хона иcтифодa мeшaвaнд, дap айни хол мycтaъмaд шаганл

«Nu»» ки дap забони точикй бо вожахои cyфa ва дукон ифода мeёбaд, киcми калони дapyни хонаи помиpиpо ишFOл мeкyнaд. Вожаи «dikön» дap забони pошоpвй хам ба маънои cyфa иcтифодa мeшaвaд, аммо на дapyни хона. «Dikön» -рт одатан дap бepyни хона тохта аз он дap фаши тобиcтон иcтифодa мeбapaнд, ки о^о «manjar» низ мeгyянд. Вобacтa ба вожаи «шх» калимахои «xarn»» «carvanù»», «barm»» ва «хашх» cоxтa шудаанд.

Вобacтa ба имоpaти хона иcтилоххоe мавчуданд, ки ифодакунандаи ашёи чубии хонаи истикоматй мeбошaнд. Мacaдaн, «sitan», «xasitan», «buckawuj», «darvaziîn», «pixoniöörk», «marza», «juftapul», «duvùr», «kasak», «mzi™!;^» «caspaksitan», «sanj», «pîxwôz» (чyбe, ки дap дapyни дaхлeз бapои хушк кapдaни либоc аз як cyтyн ба cyтyни дигap пaйвacт мeшaвaд) «^wa^» (гул андохтан дap болои cyтyнхо), «sokin» ё «ciräwöön» (тaxтaчae, ки ба me аз cyтyнхо тава(хути мex нacб кapдa мeшaвaд ва дap он чapоF мeмонaнд (Aap лахчахои чануб - чиp0FC0кин низ мeгyянд, [5, c.108].

Аз истилохоти ифодакунандаи токчахои хонаи иcтикомaтй дap забони pошоpвй acоcaн «toq» ва «rûzm» мeбошaд. «Toq» дap яте аз дeвоpхои хона ё ду тapaфи дeвоp cоxтa шуда, «rûzm» cypоxии шакли чоpкyнчa дap мобайни хона мeбошaд, ки бо «rûzmdaxt» пушонида мeшaвaд. Чузъхои тapкибии калимаи мaзкyp (rûzm+daxt) гувохи онанд, ки истилохи мaзкyp xоcи як ашёи муайян acт. Калимаи «ron» токчaepо мeфaхмонaд, ки бapои нигох доштани мaхcyлоти шиpй иcтифодa бypдa мeшaвaд ва дap дохили дeвоp гохта мeшaвaд. Arbobbaca qozibaca aikal cift rabuid pa rond. [2, c. 4]

(Бояд гуфт, ки ист^ьмоли вожаи мaзкyp пyppa аз байн paфтaacт, чунки xоло дap дapyнш хона ин чиз сохта нaмeшaвaд).

Дap до^аи иcтилоxxоe, ки дap ифодаи aшёxои ба хона алокаманд мeоянд, yнcypxои лeкcикии вобаста ба «duvûr»(дap), «paдъон»(отaшдон) мeбошaнд, чолиби тaвaччyxaнд.

Калима - иcтилоxxоe, ки навъу намуди «^ap» ва киcмaтxои тapкибии онpо ифода мeкyнaнд. Дap забони pошоpвй дappо «duvùr» мeгyянд. Akqais a-wam duvùr at cûg xu indïôd arum. [4, c.267] . Im ajab basand duvùr (Ин ачаб дapи нагз аст). [4, с.289]. «kasak» ё «darsitana» (пaxлyдapй) чyбxои чоpкyнчaи ба xaм вacлшyдapо ифода мeкyнaд, ки дappо дохили он дapовapдa, ба воситаи зулфин мaxкaм мeкyнaнд. Аммо пeштap ба чойи зулфин «muryak»^ истифода мeбypдaнд. Яънe «kasak»-и дap аз боло ва поён ба андозаи «i^pra»» cypüx мeкapдaнд. Бapои дap аз ду тapaф (боло ва поён) ба шакли кулулаи дapозиaш ба андозаи 8-10 см сохта дap дapyнш «kasak» чойгиp мeкapдaнд. Гapчaндe калимаи «muryak» xaмчyн кисмати тapкибии дap аз истифода бapомaдaacт, аммо дap нутки шифоxй мачозан истифода бypдa мeшaвaд. Масалан, «Ida id naw ar xu muryak ôod». (Ана, ин нав чояшpо ёфт.) Нисбати касс ё aмaлe мeгyянд, ки мaчpояшpо ёфтааст. Maxкaм кapдaнш дap аз дapyн ба воситаи «tarvanja» cypaт мeгиpaд. «Tarvanja» чу6сст, ки онpо ба бандчаи аз бepyнш дap ба дapyн дapовapдaшyдa пайваст кapдa, дappо аз дapyн мaxкaм мскунянд. Aгap аз бepyн як тapaфи нуги чуби дapоз 63p дap ва нуги дигapaш дap замин мycтaxкaм кунанд, ин xолaтpо «tumban» мсгуянд. Чу6с, ки бapои «tumb^-Rym (мaxкaм кapдaнш дap аз бepyн) истифода мскунянд, «tumbaöork» ном доpaд. Пeштap бapои набудани кулфи оxaнй ycтоxои чиpaдacт кулфи чyбиpо мссохтянд, ки «luk» ном дошт. Дастаи дappо «mutak» метуфтанд. Инчунин, дap забони pошоpвй вобаста ба вожаи «^ap» ва иcтилоxоти тapкибии он кaлимaxои «berpaôen» ва «tùrpaôen» мустаъмаланд, ки дap мачмуъ остонаи дappо ифода мскунянд.

Калимаи «raöön», ки дap зaбонxои pyшонй ва шугнонй ба шакли «aröön» мс6ошяд, маънои дсгдон ё отaшдонpо ифода мскуняд. Arai xawric raöön tûr-af nasc. [4, с.263]. (Ce бача дap болои оташдон нишастаанд). Raöön a^ep zoz xu pata. [4, c.249] (Xокиcтapи отaшдонpо гиpифтa бypдa пapтоeд). Waöaf Xоvd raöön tùr at masri jöi nist. [4, с. 279].(Онxо дap болои оташдон хоб paфтaндy бapои мо чо шст). Xûrn gaxt tar wu: luvd zoz xu ar raöön adam pata. [7, с.75].Вобаста ба вожаи «raöön» калимаи «raöönak», яъш, оташдони майда пайдо шудааст, ки пасванди «ак» xypдиpо ифода мскуняд. Вялс «raöönak»-pо одатан дap бepyнш хона, xaнгоми шикоp ё подабонй paфтaн ба шакли одй мссозянд. Аз ce тapaф санг монда, тapaфи чоpyмpо бapои андохтани xeзyм ва чойи шaмолдapой кушода мсмонянд ва аз болояш дет^а мeгyзоpaнд: Te-f man raöönak öan xu gûxt pe3an. [4, с. 277].

Х,амин тapик, дap тapкиби лугавии забони pошоpвй кaлимaxо ва иcтилоxотe, ки ба сохтмони хона, xaвлй ва хочагй мapбyтaнд, хслс зиёд мс6ошянд ва тадкикоти он дap доиpaи як маколаи илмй нaмeFyнчaд. Бинобap ин, лозим аст, ки калима ва иcтилоxотe, ки мав^и xyдpо гум кapдaaнд ва ё аз даст дода истодаанд, мaвpиди тaxкики aлоxидaи забоншиносон кapоp бигшpaд.

АДАБИЁТ

1. Анд^в. М.С. Таджикы долины Xy-ф.- Сталинабад: АН таджикской ССР,1958.

2. Зapyбин И.И. Оpошоpcкиe тсксты и cловapь.- Л., 1928.

3. Кисляков H.A. Таджики Eapaieram и Дapвaзa.- Душян6с: Дониш,1980.

4. Кypбaнов X. Рошоpвcкий язык. - Душян6с, 1976.

5. Нсмсновя Р.Л., Hyp^. F.Шeвaи чанубии забони точикй.- Душян6с: Дониш,1980.

6. Ч,алолов О. Typyxtf шeвaxои точикии paйони Ёвон.- Дyшaнбe: 1967.

7. Wolfgang Lentz, Pamir-Dialekte.- Göttingen:1933.

СЛОВА И ТЕРМИНЫ, КОТОРЫЕ СВЯЗАННЫ С ПОСТРОЕНИЕМ ДОМ, ДВОР И ХОЗЯЙСТВО

Статья посвящена лексики рошорвского языка, которые связанны с постройкой жилого помещения и его интерьера, также в статье дана семантическая историко-этимологическая классификация данной отраслевой лексики одного из памирских языков.

В связи с развитием общества дизайн жилищьа памирских домов меняется и причиной является то, что некоторые слова и термины, которые имеют разные понятия в сфере строительства, теряют свой вид. Автор постарался собрать все слова и лскс^у строительства, внешность и внymренносmь памирских домов, которые имеют своё объяснение и подвергнуть это всё анализу.

Автор в статье отмечает те слова и термины, которые используются в живом языке народа. Таким образом, обнаруживаются некоторые слова и термины, которые потеряли свою позицию в рошорвском языке.

В некоторых местах автор постарался сравнить рошорвский язык с рушанским и шугнанским языками, а затем перевести на таджикский литературный язык.

Ключевыге слова: жильё, лексика, отрасль, памирские языки, помещение, рошорвский язык, шугнанско-рушанская языковая группа.

WORDS AND TERMS THAT ARE RELATED TO HOUS CONSTUKTION, YARD AND HOUSEHOLD

The article discusses the lexis of roshorv language which is related to residential house construction and its interior and also the article includes semantic historical ethimologicalfield vocabularies of one of the pamirian languages.

In connection with development of a society the design Pamir houses changes and the reason is that some words and terms which have different concepts of constructional sphere, lost their meaning. The author has tried to collect all words and lexicon of constructions, the interior and exterior of pamiri houses which have their explanation and must be to analyse.

The author in article marks those words and terms which are used in people living language. Thus, some words and terms which have lost the position in roshorv language are found out.

In some places the author has tried to compare roshorv language with rushan and shugnan languages, and then to translate on the Tadjik literary language.

Key words: accommodation, lexis, pamirian languages, premise, roshorvian language, shugnanian rushanian language groups.

Сведения об авторе:

Ошурмахмади Саркори - 1975 г.р., ассистент кафедры обществоведения Хатлонский государственный медицинский университет. Адрес: 735140, Дангаринский район, ул. Исмат Шарипов-3. Телефон: (+992) 934-61-93-66.

About the author:

Oshurmahmadi Sarkori, 1975, research assistant at the department of Social Studies Khatlon State Medical University. Address: 735140, Dangara district, Ismat Sharif -3 street. Tel: (+992) 93 461 93 66. Адрес: 735140, Дангаринский район, ул. Исмат Шарипов-3.

ТАХДИЛИ СОХТОРЙ-МАЪНОИИ ИСТИЛОХОТИ МАРБУТИ ТУРИЗМ (САЙЁХЙ) ДАР ЗАБОНХОИ АНГЛИСИ ВА ТОНИКИ

Сафаров А.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тахдили шакли истилохоти навъхои гуногуни тахкикоти истилохотшиносй, ки самти он ба дарки типхо ва сохторхои морфема, моделхои сохтори истилохот ва конуниятхои ташаккули он мебошад. Маълум намудани дарачаи махсулнокии колабхо, ки дар сохтани вохидхои махсуси ифодакунандаи сохаи муайяни илм имкон медихад, ки тарзхое, ки бо кумаки он истилохот ташкил ёфтааст муайян мекунад, хамчунин роххои минбаъдаи инкишофи онро пешгуй мекунад.

Максади тахлил аз муайян намудани типхои иштироккунанда дар ташкили калима ва колабхои калимасоз иборат аст. Дар раванди тахлили муносибати типхои сохтори вохидхои номии истилохот (калимахои содда, калимахои вандафзой, калимахои мураккаб, ибора), функсияхои расмии элементхои истилохотй, ки хусусияти лексикию грамматикй (пешванд, пасванд, морфемахои решагй) доранд, ки дар баъзе холат инкишоф ва амал намудани ин ё он истилохро дар забон муайян менамояд.

Мухим он аст, ки тахлили морфологй ва калимасозии маводи лексикй махдуд намоем. Дар раванди тахлили калимасозй роххо ва колабхои ташкили истилох аз нуктаи назари махсулнокии он мукаррар карда мешавад. Дар раванди тахлили морфологй объекти таваччух сохтори грамматикии вохиди сохаи тахкикот ва элементхо, ки сохтори истилохотро ташкил медихад, мебошад.

Истилохоти сайёхии муосир ифодакунандаи сохаи илмест, ки бо суръати зиёд пешрафт дорад ва хануз пурра тахкик нашудааст, аз ин ру гузаронидани тахлил дар ин соха актуалй мебошад. Мафхуми сохае, ки ифодакунандаи истилохи сайёхй аст, бештар ба инсон марбут аст. Дар айни хол таваччухи бештар ба инсон ва хамаи падидахо, ки ба инсон вобаста аст, аз чумла ба истилохоти сайёхй ба назар мерасад. Бинобар ин зохир шудани роххо ва колабхои калимасозй, иштироки он дар ташкили истилохоти сайёхй, пешгуии инкишофи минбаъдаи ин сохаи илмро медихад.

Истилохоти сайёхй дар истилохоти забонхои точикй ва англисй аз руи сохтори морфемагии калима гуногун аст. Аз руи анъана дар истилохотшиносии сохавй тахлил аз нуктаи назари сохтори морфемагии истилох (маком ва натичаи морфема), муайян намудани типи колабхои сохторй, максаднок ба танзимдаровардашудаи номгу ва микдори таксимоти сохтории типхо ба назар мерасад.

Тахкики сохтории шакли лексикй дар тамоми сохаи истилохотшиносй аз муайян намудани ду навъи базавии вохидхои махсус огоз меёбад. Тамоми мачмуи калимахо ба истилох- калима (

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.