Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МАКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МАКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
82
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ / СЛОВАРЬ / МАКРОСТРУКТУРА / ТЕРМИН / ЛЕКСИКОГРАФИЯ / ОПИСАНИЕ / ТЕРМИНЫ ПОЭЗИИ / АРУЗИ АДЖАМ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуломасейнов Сафо, Мамадназаров Абдусалом

В статье рассматривается макроструктура словарей литературоведческих терминов таджикского языка, общность и различия их структуры. Согласно современным разработкам исследования литературоведческих терминов и составления литературоведческих словарей, можно констатировать, что составлено четыре словарей литературоведческих терминов, русско-таджикский словарь литературоведческих терминов и два словаря терминов стихов и арузи Аджама. Сравнительный анализ макроструктуры словарей литературоведческих терминов таджикского языка показывает, что структура исследуемых словарей в основном состоит из введения или предисловие, словника литературоведческих терминов и дополнительных материалов с информацией об арузи Аджаме. В то же время установлено, что словари различаются с точки зрения полноты описания терминов, количество статей словаря, использования теоретической и научной литературы и иллюстративных материалов. Все исследуемые словари составлены в соответствии с порядком современного таджикского алфавита. Основными макроструктурными недостатками исследуемых словарей с точки зрения современной лексикографии является отсутствие оглавление в некоторых словарях, отсутствие во всех словарях указателя и списка литературы авторов и книг, откуда иллюстративный материал собран. Различные термины используются в качестве названий словарей литературоведческих терминов, такие как фарханг, лугат и комус. С точки зрения охвата большего количества литературоведческих терминов наиболее полным является “Русско-таджикский словарь литературоведческих терминов” С. Табарова, насчитывающий три тысячи терминов. С точки зрения описания литературоведческих терминов наиболее полным является “Словарь литературоведческих терминов” Т. Атаханова. С точки зрения описания поэтических терминов наиболее полным является “Словарь поэтических терминов и шери Аджам” У. Тохира и К. Саидали.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALISYS OF THE MACROSTRUCTURE OF DICTIONARIES OF LITERARY TERMS IN TAJIK LANGUAGE

The article deals with the macrostructure of dictionaries of literary terms in Tajik language, the commonality and differences of their structure. According to modern developments of research on literary terms and compiling literary dictionaries, we may state that four dictionary of literary terms, a Russian-Tajik dictionary of literary terms and two dictionary of rhythm and verses of Ajam are composed. Comparative analysis of the macrostructure of dictionaries of literary terms in Tajik language shows that the structure of the dictionaries under research mainly consist of an introduction or forward, the vocabulary of literary terms and additional materials with information about aruzi Ajam. At the same time, it is found out that the dictionaries differ from the point of the view of completeness of the description of the terms, numbers of the entries of the dictionary, using theoretical and scientific literature and illustrative materials. All the dictionaries under research are compiled according to the order of modern Tajik alphabet. The main macrostructural deficiencies of the dictionaries under research from the point of view of modern lexicography is the lack of introduction part in some of the dictionaries, the absence of index and the list of literature of the authors and books where the illustrative material is collected in all dictionaries. Different terms are used as the synonym of the word dictionary of the literary terms such as farhang, lughat and qomus. From the point of view of covering the greater number of literary terms, «Russian-Tajik Dictionary of Literary Terms» by S. Tabarov is the most complete with three thousand terms. From the point of view of description of literary terms, “The dictionary of the literary terms” by T. Atakhanov is the most comprehensive and complete. From the point of view of the description of poetic terms the most comprehensive is the “Dictionary of poetic terms and sheri Ajam” by U. Tohir and C. Saidali.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МАКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

письменной речи. Некоторые грамматические значения предлога «аз» были проанализированы на основе многочисленных фактических материалов, и были выявлены его отличия и сходство с другими служебними словами. Использование несамостоятельных частей речи для функции друг друга, особенно предлога «аз» - одно из самых распространенных явлений средневековья. Доказано, что первоначальное значение предлога «аз» пришло из далекого прошлого для выражения значения «примыкания». Из анализа этого вопроса автор приходит к выводу, что в наследии древних учёних данный предлог имел лексическое значение и постепенно утратил эту функцию.

Ключевые слова: несамостоятельные части речи, единица имеющая разных функций, предлог, простой предлог «аз», древнеперсидский язык, среднеперсидский язык, новоперсидский язык, смысловые оттенки, значение «примыкания», семантическое преобразование.

SEMANTIC DEVELOPMENT OF PREPOSITION "AZ" IN TAJIK LANGUAGE

This article is devoted to the study of the Tajik preposition "az", which has different functions as a unit of language, in particular, its semantic development. Referring to the works of literary figures of different periods, as well as to the literary and historical sources of the X-XIII centuries, the author emphasizes that some meanings of the use of the preposition "az" and its semantic shades and service functions have been preserved in the modern Tajik literary language, but they are today are not used in writing for specific reasons. Some grammatical meanings of the preposition "az" were analyzed on the basis of numerous factual materials, and its differences and similarities with other official words were revealed. The use of structural parts of speech for the function of each other, especially preposition "az", is one of the most common phenomena of the Middle Ages. It is proved that the original meaning of the preposition "az" came from the distant past to express the meaning of "adjoinment". From the analysis of this issue, the author comes to the conclusion that in the heritage of ancient scholars this preposition had a lexical meaning and gradually lost this function.

Keywords: structural parts of speech, a unit with different functions, preposition, simple preposition "az", Old Persian, Middle Persian, New Persian, semantic shades, meaning of "adjoinment", semantic development.

Сведения об авторе:

Кургонов Зохид Дехконович - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова [Республики Таджикистан, г.Худжанд], E-mail: Suhanvar1983@mail.ru

About the author:

Kurgonov Zohid Dehqonovich - candidate of philological sciences, Associate Professor of the department of the Tajik language under Khujand State University named after academician B.Gafurov [Tajikistan, Khujand], E-mail: Suhanvar1983@mail.ru

ТА^ЛИЛИ МУЕОИСАВИИ МАКРОСТРУКТУРАМ ЛУГАТ^ОИ ИСТИЛО^ОТИ

АДАБИЁТШИНОСИИ ТОЧДК

Fуломасейнов С. А., Мамадназаров А.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Бо инкишофи илм ва технология ба забон вожахо ва таркибу иборахои нав ворид мешаванд, ки на хамаи онхо базудй ва хама вакт ба лугату фархангхои тафсирй рох меёбанд. Аз ин ру барои хамохангсозй ва ба як шакли муайян даровардани вожахои ин ё он соха ва ё шарху тафсири вожахои мушаххас лугатномахои истилохии тафсирй (якзабона) ё дузабонаю чандзабона тахия мегарданд.

Максади маколаи мазкур тахлили мукоисавии макроструктураи лугатхои истилохоти адабиётшиносии точик ва муайян кардани фаркият ва умумияти сохтори онхо мебошад.

Макроструктураи луFат. Дар зери мафхуми макроструктура сохтори умумии лугат ва тарзи баррасии вохидхои лугавй дар он фахмида мешавад [Гринев, 1996, 31]. Яъне, ин истилоуи лексикографй ба маънои тарзи чобачогузории сарвожахри лугатнома - кисмати асосии лугат истифода мешавад. Яъне дар зери мафхуми макроструктура масъалахои умумии лугат хамчун як системаи мустакил бо робитахои дохилй ва сохтори гуногунчанбаи он бояд фахмид. Макроструктураи лугатро принсипхои умумии сохтори асари лугатнигорй, робитахои синонимй, антонимй, омонимй ва гайра, алокахои берунии майдонхои маъной, гуруххои мавзуй ва лугавй, принсипхои чобачо кардани вохидхои забонй ва f. дар лугат ташкил медиханд.

Баъзан макроструктураи лугатро танхо хамчун сохтори маколахои дар чорчубаи лугатнома чойгиркардашуда шарх медиханд, ки ин шарх пешгуфтору мукаддима ва замимахоро берун аз макроструктура мегузорад. Вале теъдоди зиёди лексикографхо ба мафхуми макроструктура

воpид кapдaни тaмоми вох,идх,ои тapкибии лyFaт, as пeшгyфтp cap кapдa то зaмимax,о конунй мeшyмоpaнд, зepо хдчм Ba мaзмyни онх,о xycycияти лyFaтpо мyaйян мecозaд.

Бо вучуди он ки швъх,ои гуногуни лyFaтx,о вучуд доpaнд, aкcapияти онх,о aB нaзapи шaклбaндию cоxтоp Ba тapтиби бappacии мaвод xycycиятx,о умумй низ доpaнд.

Аз pyи cоxтоp, лyFaтx,ои тавини иетилох,ии aдaбиëтшиноcии зaбони точикй одaтaн aß тнч Ba зиëдa aз он бaxши acоcй ибоpaт мeбошaнд, ки тapтиби чойгиpшaвии онх,о мaъмyлaн чунин acт: 1) пeшyфтоp, ë capcyxaн, ë мyкaддимa; 2) бaxши «Тapзи иcтифодaбapии лyFaт» ë «Pax,нaмои лyFaт», 3) фс^исти иxтиcоpax,ои шapтй Ba шapx,и онхд 4) лугаттма, яъда кулли вожax,ою мaколax,ои лyFaвии xyди лyFaт; 5) мaводи aroBarä, яънe зaмимax,ои мyxтaлиф.

Дap ин Ma^na мо фaкaт мaкpоcтpyктypaи лyFaтx,ои иетилох,ии тaфcиpии aдaбиëтшиноcии зaбони мyоcиpи точик^о мaвpиди омузиши лyFaтнaвиcй кapоp мсдихсм. Тax,ияи лyFaтномax,ои мyоcиpи шхдвии тaфcиpии aдaбиëтшиноcй хднуз шл^ои шacтyми caдaи гyзaштa [Р. Xaдизодa, М. Шyкypов, Т. Aбдyчaббоpов, 1966] cap m^a буд. Аз ин дaвpaи ибтидо то имpyз дap лeкcикогpaфияи иетилох,ии точик зиëдa aз 10 лyFaтy фapx,aнгx,ои тaфcиpии «жди aдaбиëтшиноcй бa тaбъ pacидaacт, ки тсъдоди гуногуни иетилох,оти aдaбиëтшиноcиpо шap^y эзох, мсдихдид. Дap мyкоиca бо дт^ шхдо фaнx,о, мад дap шхди aдaбиëтшиноcй тeъдоди бeштapини лyFaтx,ои тaфcиpй интишоp гapдидaaнд. Соxтоpи мaкpоcтpyктypaи умумй Ba мaколax,ои лyFaвии ин гута лyFaтномax,о гуногун мeбошaд Ba мaъмyлaн он aз capвожa Ba тaфcиpи он ибоpaт бyдa бaъзaн дap оxиpи лyFaт фex,pиcти вожax,о бо ишоpa бa cax,ифaи нигоштaшyдa чойгузин кapдa мeшaвaд. Дap ин мaколa лyFaтx,ои acоcии иетилох,оти aдaбиëтшиноcиpо aз нaзapи пpинcипx,ои мyоcиpи лyFaтнaвиcй Ba cоxтоpй умумй, яънe мaкpоcтpyктypa мaвpиди тax,кики мyкоиcaвй кapоp мсдихсм.

Нaxycтин a8 лyFaтx,ои тaфcиpии истилох,оти aдaбиëтшиноcй дap лyFaтнигоpии мyоcиpи точик «Фаруанги иcтилoуoти адаб^тшитсй^и Pacyл Х^^од^ Myx,aммдaчон Шyкypов Ba Тaлъaт Aбдyчaббоpов мeбошaд, ки дap cоли 1966 дap нaшpиëти Иpфoн бa чоп pacидacт. Mypaтгибон бa ин лyFaт зиëдa aз 700 иетило^ (188 с.) доxил кapдaaнд. Зapypaти тax,ияи фapx,aнгaшонpо мypaттибон чунин тaъкид кapдaaнд: "То имpyз дap боpaи нaзapияи aдaбиëт ягон дacтypyлaмaлe нecт, ки комëбиx,ои илми aдaбиëтшиноcй Ba тaнкиди aдaбиpо чaмъбacт нaмyдa, бa тaлaбaгон, мyaллимон Ba cтyдeнтон доиp бa конух,ои эчодиëти aдaбй як мaълyмоти мyкaммaлy мypaтгaб дих^" [Х^^од^ 1966, c. 3].

Maкpоcтpyктypaи лyFaт a8 бaxши capcyxaн [c. 3-б], лyFaтномaи иетилох.оти aдaбиëтшиноcй [c. 7159], иловae бо номи '^^пумст дap боpaи apyз" [c. 159-179] Ba фex,pиcти иетилох.от [c. 160-187] ибоpaт acn X,apчaнд мypaттибон фex,pиcти aлоx,идaи aдaбиëти иcтифодaшyдa нaовapдa бошaнд хдм дap оxиpи capcyxaн capчaшмax,ои иcтифодaшyдa тaъкид гapдидaacт, ки дap бaйни онх,о мyx,имтapинx,о: "Тapчyмон yл-бaлоFa"-и Myx,aммaди Pодyëнй, "Хддоик yc-cexprf' -и Paшиди Вaтвот, "Ал мyчaм фй мaойиpи aшъоp-ил-Aчaм"-и Шaмcи KañOT Pозй Ba a8 тax,кикоти илмй acapx^ Б. Crnpyc "^офия дap нaзми точик", Т. Зсх,нй "Сaнъaти бaдeй дap rnebprn точикй" Ba чaнд acapx^ дигap ( 10 ногуй) зикp шyдaaнд.

Соxтоpи нaмyнaвии мaколaи лyFaвии лyFaти мaзкyp a8 иетилох,и aдaбиëтшиноcии точикй бо x,apфx,ои raë^y aбзaтc, ишоpaи лyFaтнигоpй бa этимологияи вожa, тacвиpy тaфcиpи куто^ Ba ë мyфaccaли мaънои иетилох, (то як cax^arn nyppa) ибоpaт мeбошaд. Macaлaн:

КИНОЯ (ар. - cyxaни пyшидa, пyшидa cyxaн гyфтaн) - дap racpy нaзми клaccикй Ba имpyзa, инчунин дap гуфтугуи мapдyм caнъaтecт, ки гyяндa як мaъниpо тaмомaн бa мaънии дигap, ки мaнтикaн Ba тaшбex,aн бо хдм нaздикaнд, aдо мeкyнaд. Чунончй, "дacтapxони он rac х£ч Fyн доштa нaмeшaвaд" мeгyянд. Ин мaънии ишоpa ë киноя aз он acт, ки ин rac xeлe мex,мондycт acт Ba бa xонaи y paфтyомaд биcëp acт ... [Xaдизодa, 1966, c. 40-41].

Бapои ин ки ëфтaни иетилох.от aз ин лyFaт ошн шaвaд, дap оxиp номгуйи тaмоми истилох.от Ba дap кaдом cax^a чойгиp шyдaни онх,о зикp шyдaacт. Иловa бap ин бо иcтифодa a8 иxтиcоpax,о мyaллифон мyнcyбияти ин ë он иcтилоx,pо бa зaбонx,ои xоpичй (aнглиcй, apaбй, нeмиcй, юнонй Ba f.) нишон додaaнд. Дap оxиpи фapx,aнг мypaттибон дap хдчми 20 cax^a (c. 159-187) дap боpaи apyз мaълyмоти умумй овapдaaнд. Фapx,aнг зaминaи муфид бapои тax,ияи фapx,aнгx,ои мyоcиp бaъдин дap ин œx,a гapдидa буд.

"Лугатирусй-тацикии иcтилoуoти адаб^тшитсй", Сох,иб Тaбapов. "Лугатирусй-тацикии иcтилoуoти aдaбиётшинocün-и С. Тaбapов cоли 1980 Ba бaъдaн дap cоли 1988 бо иош^ст, тacx,ex,от Ba иловax,о (144 c.) дap нaшpиëти Maopиф чоп шyдaacт. ЛyFaти мaзкyp бa ëprnrn донишчyëни фaкyлтeгx,ои филологии кишвap, мyaллимон Ba дycтдоpони шхди aдaбиëт тax,ия гapдидaacт. X,apчaнд мyaллиф тсъдоди вожax,ои лyFaтpо мyшaxxac нaкapдa бошaд хдм, a8 pyи хдооби мо дap он зиëдa aз ce x,aзоp истилох,и aдaбиëтшиноcй aз зaбони pyrä бa точикй тapчyмa Ba бaъзaн тaфcиp шyдaaнд. ЛyFaт a8 capcyxaни мyaллиф бо номи "Як-ду cyxaн бa чопи дуюм" [c. 3-4], бaxши "иxтиcоpи кaлимax,о" [c. 5] Ba вожaномaи pycй-точикй ибоpaт aCT. Myaллиф номгуйи aдaбиëти

истифодашударо наоварда бошад хам, дар сарсухан таъкид гардидааст, ки аз "Энциклопедияи адабй" ва "Лугати истилохоти адабй"-и Н. Бродский, А. Лаврецкий, М. Розанов истифода кардааст.

Вожаномаи лугат аз руйи тартиби алифбои кирилиасоси забони русй тахия гардидааст. Сохтори намунавии лугати С. Табаров аз истилохи забони русй бо харфхои калону сиёх ва бо абзатс, ишораи лугатнигорй ба этимологияи вожа, тарчумаи он ба забони точикй ва баъзан тасвиру тафисри кутохи маъно иборат мебошад. Масалан:

АВАНГАРДИЗМ фр. авангардизм; истилохи аввалхо ифодакунандаи макоми пешохангии санъат, ки баъдтар ба он як як катор мактаб ва равияхои бо ном "чап" дар адабиёту санъати нимаи аввали асри 20 дар мамлакатхои буржуазй дохил гардиданд [Табаров, 6],

АВТОРИЗАЦИЯ - муаллифият, ичозати муаллиф; аз назар гузаронидан ва мукаммал кардани матн аз чониби муаллиф; ба тарчума ва иловахои мухаррир ва ё мутарчим розй шудани мусанниф [Табаров, 7].

"Лугати русй-тоцикии истилоцоти адабиётшиносй"-и С.Табаров дар лугатнигории точик ягона лугати дузабонаи тарчумавии истилохоти адабиётшиносй мебошад. Мутаассифона, луганомаи истилохоти адабиётшиносии англисй-тоцикй низ то имруз иншо нагардидааст. Хусусияти хоси ин лугати тарчумавй аз он иборат мебошад, ки дар он мураттиб ба истилохоти адабиётшиносии рус теъдоди зиёди муродифот (аз чор то шаш адад) дар забони точикй овардааст. Масалан:

ЛАКОНИЧЕСКАЯ РЕЧЬ - нутки кутох, сухани мухтасар, каломи мучаз, гуфтори рехта.

ЛАКУНА лот. - чои холй, нукс; матни партофташуда; нуксон дар матни аср.

ЛЕЙТМОТИВ - нем. - лейтмотив; мотиви марказй, сароханг, сармаком, максади асосй, гояи рохбарикунанда [Табаров, 55].

ФАЛЬШ В ЛИТЕРАТУРЕ - сохтакорй дар адабиёт, риёкорй дар адабиёт, каллобй дар адабиёт, фиребгарй дар адабиёт, дуруг дар адабиёт, мунофикй дар адабиёт [Табаров, 125].

Ахамияту мохияти "Лугати русй-тоцикии истилоцоти адабиётшиносй"-и С.Табаров дар он зохир мешавад, ки лугат теъдоди бештарини истилохоти адабиётшиносиро аз забони русй ба точикй тарчума ва баъзан тафсир ва тасвир кардааст (зиёда аз се цазор), ки хеч як лугатхои тасвирии истилохоти адабиётшиносй дар лугатнигории муосири точик, на пеш аз он ва на баъд аз он то имруз, ин кадар истилохотро дар бар нагирифтаанд. Алабатта, лугат аз камбудихо хам орй нест, масалан баъзе истилхоти адабиётшиносй аз назари идеологияи даврони шуравии он давра тафсир гардиданд.

«Лугати мухтасари истилоцоти адабиётшиносй», Холиц Мирзозода. Соли 1992 «Лугати мухтасари истилоцоти адабиётшиносй»-и Х. Мирзозода (238 с.) дар нашриёти Маориф ба табъ расид, ки зиёда аз 750 истилохоти адбиётшиносиро, аз чумла 570 истилохи наср ва 150 истилохи назмро тафсиру шарх додааст ва дар лугатнигории истилохии точик лугати сеюми тафсирй ба шумор меравад. Фаркияти сохтори ин лугат аз лугати адабиётшиносии Р. Хрдизода, М. Шукуров, Т. Абдучабборов аз он иборат аст, ки дар ин лугат истилохоти иктибосии хоричй бо хати лотинй ва истилохоти иктибосии арабй бо хати арабиасоси точикй низ дар кавсайн оварда шуда, истилохоти то ин давра ба адабиёти точик воридшудаи навро низ фаро гирифтааст.

Лугати мазкур барои хонандагони мактаби миёна ва муаллимони адабиёт пешбинй шудааст. «Вазифаи Лугати мухтасари истилоцоти адабиётшиносй», таъкид мекунад мураттиб, «аз он иборат аст, ки чойи холии омузиши назарияи адабиётро, ки дар мактаб хаст, пурратар намояд» [Мирзозода, 1992, с. 4]. Х,арчанд, дар муковаи лугат дар кавс омадааст (Барои хонандагони мактабцои миёна ва олй).

Аз назари макроструктура лугати мазкур аз сарсухане бо номи "Аз тартибдиханда" [с. 4-5], вожаномаи лугат [с. 6-191], бахшхое бо номи «Маълумот дар бораи аруз» [с. 191-197], "Камият ва кайфияти овозхо, хичо ва коидахои онхо, коидаи хафз [с. 197-212] ва бахше бо номи "Бахрхои аруз" [с. 213-236], иборат аст. Мураттиб нисбати теъдоди вожахои лугат зикр кардааст, ки "дар лугат он микдор истилохоти адабиётшиносй дарч ёфтааст, ки ба тарики минимум доираи мафхумхои назариявиро барои талабагони махсусан синфхои боло дода тавонад [Мирзозода, 1992, с. 4].

Мураттиб фехристи алохидаи адабиёти истифодашударо наовардааст, вале дар сарсухан таъкид шудааст, ки чи аз лугатхои русй, чи узбекй, чи точикй (16 номгуй лугатхо ва асархои илмии давраи классикй ва муосир) бахравар гардидааст.

Хусусияти хоси маколахои лугавии лугати Х. Мирзозода, аз он иборат аст, ки онхо дар шакли кутох иншо шудаанд ва ин амалро барои ба талабагони мактабхои миёна тахия гардидан шарх медихад. Албатта дар лугат чанд маколахое хам ба назар мерасад, ки дар хачми як ё ду сахифа тасвир шудаанд (маколахое мисли: забони адабиёти бадей, идея, танциди адабй ва г.).

Дар сарсухан хамчунин руйхати кутохи ихтисорахо (15 адад), ки дар лугат истифода шудаанд, ба мисли: ар. - арабй, ит. - италиёнй, лот. - лотинй, узб. - узбекй ва г.) зикр гардидаанд.

Сохтори намунавии маколаи лугавии лугати мазкур, маъмулан, аз сарвожа бо харфи калони сиёх ва бо абзатс, ишораи ихтисоршудаи лугатнигорй, ки ба забони иктибосшуда ишора мекунад ва вожаи иктибосй ба забони асл (ё лотинй, арабй, юнонй ва г.) дар дохили кавси доирашакл, тафсир ва

тacвиpи мaънои capвожa Ba шохид-мишлхо aз aдaбиëти pyc, дaвpaи шypaвй Ba точикй ибоpaт мeбошaд. Macaлaн:

АРХАИЗМ (лют. archios - мaънояш cyxaни кaдимй acт) - дap истилох cyxaнхои кухши кaдимиcт, ки aз зaбони гyзaштa бa зaбони aдaбии хозиpa aз pyrn зapypaт коp фapмyдa мeшaвaд. Ин кaлимapо бо кaлимaи "кaдимиëт" ифодa кapдaн мумкин acт, Bane "apxaизм" дap зaбонy aдaбиëти XOзиpaи мо бa pacмият дapомaдa, кaбyл шyдaacт. ...Macaлaн: "Ноиб дappaв aв зaбони Одинa, мазхдри дафъи нaвишт, нaвap бa ин ма^зар Одинa бa дaъвои ap6o6 Кaмол дафъ мeгyяд...[Mиpзозодa, 1992, c. 13].

БЕЛЕТЕРИСТИКА (фр. aз кaлимaхои belles Ba letters бyдa мaънояш aдaбиëти нaфиc aCT). илмсог, ки номхои pомaн, noBeCT, новeллa Ba очepк бapин acapxorn мaнcyppо дap бap мeгиpaд. Myaллифи ин гyнa acapxo бeллeтиpиcт ном доpaд.

"Фаруанги ucтuлoуoтu aдaбиётшинocй", Тeмyp Aтaxонов. Чоpyмин лyFaти тaфcиpии истилохоти aдaбиëтшиноcй дap лyFaтнигоpии точик бa кaлaми Т. Aтaxонов мaнcyб мeбошaд, ки cоли 2002 дap нaшpиëти Шарци o3oà дap хaчми 454 c. rnrnrnrnop шyдaacт. Аз чихaти пyppaгии тaфcиp Ba тacвиpи истилохоти aдaбиëтшиноcй лyFaти Т. Aтaxонов то имpyз пyppaтapин Ba комилтapин дap aдaбиëтшиноcии точик мeбошaд, ки зиëдa aв 500 истилохи aдaбиëтшиноcиpо бa зaбони точикй тaфcиp Ba тacвиp кapдacт.

Аз нaвapи мaкpоcтpyктypa фapхaнг aв шaш бaxш ибоpaт acr бaxшхои мyкaддимa [c. 3-6], тapкиб Ba cоxтоpи фapхaнг [c. 6], чaнд мyлохизa [c. 7], лyFaтномaи истилохоти aдaбиëтшиноcй [c. 9-448], pyйxaти иxтиcоpaги шapтй [c. 449] Ba бaxши библиогpaфия [c. 450-453].

Бахши муцаддима ё capcyxaн. Дap ин бaxш мypaттиб як caйpи тaъpиxй доиp бa пeшpaфти лyFaтнaвиcии точик aз дaвpaхои кaдим то имpyз, aз чyмлa лyFaтхои тaфcиpию aдaбиëтшиноcй aз дaвpaи Соcониëн Ba Сомон^н, ки зaбони дapй-точикй хaмчyн зaбони шeъpy шоиpй, зaбони aдaбиëт, зaбони илму фaн пaхн гapдидa буд Ba acоcи лyFaтнaвиcии точик гyзоштa мeшaвaд, тaъкид кapдaacт. Коpи лyFaтcозй, мaxcycaн, дap acpхои миëнa минбaъд pивоч мeëбaд. Дap дaвоми acpхои XI -XVII лyFaтхои дyзaбонaи фоpcй-apaбй, фоpcy тypкй, тypкй-фоpcй Ba фapхaнгхои зиëди тaфcиpй Ba иагилохоти aдaбиëтшиноcй тapтиб додa мeшaвaнд. Бо мypypи зaмон бapобapи инкишофи илмхои тиб, нучум, pиëзиëт, мaнтик, фaлcaфa, жaнpхои acоcии aдaбй бa вyчyд мсоянд, нaвм aз чихaти мaвзyъ Ba FOя бой мeгapдaд. Вaвни rnebprn точикй тaшaккyл мeëбaд, доиp бa нaвapияи aдaбиëт Ba поэтикaи точик acapхои зиëдe тaълиф мeшaвaнд [Aтaxонов, 2002, c. 3-4].

Mypaттиб aв чyмлa дap мyкaддимa дypycт тaъкид мeкyнaд, ки мacъaлaи тaхияи лyFaти aдaбиëшиноcй то имpyз нa фaкaт дap Точикcитон, бaлки дap Poccra хaм хaлли мycбии xyдpо нaëфтaacт [Aтaxонов, 2002, c. 4]. ЛyFaтхои мaвчyдaи иcтилохaги aдaбиëтшиноcиpо ëдpac кapдa Т. Aтaxонов «Фаруанги ucтuлoуoтu aàaбиётшинocй»-и P. X,одизодa, М. Шyкypов, Т. Aбдyчaббоpовpо чунин apзëбй мeкyнaд: "ин фapхaнг хapчaнд дap вaктaш дap коpи бa мeъëpи мyaйян дapовapдaни иcтилоххои aдaбиëтшиноcй нaкши мухимс бозидa бошaд хaм, вaлe бa caбaби шapхy тaфcиpи мaхдyд Ba бapтapии pyхияи зaмони шypaвй дap шapхи бaъзe иcтилохaг, aв чyмлa peaлизми caгcиaлиcтй, пapтиявияти aдaбиëт Ba f. бa тaлaботи зaмон чaвобгyй нaмeбошaд" [Aтaxонов, 2002, c. 8].

Бaъдaн Т. Aтaxонов, кaйд кapдaacт, ки лyFaтхои тaхиягapдидaи P. Aбдyллозодa Ba С. Тaбapов низ бa caбaбхои мaхдyдияти xyд дap шapхy тaфcиp Ba лyFaти иcтилохоти aдaбиëтшиноcии Х. Mиpзозодa бинобap бa Faлaтхои здед бa тaлaбот чaвоб додa нaмeтaвонaнд [Aтaxонов, 2002, c. 5]. Bane кaдом Faлaтх,оpо мypaттиб дap нaзap доpaд - имлой, мaъной, гpaммaтикй Ba ë ycлyбpо дap бaxши дигapи фapхaнги xeш бо номи "Чaнд мyлохизa" овapдaacт. Дap киcмaти оxиpи мyкaддимa Т. Aтaxонов тaъкид мeкyнaд, ки дap фapхaнг тaчpибaи коpи тapтибдихии фapхaнгхои aдaбиëтшиноcй, ки cолхои оxиp бa зaбони точикй, уз6скй Ba pycй нaшp шyдaaнд, иcтифодa кapдaacт.

Дap бaxши Таркиб ва coxmopи фаруанг Т. Aтaxонов дap боpaи cоxтоpи фapхaнг, тapтиби чо бa чо кapдaни мaвод, cepмaъногии иcтилохaг иттилооти бa xонaндa мухим фapохaм овapдaacт.

Дap бaxшe бо номи "Чaнд мyлохизa" [Aтaxонов, 2002, c. 7-8], ки nern aв лyFaтномa чойгиp кapдa шyдaacт, Т. Aтaxонов чaндe aв лyFaтхои aдaбиëтшиноcиpо тaхкик кapдa, бaъзe пу^онкои лyFaтcозй, ноaникихо Ba Faлaтфaхмихо дap шapхy тaфcиpи иcтилохaги чyдогонaи aдaбиëтшиноcиpо дap ин лyFaтхо бо мишлхо мaвpиди интикод Kapop додaacт, ки чунин бaxш дap дигap лyFaтхои тaфcиpии aдaбиëтшиноcии точик псш aз фapхaнги Т. Aтaxонов бa нaзap нaмepacaд. Maвчyдияти ин бaxши тaнкидй apзиши фapхaнгpо бa дapaчae aфзyдaacт.

Maколaи лyFaвии Фаруанги иcтилoуати aдaбиётшинocй»-и Т. Aтaxонов мaъмyлaн, дap зaминaи пpинcипи умумии дap лyFaтcозии мyоcиp интиxобшyдa - aBBan иcтилох бо хapфхои кaлон, вaлe cuёукapдaнaшyдa, бо aбзaтc Ba aв pyи тapтиби aлифбой мyоcиpи зaбони точикй ЧOЙгиpкapдaшyдa, ишоpaи кyтохкapдaшyдaи лeкcикогpaфии этимологияи xop^rnrn он, тpaнcкpипcияи вожaи xоpичй бо хapфхои точикй + мypодиф ë тapчyмaи он бa зaбони точикй дap кaвcи доиpaшaкл Ba шapхy тaфcиpи capвожa бо шохид-миcолхо ибоpaт acт. Macaлaн:

АДАБ < ар. адабун - ифодакунандаи мачмуи улуми адабй буда, дар лугат хамчун фазилатхои маънавии инсон - хубй, хушгуфторй, хушрафторй, хушнависй, хусну хулк, боодобй ва дурустии илму дониш маъниндод шудааст... [Атахонов, 2002, с. 14].

Илова ба тафсири дар боло овардашудаи ин истилох мураттиб дар хачми ду сахифаи пурра [Атахонов, 2002, с. 14-15], таърих ва маънои ин вожа пеш аз ислом, пайдоиши ин жанр дар давраи Сосониён, бо ишора ба асархои мушаххас таъкид мекунад. Аз чумла ишора мешавад, ки дар асархои дар жанри "адаб" таълифшуда доираи донишхои барои тарбияи фарзандони намояндагони табакахои болои чамъият зарур оварда мешуд. Баъдан мураттиб иттилооти пурра, дар бораи шаклхои махсуси жанри "адаб", аз чумла шаклхои насицат ба мирзоён ва насицат ба подшоцон чойгузин кардааст. Хулоса, дар маколаи "адаб" мураттиб, таърихи истифодабарй, маъно ва мохияти ин истилохро аз даврахои кадим, дар асрхои миёна бо шохид-мисолхо аз осори мутаффакирони дигар ва маънои ин истилох дар замони муосир иттилооти муфид ва зарурй овардааст. Аз чумла омадааст, ки дар айни замон, калимаи "адаб" ду маънои асосиро ифода мекунад: 1. Санъати каламдорй, яъне махорати нависандагй доштан; 2. Мачмуи асархое, ки дар он хамин санъат зохир мегардад. Аз ин чо мафхуми "адаб"-ро хамчун адабиёт ин тавр маънидод кардан мумкин аст: адаб мачмуи асархои эчоди хаттие, ки дар он аклу заковати инсон дар санъати эъчодй зохир гардидааст [Атахонов, 2002, с. 14-15].

Маколаи лугавии "адаб" дар фарханги Т. Атахонов пурратарин дар мукоиса бо лугатх,ои дигари адабиётшиносии пештар интишоршудаи мавриди тахкик ба шумор меравад. Маколаи калонтарини фарханги мазкур бошад ба истилохи "наср" бахшида шудааст, ки дах сахифаро дарбар меград.

Дар бахши панцум дар фарханги Т. Атахонов руйхати ихтисороти шартй оварда шудааст, ки дар он 30 адад ихтисорахои шартии дар фарханг истифодашуда, аз чумла: адш. - адабиётшиносй, англ. -англисй, ар. - арабй, ва г. - ва гайра, ва м.и. - ва монанди инхо, мас. - масалан ва дигарон ба максади сарфа кардани чой оварда шудаанд.

Дар бахши шашум бо номи "Библиография" фехристи адабиёти истифодашуда чой дода шудааст, ки аслан истинод ба сахифахои истифодашуда мебошанд ва аз фехристхои маъмулию анъанавии адабиёт фарк мекунад. Масалан, баъд аз раками 22 адабиёти зерин оварда шудааст:

22. Абрамович Г. Введение в литературоведение, М. 1979; Акбаров Ю. Тахаввули достон ва мунозира дар атрофи он. Ж. Сади Шарк, 1969, № 11; Акбаров Ю. Композиция ва сюжети асари бадей, Душанбе, 1975.

Дар ин бахш зиёда аз 100 номгуйи асрахои ба адабиётшиносй бахшидашуда, ба забонхои точикй ва русй зикр шудааст. Адабиёти ба истилохоти адабиётшиносй бахшидашуда ба забони англисй мавриди тахкики мураттиб карор нагирифтааст.

Дар соли 1991 дар лугатнигории муосир нахустин ва ягона "Фарцанги истилоцоти арузи Ацам"-и Урбатулло Тоиров (560 с.) ба табъ расид, ки пурра истилохоти назм бахшида шудааст ва баъдан нашри такмилшудаи он дар хаммуалифй бо Саидмуроди Саидалй дар ду чилд бо номи "Комуси цофия ва арузй шеъри А^ам", Ч,. 1, соли 1994 ва Ч,. 2 соли 2016 мутаносибан дар нашриётхои Ирфон ва Эр-граф ба чоп расиданд. ^омуси мазкур тачрибаи аввалин дар давраи муосир буда зиёда аз 2000 истилохи кофия ва арузи шеъри Ачам дар онхо шарху тафсир ёфтаанд. Яъне, комус пеш аз хама ба саънати баланди шеъру шоирй бахшида шудааст. Муаллифон кушидаанд, ки тамоми истилохоти адабиро мухтасар шарху эзох диханд. Бехтарин байтх,ои шоирони бузурги гузаштаю имруза чун шохид-мисоли шеърй оварда шудааст, ки арзиши фархангро хеле баланд бардоштаанд. ^омус барои муаллимони мактабхои олй, омузишгоххои педагогй, хонандагони мактахои миёнаю донишчуёни донишкадаю донишгоххо таълиф шудааст.

Аз назари макроструктура комуси мавриди тахкик аз панч бахш: бахшхои сарсухани муаллифон бо номи "Дарёи равон" [ с. 3-21], вожанома [Ч.. 1. Аз харфи А то М, Ч. 2. аз харфи Н то Я], фехристи маъхази китоб [дар ч. 1. С. 497-510], ки зиёда аз 400 номгуйи асру маколахоро дар бар дорад, бахши тавзехот [с. 345-403] ва бахши лугатх,о [с. 404-430] иборат мебошад. "Комуси цофия ва арузи шеъри А^ам"-и У. Тоир ва С. Саидалй пурратарин фарханги истилохои шеъру шоирй дар лугатнигории мусири точик мебошад.

Дар бахши аввали бо номи "Фарцанги истилоцоти арузи А^ам" ва дар бахши аввали "Комус" бо номи "Дарёи равон", ки мутаносибан 10 ва 20 сахифаро ташкил медиханд, худ як асари тахлилй-назарй ва рахнамои лугатнависй барои лугатнигорон мебошад, ки дар бораи ахамияти фарханги мазкур, принсипхои интихоби истилохоти арузи Ачам ва байтхо барои шарх, воситахои калимасозй, ки дар фарханг истифода шудаанд, тарзи тасвири истилохот, дигар масъалахои мухими лугатофаринй ва истилохофаринии шеъру шоирй бахс мекунад.

Мухтавои ин бахшро ба таври кутох овардан хеле кори сангин мебошад, вале ба кадри имкон кушиши тасвир кардани онро мекунем. Аз чумла таъкид гардидааст, ки таълифи асархои назарй дар адабиёти форс-точик таърихи хеле кадима дорад. Доир ба вазни аруз асархои зиёде офарида шудаанд. Мураттиб зиёда аз бист асарро ёдрас карда ахамияту мохияти онхоро шарх медихад.

Бaъдaн ca^rn олими pyc Е.Э. Бepтeлc, олимони мaшх,ypи Эpон Пapвиз Нотил Хонлapй, донишмaнди точик Бaхpом ^pyc Ba дигapонpо бa ишоpa бa acapхои тaълифгapдидaaшон зикp мeнaмояд. Mypairaô лyFaти Xодизодa, M. Шyкypов Ba Т. Aбдyчaббоpовpо бо номи "Фаруанги ucтuлoуoтu aдaбuётшuнocй" ëдpac мeкyнaд, ки дap он дap хaчми 20 cas^a дap боpaи apyз мaълyмот додa шyдaacт. Дap cas^a^M oxrnp мypaттибон дap боpaи cоxтоpи фapхaнги xyд иттилооти муфид овapдaaнд, aз чyмлa тaъкид гapдидaacт, ки ин acap a8 pyи тapзи бaëн xycycиятх,ои энcиклопeдй Доpaд.

Xap як мaколaи лyFaвй aв нaвapи лyFaтнигоpй шapх додa шyдaacт. Myaллиф бapои шapхи мaколaхои фapхaнг aв arn^prn шоиpони гyзaштa миcолхо овapдaacт. Xaнгоми интиxоби миcолхо кушиш кapдa шyдaacт, ки бaйгх,ои мaзмyн Ba мaънои бaлaнддоштa интикоб кapдa шaвaд. Кaлимaхои дyшвоpфaхми ин шeъpхо (1300 aдaд) дap оxиpи acap дap зepи capлaвхaи ««HyFar» шapх додa шyдaaнд.

Бapобapи иcтилохоти apyз бa фapхaнг инчунин иcтилохотe доxил кapдa шyдaacт, ки дap шapхи иcтилохоти apyз ë ëpй мepacонaнд, ë ин ки anoKae доpaнд, a8 ^били ткун, уарака, таурик, uцтuмoъ Ba F.

Дap баши дуюм лyFaтномaи иcтилохоти aдaбиëтшиноcй бо номи "OFOзи китоб" чой додa шyдaacт, ки дap он зиëдa aв 2000 иcтилохои кофия Ba apyзи aчaм дap ду чилд тaфcиp Ba шapх додa шyдaaнд. Maколaи нaмyнaвии фapхaнг aз иcтилохи шeъpй бо xaти cиëх Ba хapфи кaлонy aбзaц, тapзи нaвишити он бо xaти apaбй Ba тapчyмaи он дap KaBcrn доиpaшкл Ba шapхy тaфcиpи истилох бо шохид-миcолхои фapовон ибоpaт мeбошaд. Macaлaн иcтилохи "^am"

Байт (ар. сцо xонa), вохиди acоcии rnebp, ду миcpaи бо хaм aлокaмaнд Ba мycтaкилмaъно, ки xох хaмкофия бошaд, xох нс. Дap эчодиëти дaхонии xanK Б. якс aз нaвъхои лиpикиcт, ки aв ду миcpaи хaмкофия ибоpaт acт. Дap apyз хap бaйт aв чaнд рукн тaшкил мeëбaд. Pyкни aBBanrn миcpaъи якyмpо тдр, pyкни oxrnprn миcpaи якyмpо аруз, pyкни aBBanrn миcpaи дyюмpо uбтuдo, pyкни oxrnprn миcpaи дyюмpо зарб Ba pyкнх,оe, ки дap бaйни caдpy аруз Ba uбтuдoю зарб чой мeгиpaнд, уашв мсгуянд [Тоиp, 1994, c. 87-88].

Бaъд aв тaъpиф Ba тaвиcфи вожaи "бaйт" мypaттибон дap хaчми як caхифa чaндин шохид-миcолхоpо aв aшъоpи шоиpони дaвpaи клaccикй Ba мyоcиp овapдa тaфcиp кapдaaнд.

Дap баши ceюмu цилди aBBan Фeуpucтu мaъxaзu кuтoб овapдa шyдaacт, ки дap он зиëдa a8 400 номгуйи acapхои тaхкикотии дaвpaи клaccикй Ba мyоcиp, фapхaнгy лyFaтх,ою pиcолaхои илмй Ba aвтоpeфepaтх,о доиp бa иcтилохоти aдaбиëтшиноcй бa зaбонхои точикй, pycй Ba фоpcй овapдa шyдaacт, ки мyкaммaлтapин фeхpиcт дap бaйни лyFaтх,ои иcтилохоти aдaбиëтшиноcй мeбошaд.

Дap бакши чopyм "Koмycu voфия ва арузи шeъpu Аут"- Т. ypBaiynno Ba С. Сaидaлй бо номи "Тaвзeуатn иттилооти кутох дap боpaи шоиpон, мyтaффaкиpон, нaвиcaндaгони дaвpaи клaccикй Ba мyоcиp дap хaчми 58 cas^a, ки дap pyшдy нумуи кофия Ba apyзй шeъpи aчaм хиccaгyзоpй кapдaaнд Ba aв оcоpaшон дap комyc_шохид-миcохо овapдa шyдaaнд, чой додa шyдaacт. Macaлaн:

АБУХАФСИ СУFДИ, Aбyхaфc Xaким ибни A^Bara СyFдй (c. тaв. номaълyм, вaф. 832) шоиp, мycикишиноc Ba лyFaтшиноcи фоpc-точик. ypo aз чyмлaи шоиpонe мeдонaнд, ки aввaлин 6op бa зaбони дapй-точикй rnebp cypyдaaнд...

Дap бaxши пaнчyм Ba оxиpин бо номи "Лугат.ço", мypaттибон зиëдa a8 1300 вожaхои мyшкилфaхм, ки дap комyc Ba шохид-миcолхои шebpй иcтифодa шyдaaнд, шapхy тaвзeъ додa шyдaaнд. Ин лyFaтномa фeхpиcти cодaи aлифбоии иcтилохотpо мeмонaд, ки бо хapфхои кaлон дap зepaшон xaткaшидa Ba бо тapтиби aлифобои мyоcиpи точикй чойгиp кapдa шyдa шapх ДOдa шyдaaнд. Macaлaн:

AMУД - cyтyни xaймa, гypз. АНАТ - бaдкиpдоpй.

АНИКХО - зс6о, xyб, aчиб.

AHO - зaхмaт, paнч, мaшaккaт.

Дap бaйни acapхоe, ки бa тacвиpy шapхи иcтилохоти aдaбиëтшиноcй бaxшидa шyдaaнд, Bane дap номaшон вожaхои "nyFaf' ë "фapхaнг" Ba ë "комyc" нaомaдaacт, pиcолaи "Санъати cyxaн. Илми бaдeъ ва мyxтacapu аруз"-и Т. зсхнй мeбошaд, ки шли 1978 дap нaшpиëти Иpфон дap хaчми 328 caхифa бa чоп pacидaacт.

Аз нaвapи мaкpоcтpyктypa acaprn Т. зсхнй a8 дeбочa, ду кжм: "Сaнъaтх,ои бaдeй" Ba "Myxracaprn apyзи точикй" ибоpaт acт.

Дap дeбoчa, ки xyд як acaprn тaхлилии илмй оид бa aдaбиëтшиноcй бa шyмоp мepaвaд, дap боpaи тaъpиxи тaшaккyл Ba paвнaкy инкишофи aдaбиëти кaлaccикй Ba омузиши он aз чониби олимон Ba ш^ону нaвиcaндaгон, aв дaвpaи клaccикй то имpyз дap хaчми 45 cas^a Ba ë xyд дap хaчми як боби мyкaммaли pиcолaи илмй иттилооти cyдмaнд овapдa шyдaacт.

Дap бaxшu якум бо номи Санъатут бaдeй зиëдa aв 85 истилохоти cepиcтebмолтapини aдaбиëтшиноcй aв чyмлa, aз тaшбeу, ucrnuopa, мyбoлuгa cap кapдa то шнъат ва xyшауaнгй

иттилооти пурра бо шохид мисолхо аз адабиёт оварда шудааст. Дар кисмати дуюм бо номи Мухтасари арузи тоцикй истилохоти аруз ва вазн, коидаи афзоиш, коидаи табдил дар мачмуъ 40 истилохоти аруз тафсир ва тасвир шудаанд. Аз чихати сохтор ин истилохот бо тартиби алифбо чойгир карда шудаанд ва лугати адабиётшиносиро мемонанд.

Тахлили мукоисавии макроструктураи фархангу лугатх,ои адабиётшиносии точик нишон медихад, ки сохтори лугатх,ои мавриди тахкик асосан аз бахши сарсухан, мукаддима ё дебоча, лугатномаи истилохоти адабиётшиносй, иловхо бо маълумот дар бораи аруз иборат аст. Дар баробари ин муайян гардид, ки фархангу лугатх,о аз чихати пуррагии тафсиру тасвири истилохот, теъдоди вожаномаи лугат, истифодабарии маводи назариявй ва адабиёти илмй ва аз чихати овардани шохид-мисолхо аз адабиёти назм ва наср аз хам фарк мекунанд. Х,амаи лугатх,ои мавриди тахкик аз руи тартиби алифбои муосири забони точикй тахия гардидаанд. Норасоии асосии макроструктураи фархангх,ои мавриди тахкик аз назари талаботи лугатнависии муосир набудани бахши мундарича (дар баъзе лугатх,о), надоштани индекс ва руйхати адабиёти назм ва насри истифодашуда дар хамаи фархангхои адабиётшиносй мебошад.

АДАБИЁТ

1. Атахонов, Т. Фарханги истилохоти адабиётшиносй / Темур Атахонов. -Душанбе: Шарки Озод, 2002. - 454 с.

2. Бобоев Ю. Назарияи адабиёт/ Ю. Бобоев. - Душанбе: Маориф, 1987. -319 с.

3. Гринев С.В. Введение в терминологическую лексикографию: учеб. пособие. - М.: МГУ, 1996. - 98 с.

4. Гринев С.В. Введение в терминоведение. - М.: Московский лицей, 1993. - 309 с.

5. Мамадназаров А. Становление и развитие таджикской переводной лексикографии в 20 и начале 21 вв./ А. Мамадназаров. - Душанбе, 2016. - 416 с.

6. Мирзозода Х. Лугати мухтасари истилохоти адабиётшиносй. Душанбе: Маориф, 1992. - 240

с.

7. Назарзода С. Ташакули истилохоти ичтимой-сиёсии забони точикй дар садаи ХХ / С. Назарзода - Душанбе, 2004. - 302 с.

8. Рауфов Х. Фарханги чахонгирй хамчун сарчашмаи лексикографияи точику форс/ Х. Рауфов. - Душанбе: Дониш, 1973. -191 с.

9. Табаров С. Ш. Русско-таджикский словарь терминов литературоведения. - Душанбе: Маориф, 1980, 1988. - 144 с.

10.Тимофеев Л. Основы теории литературы. - М., 1971. - 461 с.

11.Тимофеев Л., Венгров Н. Краткий словарь литературоведческих терминов. - М., 1955. - 179

с.

12.Тоир, Урбатулло, Саидалй, Саидмурод. ^омуси кофия ва арузй шеъри Ачам. Ч. 1. -Душанбе: Ирфон, 1994. - 512 с.

13.Тоир, Урбатулло, Саидалй, Саидмурод. ^омуси кофия ва арузй шеъри Ачам. Ч. 2. -Душанбе: Ирфон, 2016. - 432 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

14Додизода, Р., Шукуров, Т. Абдучабборов Т. Фарханги истилохоти адабиётшиносй. -Душанбе: Ирфон, 1966. - 188 с.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ МАКРОСТРУКТУРЫ СЛОВАРЕЙ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКИХ ТЕРМИНОВ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

В статье рассматривается макроструктура словарей литературоведческих терминов таджикского языка, общность и различия их структуры. Согласно современным разработкам исследования литературоведческих терминов и составления литературоведческих словарей, можно констатировать, что составлено четыре словарей литературоведческих терминов, русско-таджикский словарь литературоведческих терминов и два словаря терминов стихов и арузи Аджама.

Сравнительный анализ макроструктуры словарей литературоведческих терминов таджикского языка показывает, что структура исследуемых словарей в основном состоит из введения или предисловие, словника литературоведческих терминов и дополнительных материалов с информацией об арузи Аджаме. В то же время установлено, что словари различаются с точки зрения полноты описания терминов, количество статей словаря, использования теоретической и научной литературы и иллюстративных материалов. Все исследуемые словари составлены в соответствии с порядком современного таджикского алфавита. Основными макроструктурными недостатками исследуемых словарей с точки зрения современной лексикографии является отсутствие оглавление в некоторых словарях, отсутствие во всех словарях указателя и списка литературы авторов и книг, откуда иллюстративный материал собран.

Различные термины используются в качестве названий словарей литературоведческих терминов, такие как фарханг, лугат и комус. С точки зрения охвата большего количества литературоведческих терминов наиболее полным является "Русско-таджикский словарь литературоведческих терминов" С. Табарова, насчитывающий три тысячи терминов. С точки зрения описания литературоведческих терминов наиболее полным является "Словарь литературоведческих терминов" Т. Атаханова. С точки зрения описания поэтических терминов наиболее полным является "Словарь поэтических терминов и шери Аджам" У. Тохира и К. Саидали.

Ключевые слова, литературоведение, словарь, макроструктура, термин, лексикография, описание, термины поэзии, арузи Аджам.

COMPARATIVE ANALISYS OF THE MACROSTRUCTURE OF DICTIONARIES OF LITERARY TERMS IN TAJIK LANGUAGE

The article deals with the macrostructure of dictionaries of literary terms in Tajik language, the commonality and differences of their structure. According to modern developments of research on literary terms and compiling literary dictionaries, we may state thatfour dictionary of literary terms, a Russian-Tajik dictionary of literary terms and two dictionary of rhythm and verses ofAjam are composed.

Comparative analysis of the macrostructure of dictionaries of literary terms in Tajik language shows that the structure of the dictionaries under research mainly consist of an introduction or forward, the vocabulary of literary terms and additional materials with information about aruzi Ajam. At the same time, it is found out that the dictionaries differ from the point of the view of completeness of the description of the terms, numbers of the entries of the dictionary, using theoretical and scientific literature and illustrative materials. All the dictionaries under research are compiled according to the order of modern Tajik alphabet. The main macrostructural deficiencies of the dictionaries under research from the point of view of modern lexicography is the lack of introduction part in some of the dictionaries, the absence of index and the list of literature of the authors and books where the illustrative material is collected in all dictionaries.

Different terms are used as the synonym of the word dictionary of the literary terms such as farhang, lughat and qomus. From the point of view of covering the greater number of literary terms, «Russian-Tajik Dictionary of Literary Terms» by S. Tabarov is the most complete with three thousand terms. From the point of view of description of literary terms, "The dictionary of the literary terms" by T. Atakhanov is the most comprehensive and complete. From the point of view of the description of poetic terms the most comprehensive is the "Dictionary of poetic terms and sheri Ajam " by U. Tohir and C. Saidali.

Key words: literary studies, dictionary, macrostructure, term, lexicography, description, terms of poetics, aruzi Adjam.

Сведение об авторах:

Гуломасейнов Сафо - аспирант Таджикского национального университет, кафедры англиского языка и споставительнный типологии, Тел: (+992) 935002387 Электронный почта: safo.gulomaseinov@gmail. com.

Мамадназаров Абдусалом — доктор филологических наук, профессор кафедры англиского языка и споставительнный типологии, Тел: (+992) 937715060.

About the autors:

Gulomaseynov Safo - Postgraduate student of the Tajik National University, Department of English and Comparative Typology, Tel: (+992) 935002387 Email: safo.gulomaseinov@gmail. com.

Mamadnazarov Abdusalom - Doctor of Philology, Professor of the Department of English Language and Comparative Typology, Tel: (+992) 937715060.

ШАРХД БАЪЗЕ АЗ ИБОРА^ОИ РЕХТАИ ЗАБОНИ АНГЛИСЙ ВА МУРОДИФОТИ ОЩО БА ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА РУСЙ

Хасанова М.И.

Донишгоци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Иборахои фразеологй дар забон як ходисаи тасодуфй набуда, конунй ва хатмй мебошанд. Онхо садсолахо чун як кисми барчастаи лексикаи забон, мувофики конун ва коидахои забон инкишоф ва такмил ёфта омадаанд. Фразеология хусусияти хар як забон буда, бе омухтани он донистани руху табиат ва худи он забон номумкин аст. Олими машхури рус К.Д. Ушинский гуфтааст, «табиати мамлакат, таърихи вай, дар калби мардуми вай чой шрифта, бо сухан ифода меёбад». Олими дигари рус С.И. Ожегов дар маколаи худ "О структуре фразеологии" чунин мегуяд, "Калимаву иборахои мачозии вирди забонгашта (крылатые слова), зарбулмасал ва макол, формулахои афсонавй, афоризмхои таърихй, латифахо ва дигар анвои гуногуни осори эчодй факат ба хиссахо чудо шуда,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.