Научная статья на тему 'ПРОБЛЕМЫ ТЕРМИН И ТЕРМИНОЛОГИЯ В ЛИНГВИСТИКА'

ПРОБЛЕМЫ ТЕРМИН И ТЕРМИНОЛОГИЯ В ЛИНГВИСТИКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
135
56
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСЛЕДОВАНЫЕ / РАЗНИЦА / ГЛАГОЛЬНОЕ НАКЛОНЕНИЕ / МОДАЛЬНЫЕ ГЛАГОЛЫ / ВИДЬ НАКЛОНЕНИЕ / СООТВЕТСТВИЕ ВРЕМЁН / УСЛОВНОЕ НАКЛОНЕНИЕ / ВСПОМОГАТЕЛЬНЫЕ НАКЛОНЕНИЕ / ЧАСТИЦЫ / ПРИДАТОЧНОЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ / ЗНАЧЕНИЕ / СЛОЖНА ПОДЧИНЁННОЕ ПРЕДЛОЖЕНИЯ / ФУНКЦИЯ / СУФФИКС / АНАЛИТИЧЕСКОЕ ФОРМА / УКАЗАТЕЛЬНОЕ НАКЛОНЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Робияи А.

В статье обсуждается терминологии в английского и таджикского языков. Целью данной статьи является изучение специфики терминология на двух языках. Многие таджикские и английские примеры также были изучены по этой теме. Следует отметить, что не было проведено сравнительного исследования сравнительного анализа терминами на таджикском и английском языках, поэтому я решил провести исследование по этой теме. В этой статье мы стремимся исследовать английские библиотекого терминогоги на таджикском и английском языках и показать их лексические и грамматические особенности с точки зрения лексикологии, морфологии, фонетики, правописания, стиля выражения и культуры речи. Кроме того, цель реализации этих намерений состоит в том, чтобы придерживаться основных лингвистических методов исследования, которые соответствуют целям, задачам и специфике исследовательского материала. В данной статье использованы другие научно-исследовательские ресурсы из научной литературы Таджикского национального университета и Кулябского государственного университета.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROBLEM OF TERM AND TERMINOLOGY IN LINGUISTIC

The article discusses the terminology of English and Tajik languages. The purpose of this article is to explore the specifics of the term in two languages. Many Tajik and English examples have also been explored on the topic. It should be noted that no comparative study has been done on the comparative analysis of term in Tajik and English, so I decided to do a research on the topic. In this article, we aim to investigate English librarian term in Tajik and English, and to show their lexical and grammatical peculiarities in terms of lexicology, morphology, phonetics, spelling, style of expression, and speech culture. In addition, the purpose of the implementation of these intentions is to adhere to the fundamental linguistic term of research that align with the goals, objectives and specifics of the research material. In this article used other scientific and research resources from the scientific literature of the Tajik National University, the Art University of Tajikistan, National library and the Kulyab State University.

Текст научной работы на тему «ПРОБЛЕМЫ ТЕРМИН И ТЕРМИНОЛОГИЯ В ЛИНГВИСТИКА»

СПОСОБЫ ПЕРЕДАЧИ ТАДЖИКСКИХ ЭПИФРАЗ НА РУССКИЙ ЯЗЫК

Настоящая статья посвящена вопросам переводимости и непереводимости эпитета как средства выразительности лексического уровня, особенностей передачи таджикских эпитетных конструкций на русский язык, выявлению способов их адекватной передачи.

Ключевые слова: эпифраза, эпитет, переводческие трансформации, лексическая замена, лексическое опущение, исходный текст, конечный текст.

METHODS OF TRANSMITTING TAJIK EPIPHRAZES INTO RUSSIAN

This article is devoted to issues of translability and non-translability of epithet as a means of expressiveness of lexical level, peculiarities of transfer of Tajik epithet constructions into Russian language, identification of methods of their adequate transmission.

Keywords: epiphrase, epithet, translation transformations, lexical replacement, lexical omission, source text, final text.

Сведение об авторе:

Султанова Рафохат Мирзоевна - Кандидат филологических наук, заведующий кафедрой русского языка Российско-Таджикский (Славянский) университет ул.М.Турсунзаде 30, 734025, Душанбе, Республика Таджикистан. Тел.: (+992) 93 760 70 58 E - mail Rafoat10@mail. ru

About the autor:

Sultanova Rafokhat Mirzoevna - Candidate of Philological Sciences, Head of the Department of Russian Language, Russian-Tajik (Slavic) University St. M. Tursunzade 30, 734025, Dushanbe, Republic of Tajikistan. Тел.: (+992) 93 760 70 58 E - mail Rafoat10@mail.ru

МАСЪАЛАИ ИСТИЛОХ ВА ИСТИЛОХОТШИНОСЙ ДАР ЗАБОНШИНОСЙ

Робияи А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи Абуабдуллоуи Рудакй

Забоншиносии мукоисавй- типологй дар мархилаи инкишофи забоншиносии муосир макоми махсус дорад. Фаъолияти тахкики мукоисавии забон ба максади тахкикоти хаматарафаи забоншиносии мукоисавй бо хадафи баррасии хамачониба ва хусусиятхои таркиби забон дар мачмуъ ба гуруххои он дар алохидагй мебошад. Дар айни хол объекти тадкикоти забоншиносии мукоисавй масъалахои гуногун - коркарди усулхо ва чанбахои забоншиносии мукоисавй, муайян намудани чой ва макоми забоншиносии мукоисавй дар забоншиносии назариявй ташаккули васоити категорияхо, дар муайян намудани чанбахо ва тахлили вохиди ягонаи забон ва сохтори он мебошад.

Дар мархилаи муосири забоншиносии мукоисавй бо максади муайян намудани алокаи сохторй дар равандхои функсионалй ва конуниятхои он падидахои алохида дар забонхои гуногун мавчуд аст. Дар ин чанба яке аз масъалахои мубрами забоншиносии мукоисавй -муайян намудани алокаи сохторй дар дарачаи лексики мебошад.

Масъалаи истилох ва истилохшиносй яке аз вазифахои мубрами забоншиносй буда, дар таркиби назарияи забоншиносии умуми мавриди мухокимаю тадкик карор мегирад. Масъалаи марбут ба маънои забоншиносии «истилох» ва «истилохшиносй» дар забоншиносии мукоисавй дертар дар охири асри X1X ва авали асри XX пайдо шуд. Мафхуми истилох дар илм асосан дар аввалхои асри XX ба вучуд амадааст. Аввалин тавзехи калимаи «истилох» дар «Энциклопедический словарь» Ф. А. Брокгауза ва И. А. Ефрона зикр шудааст.

Пеш аз он, ки дар бораи омузиш ва тахлилй истилоххоти китобдорй ва хусусиятхои лугавии забонхои точикй ва англисй тахкик намоем бояд мафхуми «калима» ва «истилохот» -ро муайян карда шавад.

Дар мавзуи истилох ва истилохшиносй олимони зиёди точик ва хорич ба монанди С. Назарзода, М. Косимова, Чоматов. С, Даниленко, Бердыева Т, Винокур, Лейчик, Акуленко, В.В, Алексеева, Л.М, Бархударов, С.Г, И. Н. Кафман ва дигарон кор ва мачалаву асархои илмй чоп намудаанд.

Истилох як калимаи алохида ё калимаи алохидаи дар муносибатхои тобеъ асосёфта мебошад, ки вазифаи номгузори кардани як мафхум ва сохаи муайяни илмро ичро мекунад, ки дар якчоягй ба дигар истилохот системаи махсуси зергурухи матни иттилоотро ташкил мекунад. Истилох бояд дорои хусусиятхои зерин бошад.

1) Мавчудияти тафсир

2) Дарачаи мучарраднокй

3) Сермаъной

4) Нaдoшнaни тобиши зудй Ba Myacrap

5) Нeйтpaлй

6) Marcra; Ba cиcтимaи дaкик бoшaд.

Истилох як кaлимaи aшохидa ë кaлимaи aшохидaи дap мyноcибaтхои тобeъ acоcëфтa мeбошaд, ки вaзифaи номгyзоpи кapдaни як мaфхyм Ba cохaи мyaйяни иш^о и^о мeкyнaд, ки дap якчоягй бa „Hrap истилохот cиcтeмaи мaxcycи зepгypyхи мaтни иттилоотpо тaшкиш мeкyнaд. Бa тaвpи дигap гyeм истилохот ин мaчмyъи истилоххои cохaи мyaйяни фaъолият, истилохот, илмй, донишхо Ba мaчмyъи мaxcycи лyFaвии бapои бaтapтибдapоpи Ba бaтaнзимдapоpии бошyypонa бeштap дacтpac бyдapо тaшaккyл мeдихaд [S, c.10-15].

Истилох хaмчyн во^иди мaxcycи лeкcикa бa мaфхyми cохaи мyшaxxacи дониш (дap тaдкикоти китобдоpии мо) Ba Bypyn^ он бa cоx,ax,ои истилохи мyшaxxac aшок;aмaнд acт, ки хaмa cохaхои истилохии донишхо оид бa мaвзyъи тaдкикот бо хaмдигap дap як cиcтeмa aшокaмaнд acт. Ин aшок;aмaнди Ba пaйвacтaгй бо мaфхyмхои илмй як xycycияти yмyмиecт,ки иcтишохотpо aз тaмоми нaмyдхои дш^и номинaлхо фapк мeкyнонaд.

Иcтишох бa cифaти ифодaхои xоcи xapaктepнок бapои тacвиpи мaвзyъи cохaи мyaйян зyхypот xоcият Ba мyноcибaти он кид^т мeкyнaд. Дap доиpaи чунин низоми фaхмиш иcтишох бояд якмaъно, мyнтaзaм, ycлyбaн бeтapaф бошaд. Иcтилох Ba кaшимaхои yмyмииcтeъмол мeтaвонaнд бa хaмдигap мyвофик шaвaнд, иcтилох мaxcycияти xyдpо доpaд aз 4yma 1) мyнaззaм 2) якмaъной, 3)гамоюл дap cepмaъной дap доиpaи мaйдони иcтилохотии cохaи xyA яънe иcтилохоти хaмон cохaи илм Ba ë мaктaби илмй, 4) нaбyдaни тaъчилият Ba тундй 5) бeтapaфии ycлyбй [S, 45-67].

Хaмчyнин бояд Ka-йд нaмyд, ки истилох хaмчyн вохиди зaбони бa конyнмaндихои фонeтики Ba нaвъхои зaбон тобeъ acт вaй aбeкти мyaйян Ba мycтaкиши илми зaбоншиноcй мeбошaд.

Чи тaвpe ки Дaнилeнко зикp мeнaмояд «истилохот ин aбeкти муата;^ acr зepо он як KaTOp фapкиятхо доpaд, мacaшaн aшомaтхои фyнкcионaшй, cоxтоpй-гeнeтикй, cинтaкcикй-ceмaнтикй, моpфологй, инчунин функшяи зaбони умуми aдaбй мeбошaд [10,15].

Тepмин (иcтилoх)- ин ифoдaecтбapoи иcтифoдaи илмхoи мyaйян Ba ë фaъoлиятхo, ифoдaкyнaндaи мaфхyми кoмилaн aник, ки хaмзaмoн 6o дигap вoхидхoи зaбoнй зич дopaд Ba

шхтсрт мyaйяни иcтилoхoтpo бa вучуд MeopaA.

Нишoнaхoи фapккyнaндaи иcтилoх aз дигap мopфeмaхoи oддй чyнинaнд:

1. Иcтилoх мaънoи ягс^ ифoдaкyнaндaи мaфхyми кoнкpeт будг, хaмзaмoн мeтaвoнaд, миали мopфeмaи oддй мaънoхoи дигap дoштa бoшaд.

2. Иcтилoх дopoи худуди мyaйяни мaънoй бyдa, бepyн гз oн худуд хycycиятхoи иcтилoхии хyдpo aß дacт мeдихaд.

3. Иcтилoх вaзифaи Maxcycpo ^po мeкyнaд, ки дap чoи мyaйян иcтифoдa мeшaвaд Ba дap XOлaти aз худуди coхтopии худ бepyн шyдaн бa мopфeмaи oдии зaбoн тaбдил мeëбaд.

Иcтишох xyд cиcтeмaи мaxcycи мaъноии кaшимa Ba ибоpapо дap бap гиpифтa, як мaфхyми aники cиcтeмaи мyaйянpо ифодa мeкyнaд. Дap тaфовyт aз кaшимa мaънои иcтилох бояд aмикy мyaйян бошaд, зepо истилох га хaмчyн ифодaкyнaндaи ин ë он мaъноcт, бaшки доpои як мaънои мyaйяни acоcнок acт. леШ иcтишох, нa фaк;aт вaзифaи номинaтивии xyдpо aдо мeкyнaд, инчунин мaънои мyaйянpо низ ифодa мeнaмояд. Бa ифодaи дигap, иcтишох бapои номгуи мaфхyмхои мyaйяни илмй иcтифодa rap^na, чapaëн Ba мaфхyмepо, ки дap cохaи зaбон бa aмaш мeояд, номбap кapдa, хaмчyнин мaънои онхоpо ифодa мeкyнaд.

Бояд тaъкид кapд, ки бa cифaти иcтилох иcтифодaи aз хaд зиëди вожaхои cepиcтeъмол бa мaънои acлиaшон Faшaти мaхз xохaд буд. Ин коpбypд хaмон Ba^ кобили кдбул xохaд буд, ки aгap вожaхои cepиcтeъмол бa мaънои иcтишохоти мaxcyc бapои ифодaи мaфхyми мyaйяни илмй xизмaт гамоянд. Хycycияти acоcии иcтишох дap он зох^ мeгapдaд, ки он бо мaфхyмхои лeкcикй-ceмaнтикй, монaнди полиceмия, шнонимхо, омонимхо Ba Faйpa чй гут aшок;aмaндй доpaд. Хycycиятхои мyхимтapини иcтишохот дap низоми мyaйян дap cохaи aшохидaи зaбоншиноcй - лeкcикология, ки бa омузиши мaънои лyFaвии кaшимa (лyFaт) мaшFyл acт, мyaйян кapдa шyдaacт [12, c.23-56]

Дap дaвpaи мо иcтишохот воcитaи мухими бa дacт овapдaни иллилоот, воcитaхои бa дacт овapдaни мaшaкaхо Ba aмaлхои мaxcyc, мexaнизми ишмивy тexникй мeбошaд. Аз ин py лyFaти тepминология aз зaмони пaйдоиш aбeкти тaдкикоти илмхои мyxтaшиф буд, aммо пeшpaфти тexнологияи acpи xx тaшaб мeкapд, ки тaдкикоти иcтилохот дap cохaи мyaйяни илм бa KaÜA гиpифтa шaвaд[8, c.5-S].

Иcтишохот бa cиcтeмaи умумии лyFaвии зaбонхо бa ycyшхои мyшaxxacи иcтилохот доxиш мeшaвaнд, бa тaвpи дигap гyeм иcтилохот m тaнхо бa тapкиби лyFaвии зaбон бaшки бa тapкибхои лyFaвии cиcтeмaхои мyккapapшyдa Ba aшохидa доxил мeшaвaд. «Имpyз, ки мо aз

хaзоpон лyFaтy иcтилохоти нaв дap зaминaи фapхaнгy хyнap, мyноcибaтхои cиëcивy ичтимой Ba илму фaн ниëз доpeм, ин имконот Ba зaxиpaхои доxишии зaбон биcëp мушкилоти моpо мeтaвонaнд хaш кyнaд. Вожaгон Ba иcтишохот дap зaбони фоpcй точикй бо pyшди чомea Ba пeшpaфти иктиеоду фapхaнг доимо дap инкишоф буд бa pохy воcитaхои гуногун cоxтa мeшyдaaнд». [8, c.53] С.Нaзapзодa.

X^a™ имpyзaи иcтишохот дap зaбони точикй Ba cypъaти pyшди он дap хaмa cохaхои фaъолияrи инcонй, тexнологияхои нaвин Ba инчунин комëбихои илмй, тexникй бa тaшaбот чaвобгyй Ba конeъкyнaндa нecт бинобap ин чоpaхо Ba aндeшaхои мyaccиpо тaшaб мeкyнaд. Бояд зикp нaмyд ки хaнyз дap коpхои нaxycтин тaдкикоти илмй бa зaбони точикй имкониятхои коpкapди иcтилохоти фaнхои aдaбиëтшиноcй, зaбоншиноcй, фaшcaфй, мaнтик;, хapбй, тиб, доpyшиноcй, Ba aмcоли инхо xeлe зиëд коpбacт шyдaacт. Коpбypди он иcишохот дap оcоpи он зaмон чунин xycycиятхоpо доpо буд.

- иcтишохотe, ки точикй aCT. Мaxcycaн иcтишохотe, ки дap зaбони Шохномa -и Дaкикй Ba Шохномa-и Фиpдaвcй иcтифодa мeшyдaнд aз лихози мaнcyбият бa зaбони точикй мaнcyб мeдониcтaнд. Мacaшaн cипaхдоp, пaхшaвон, миëнгaх, Ba Faйpa [13-S7-9G].

- иcтишохотe ки cохибони оcоp бa тaвзeхy тapчyмaaш мeовapдaнд Ba aз ин гyнa вожaхоpо бa зaбони точикй овapдa онхоpо тapчyмa кapдa иcтилох мecоxтaнд. Мacaшaн ном-дом, куниш-фeъл Ba Faйpa [13, c.87-9G].

Иcтишохоти бeъзe aз cохaхои фaъолияти имpyз тaнхо бa коpшиноcони cохaхои xyд фaхмоcт. Мacaшaн дap cохaи китобдоpй иcтишохотe aз кдбили конгрев (тacвиp дap мyковaи китоб, ycyли яку якбоpa коp фapмyдaни чопи биcëppaнгa), конволют (aз якчaнд acapхои муатк^ ë дacxaтхо тapтиб додaни як китоб), гриф (мух^ мyхpe, ки дap он номи cохибaш KaÜA шyдacт), литограф (мyтaxacиcи чопи caнги), консол (paфчa), картограмма (xaprna бa тacвиpи xapитa, мaводи омоpи), cонeт (шeъpи чоpдaхмиcpae, ки aз ду pyбой Ba ду мyccaддac ибоpaт acт) мункин aCT ин истилохоти номбypдa бa тохибони зaбони точикй нофaхмо бошaнд [7, c.12-2GG].

Аммо ин вохидхои зaбон бaъзe xоcитхоpо доpо мeбошaд. 1) Онхо мутобики коидa Ba мeъëpхои зaбони точикй cоxтa мeшaвaнд. 2) Ин нaвъи иcтилохот доpои вижaгихои cинтaгмaтикии зaбони точикй мeбошaд. Дap чунин шapоит иcтилохот мeтaвонaнд бa оcони бa тaъpифи зaбони точикй мyвофикaт кyнaд. Бa aкидaи С. Нaзapзодa pоххои шyFaтcозй Ba иcтишохотофapй мeтaвонaд бa ce Ba ë чоp мaнcyб дониcтa мeшaвaд. Ин вacилaхои лeкcикй cинтaкcиcй, моpфологй cинтaкcиcй, моpфологй Ba лeкcикй, ceмaнтикй мeбошaд [ 9, c.54].

Истилохот хaмчyн як пaдидaи кacбии зaбон бa cохa, иxтиcоcи инcон, бо киcмaти вожaхо ë фaъолияrи мyaйян aз лихози xоcиятхои шyFaвй- ceмaнтикй, cоxтоpй, мaъной гpaмaтикии зaбон мyвофикaт мeкyнaд. Иcтишохот мaфхyми хappyзapо Ba ë тacaввypоти yмyмиpо дap мухити кacби дap мyноcибaтхои хappyзa ифодa мeкyнaд. Иcтилoхoти китoбдopй миcли илмхoи дaгap дap pyшдy тaкoмyли фaнхoи вoбacтa шк;ши мухим дopaд. Дap иcтилoхcoзии китoбдopй шкши зaбoни мeъëp мaнбaъи acocй бyдa Ba oн дap хaмгиpoй Ba якcoнcoзии иcтилoхoт мухим чилвa мeдихaд. Вopид coхтaни иcтилoхoти хopичй as тapик;и тapчyмaи клишaй бa cиcтeмaи иcтилoхoти китoбдopй ^били кдбуд нaмeбoшaд. Бeштapи иcтилoхoти кддимй мaфхyми имpyзaи иcтилoхoтpo дap coхaи китoбдopй дoдa нaмeтaвoнaд. Cypa^oe, ки aз зaбoни бeгoнa вopиди иcтилoхoти китoбдopй мeгapдaд нaбoяд бa тapик;и шeвaи тoчикй нaвиштa Ba тaлaффyз кapдa шaвaд. Гyнaи иcтилoхoти илмй бoяд мaфхyм, paвшaн Ba iyë бoшaд.

Иcтишох дap тapкиби лyFaвии хap як зaбон мaвкeи мyхимepо ишFOл нaмyдa, доpои як KaTOp вижaгихои фapккyнaндaи фyнкcионaшй, гeнeтикй-тapкибй, лyFaвй-мaъной, моpфологй, вожacозй Ba ycлyбй-номинaтивй мeбошaд. Якe aз aшомaтхои xоcи иcтишохот ин тaшкили cоxти он бa шyмоp мepaвaд. Мaхз дap нaтичaи пeшpaфти илму тexникa хap як cохaи мyaйяни чaмъиятй тохиби зaxиpaи иcтишохоти xyд гapдид. Xap як иcтилох як yнcypи зaбон acт, ки мохияти xоcи илмй доштa, бо aшомaтхои мaxcycи xyA aз кaшимaхо бa куллй фapк мeкyнaд.

<^ap иcтишох хaмeшa aшок;aхои тaбиии зaбоншиноcй тyфaйли мaфхyмхои истилохотй Ba aшокaхои бaйни иcтилохй ифодa мeëбaнд» [13, c.12-15].

Тepминaшогия ë иcтишохшиноcй якe aз кaбaтхои мaxcycи лyFaвй бyдa, он xycyятхои тaшкилëбии мaъноиpо дap хaмбacтaги бо гypyххои дигapи лyFaвй ифодa мeнaмояд. Хycycиятхои мухими тepминхо ë иcтишоххо Ba cоxтy ycлyби онхо низ дap кдоми aшохидaи лyFaтшиноcй, ки иcтилохшиноc ë тepминология ном доpaд, мyкaммaш инъикоc ëфтaacт.

Мacъaшaи иcтишохy истилохшиноот дap зaмони мyоcиp якe aз мaвзyъхои мyхимтapини лyFaтшиноcй Ba вожaшиноcй бa шyмоp мepaвaд. Xap чиз, ки бa тaъйинy тaхкики умумии мaфхyми иcтишох, тaхaввyлy тaкомyли он дap зaбон aшок;aмaнд acт, илми зaбоншиноcиpо бо cохaхои дигapи илму мaъpифaт, бa тaъpиxи мода^у мaънaвии инcоният мeпaйвaндaд. Аз pyH бaъзe тaдкикотхои олимони кишвap Ba xоpичй aëн acт, ки омузишу тжухиши мacъaшaи

истилохот доираи вагеъро фаро гиpифтaacт. То ин замон дар байни олимони зaбоншиноc дар xycycи мyшaxxacaн аз чихати илмй мyaйян кардани xyn^ мафхуми истилох Фикру акидахои мyxтaлиф чой дорад.

Ба андешаи яке аз забоншиногони машхури pyc Даниленко истилох вохиди лyFвиеcт, ки такозои дефинитcия ^ахехтараш ифодаи мyтaноcиби маънии истилох) -ро дорад [10-19]. Зaбoншинoc Д.A.Лoттe дap тaткикoти худ cиcгeмaнoк бyдaни ^T^oxo^o нишoнaи acocй шyмopидaacт. Лaгтe кaйд мeнaмoяд, ки «хдр як иогатах дopoи чoи мyaйян (6o тoбeъият 6o иcгилoxи дигар) бyдa, дap cиcгeмaи иcгилoxoт, бa мaвкeи мaфxyм чaвoбгy бyдaни oн дap cиcгeмaи мacкyp вoбacтa acr» [36:14]. Дap тaдкикaг Ba кopи oлимoни дигap нишoнaи ^creMara™ мyaйянкyнaндaи иогатах низ бa нaзap MepacaA Рeфopмaтcкий, A.Я.Климoвиrcкий, Сyпepaнcкий, ^рд иcгилoxpo xaмчyн кaлимa Ba ^opa, нишoнaи acocии зaбoн, к ^o мaфxyм дap cиcгeмaи ин ë oн coxaи илм Ba тeхникa мyвoфик acT, мyaйян кapдaaнд.

Яте aз хycycиятх,oи дигapи ^mnoxor ин мaфxyми якмaънoии oн дap ин ë oн coxaи илм мeбoшaд. Иcгилoxoтpo мeтaвoн aз зaбoни дигар хдм гирифт, xaмчyнин мeтaвoн aз мopфeмaxoи зaбoни худй Ba ë элeмeнгxoи бaйнaлмиллaлй тaшкил нaмyд. Po^xo® иcтилoxoфapй дap зaбoнxoи мaвpиди ^ëc гай^ oбъeкти TaAKHKH зaбoншинocoни кишвap Ba хopич кapop дoшт. Aз coлxoи пeшин лyFaтxoи тepминoлoгй дap зaбoншинocии точик Ba хopич вyчyд дoштaнд. Aбyaли ибни Синo aвaллин дoнишмaндecт, ки кушиши кopкapди ^mnoxorn илмй дap acocи мaхcycгapдoнидaни кaлимa, ивaз нaмyдaни кaлимaxoи apaбй бa иcгилoxoти точикй мeбoшaд. Синo ин кoppo дap «Дoнишнoмa» Ba бeштap дap 20 oфapидaи илмии хeш, ки бa зaбoни точикй иншo нaмyдa буд, a^oM дoдacг.

Бояд кайд намуд, ки лyFaтy истилохот дар хеч забон муддати дароз тобит ва якранг намемонад. Х,ар падидаи тозаи моддй ва инчунин хар андешахои нави маънавй, ки дар чомеа пайдо ва зухур мекунанд, тaFиpот ва дигаргунихое дар лyFOт ва иcтилоxоти чории забони он чомеа падид меоварад.

Забоншиношну cyxaншиноcон дар тули acpxо барои ошкор кардани бaйëни маъно ва мафхумхои гуногун хазорон лyFaтy истилохот cоxтaaнд, ки хар кадоми онхо дар забон чойгохи xyдpо ^c6 намудаанд ва мо хатто бо истифода аз онхо як микдор мафхумхои тозаи ичтимой, cиëcй, илмии мавриди ниëзи xyдpо иcтифодa кунем. Забони точикй ycyлxои муайян ва мyшaxacи вожacозй ва иcтилоxcозиpо дорад. Ин ycyлxо бо мурури замон таършан такомул ва ташаккул ëфтa то андозае ycтyвоp ва пойдор хастанд, ки таи caдcолaxо тагар нaмеëбaнд ва дар acоcи хамин ycyлy колабхо, иcтилоx ва калимахои нав ба вучуд меоянд [S, 1O0-110].

Ба cоxaи китобдорй аз фархангхое биcëpтap лyFaт ва истилохот ворид мегардад, ки ба онхо каробату наздикии бештар дорад.

Macaлaн аз забони араби биcëpтap лyFaт ва иcтилоxот карз гирифтани забони точикй дар хама тохахо шояд он буд ки дини иcлом байни ин ду забон хамбастагие ба вучуд овард ва ë аз caбaби аз забони pyrä иктибоc кардани иcтилоxот низоми Шуравй байни ин ду забон пайванд эчод нaмyдaacт. Дар тохахои гуногун дар забони точикй бигёр лyFaт ва иcтилоxоти марбут ба raëca^ фaлcaфa ва манти; ва ë фунуни адабй дар забони хозираи точик то имруз хамон иcтилоxотеcт,aз забони арабии баъд аз ишомй доxил шyдaacт, гарчанде ки олимону донишмандон гоххо арабхоро иcтилоxcозони acлй намешумориданд. Чун забони араби воштаи интишори фaлcaфa, манти; ва фунуни адабй буд бинобар ин вожахо ва истилохоти ин риштахо тaвaccyти забони арабй ба забони форш точикй доxил шудааанд.

Дар тохаи китобдорй низ иcтилоxоти зжде аз забони арабй ворид гардидааст миcли китоб, aдaбиëт, нaшpиëт, вазн, байт, шеър ва caдxо лyFaтy иcтилоxоти дигар [8,43].

Аввалин андешаи маълум ва маъмули донишмандон ва забоншинотон он acт, ки тамоми забонхои зиндаи чахон хамеша дар холи рушду такомул, омезишу табодулот ва тахавуллотанд. Яке аз манбаъхои тaшaкyлëбии ва ворид гардидани истилохот ба забонхои гуногуни чахон ва мaxcycaн дар cоxои китобдорй ва омузиши лyFaтcозй ва иcтилоxофapинй забони шеър мебошад, зеро мувофики аотоди мавчуда шеъри фоpcии точикй зжда аз caд cол бештар аз rncp ба вучуд aмaдaacт. Дигар он ки забони точикй дар шеър тавоноии xyдpо нишон додаст ва мо дар шеър аст, ки ба хазорон вожагон ва истилохоти Faйpичaшмдошт аз нуктаи назари истилохотшиноот вомеxypем, ки дар rncp назири онхо камтар дида мешавад.

Барои тaшaккyлëбии иcтилоxот дар тохаи китобдорй аз ycyлxои зиëде истифода мебаранд.

- Тарчумаи тахтулафзии воха ва иcтилоxоти арабй (муттафакир) - андешагар.

- ТaFиpи маъноии калимахои мавчуда ва мачозан ба маънохои нав хамчун иcтилоx иcтифодa бурдани онхо [13, c.45-67].

Забони англист иcтилоxоти xyдpо аз забонхои лотинй, олмонй, фapонcaвй бештар мегирад. Дигар caбaби воридшавии иcтилоxот дар забонхои мавриди ;œc дар cоxaи

китобдорй ин тарчума, тадкики матнхо ва асархои забонхои , дигар ба забонхои мавриди киёс мебошад.

Чи тавре, ки мо дар кисми болои фикру акидахои забоншиносон ва олимонни точик ва хоричро инчунин мулохизахои хешро оиди истилохот матрах намудем ва ба хулосае омадем, ки истилох калима ва ё ибораи дорои маънои ба худ хос буда, дар хавзаи хар як илми муайян маънои мушаххаси лугавии худро сохиб аст ва як чузъи системаи истилохот башумор меравад. Мутафакирон ва олимони сохаи забоншиносй калимаи истилохро бо маънихои гуногун маънидод менамоянд, махсусан, оид ба истилохоти риштахои тиб, техника, варзиш, санъат, истилохоти сиёсиву чамъиятй, хешутабор ва гайра сухан меронанд.

Дар бораи мафхум ва мохияти истилох то имруз фикру андешаи ягона мавчуд надорад, ягона мафхуме, ки аз нуктаи назари забоншиносон ва мухаккикон оид ба ин масъала муттахид месозад, эътирофи мавкеи махсуси истилохот дар забони адабй ва мавчудияти мукобилгузории «истилох» - «гайриистилох» мебошад, ки дар шуури хар яки мо накш бастааст. Шояд ба ин далел хамчун унсури асосй ва маводи зарурии илмхои гуногун шинохта шуда, намояндаи хар як илм мехохад, то зери ин мафхум нишонахои ба худ хосе, ки аз нуктаи назари хамин илм муфидтару мухимтаранд, тачассум гарданд.

АДАБИЁТ

1.Даниленко, В.П. Исследования по русской терминологии / В. П. Даниленко // Сборник статей. - М.: Наука, 1971. - 231 с. . Косимова, М. Н.

2.Мухтасар оид ба истилохоти забоншиносии пешини точик / М.Н. Косимова. - Д.: Матбааи ДМТ, 2003. - 490 с.

3.И.А. Чураев. Лугати русй- точикии терминология китобдорй ва китобшиносй.-Душанбе: Ирфон.-78с.

4.Грамматикаи забони адабии хозираи точик.- Д.: Маориф1985.243 с. 4.Зехнй, Т. Санъати сухан / Т. Зехнй. - Д.: Ирфон, 1979. - 328.

5.Канделаки, Т. Д. Вопросы моделирования систем значений упорядоченных терминологий / Т. Д. Канделаки // Современные проблемы терминологии в науке и технике. - М., 1969. - С. 3 -31. .

6.И, Н, Кафман. Терминологические словари: Библиография Россия , 1961- 419 с.

7.И, Чураев. Лугати русй- точикии китобдорй ва иттилоотшиносй Душанбе «Ирфон» 2012- 277 с.

8.Назарзода, С. Забон ва истилохот / С. Назарзода // Андешахо дар атрофии забони точик ва ташаккули истилохот. - Д., 2003. -С. 59-71.

9.Назарзода, С. Ташаккули истилохоти ичтимой - сиёсии забони точикй дар садаи ХХ. Душанбе: Маориф, 1990. -368 с.

10. Фарханги забони точикй ( аз асри х то ибтидои асри хх) иборат аз ду чилд. Ч..1.-М: Советская энциклопедия,1969-951с.

ПРОБЛЕМЫ ТЕРМИН И ТЕРМИНОЛОГИЯ В ЛИНГВИСТИКА

В статье обсуждается терминологии в английского и таджикского языков. Целью данной статьи является изучение специфики терминология на двух языках. Многие таджикские и английские примеры также были изучены по этой теме. Следует отметить, что не было проведено сравнительного исследования сравнительного анализа терминами на таджикском и английском языках, поэтому я решил провести исследование по этой теме.

В этой статье мы стремимся исследовать английские библиотекого терминогоги на таджикском и английском языках и показать их лексические и грамматические особенности с точки зрения лексикологии, морфологии, фонетики, правописания, стиля выражения и культуры речи.

Кроме того, цель реализации этих намерений состоит в том, чтобы придерживаться основных лингвистических методов исследования, которые соответствуют целям, задачам и специфике исследовательского материала. В данной статье использованы другие научно-исследовательские ресурсы из научной литературы Таджикского национального университета и Кулябского государственного университета.

Ключевые слова: иследованые, разница, глагольное наклонение, модальные глаголы, видь наклонение, соответствие времён, условное наклонение, вспомогательные наклонение, частицы, придаточное предложения, значение, сложна подчинённое предложения, функция, суффикс, аналитическое форма, указательное наклонение

THE PROBLEM OF TERM AND TERMINOLOGY IN LINGUISTIC

The article discusses the terminology of English and Tajik languages. The purpose of this article is to explore the specifics of the term in two languages. Many Tajik and English examples have also been explored on the topic. It should be noted that no comparative study has been done on the comparative analysis of term in Tajik and English, so I decided to do a research on the topic.

In this article, we aim to investigate English librarian term in Tajik and English, and to show their lexical and grammatical peculiarities in terms of lexicology, morphology, phonetics, spelling, style of expression, and speech culture.

In addition, the purpose of the implementation of these intentions is to adhere to the fundamental linguistic term of research that align with the goals, objectives and specifics of the research material. In this article used other scientific and research resources from the scientific literature of the Tajik National University, the Art University of Tajikistan, National library and the Kulyab State University.

Keywords: research, term, book, librarian, store, word building, borrowing words, terminology, resourse, librarian department, librarian work, store, method, library.

Сведения об авторе:

Робияи А - доктор PhD кафедры иностранных языков Кулябского Государственного Университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, Республика Таджикистан, г. Куляб, ул. С. Сафаров 16. Тел: (+992)985598159

About the author:

Robiyai. A. - Doctor PhD of the chair offoreign languages of Kulob State University named after Abuabdullo Rudaki. Address: 735360, Republic of Tajikistan, Kulob town, st. S. Safarov 16. Phone: (+992) 985598159

СИФАТ ХДМЧУН Х,ОЛИ ТАРЗИ АМАЛ ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧИКЙ ВА ФРОНСАВИ

Маликов А.Р., Хранимое Н.С.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Сифат дар забонхои точикй ва фаронсавй метавонад баробари аломати предметро ифода намудан, аломати амалро низ ифода намояд. Агар сифат дар забощои мазкур аломати амалро ифода намуда бошад, дар чумла ба вазифаи холи тарзи амал меояд: Бачагон холо хам бо овози баланд баробар фарёд мекарданд, яъне мехонданд [1, с.20]. - Et les enfants continuèrent à lire la leçon à voix haute [9, c.18].

Худи шумо ки,-гуфт хатиб-хушсаводтар ва ёд доданро хубтар медонистаед, писари худатонро худатон хононед.. .[1,45] - Si vous-même, dit l'imam, vous êtes plus lettré et si vous savez mieux enseigner, faites travailler votre fils vous-même [11, c.41].

Оид ба масъалаи сифат ва хамчун холи тарзи амал истифода шудани он як зумра олимони ватанию хоричй тахкикотхо ба анчом расониданд. Муаллифони китоби «Таджикский язык» С. Арзуманов ва А. Сангинов дар кисми сохтори синтаксисии сифат кайд мекунанд, ки ба гайр аз накши муайянкунанда ва хабарро ичро кардан, сифат хамчунин метавонад накши холи тарзи амалро ичро намояд: Онхо хам нагзтар зиндагй кардан мехостанд [2, с. 150].

Х,амчунин муаллифи дигари китоби «Забони адабии хозираи точик» Б. Ниёзмухаммадов оид ба сохтори синтаксисии сифат кайдхои чолиби диккат карда ба гайр аз накши муайянкунанда ва хабари номй шуда омадани сифат, у мегуяд: «Сифатхо ба вазифаи холи тарзи амал низ меоянд» [4,396].

Гарчанде, ки муаллифони баъдинаи «Грамматикаи забони адабии хозираи точик, соли 1985» Додочон Точиев ва Раззок Гаффоров оид ба сифат ва маълумоти умумии он, хелхои сифат, дарачахои сифат, дарачахои гайрикиёсии сифат, префиксхои сифатсоз ва гайра маълумотхои муфассал дода бошанд хам, аммо оид ба сифат дар чумла хамчун холи тарзи амал ягон маълумот надодаанд. Бо вучуди ин хама гуфтахои боло мо наметавонем гуем, ки сифат хамчун холи тарзи амал истифода намешавад. Зеро дигар забоншиносон хамчун холи тарзи амал истифода шудани сифатро тасдик менамоянд.

Оид ба истифода шудани сифат хамчун холи тарзи амал дар забони франсавй муаллифони «Грамматика французского языка» Е. О. Костецкая, В.И. Кардашевский кайд мекунанд, ки сифат хамчун зарф истифода шуда, накши холи тарзи амалро ичро мекунад [3, с.222]: vous parlez haut - Шумо баланд гап мезанед., Ces fleurs sentent bon-Ин гулхо буи хуш доранд.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Муаллифони мазкур хамчунин кайд менамоянд, ки сохтори мазкур дар иборахои устувор низ истифода мешаванд: coucher à la belle étoile - дар осмони кушода хоб рафтан.

Муаллифони дигари китоби «Грамматика французского языка» Попова И.Н., Казакова Ж.А. оид ба истифодаи сифат хамчун зарф кайдхои чолиби диккат карда, мегуянд баъзан сифатхои забони франсавй ба монанди haut, bas, fort, cher, droit, net, ferme, bon, mauvais метавонанд хамчун зарф истифода шуда, накши пуркунандаи холро ичро намоянд: parler haut-баланд гап задан, parler bas-паст гап задан, crier fort-сахт дод задан, rire fort-баланд хандидан,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.