Научная статья на тему 'ОПИСАТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЫ НА СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ'

ОПИСАТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЫ НА СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
157
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / ФРАЗЕМА / ОПИСАТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЕМЫ / МЕТАФОРА / ДОПОЛНИТЕЛЬНАЯ ФРАЗА / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ СЛОВОСОЧЕТАНИЯ ЛЕКСИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ / ПЕРЕНОСНОЕ ЗНАЧЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Убайдуллаева Мавзунахон Азамовна

В данной научной статье рассматривается один из важнейших вопросов семантической классификации фразеологических единиц - словосочетаний на основе описательных фразем современного таджикского литературного языка. На основе достоверных научных материалов автор доказал, что фразем выходят за рамки других структурных типов фразеологических единиц таджикского языка и встречаются также в описательных выражениях. Он объясняет это тем, что фразеологические описания в силу своей природы образуются только в виде дополнительных фраз, в которых один из компонентов используется в своем первоначальном значении. Отличительной особенностью фраз от идиом таджикского языка является то, что одна из их составляющих выражает первоначальное значение. Другой исследуемый вопрос заключается в том, что в описательных фразем структура и значение выражения не так стабильны, но один из компонентов выражения может использоваться в его лексическом смысле и в некоторых случаях его заменяет другое слово. Анализ полученного фактологического материала показал, что как первый элемент, так и второе слово описательных фразеологизмов могут иметь лексическое и переносное значение. По сравнению со второй группой, преобладает количество первой группы, в котором второй компонент приобретает переносное значение. Автор рассматривает причину возникновения такого языкового явления в том, что функция прилагательных в составе наречий более определяющая, и они тем или иным образом описывают качество вещей и событий.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DESCRIPTIONAL PHRASES IN MODERN TAJIK LITERARY LANGUAGE

This scientific article examines one of the most important issues of the semantic classification of phraseological units - word combinations based on descriptive phrasemes of the modern Tajik literary language. On the basis of reliable scientific materials, the author proved that phrasems go beyond other structural types of phraseological units of the Tajik language and are also found in descriptive expressions. She explains this by the fact that phraseological descriptions, by their nature, are formed only in the form of additional phrases, in which one of the components is used in its original meaning. A distinctive feature of phrasemes from idioms of the Tajik language is that one of their components expresses the original meaning. Another issue under study is that in descriptive phraseological units, the structure and meaning of the expression are not so stable, but one of the components of the expression can be used in its lexical sense and in some cases it is replaced by another word. Analysis of the obtained factual material showed that both the first element and the second word of descriptive phrasemes can have lexical and figurative meaning. Compared to the second group, the amount of the first group prevails, in which the second component acquires a figurative meaning. The author considers the reason for the emergence of such a linguistic phenomenon in the fact that the function of adjectives in the composition of adverbs is more defining, and in one way or another they describe the quality of things and events.

Текст научной работы на тему «ОПИСАТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЫ НА СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ»

About the author:

Sherkhon Sulaimon-Doctor (PhD) of the Tajik National University. Address: Dushanbe, 33 microdistrict, Phone (+992) 9871008, Email:ahmadi1994@mailru

ФРАЗЕМАХ,ОИ ТАВСИФЙ ДАР ЗАБОНИ АДАБИИ МУОСИРИ ТОЧДКЙ

Убайдуллоева М.А.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Таснифоти маъноии вохидхои фразеологй дар забони точикй яке аз таснифотхои мухим ва то андозае анчомёфта махсуб меёбад. Бештари мухаккикон таснифоти вохидхои фразеологиро аз руйи маъно ба навьхои идиома, фразема ва ифодахои гайриидиоматикй кобили кабул донистаанд [5;13;14;22]. Масалан, дар назарияхои илмии профессор Х. Мачидов, ки як навъ чамьбасти назарияхои олимони соха мебошанд, ифодахои рехтаи забони точикй бо исботхои дакики илмй ба навьхои болозикр гурухбандй шудаанд, ки яке аз кабатхои серистеьмоли онро фраземахо ташкил медиханд. Мавсуф хамчун асосгузори назарияи фразеологияи забони точикй, фраземаро чунин тавзех додааст: "Фраземахо аз гуруххои дигари семантикй махз бо тарзи махсуси ташаккули маьнои яклухти худ фарк мекунанд. Агар маьнои бутуни ифодахои идиоматикй дар натичаи тагйирёбии куллии маьнои хамаи чузьхои таркибй ба вучуд ояд, пас мундаричаи яклухти фразема дар заминаи махдудшавй, дигар шудан, тагйирёбй, вобаста шуда мондани маъно ва ё доираи истеьмоли як ё якчанд чузьи таркибй сурат меёбад" [13, с.32].

Мухаккики риштаи фразеологизмхои шевахои чанубии забони точикй Н. Гадоев бошад, зимни тахкики масоили марбут ба фразеологияи шеваи чанубй ба масьлахои семантикаи он, бахусус фраземахо, таваччухи хосса додааст. ^айд мегардад, ки дар шевахои чанубии забони точикй низ фраземахо фаровон корбурд дошта, дар созмони онхо калимахои аслии точикии ифодакунандаи мафхумхои гуногун накши фаьол доранд [6, с.91-94].

Забоншинос Д. М. Бойматова фраземахои забони точикй ва фаронсавиро (дар мисоли романи "Духтари оташ"-и Ч Икромй ва повести "Бегона"-и А. Камю) тахкик намуда, дар он аксар ифодахои фразеологй (фразема)-ро, ки дар романи "Духтари оташ"-и Ч. Икромй истифода шудаанд, бо тарчумаи онхо ба забони фаронсавй мукоиса намуда, ба чунин натича расидааст: «Пас аз дида баромадани ин фраземахо гуфтан мумкин аст, ки ифодахои фразеологй ё ки фраземахоро вохидхои устувори забон номидан чандон дуруст нест. Дар онхо одатан хам аз чихати семантика ва хам аз чихати сохту таркиб бештар тагйиротхо ба назар мерасанд. Вале иборахои рехтаи устувор ё ки идиомахо ба тагйирот дучор намешаванд» [3, с. 79].

Забоншинос Х. Дустов бошад, зимни тахкики масоили "Иборахои фразеологии изофй ва гуруххои маъноии онхо" иброз намудааст, ки "аксарияти иборахои фразеологии изофй дар сурати фраземахо истифода шуда, яке аз калимахои таркиби ифода ба маьнои асосй кор фармуда мешаванд [7, с.19]. У ба хулосае меояд, ки «дар иборахои фразеологии изофии фраземавй ба вазифаи чузьи асосй, аниктараш чузье, ки ба маьнои асосии лугавй кор фармуда шуда, гуё шархталаб аст, калимахои ифодагари исмхои гуногун омада метавонанд. Дар ин вазифа, асосан, исмхои ифодагари шахс ва гайришахс бештар фаьоланд» [7, с.19].

Ба ин тарик, дар таснифоти маьноии вохидхои фразеологии забони точикй дар баробари идиома ва ифодахои гайриидиоматикй ифодахои рехтаи фраземавй низ мавкеи асосй доранд. Ин навьи маьноии фразеологизмхо бо табиати махсус ва як катор нишонахои забонй аз дигар гуруххо фарк доранд. Чунончи, агар дар шаклгирии идиомахо сохту таркибй нихоят рехтаву устувор ва ифодаи маьнои мачозй накши фаьол дошта бошанд, дар фраземахои фразеологй ин холатро ба таври комил мушохида намудан мумкин нест. Ба таври дигар, дар созмони ин навьи фразеологизмхо як дигаргуние ба назар мерасад, ки хоси хамин гурух аст. Харчанд онхо низ «ба монанди идиомахо мундаричаи яклухт ва сохту таркиби доимй дошта, пуробуранг ва муассир мебошанд» [13, с.32], вале ташаккули сохториву маьноии фраземахо дар заминаи маьнои асосии лугавии яке аз чузьхои таркибй ва сохтори на он кадар устувор ва баьзан тагйирёбанда сурат мегирад. Масалан, дар мисолхои зайл: таклифи хом «таклифи сарсарй», чехраи шукуфон «чехраи зебо», пахлавони багурда «пахлавони нотарс ва часур» метавон ин хусусияти фраземаро мушохида кард.

Э не-е, не. Ин таклифи хом [17, с.206]. Гулшан лафзашро сарфахм нарафт, вале аз чехраи шукуфон, нигохи саршори мехр ва харорати суханаш пай бурд, ки гапи неке мегуяд [2, с.31]. Мехонад, ки пахлавони багурдае намондааст, мардон либоси занон пушидаанд [11, с. 122].

Хамин тарик, мундаричаи яклухти фразема дар заминаи махдудшавй, дигар шудан, тагйирёбй, вобаста шуда мондани маьно ва ё доираи истифодаи як ё якчанд чузьи таркибй ифода меёбад. Яке аз хусусияти хос ва фарккунандаи фраземахо аз иборахои рехтаи нихоят устувор ё идиомахо дар забони точикй дар он аст, ки яке аз чузьхои таркибии онхо хатман ба маьнои аслии худ меояд. Масалан, дар

ибоpaxои фpaзeологии тaвcифии rann коFaзпеч, мушти обдор суxaнxои ширин кaлимaxои ran, мушт, сухан бa мaънои aœrâ Ba чузъх,ои бокимондa xaмчyн yнcypxои ожо^о шapxидиxaндa бa мaънои мaчозй коpбacг шyдaaнд:

Ин rann коFaзпечa гз шaxp caвFо овapдй? [20, c. 147]. Ba гз пушги xapидоp дaвидaнй мeшaвaд, го ^о дошв, ce-чоp мушти обдор фypоpaдy aлaмaшpо гиpaд [17, c.312]. Mодapкaлонaмpо бapои суxaнxои ширин Ba aфcонaxои дилпиcaндaш дуст мeдоштaм Ba xypмaт мeкapдaм [15, c.10].

Во^ид^ои фpaзeологии тaвcифй, ки дap зaминaи тaвcиф, cифaтчинии ин ё он шaйъ, xодиcaвy bo^ бa вучуд мeоянд, бeштap дap кдгаби фpaзeмax,ои дyчоp мeшaвaнд. Фpaзeмaxои тaвcифй низ aз гypyxxои дигapи мaъной мaxз бо тapзи мaxcycи тaшaккyли мaънои яклукги xyд фapк мeкyнaнд. Дap онх,о cоxтоp Ba мaънои ифодa ш он rçaAap pexтaвy ycтyвоp aCT Ba мaxз xaмин нишонaxо ожо^о бa кaбaти фpaзeмaxо мaнcyб мeдодaнд. Myшaxxacaн, дap ин гypyxи фpaзeологизмxо якe aз чузъх,ои тapкибии ифодa мeтaвонaд бa мaънои лyFaвии xyд иcгифодa шуд^ дap мaвpидxои мyaйян онpо кaлимaи дигap ивaз кунад. Чунончи, дap фpaзeмaxои тaвcифии ran, мaFЗи ran «aœc Ba

мaкcaди гап>> Ba «нони ran», «решяи ran» yнcypxои лyFaвии ^ймок, мaFЗ чойи xyдpо бa кaлимaxои нон, решa ивaз нaмyдaaнд, ки aз ин чойивaзкyнй мaъно Ba coxtc^ ифодa тaFЙиp нaёфтaacг:

Дap он чо кaймоки ran коpдонй Ba коpдоpиxои capкоpи нaви pyдковй буд" [1, c.76]. Mapдyми кух,истон cyxaн p^a кapдaнpо xym нaдоpaнд, мaFЗи гanро мeгyяндy мeмонaнд [2, c.25]. Ч,они гanро ёфта, xоxapaм [16, c.204]. - Решaи ran хдмин ки, Одил, мapо x^a шиноcaнд xaм, гу нaмeшиноcй [18, c.2].

Taxrare мaводи чaмъовapишyдa нишон мeдиxaд, ки фpaзeмaxои тaвcифй дap зaбони точикй, acоcaн, дap кдгаби ибоpaxои иcмии изофй шaкл мeгиpaнд. Ошоро aз pyйи ифодaи мaънои лyFaвй Ba мaчозй дap чузъхои тapкибй мeтaвон бa нaвъxои зepин чудо шмуд:

1. Бa гypyxи aBBan он фpaзeмaxои тaвcифиe доxил мeшaвaнд, ки дap онхо чузъи якуми воxиди фpaзeологй бa мaънои acлии лyFaвй иcгифодa шyдa, чузъи дуюм бa xyд мaънои мaчозй ^c6 кapдaacг. Aниктapaш, мaxз мaънои мaчозии дap зaминaи чузъи дуюм чой^ шуд^ ибоpaи изофиpо бa воxиди фpaзeологй тaбдил мeдиxaд. Аз ин чост, ки мaънои мaчозй дap шaклгиpии фpaзeмaxои тaвcифй якe aз тaлaбaги мухим apзёбй мeшaвaд. Дap бeштapи xолaтxо бa вaзифaи чузъи дуюми мaчозимaънои фpaзeмaxои тaвcифй нaвъxои гуногуни cифaтxо иcгифодa мeшaвaнд. Чунин xолaт, бa нaзapи мо, XOдиcaи мaъмyли зaбонй мeбошaд, зepо вaзифaи кaлимaxои cифaтй дap тapкиби ибоpaxои изофй бeштap мyaйянкyнaндaгй буд^ онхо cифaти aшёвy xодиcapо as ягон чиxaт тaвcиф мeкyнaнд. Macara^ коpбypди cифaтxои ширин, бемaззa, обдор, кок, пуч дap тapкиби фpaseмaxои тaвcифии зepин тacдики гyфтaxои болоcг:

Бaъд нaвои нaй шyxтap rama, бa кac as тaвоноии инcон, yмeдy орзухои ширини y, зeбоии хэёг доcгон мexонaд [16, c.63]. X,aйдapчон шeфтaю шaйдои шумо, шумо бошeд, aз он мacpyp caодaтмaнд, ки боз як чaвонpо aз xоби ширин, aз оpомй Ba pоxaти одии зиндaгонй мaxpyм cоxтa, бa дapёи фикpy aндeшaг, бa кyчaи capбacтaи paшк, бa pоxи yмeд Ba пaйpоxaи ноyмeдиxо, оpзy Ba xaёлxои тaлxy шиpин aндоxтeд...[16, c.236]. Maн мeгyям, ки фapз кapдeм, ягон кacи мaнy гу бapин cолxypдa, бо мypypи зaмон бa тaъcиpи ягон xeл... чй мeгyянд... мухити бемaззa aфтодa, xиcлaти бaxилй пaйдо кyнaд, caдкaи cap мeгyию мeмонй [16, c.146]. - То xeлe pоx дaшномx,ои обдори модapи Зyxpо бa гуш мepacид [16, c.259]. Як сaри кокaш монд [17, c.71]. - СaFиpaи бeкac, нa пaдapy модap доpaмy ш xeшy тaбоp, - оби дидa pexт Ачик Ba бо Ba^ax^ пучи paнгин дили пиpaзaнpо бa дacг овapдy гиpифтоpи домaш ^д [17, c.72].

Сифaтxои тapкибии фpaзeологизмxои тaвcифии фpaзeмaвй мeтaвонaнд ифодaкyнaндaи xycycиятxои гуногун бошaнд, вaлe бояд тaъкид нaмоeм, ки дap зepи тaъcиpи мaънои мaчозй онxо aз мaънои лyFaвии xyд дyp шуд^ дap тapкиби воxиди фpaзeологй мaънои дигappо cоxиб мeшaвaнд. Чунончи, дap тaвcифxои фpaзeологии рузи сиёх, хуши трешои, бaxти бaлaнд, рузгори тaнг Ba шужии xунук yнcypxои cифaтии сиёх,, мрешон, бaлaнд, тaнг Ba xунук нa бa он мaъноe ^бул кapдa мeшaвaнд, ки дap тapкиби ибоpaxои озоди нaxвй cоxибaнд. Дap ин мaвpид рузи сиёх бa мaънои <фузи вaзнин, пyp aз Faмy aндyx», хуши naрешон «xaгиpчaмь нaбyдaн, xaвaгиpй», бaxти бaлaнд «ßaxrn нeк, омaди коp», рузгори тaнг «зиндaгонии кaмбaFaлонa», шуxии xунук «ш^ии бeмaвpид, мaъкyл нe» иcгифодa шудганд:

Дap xaмин рузи сиёxaм мaнa боз xaфa нaкyн, пиcapчонaм, - г^яомсз мeгyфт зaни шypбaxт [16, c.222]. Акнун caдои дyоxонии pоxбaлaд бa оxиpи rçaTOp нaмepacид Ba пacояндaгон xap чизe ки aз aтpоф бa зaбони apaбй шyнидa мeшyд, бо хуши naрешон Ba capи гич тaкpоp мeкapдaнд [16, c.12]. Бap гyзaштa caлaвaг rye,o, пaдap! - овasи пиcapaш aз шодй capшоp буд, - ин xaм бaxти бaлaнди мо, ки

сихату саломат, одами калон, саринженери автобаза будааст [20, с.41]. Рузгори танг дар дили одамон харос андохта буд, - хаёломез гуфт Мирзошариф [20, с.49]. Шухии хунук чй лозим ? - муйсафед пушташро тарафи кух гардонида, бо сари хам ба кор часпид [11,с. 16].

2. Навъи дуюми фраземахои тавсифиро фразеологизмхое ташкил медиханд, ки баръакси гурухи якум дар онхо чузъи аввал ба маънои мачозй кор фармуда шуда, чузъи дуюм ба маънои лугавй меояд. Мушохидахо нишон медиханд, ки ин навъи фраземахо нисбат ба гурухи аввал камтар истеъмол ёбанд хам, вале дар ифодаи маъно ва тобишхои он, эхсосот ва обуранг аз онхо мондание надоранд. Чунончи, дар мисолхои зайл:

Харчанд ки гули хурокро ба у медоданд, хеч гушт намегирифт, кад намеёзонд [17, с.72]. Шабе FapKH хаёл менишастааст, ки посбонон занеро ба хайма овардаанд [16, 342]. Ч,они гапро ёфтй, хохарам [16, с.204]. Пас бояд ки бори рузFора баробар кашем [17, с.83]. Ва бо як тир се нишон мезанам, хам чумак мехарам, хам хавои тоза хурда, Fубори дил мебарорам [17, с.83].

Дар матни мазкур гули хурок ишора ба «хуроки бехтарин, интихобшуда», Fарки хаёл «дар хаёл буда, хаёлй», чони гап «асоси гап», бори рузFор «рузшрдорй», Fубори дил «алам, гами дар дил буда» ва гайра:

Дар навъи дуюми фраземахои тавсифй ба вазифаи чузъхои мачозимаъно бештар навъхои гуногуни исмхо иштирок мекунанд. Ин холат низ ба он вобаста аст, ки исм хамчун ифодагари номи шайъ ва ходисаву вокеа ба шарху тавзех ниёз дорад ва дар колаби ибораи изофй ба ин хусусият боз бештар сохиб мегардад. Масалан, дар вохидхои фразеологии тавсифии зерин, ки ба фраземахо нисбат доранд, калимахои мансуби категорияи исм дар вазифаи чузъи якуми ифода омадаанд: Хануз каллаи сахар, аз чогах нахеста, чашмонашро молида-молида истода, аз ман пул пурсид [12, с. 10]. Таноби нафса каш, ки ягон руз балои чонат мешавад [20,с.41].

Хамин тарик, фраземахо яке аз навъхои маъноии вохидхои фразеологии тавсифиро ташкил дода, аз руйи нишонахои фарккунанда бештар ба навъхои дигари фраземахои фразеологй монанданд. Танхо фраземахои тавсифй дар колаби махсуси иборахори исмии изофй сохта шуда, ба вазифаи чузъхои асосй ва дуюми онхо бештар исму сифатхо кор фармуда мешаванд. Маълум гардид, ки таснифоти фразеологизмхои тавсифй ба фраземахо дар нисбати чузъхои асосй ва дуюм мебошад, ки дар гурухе аз онхо унсури аввал ва дар навъи дигар унсури дуюми вохиди фразеологй ба маънои лугавии худ истифода мешаванд.

АДАБИЁТ

1. Айнй, С. Ёддоштхо [Матн] / С. Айнй. - Душанбе, 2009. - 680 с.

2. Бахманёр. Сармаддех [Матн] / Бахманёр. - Душанбе: Истеъдод, 2014. - 240 с.

3. Бойматова, ДМ Тахлили мукоисавии вохидхои фразеологии точикй ва фаронсавй (дар намунаи асл ва тарчумаи романи "Духтари оташ"-и Чалол Икромй ва повести "Бегона"-и Алберт Камю) [Матн] / ДМ. Бойматова. - Душанбе, 2019. -163 с.

4. Бойматова, ДМ Тахлили мукоисавии вохидхои фразеологии точикй ва фаронсавй (дар намунаи асл ва тарчумаи романи "Духтари оташ"-и Чалол Икромй ва повести "Бегона"-и Алберт Камю) [Матн]: автореф. дисс... канд. филол. наук / Д.М. Бойматов. - Душанбе, 2019. - 56 с.

5. Виноградов В.В. Основные понятия русской фразеологии как лингвистической дисциплины /В.В.Виноградов // Тр. Юбилейной сессии Ленинградского ун-та, Л., 1956. - С.57-58

6. Гадоев, Н. Баъзе хусусиятхои вохидхои фразеологй дар лахчаи Кулоб [Матн] / Н. Гадоев. - Душанбе, 2017. - 232 с.

7. Дустов Х. Я Иборахои фразеологии изофй ва гуруххои маъноии онхо [Матн] / ХЧ. Дустов // Паёми Донишгохи миллии Точикистон (мачаллаи илмй). Бахши филология. - Душанбе: Сино, 2016. - .№ 4/7 (217). - С.18-21.

8. Дустов, ХЧ. Вохидхои фразеологии муболигавй ва гуруххои маъноии онхо [Матн] / ХД Дустов // Паёми Донишгохи миллии Точикистон (мачаллаи илмй). Бахши филология. - Душанбе: Маркази таъбу нашр, баргардон ва тарчума, 2019. - № 4. - С.17-20.

9. Икромй, Ч,. Духтари оташ [Матн] / Ч,. Икромй. - Душанбе: Адиб, 2014. - 560 с.

10. Камю, А. Бегона [Матн] / А. Камю. - Душанбе: Деваштич, 2007. - 164 с.

11. Кузод, У. Хайчо [Матн]: Роман. - Нашри мукаммал / ХЧ. Дустов. - Душанбе: Адиб, 2015. - 416 с.

12. Чалил, Р. Шуроб [Матн] / Р. Чалил. - Душанбе: Ирфон, 1967. - 287 с.

13. Мачидов, Х. Фразеологияи забони хозираи точик [Матн] / X Мачидов. - Душанбе, 1982. - 103 с.

14. Маъсумй, Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик / Н. Маъсумй. - Сталинобод, 1959. - 296 с.

15. Мухаммадиев Ф. Дар он дунё / Ф.Мухаммадиев - Душанбе: Адиб, 2016.

16. Мухаммадиев, Ф. Асархои мунтахаб [Матн] / Ф. Мухаммадиев. - Душанбе: Ирфон, 1978. - Ч.1. - 556 с.

17. Мусо, Ш. Чехраи модар [Матн] / Ш. Мусо. - Душанбе: Адиб, 2012. - 408 с.

18. Ниёзй, Ф. Вафо [Матн] / Ф. Ниёзй. - Душанбе: Маориф, 2019. - 240 с.

19. Саломов, М.К. Вижагихои забони газалиёти шоирони асрхои XI-XIV (Тахлили сохтори фонетикй, семантикй ва фразеологию лугавй) [Матн] / М.К. Саломов. - Душанбе, 2018. - 354 с.

20. Самадов, А. Пиёлаи шикаста [Матн]: Хикояхо / А. Самадов. - Душанбе: Ирфон, 1986. - 160 с.

21. Фозилов, М. Фарханги иборахои рехтаи забон адабии хозираи точик [Матн] / М. Фозилов. - Душанбе: Ирфон, 1963.

- Ч.1. - 952 с.

22. Хушенова, С. Об изафетных фразеологических единицах / С. Хушенова // Изв. АН Тадж.ССР. Отд-ние обществ наук. - 1965. - № 4. - С. 56-54.

ОПИСАТЕЛЬНЫЕ ФРАЗЫ НА СОВРЕМЕННОМ ТАДЖИКСКОМ ЛИТЕРАТУРНОМ ЯЗЫКЕ

В данной научной статье рассматривается один из важнейших вопросов семантической классификации фразеологических единиц - словосочетаний на основе описательных фразем современного таджикского литературного языка. На основе достоверных научных материалов автор доказал, что фразем выходят за рамки других структурных типов фразеологических единиц таджикского языка и встречаются также в описательных выражениях. Он объясняет это тем, что фразеологические описания в силу своей природы образуются только в виде дополнительных фраз, в которых один из компонентов используется в своем первоначальном значении. Отличительной особенностью фраз от идиом таджикского языка является то, что одна из их составляющих выражает первоначальное значение. Другой исследуемый вопрос заключается в том, что в описательных фразем структура и значение выражения не так стабильны, но один из компонентов выражения может использоваться в его лексическом смысле и в некоторых случаях его заменяет другое слово. Анализ полученного фактологического материала показал, что как первый элемент, так и второе слово описательных фразеологизмов могут иметь лексическое и переносное значение. По сравнению со второй группой, преобладает количество первой группы, в котором второй компонент приобретает переносное значение. Автор рассматривает причину возникновения такого языкового явления в том, что функция прилагательных в составе наречий более определяющая, и они тем или иным образом описывают качество вещей и событий.

Ключевые слова: фразеологические единицы, фразема, описательные фраземы, метафора, дополнительная фраза, фразеологические словосочетания лексическое значение, переносное значение.

DESCRIPTIONAL PHRASES IN MODERN TAJIK LITERARY LANGUAGE

This scientific article examines one of the most important issues of the semantic classification of phraseological units - word combinations based on descriptive phrasemes of the modern Tajik literary language. On the basis of reliable scientific materials, the author proved that phrasems go beyond other structural types ofphraseological units of the Tajik language and are also found in descriptive expressions. She explains this by the fact that phraseological descriptions, by their nature, are formed only in the form of additional phrases, in which one of the components is used in its original meaning. A distinctive feature of phrasemes from idioms of the Tajik language is that one of their components expresses the original meaning. Another issue under study is that in descriptive phraseological units, the structure and meaning of the expression are not so stable, but one of the components of the expression can be used in its lexical sense and in some cases it is replaced by another word. Analysis of the obtainedfactual material showed that both the first element and the second word of descriptive phrasemes can have lexical andfigurative meaning. Compared to the second group, the amount of the first group prevails, in which the second component acquires a figurative meaning. The author considers the reason for the emergence of such a linguistic phenomenon in the fact that the function of adjectives in the composition of adverbs is more defining, and in one way or another they describe the quality of things and events.

Keywords: phraseological units, phrasemes, descriptive phrasemes, metaphor, additional phrase, phraseologicalphrases, lexical meaning, figurative meaning.

Сведения об авторе:

Убайдуллаева Мавзунахон Азамовна — докторант (Phd) - кафедры современного таджикского литературного языка Таджикского национального Университета. Тел: (+992) 929707557. E-mail: mavzunakhon@list.ru

About the author:

Ubaidullaeva Mavzunakhon Azamovna - doctoral candidate (Phd) - department of modern Tajik literary language of the National University of Tajikistan. Phone: (+992) 929707557. Email: mavzunakhon@list.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.