Научная статья на тему 'НАРОДНО-РАЗГОВОРНАЯ ЛЕКСИКА В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ(НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ" - ДУШАНБЕ: ИРФОН, 1980)'

НАРОДНО-РАЗГОВОРНАЯ ЛЕКСИКА В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ(НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ" - ДУШАНБЕ: ИРФОН, 1980) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВАРАКИ САНГ / ЛОИК / СЛОВА / ИМЕЮЩИЕ ПЕРЕНОСНОЕ ЗНАЧЕНИЕ / ФРАЗЕОЛОГИЗМЫ / НАРОДНЫЕ ОПИСАНИЯ / МЕТАФОРА / ПРОСТЫЕ СЛОВА / ПРОИЗВОДНЫЕ / ПРОДУКТИВНЫЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуъмонзода Марями Шодмон

В статье подчеркивается, что фразеологизмы и разговорные фразы со стилистическими оттенками используются в коллекции Вараки cанга Лоика Шерали. По мнению автора, в народных описаниях ярко выражены цели. Они явно отражают черту, характеристику, характер, в целом, тип и характер личности, и в них эмоциональная окраска проявляется более четко. В процессе исследования и анализа словарного запаса стало известно, что поэт широко использовал сложные слова народной разговорной речи. Следует отметить, что критическо проверяя значения каждого слова он использовал их в разных значениях. Результаты исследования доказали, что народная и разговорная лексика являются сложными словами с переносными значениями. Некоторые из них, помимо своих основных значений, приобретают переносные значения в контексте.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FOLK COLLOQUAL LEXIS IN THE WORKS OF LOIQ SHERALI (BASED ON MATERIAL OF “VARAQI SANG” COLLECTION - DUSHANBE: IRFON, 1980)

The article stresses that phraseological units and colloquial phrases with stylistic tints are used in Loiq Sherali's Varaqi Sang collection. According to the author, folk descriptions vividly express goals. They obviously reflect the trait, characteristic, character, in general, type and character of the personality and in them the emotional coloring is displayed more clearly. In the process of research and analysis of the vocabulary, it became known that the poet made extensive use of complex words of folk colloqual speech. It should be noted that through critical checking of the meaning of each word he used them in different meanings. The result of the research proved that folk and colloqual lexis are complex words with figurative meanings. Some of them, besides their basic meanings, acquire figurative meanings in context.

Текст научной работы на тему «НАРОДНО-РАЗГОВОРНАЯ ЛЕКСИКА В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ(НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА СБОРНИКА "ВАРАКИ САНГ" - ДУШАНБЕ: ИРФОН, 1980)»

РОЛЬ НЕОПРЕДЕЛЕННОГО АРТИКЛЯ «-Е» В ФОРМИРОВАНИИ ИЗАФЕТНЫХ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ (НА ПРИМЕРЕ «ЧЕТЫРЕ ДЕРВИША»)

В статье речь идёт о таких изафетных словосочетаниях, которые сформированы посредством неопределенного артикля «-е». фактический материал языка свидетельствует о том, что неопределенный артикль ««-е» выполняет функцию изафета. Анализ иллюстрируемых материалов художественной прозы ««Четыре дервиша» показали, что выражение определения посредством конструкций с артиклем (-е) свойственно тем случаям, когда оно не пояснено несколькими словами. В случаи простого определения оно может выражаться субстантивными изафетными словосочетаниями.

По мнению лингвистов, в таджикском языке артикль«-е» указывает на неопределенность и единичность предмета или иногда в качестве грамматических средств связи используется между членами или словами. В этом случаи артикль соединяется главному компоненту. В изафетных словосочетаниях артикль«-е» выполняет две функции: первое, указывает на неопределенность определяемого предмета, и второе, подчиняет определяемое определению, которое соединено с артиклем. Подчеркивается, что артикльявляется не только грамматическим средством, выражающим категорию неопределенности, но и одним из средств связи слов в составе словосочетания.

Ключевые слова: словосочетание, грамматическая связь, неопределенный артикль, разновидность связи, определение, определяемое, синонимия, сложное слово, главное и подчинительные компоненты.

ROLE OF THE INDEFINITE ARTICLE "-Е" IN FORMATION OF IZAFETNY PHRASES (ON THE EXAMPLE OF "FOUR DERVISHES")

In article it is about such izafetny phrases which are created by means of an indefinite article "-е". The actual material of language demonstrates that the indefinite article "-е" performs function of the izafet. The analysis of the illustrated materials of art prose "Four dervishes" showed that expression of definition by means of designs with an article (-e) is peculiar to those cases when it is not explained by several words. In cases of simple definition it can be expressed by substantive izafetny phrases.

According to linguists, in Tajik the article "-е" indicates uncertainty and singularity of a subject or sometimes as grammatical means of communication is used between members or words. In it cases the article connects to the main component. In izafetny phrases the article "-е" performs two functions: the first, indicates uncertainty of the defined subject, and the second, subordinates defined to definition which is connected to an article. It is emphasized that the article is not only the grammatical means expressing category of uncertainty but also one of means of communication of words as a part of a phrase.

Keywords: a phrase, a grammatical link, an indefinite article, a kind of communication, the definition defined a synonymy, a compound word, the main thing and subordinates components.

Сведение об авторе:

Иброхимова Гуландом Наимовна - асистенти кафедры теории и практика языкознания Таджиксиий педагогический университет именни САйни.

About the autor:

Ibrohimova Gulandom Naimovna - Assistant Professor of Theory and Practice of Linguistics of Tajikistan Steat Pedagogical University named after S.Ayni.

ЛЕКСИКАИ ХАЩЙ - ГУФТУГУЙ ДАР АШЪОРИ ЛОЩ ШЕРАЛЙ (ДАР АСОСИ МАВОДИ МА^МУАИ «ВАРАКИ САНГ»).

Нуъмонзода М.Ш.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Забони асархои Лоик, махсусан «Вараки санг» равону таъсирбахш мебошад. Ин пеш аз хама аз махорату санъати баланди тасвир, рангинии хаёл, дарачаи донишу боигарии захираи лугавии шоир шаходат медихад. Лоик бар шеърхояш хамчун устоди сухан аз хазинаи забони зиндаи халк, ба кавли устод Айнй - дурдонахои пуркимат - калимахои пурчилою чозибанокро ёфта, мохирона ба кор бурдааст. Ба ин муносибат Лоик мисли занбур хушэхсосест, ки аз гулистони забони халк гуворотарин чакидахои шираю шарбати суханонро чамъоварй кардааст:

Шавам уамболи занбурони гулцуй,

Ба шеъри худ зи гущо шира чинам (129)[1]

Пажухиши мо дар асоси шеърхои мачмуаи «Вараки санг»-и шоир сурат гирифтааст. Кдбл аз он, ки ба сари максад оем, бояд хусусиятхои фарккунандаи лексикаи гуфтугуй аз лексикаи умумиистеъмолй ва китобиро баён намоем:

1.Калимахои халкй-гуфтугуй хоси нутки шифохй буда, дар услуби адабии китобй кам дучор мешаванд.

2.Онх,о тобиши пypкyввaти эмотcионaлй доpaнд, мyноcибaти гyяндapо ниcбaт 6a aшёи зикpшyдa paвшaн ифодa мeкyнaнд.

3.Kиcмe яз онхо, xycycaн кaдимaхои мypaккaб, мaънои мячозй доpaнд.

Дap «BapaKH cam» хaмaгyнa лугатхои xaдкй-гyфтyгyйиpо дyчоp шудян мумкин acт. Шоиp xap як кaлимapо мувофики мяъно, мявкщ иегеъмол умумян вязифяи устубии он тaвониcтaacт 6a коp бapaд. Бaхpи пухтя вя бeхтap шудяни мяколя, хоегем кялиыях.ои xaдкй-гyфтyгyиpо яз чих,яти тохт тacниф вя шapх ди^м:

1) Karaiwax^ cодa 6a монянди хотя (З7), стнч (11), милля (214), вacca (215), хяччя (44), мянчя (190), чaпap (110), битот (199) ,мyгaмбиp (20), тaлвоca (202), шибдоp (214), xypмa (44).

Колимяхои мaзкyp aкcapaшон ифодaкyнaндaи мяфхумхои яшё будя, бaъзeи онхо дap бapобapи яз бяйн paфтaни яшё яз бяйн paфтa, бя iypyxH лeкcикaи тaъpиxй дохил шудяянд. Аз кябили мянчя, чaпap, xypмa. Ин кaлимaхоpо адиб дap мявкщ мyноcиб тет^одя бypдa, кушиш кapдaacт, то бя онхо yмpи дyбоpa бяхшяд.

Вожяи «хотя» (37) дap бapномaи «Фapхaнг»-и Дядятулдои Хaйpyлло вя Мaхмaдcaиди Сйфулло бя чунин мяъно омaдaacт: «1.зямини хявлп, зямини гиpдaш ихотяшудяи хявлй ё богчя. 2.дeвоpи aтpофии зямини хявлй ё богчя.» Хyдoвaндo, чu эъчозе! 3u n^mu хонан у, Аз зaмuнu :amau у,

Азлaбupo:e, кыподамeчapomд....[37]

К^имян шнч (11) дap «^apxarnH зябони точикй» бя чунин мяъно омaдaacт: «Якe яз acбоби мушкИ: ду тобо^ян филизии до^ошок^ ки бя хaмдигap мeзaнaнд».Вожaи мaзкyp дap бapномaи омодacоxтaи X,aдятyддои Хaйpyлло вя Мaхмaдcaиди Сяйфулло ки «^apxarn» ном доpaд чунин шapх додя шyдaacт: «1.бинокоpй зeppaв (зepчyб) дap имоpaтхои чyбкоpй» [2, с.24]. Ин к^имя дap зябони хялк бя мяънои чуби дapозecт, ки дap ду тapaфи хоня мeмонaнд вя яз болояш болоpхоpо мeгyзоpaнд, иcтифодa мeшaвaд. Дap «BapaKH caнг» бо хямин мяъно иcтифодa шyдaacт:

4y айвот вaлaнгope, m на 6ому на дeвopaш Чу дeвopu xuœpe, m на тнчеву на бoлopaш [11]

К^имян «Hanap» (110) дap лугати «Бypхони котeъ» ин тaвp шapх ёфтaacт: «4anap 6op вязни хятя^ хоня вя дeвоpe бошяд, ки яз чубу яляф газонА вя хэлкя вя доиpae, ки яз мapдyм вя хойвоноти lnHrap кяшидя шудя бошяд вя пycтпоpaхоepо гуянд, ки бяндбофон вя нaвоpбофон тоpи aбpeшим вя pecмонpо 6op он котянд вя xap мapотибa, ки пyдpо бигзapонaнд, онхоpо бигapдонaнд».[3, с.ЗЗ8]

Дap гузяштя ин колимя cepиcтeъмол вя cepмaъно будя, имpyз бя мяънои якум дap бяйни шeвaхои шимолии зябонямон мяълум мeбошaд. Шоиp низ бо хямин мяъно кaдимaи фявкрт бя коp бypдaacт:

Ба чашмам нацш созад сощт бaччaгuямpo,

Ku дap pyu чanap шабуо cypyàu «Майда» мехондам [110].

Инчунин вожяи мaзкyp дap «^apxarn^a чунин мяъно омaдaacт: «1. Хоня вя дeвоpe, ки яз шоху нявдя вя няю хошок тохтя мeшaвaд.

2.доиpa вя хйлкя; хйлкяи одямон, ки дap гиpди ^ce чямъ мeоянд.

3.Дeвоpe, ки бapои пянох бypдaн яз хоку об дap мукобили кялъя бapои тacxиpи он cозaнд.

4.Шохяхои дapaxти бя хям caxт бacтaшyдaи пяхн ё шохяхои охянии бя яндозяи муяйян cоxтa, ки бя pyHH х^мя^ голля бapои мaйдa кapдaни хушяхои голля вя бapои хaмвоp кapдaни зямин бяъд яз шyдгоp вя кишт бacтa мeгapдонaнд; чaпap бостон, чaпap гapдонидaн.»

Дямин тaвp, колимяхои cодa бя миcди милля (215), тaлвоca (capоceмa) бя монянди инхо дap китоб бо мяънои худ, яъш тaвpe ки дap зябони хялк мяъмулянд, иcтифодa шудоянд. Munmam дoшm 6yüu чypгomй, Xaйдapuu xaswau зap дoшm...[214].

Ту фaцam бо ёдu фapзaндoнu pa^yp, Meшyмopй бо гаму палвоса py/зу мo::opo[202].

Аз тapaфи lnHrap, Лоик бя инхо мяхдуд няшудя, мypодифхои бaъзeи кaлимaхоpо, ки дap зябони хялкй- гуфтутуй мявчудянд, 6oxph пypобypaнг вя хушохянгии зябони acapaш бя коp бypдaacт. Мacaдaн, кaлимaи xypмa (44) (зapфи шиpдymй) вя мypодифи он колимян мypaккaби шиpдyтapо низ истифодя кapдaacт: Хypмau paвгaнй nypхoк шуда, Яккаду nyтда дap^aurnuшо%... [44]

Мефитод андаруни ширдрша, Миллауояшзишоналагжида. [215]...

Шо^ гох,о дap мaчмya ин гyнa кaлимaxоpо бо то6ишу чилох,ои гуногун 6a ^p бypдaacт, ки ин aлбaттa бa иcтeъдоди бaлaндy фитpии xоcи y вобacтaacт. Чунончи, кaлимaи мaнчa (190) (Rar), ки дap шeвaxои мapкaзй вa шимолй бa нaзap мepacaд, дap китоб бa (мaънои pac) чойи кaлимaи pycии pacклaдyшкa овapдa шyдaacт: Хаст андар бисоти соуибашон, Манцаю хобцомаи сафари. [19G]

Бояд гуфт, ки кaлимaи зикpшyдa, дap aдaбиёти клaccикй иcтифодa шyдaacт. Ин кaлимa дap фapx,aнги тaфcиpии «Чapоги хддоят» чунин шapx ёфтaacт: «^^a^a^pTO^ ки дap Х,инд бapои xо6идaн мaвзeъ aCT.. .Ba лaфзи мaнчa хиндист. Ba œK^a^a ибоpaт aз ду чуби кaлон acт aз 4axpp чуби мaзкyp».[4, c.122]

Кaлимaхои cоxтa ниcбaт бa дигap cоxти кaлимaxои xaлкй-гyфтyгyйй кaм иcтифодa шyдaaнд. Аз ^били нофapмой (9) (capкaш, гaпнодapо), cyзaнй [198], мeёзaд (135), бeчоpa (21), гиpом (86), нокac (60), бecapй (113), бapчош (144), бapдошт(6) вa гaйpaхо.

Лоик хaнгоми туйи apycï бa capи домоду apyc чошидaни тaнгaвy пyлpо бо кaлимaи бapчош (144) ифодa кapдaacт, ки он xyшояндй вa paвонии миcpaъpо тaъмин нaмyдa,бa нaзap xeло шишм мeтобaд:

Кунам барчош уар як мисраву уар уарфи шеърамро, Шаби трйи аррсият ба цадди дилрабои ту [144].

Kann^M rap (ом) дap «^apxarn4...» чунин тaшpeх шyдaacт: 1^вони ноозмyдaкоp, бeтaчpибa: 2.фиpeбxypaндa[5, c.652]. Ин кaлимa дap бaйни xanK бо мaънои дуюми мaъмyл буд^ дap миcpaъхои зaйл мeтaвонaд xap ду мaънои мaзкyppо ифодa кушд:

Аз хато, аз гурур, аз таъхир, Аз цафо, аз гиром, аз тацсир, Аз дур^/гу фиреби домангир, Ишц уам пир мешавад, афсyс, Ошици дер мешавад, афсyс. [S6]

Хдмчунин дap мaчмya лyгaтхоepо дyчоp шyдaн мумкин acт, ки онхо дap зaбони китобй .n^rap мaъно доштa, дap бaйни xanK бо тобишхои мaъноии гуногун иcтeъмол мeшaвaнд. Мacaлaн, кaлимaи бapдошт (6) дap шaкли мacдapи бapдоштaн дap «^apxarn4...» бa шaш мaънй омaдaacт: 1) боло кapдaн, бaлaнд кapдaн. 2) бapпо кapдaн, cоxтaн, бино кapдaн. 3) aз чо чyнбондaн, бa по xeзондaн. 4) гиpифтaн. 5)нecт кapдaн, aз бaйн бypдaн, кyштaн. 6) зaдaн: офaт pacонидaн[6, c.146].

Faйp aз мaънохои боло ин кaлимa дap бaйни xanK бо мaънои caбpy токaт иcтифодa мeшaвaд. Уcтод Лоик дap бaйти зep чун кух caбypy 6отaмкин бyдaни xanKH точило чунин ифодa нaмyдaacт:

Тоцик уама умр ба уар бозии цисмат, Бардошт биомyхmа зи к^^и ватанаш буд [б].

Kann^^ нофapмон (9) дap <^apxaffl\..» ин тaвp шapх ёфтaacт: итоaтнокyнaндa, capкaш.[7, c.873] Дap «Лyгaти точикй-pycй" иcтeъмоли «нофapмон» бa ин мaънй дap зaбони aдaбии имpyзaи мо зи^ нaёфтaacт. Мypaттиб вa мyaллифони ин лyгaт кaлимaи мaзкyppо дap тapкиби ибоpaи «paнги нофapмон» г^ифт^ бо тaъбиpи «миловый цвer» шapx додaaнд.[8, c.257] Дap «Лyгaти точикй-pycй» дap тaвзexи кaлимaи «лиловый» гyфтa шyдaacт: бyнaфш, бyнaфшpaнг, нофapмон.[9, c.278] Ин кaлимa бо мaънои бyнaфшpaнг дap лaxчaxои шимолй cepиcтeъмол буд^ шоиp бa мaънои китобиaш бaxpи он иcтифодa нaмyдaacт, ки вaй дap зaбони aдaбй мaвкeи yd'y^p доpaд: Асп нофармону саркаш... У савориро намедонист.. .[9]. Ту уоло дар дами пирй нафасуои ганиматро, Ба нацши гул, ба рyи с:$занщо сабт месозй ( 198). Агар шоир бувад сарбози миллат, Шумо бекораю бечорауастед![21].

Дap paвaнди тaxкикy тaxлили лeкcикaи мaчмya мyaйян гapдид, ки шоиp кaлимaxои мypaккaби xaлкй-гyфтyгyиpо xeло фapовон иcтифодa кapдaacт. Шоиp xap як кaлимapо мyxaккиконa ca^^Aa, бa тapозyи a^y зaковaт бapкaшидa, онxоpо бо чилоxои мyxтaлифи мaъной бa коp бypдaacт.

Тaвpe ки дap боло зи^ шуд, лeкcикaи xaлкй-гyфтyгyй, мaxcycaн вожaxои мypaккaб доpои мaънои мaчозй мeбошaнд вa киcми зиёди ин кaлимaxо, яънe кaлимaxои мypaккaби иcтифодaшyдa, мaънои мaчозй доpaнд. Бaъзeи онxо бa гaйp as мaънои acлии xyA мaънои мaчозй доштa, iypyx^ дигapaшон дap доxили мaтн мaънои мaчозй пaйдо мeкyнaнд. Хдмин тaвp, кaлимaxои зepин чй бо мaънои acrä вa чй бо мaънои мaчозиaшон коpбacт шyдaaнд: Kypдyд (9), гумчу (11), зиндaдил (143),

гypaмapг (10) (чaвонмapг), шяббош (116) ^ap ичpои коpe ё иcтиpохaтe шябоня мондян), шяхбоз (199), дилкaшол (142), пeшдapгиpон (125), дилмypдa (143), човяндоз (126), пeшобaгaд (239) (capH шня) вя омго-ли инхо.

Taвcифхои х^кй мaтлaбpо возeхy paвшaн вя nyppa ифодя мeкyнaнд. Онхо яломят, xycycHOT, xapaктep, хулку aтвоp, умумян cypaтy cHpaiH шaxcpо paвшaнy ошкоp инъикое мeнaмоянд. Taвpe ки дap боло гyфтeм, дap онхо обypaнги эмоционялИ бapчacтaтap нaмyдоp мeгapдaд.

Кaдимaи пeшдapгиpон (125) дap бяйни хялк мяъмул мeбошaд. Лоик дap шeъpи «Силcилa» одямони xокcоpy ноaёнpо бя пeшдapгиpон тaшбeх кapдaacт: Аз pa:u xo^opü баъзе^о, Дap uasop гapчй ноаён ^acmatà, Лек аз 6a:pu гyлхaнaфypyзü, Pyë neшдapгupoн :асmaнд. [125]

Чунон ки гулхян ибтидои худоо яз пeшдapгиpон мeгиpaд, дap огози коpхои бyзypги чямъияти инcонй хям, одямон мeиcтaнд. Ё битном кaдимaи пeшобaгaдpо. Шоиp пeшобaгaли мaъшyкapо бя cyбх монянд нaмyдaacт:

Пeшoбaгaлu дам^а чун ey6^epo,

Xap кас, m надuà, xo6u мapгaш бuбapaд [239].

Ин чо aввaлaн, муяллиф кaлимapо интихоб нямудя, дap мaвpиди мyноcиб мохиpонa бя коp бypдaacт, ки яз чи^яти cоxтy хушояндй бapтapй доштя, бя коляби шeъp cозгоp aфтодaacт. Аз тapaфи дигap, яз тaшбeхи шо^ ду тобиши мяъной зохиp мeгapдaд. Якум бapчacтaгии capH cинapо бя дямидяни cyбх, дуюм caфeдии он£>о бя caфeдй вя cофy покизяю paвшaн будяни cyбх тaшбeх кapдaacт. Ин acт мaхоpaти бaдaндy cama™ cyxaнвapии Лоик, ки хap шо^ бя ин »^Hp нecт.

Дap бяйти зepин шоиp бо ёpии кaдимaи xaдкии зиндядил обpaзи шяхтони хymёpy окидpо офapидaacт, ки мyноcибaти мycбaти мyaллифpо ифодя кapдaacт: Гyмкapдa:ou uopo :ap зтдадт бтбад, Дuлмypдaгoн вaлeкuн хонанд мypдa uapo! [143]

Аммо 6,p хилофи он колимян мypдaдил дap миcpaи дуюм шяхтони гофилу бeхиcpо нишон додaacт, ки ин муше^яти мянфии aдибpо инъикое нaмyдaacт. Нямуняи миго-охо яз колимяхои мypaккaб: Ба мaвcuмu дapaв шаббош paфmй, Ба хupмaнчoщo бeдop хуФпй [116]. Кучо paфmaнд, эй мoдap, Кучо paфmaнд он шa:бoз:ou дypnapвoзam[199].

Дасшафшон мepaвuю дuлкaшoл, Дuлкaшoлu кßдpдoнuю cunoc[142].

Бuнгapaм чун ба мapдu човандоз, Pyrn зт грйё napoн ояд ( 126).

Тяъб^хои хялкй ифодaкyнaндaи мяфхумхои ямял бя монянди: capaк чидян, шоккоки кapдaн, обгиpй омядян, pохи шудян вя aмcоли инхо бя тacвиp caмимияти зябони зиндя мeбaxmaнд вя онpо дидчacпy чозибянок мeгapдонaнд: Дuгap бap co^mu ман кy:uдyхmap, Наояд обг^й^за бap cap ( 132).

Faйp яз ин, шо^ бо як тapзи мaxcycи пeшyкaфогyзоpии чузъхои кaдимaхои гуфтугуйй ё пemвaндy пacвaндхо як Barop кaдимaхои няв cоxтaacт, ки ин xоcи ycдyби эчодии y мeбошaд. Бя монянди гапношушв (248), омочгох (11), шяхлячом (9), rnaxcap (56) (колимяи гapдонmоx дap зябони хялк мяълум acт), кaвих,aвcaдa (92), нокоpдидa (107), хушпою кядям (58) вя гaйpa. Дapё, дapё! Чун ман шumoбoн дapё, Хамчун дuлu ман чамъу napeшoн дapё, Чун owuku гanнoшyнaвu савдой, Аз хонан хeшmaн гypeзoн дapё..[248]

Пас чу my кaдpu замт дoнucmaм, Пас чу my шa:capy бeбoк шудам. Ёфmaм po: зu :ap бepo:a, Аз :ама айбу гуна: пок шудам[5б].

Дap un чо гap бтяд ж^мот хушдту ншп, Агap axflu шapaф бошад ва хушпою кадам бошад.

Пас аз у чанд муддат хонаро уаргиз намерубанд, Пас аз у хонаруби як гуноуи пурситам бошад[58].

Белила зи сад маруила бигзашт цавонй... Пуршуру цавиуавсала бигзашт цавонй[92].

Шоир калимаи «нокордида»-ро (107) ба маънои «корнодида» бетачриба хуб сохтааст, факат чойи дичодоро тагйир дода, бидуни вайронии мундарича вазни матлуб досил кардааст: Чавони навраси нокордида, Ба у аз содаги дил дода будам [107].

Ин чо аз руйи чойи истифодаи пешванди «но»- ба калимасозии халкй-гуфтугуй (чун дар шевадои чанубй «нозангирифта» ва шевадои шимолй «нокардакор») монандй дорад. Дар байни халк маколи «нокардакор туро ба ин кор чй кор?» низ истифода мешавад. Бояд кайд кард, ки ин тарзи калимасозй дар адабиёти классики дам ба назар мерасад.

Дар «Вараки санг» водиддои фразеологй ва ифодадои мачозии пуробуранги гуфтугуй хеле фаровон истифода шудаанд. Аз кабили: дил дар чанги гургон будан (116), шодикаф шудан (9), гандумнамои чавфуруш (20), сурху сафед шудан (95), аз чавшани чон гузаштан (226), аз дил хун рафтан (239) ва монанди индо.

Нигоуи пурхуморат суйи рау буд, Дилат дар чанги гургон будаз гам. Чавон буди, вале фасли мууаббат, Гарон омад, хазон оварду мотам[116].

То чархи фалак хаёли мо афзун рафт, Бисёр зи дида ашку аз дил хун рафт[239].

Иборадои фразеологй мафдуми ашё, аломат, хусусият, амал ва долатро ба тарзи ошкор, лухту урён ифода накарда, бо рамзу киноя, дар либоси гуворои бадеият бо ёрии санъатдои лафзию маънавй: мачоз, истиора ташбед, ташхис, муболига ва гайра образнок ифода мекунанд. Лоик ба ин кабатдои лексикй низ аз руйи зарурати мавзуи шеър, аз руйи афзалияти ондо назар ба муродифдои адабиашон мурочиат менамояд. Таъбири азчавшани чон гузаштан (226) дар забони халк ба маънои нидояти таъсир маъмул аст. Лоик онро бо ин маънй аз забони Тадмина (дар шеъри «Навдаи Тадмина бар марги Судроб») истифода намуда, нидоят мутаассир шудани уро аз кушта шудани Судроб бо дасти Рустам ифода менамояд. Ин таъбир бо иборадои дигари банди шеър иборадои гулчини даврон, гулрези бустон, ки низ дар таклиди назми халкй бунёд шудаанд, дамачидата мувофик ва созгор омада, барои бисёр сода ва фасед ба зудур омадани афкори шоир хизмат кардаанд:

Гулчини давронам гузашт, Гулрези бустонам гузашт. Теге, ки Рустам зад бар у, Аз цавшани цонам гузашт. [226]

Дар порчаи шеърии зерин шоир дар зимни ифодаи гандумнамои чавфуруш (20), ки дар заминаи тазоди маъной ду калимагандум ва чав сохта шуда аст, хислатдои фиребгарй, каллобй, буздилй, беадолатй ва амсоли индоро назар ба муродифдои лугавиашон образнок, пуртаъсир, садед ва пурчозиба инъикос намудааст: Шумо, вомондагони роуи эцод, ^ама гандумнамои цавфурушед. Чунон дар уарфбофи гашта устод, Ки уарфи куунаро чун нав фурушед(20)

АДАБИЁТ

1. Лоик Шералй. «Вараки санг»- Душанбе: Ирфон, 1980,

2. Лугати точикй - русй: - Душанбе, 1983.

3. Мудаммаддусайни Бурдон «Бурдони котеъ» - Душанбе, 1993.

4. Сирочиддин Алии Орзу. «Чароги дидоят»- Душанбе, 1992.

5. Фарданги забони точикй, Москва, 1969, иборат аз ду чилд.

6. «Фарданг»-эчодгарони барнома Хддятуллои Х.,Мадмадсаиди С.

НАРОДНО-РАЗГОВОРНАЯ ЛЕКСИКА В ТВОРЧЕСТВЕ ЛОИКА ШЕРАЛИ(НА ОСНОВЕ МАТЕРИАЛА СБОРНИКА «ВАРАКИ САНГ» - ДУШАНБЕ: ИРФОН, 1980)

В статье подчеркивается, что фразеологизмы и разговорные фразы со стилистическими оттенками используются в коллекции Вараки санга Лоика Шерали. По мнению автора, в народных описаниях ярко выражены цели. Они явно отражают черту, характеристику, характер, в целом,

тип и характер личности, и в них эмоциональная окраска проявляется более четко. В процессе исследования и анализа словарного запаса стало известно, что поэт широко использовал сложные слова народной разговорной речи. Следует отметить, что критическо проверяя значения каждого слова он использовал их в разных значениях.

Результаты исследования доказали, что народная и разговорная лексика являются сложными словами с переносными значениями. Некоторые из них, помимо своих основных значений, приобретают переносные значения в контексте.

Ключевые слова: Вараки санг, Лоик, слова, имеющие переносное значение, фразеологизмы, народные описания, метафора, простые слова, производные, продуктивные.

FOLK COLLOQUAL LEXIS IN THE WORKS OF LOIQ SHERALI (BASED ON MATERIAL OF "VARAQI SANG" COLLECTION -DUSHANBE: IRFON, 1980)

The article stresses that phraseological units and colloquial phrases with stylistic tints are used in Loiq Sherali's Varaqi Sang collection. According to the author, folk descriptions vividly express goals. They obviously reflect the trait, characteristic, character, in general, type and character of the personality and in them the emotional coloring is displayed more clearly. In the process of research and analysis of the vocabulary, it became known that the poet made extensive use of complex words of folk colloqual speech. It should be noted that through critical checking of the meaning ofeach word he used them in different meanings.

The result of the research proved that folk and colloqual lexis are complex words with figurative meanings. Some of them, besides their basic meanings, acquire figurative meanings in context.

Keywords: Varaqi Sang, Loiq, words having a figurative meaning, phraseological units, folk descriptions, metaphor, simple words, derivatives, productive.

Сведения об авторе:

Нуъмонзода Марями Шодмон, ассистент общеуниверситетской кафедры таджикского языка, Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About the author:

Nu'monzoda Maryam Shodmon, assistant in the University-wide Department of Tajik Language, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni.

УДК: 802.0+809.155.0 ТАХДИЛИ СОХТОР ВА ДАРА^АИ МУТОБЩАТИ ВОХИДХОИ ЛУГАВИИ МУРАККАБИ ЗАБОНХОИ АНГЛИСЙ ВА ТОЧДКЙ

Сафарзода Р.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С Улугзода

Агар шумораи забонхо зиёда аз 7000 бошад, пас хар яки онхо тачассумгари маданияту фарханг ва расму оини хоси хар як халку миллат мебошанд, ки бо калимаву ибора ва исгилохдги махсус ифода мегарданд [17]. Дар натича калимахои нав пайдо шуда, захираи лугавии забонхоро ганй мегардонанд. Хр як забон хусусияти миллй, фонетикй, грамматикй, сохторй, лугавй, типологй, услубй ва гайрахоро дорад, ки аз хамдигар фарк мекунанд, гарчанде ки баъзе забонхои олам ба хамдигар наздик буда, ба як оила ва гурухи забонхо дохил мешаванд. Аз ин лихоз, масъалаи муайян намудани дарачаи мутобикати вохидхои забон ба миён меояд. Дар замони муосир вобаста ба рушди босуръати равияхои амалии филологй, ба монанди мукоисаи забоншиносии фархангй ё худ лингвокултурология, омузиши вохидхои забон аз нигохи мутобикат, аз чумла лексикаи бемуодил масъалаи актуалй ба хисоб меравад. Лексикаи бемуодил он вохидхои лугавии забони асл мебошанд, ки дар забони тарчума мутобикат ё муодили худро надоранд. Забоншиноси англис (Майкл Александр Кирквуд) Хэллидей мафхуми муодилнокиро асоси на танхо назарияи тарчума, балки забоншиносии мукоисавй мехисобад, зеро хангоми мукоисаи вохидхои забони асл бо вохидхои забони тарчумаро мо дар назар дорем, ки онхо дар худуди матн муодили вохидхои хамдигар мебошанд [7, с.14-16].

Хадаф аз навиштани маколаи мазкур муайян намудани дарачаи мутобикат, яъне муодилнокй ва бемуодилии вохидхои лугавии мураккаби забонхои англисй ва точикй аз нигохи сохтор, маъно ва вижагихои тарчумаи онхо мебошад.

Забонхои англисй ва точикй аз чумлаи забонхое мебошанд, ки олимони забоншиноси ватаниву хоричй аз лихози мукоиса онхоро зимни тадкику тахлил карор медиханд. Забонхои мазкур дар катори дигар забонхои олам дар холи рушди босуръат мебошад. Байни забонхои номбурда аз нуктаи назари лексика вижагихои фарккунанда ва умумй вучуд доранд. Ба инхо муодилнокй ва бемуодилии вохидхои лугавии забон метавонанд дохил шаванд. Зери мафхуми лексикаи бемуодил мафхумхои падидахои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.