Научная статья на тему 'МЕСТО ЛЕКСИЧЕСКИХ СИНОНИМОВ В ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ С. АЙНИ'

МЕСТО ЛЕКСИЧЕСКИХ СИНОНИМОВ В ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ С. АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
250
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ВЫБОР СЛОВА / ЛЕКСИЧЕСКАЯ СИНОНИМИЯ / СМЫСЛОВОЙ ОТТЕНОК / ЛЕКСИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ / СТИЛИСТИЧЕСКАЯ ОКРАСКА / ВРЕМЕННАЯ ОКРАСКА / ИЗБЕЖАНИЕ ПОВТОРА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзоева Мохира Мадиброхимовна, Нихмонова Рангина Мухамадджоновна

В статье речь идёт о выборе и уместном употреблении слова из синонимического ряда, который предоставляет носителям языка безошибочно выразить мысль. Поэтому этот вопрос издревле привлекал внимание исследователей и журналистов. Лексическая синонимия занимает прочное место в художественном произведении, так как писатели всегда стремятся точно и целенаправленно изложить свою позицию. В публицистических произведениях устода Айни синонимы употреблены для эффектного и выразительного освещения исторических событий и выявления черт характера героев.Для осуществления своих целей писатель выбирает лексемы из всех лексических пластов словарного состава таджикского языка. В публицистике писателя использованы не только исконные, но и арабские, немецкие, французские заимствованные слова. Оказывается, что в выборе и употреблении слов-синонимов устод Айни относился с настороженностью. В процессе анализа фактического материала автор указывает на причину выбора слов писателем.Анализ материала показал, что в публицистикае писателя лексические синонимы употреблены с целью избежания повтора, точного выражения мысли, дополнения значения слов-синонимов,подчеркивание значения слова,освещение исторических событий.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF LEXICAL SYNONYMY IN THE JOURNALISTIC WORK OF S. AINI

The article is about the choice and appropriate use words from a synonymous series that allow native speakers to accurity express a thought.Therefore, this question has attracted a long attention of researchers and journalists. The lexical synonymy has a strong place in a work of fiction as writers always strive to accurately and purposefully express their position.In journalistic works of S. Aini synonyms are used to effectively and expressively coverhistorical events and identify character traits of heroes. The writer chooses tokens from all the lexical synonymy strata of the vocabulary of the Tajik language for the implementation his goals. In journalistic works of writers using not only original but also Arabic,German, French borrowed words are used.In turns out that S.Aini was wary of choosing and using synonyms.In the process of analysis of actual material the writer indicate the reasons of choosing words by writers.The analysis of material indicated that in journalistic works of writer the lexical synonymy used by way of to avoid repetitions, accurate expression of thought, additions to the meaning of synonyms,underline the meaning of words, lighting the historical evants.

Текст научной работы на тему «МЕСТО ЛЕКСИЧЕСКИХ СИНОНИМОВ В ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ С. АЙНИ»

5. Пешковский А.М. Роль выразительного чтения . - М., 1959. - 290 с.

6. Солнцев М.В. Язык как системно - культурное образование. - М., 2015. - 78 с.

7. Соловова Е.Н. Методика обучения иностранным языкам. - М.: Просвещение, 2003. - 340 с.

8. Солнцев М.В. Язык как системно - культурное образование. - М., 2015. - 78 с.

9. Соловова Е.Н. Методика обучения иностранным языкам. - М.: Просвещение, 2003. - 340 с.

10. Шапиро А.Б. Современный русский язык. - М., 1974. - 460 с.

11. Щерба Л.В. Языковая система и речевая деятельность. - Л., 1984. - 478 с.

ПРОЦЕССЫ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯ ЗНАКОВ ПРЕПИНАНИЯ: ОМОНИМИЯ ОДИНОЧНОЙ И ПАРНОЙ ЗАПЯТЫХ В СТАТЬЕ РАССМАТРИВАЕТСЯ ОДИНОЧНАЯ И ПАРНАЯ ЗАПЯТЫЕ

которые являются наиболее частотными знаками препинания в русской пунктуации, поскольку они отделяют или выделяют наиболее употребительные синтаксические конструкции. Поэтому понимание различий между разделительными и выделительными знаками препинания, понимание пунктуационной омонимии одиночных и парных запятых и закономерностей их функционирования в тексте - всё это является одной из важнейших и наиболее сложных проблем обучения. Тем более что в пунктуационных правилах и справочных пособиях явление пунктуационной омонимии не находит выражения.

Ключевые слова: пунктуация, омонимия, закономерность, одиночная и парная запятые, сложное предложение, проблема.

THE INTERACTION PROCESSES OF PUNCTUATION: THE HOMONYMY OF SINGLE AND DOUBLE COMMAS

The article deals with single and double commas, which are the most frequent punctuation marks in Russian punctuation, since they separate or highlight the most common syntactic constructs. Therefore, the understanding of the differences between the dividing and punctuation marks, the understanding of punctuation homonymy ofsingle and double commas and the patterns of theirfunctioning in the text - all this is one of the most important and most complex learning problems. Moreover, in the punctuation rules and reference books, the phenomenon of punctuation homonymy does not find expression.

Key words: punctuation, homonymy, regularity, single and double commas, complex sentence, problem.

Сведения об авторах:

Валиев Нурали Умарович- зав. кафедрой русской и мировой литературы Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Боронова Светлана Бурхоновна - кандидат пед. наук, старший преподаватель кафедры методики преподавания Таджикского государственного института языков им. С. Улугзода.

About authors:

Valiev Nurali Umarovich - Head of the Department of Russian and World Literature of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

Boronova Svetlana Burhonova - candidate pedagogical Science, Senior Lecturer of the Department of Teaching Methodology of the Tajik State Institute of Languages named after S. Ulugzoda

МАВЦЕИ МУРОДИФОТИ ЛУГАВЙ ДАР ОСОРИ ПУБЛИТСИСТИИ С. АЙНЙ

Мирзоева М.М.

Донишгоуи миллии Тоцикистон НиХмМонова Р.М.

Донишгоуи аграрии Тоцикистон ба номи Ш. Шотемур

Интихоб ва истифодаи ба мавкеи калима аз силсилаи муродифоти лугавй ба сохибзабонон имкон медихад, то фикрашонро бегалат баён кунанд. Аз ин ру ин масъала аз кадимулайём таваччухи мухаккикон ва ахли каламро ба худ чалб кардааст. Муродифоти лугавй дар асари бадей мавкеи них,оят устувор дорад, зеро нависанда кушиш мекунад, матлабашро дакик ва нишонрас ифода намояд. Дар ин чода калами устод Айнй них,оят буррост. Дар осори публитсистии адиб муродифот барои барчаста инъикос намудани хддисаву вокеахои таърихй ва кушода додани характери кахрамонони асар накщи мухим бозидаанд.

Дар осори публитсистии С. Айнй, ки бештар ходисахои гуногуни тоинкилобй ва баъдазинкилобиро фаро мегиранд, вохидхои фразеологй, муродифот ва дигар санъатхои сухан

бамавк^ъ ба ^p бypда шyдааанд, ки баpои баланд баpдоштани кувваи таcвиp ва ифода намyдани тобишхои нозуки фикp накши бyзypг мeбозанд.

Бояд зи^ каpд, ки даp мypодифоти лyгавй маънои як калима бо хамин гyна маънои лyгавй бо калимаи дмгаp ка^бат пайдо мeкyнад. Чи тавpe ки аз cаpчашмахо маълyм аcт, маънои лyгавии калима чоp навъ мeшавад: мафхумй, э^оттИ, модалй ва ишоpатй. Аз ин ce навъи аввал даp чаpаëни хаммаъношавии калимахо иштиpок мeкyнанд. Даp ин xycyc мухаккик Д. Мачидов даp "Забони адабии хоз^аи точик. Лугатшинош" гyфта гyзаштааcт ва мо такpоpи онpо чоиз намeдонeм, зepо мухаккикони минбаъда низ даp такя ба ин cаpчашма онpо кайд каpдаанд.

Уcтод Айнй мypодмфоти лyгавиpо вобаcта ба объeкти таcвиp интихоб мeкyнад. Даp миcоли зepмн мypодифоти лyгавй баpои нишон додани xиcлатy xаpактepи маpдyми одй пайихам ^p фаpмyда шyдааcт:

Аммо cyлтон Мухаммад афу^ ки аз далерй, чанговаpй, mmapcu ва ватандустии ахолй фоида бypда натавониcт [б, c.31].

Даp ин чумла калимахои далерй ва mmapcu бо хам мypодмф rap^ns^^,. Калимаи далерй бо маънохои диловаpй, чаcypй ва нотаpcй ифода шyдааcт [5, c. 31б].

Чунон ки аз мдаолхо баpмeояд, ycтод Айнй даp иcтифодаи мypодифоти лyгавй аз калимахои хамоханг иcтифода мeбаpад.Вожахои далерй, ноmapcй даp чумлаи боло бо обypанги хитет мycбат омадаанд. Калимахои мазкyppо навиcанда пайихам иcтифода намуда, ватандустй ва нотаpcии кахpамонони аcаppо баpъало тачашум намyдааcт. Калимаи далерй бeштаp даp ушубхои бадeию публитс^'т коp фаpмyда шавад, вожаи ноmapcй даp нутки гуфтугуйй низ коpбаcт мeшавад.

Даp пyблитcиcтикаи адиб ба хайш мypодиф калимахои маъмули низ коp фаpмyда

шудаанд, ки онхо вазъияти x,амонвактаpо хуб ифода намудаанд:

Дамо^уз ин фочиа даp шахpи Хучанд ва атpофи он овоза шуда калону xypд ба тазьиц ва фишори маъмypони Чигатой нигох накаpда чомахои cиëх пушида, миëнашонpоаз pyn баcта, чунонки падаpашон кушта шуда бошад, баpои падаpи кахpамонашон Тeмypмалик мотам гиpифтанд [б, c.80].

Hавиcанда даp ин матн хам холати кахpамононpо дакик ифода каpдааcт ва хам мохмpона аз такpоpи ночо худа^й намyдааcт. Калимахои ^шьиц ва фишор аз pанчи хyкyматдоpонpо ниcбат ба cокмнонм ша^ таъкид мeнамоянд. Вожахои maзьщ ва фишор ифодакунандаи холати танги repromi^^ матнpо тачатеум мeнамоянд. Калимаи maзьщ xycycияти аpxаиcтй гиpифта доиpаи истифодааш танг гаpдидааcт. Вохиди лугавии фишор маънои муътадил дошта, даp хамаи ушубхои нутк ба коp бу£>да мeшавад. Aзбаcкм доиpаи маънои калимаи фишор вагеъ аcт,он ниcбат ба ^шьиц бо маънохои xоc ва до^аи иcтифода фаpк мeнамояд. Даp «Фаpханги забони точикй» вожаи фишор чунин шаpх дода шyдааcт: тазъик ^yp ва вазнинй, ки аз 4rne ниcбат ба чизe вок^ъ мeшавад [5, c.436].

Калимаи maзьщ маънои каcepо даp чойи танг андохтан, танг каpдан; фишоp; ба тазъик кашидан, фмшоp додан;иcpоpкоpона талаб каpдан [4, c. 307] доpад. Ин чо адиб маънои калимаи аввалpо таъкид намyдааcт.

Hавиcанда баъзан калимахои адабиpо чуфт коp мeфаpмояд. Даp назаpи аввал чунин мeнамояд, ки x,sp ду ба як маъно далолат мeкyнанд, аммо устод x,sp як вожаpо бо э^тдат коp мeфаpмyд. Ба монанди:

Хучанджн даp он чо ду ^6p кофтандва мypдахоpо монанди шахидтудагон ношуста бо либоcи хунолудашон г^^одан хостанд. Аммо бинобаp эхтиëт пeш аз гypонидани му£>дахо цайбу киса^ои онхоpо кофта диданд, ки шояд ваcиятномаe баpояд [б, c.8G].

Вожаи цайб ба маънои гиpeбон, кмcабаFал, умуман кмcа (мачозан) далолат кунад, калимаи кжа низ ce маъно доpад: 1. Халтачаe, ки даp ягон чойи либоc дузанд (баpои пуландозй); 2. Халтачаe, ки бо вай xyдpо даp хаммом пок кунанд; 3. Чуволча [Лугати Айнй 1976: 158]. Аз шаpхм калимахо маълум мeшавад, ки аз нигохи фаpогиpии маъно онхо аз хамдмгаp фаpк мeкyнанд. Калимаи кжа cepиcтeъмол, цайб нжбатан камиcтeъмол аст. Даp забони маpдyмй даp шакли цебак низ дyчоp мeояд.

Иcтифодаи чанд мypодиф аз чониби ycтод бо макради пyppа ва дакик ифода каpдани матлаб cypат мeгиpад.

Баъд аз он аз манн хаpчи мeпypcида бошй, пypcидан гиp!

-Хуб, -гуфт Кдтануглон, - хаpчо ки мexохй, бинишин, лeкмн ба пypcишхо роcm ва дуруcm чавоб дeх! [б, c.78[.

Даp ин матн калимахои роcm ва дуруcm бо хам мypодиф rap^n^, ма^а.^ мyаллифpо ба ^ppsi^ ифода намудаанд. Синонимхои мазкyp аз чихати тобиши маъно ва xycycиятхои нозуки маъной аз хам фаpк мeнамоянд. Вожаи дуруcm даp «Фаpханги забони точикй» ба маънохои

зepин oмaдaacт: 1) тaмoм, кoмил, 6УТУН; coxтaн; тaъмиp кapдaн, бeнyкcoн гapдoнидaн;2) caxex,poCT; xaK, caвoб [5, c.404].

Вoжaи poem (мyкoбили дуруг) ба маъши дypycт, caxex, xaK дaлoлaт мeкyнaд. Ин 4o низ нaвиcaндa бapoи nyppa ифoдa кapдaни маъши caxex ду мypoдифpo пайихам ^p фapмyдaacт.

Mypoдифoти лyгaвии ocopи пyблитcиcтии адиб аз нигoxи мaзмyн мyxтaлиф аег. Як киcми onxo oбypaнги зaмoн дopaнд ва кaлимaxoи тaъpиxaн мaxдyдшyдa мeбoшaнд. Дap миcoли зepин кaлимaxoи хироц ва андоз 6o мaънoи умумии нaвъe аз 6o4 xaммaънo шyдaaнд:

Хyдoтxo ба замми ин ки ба тapики мepoc ë xapидa гиpифтaн ва ë гаеб кapдa гиpифтaн ба чанд дexa cox^6 мeшyдaнд, аз «^ex^ro»» (аз зaминдopoни кaлoн ва coxиби дexa) xupov¡ ва андоз xaм мeгиpифтaнд [б, c.84].

Хироц калимаи apaбй буда, мaънoи aндoз аз замин ва мaxcyли замин; aндoзи capoнapo ифoдa мeкyнaд [4, c.466].

Он иcтилoxи зaминдopй ва аз иcтeъмoл бapoмaдa acт (кyxнaшyдa). Дap зaмoни вoкeияти амал ин навъи aндoз маъмул буд. Вoжaи андоз, ки бap шapxи oн oмaдaacт, мaнcyби зaбoни apaбиcт. Он 1) a4Aox^ aндoxтaн, aндoзиш; 2) каод, майл, азму oxaнг,xoxиш;3) микдop, мшщ чeн, aндoзa; андозу мар aндoзa ва шyмop, xaддy шyмoppo [5, c.75] ифoдa мeнaмoяд. Ин вoжa xaмчyн иcтилox мaвpиди муайяни иcтeъмoлй дopaд, aммo ба мaънoxoи дигapaш cepиcтeъмoл буда, дap xaмa ycлyбxoи чopии нутк ва зaбoни гуфтугуйй ба aндoзaxoи мyxтaлиф иcтифoдa мeшaвaд. Синoнимxoи xupo4¡ ва андоз аз ч^ати тoбиши мaънo аз xa^w фapк мeнaмoянд, бинoбap ин o^opo дap шйи якдигap иcтифoдa бypдaн гaйpиимкoн acт.

Фикри cou6 ва хammu ^аракаши дуруст пайдо намешавад инcoнpo, мaгap ба вocитaи илму дoниш [l, c.ll].

Уcтoд Айнй дap oфapидaxoяш аз кaлимaxoи cиpф адабй низ иcтифoдa мeбapaд. Дap миcoли бoлo вoжaxoи соибва дypyсm 6o мaънoи pocт ва caxex xaммaънo шудаанд. Соиб дap «^apxarnrc зaбoни точикй» чунин шapx дoдa шyдaacт: pacaндa ба xaдaф; .nypyCT ба мaкcaд pacaндa;дypycт, caxex, poCT [4, c.257] Ин кaлимaxo ба xoтиpи nyppa кapдaни мaънoи xaмдигap кop фapмyдa шудаанд, aммo бинoбap тoбишxoи фapкнoки мaънoй xaмдигappo иваз кapдa нaмeтaвoнaнд.

Нaвиcaндa на тaнxo аз кaлимaxoи cиpф адабй, балки бeштap аз мypoдифxoи маъмул xaм иcтифoдa мeбapaд. Чyнoнчи:

Ба xap кopгap oшкop ает, ки ин асорат ва бандагш ^prapora Олмoнpo paнчбapoни Лнглиc ва Фpaнcия ва ë дaвлaтxoи дигap имлo нaкapдaaнд, балки як дacтa импepиëлиcтxoи гошб, ки capдopи oнxo Вилcoн, Ллуйд 4yp4 ва гopaтгapoни дигap аст, имлo кapдaнд l, c. lO].

Дap «^apxa-fflrc зaбoни точикй» калимаи aсopam ^oïï дoдa шуда, чунин шap^ëфтaacт: acиpй, гиpифтopй, бандагй [5, c.92]. Вoжaxoи асоращ ва бандагй дap матн 6o якдигap мypoдиф гapдидa, 6o чилoxoи дигapи маъшй, дapaчaи иcтeъмoл, oбypaнги ycлyбй ва x^ccñ аз xaмдигap тaфoвyт дopaнд. Бo ëpии cинoнимxoи мaзкyp нaвиcaндa xoлaти нoгyвop ва зиндагии пypмaшaкaти кopгapoнpo тacвиp нaмyдaacт.Кaлимaи aсopam кaмиcтeъмoл буда, нaвиcaндa бapoи таъкиди маъши ин вoжaxo oнxopo кopбacт кapдaacг.

Maвoди амалии ocopи пyблитcиcтии адиб нишoн мeдиxaд, ки aкcapи мypoдифxoи лугавии oн дap тacвиpи xoдиcaxoи тaъpиxии xaмoн дaвpa иcтифoдa гapдидaaнд. Як киcми oн кaлимaxo xapaктepи apxaиcтй падле кapдa, киcми дигapaшoн тo и^уз кopбacт мeшaвaнд. Чугончи, кaлимaxoиpyзнoмa ва царида:

Баpoдаpoн! X,ap xaфтa як coaт yмpaтoнpo ба xoндaни рузнома capф кyнeд,бaкaдpи иктидopaтoн аз цар^ае, ки ба зaбoни xyдaтoн нaшp мeшaвaд, иcтифoдa нaмoeд, дap бадали ин як тоат, yмpe, ки ба бexaбapй гyзapoндeд, тaлoфй нaмoeд [l, c.l4].

Цар^а xapaктepи тaъpиxй дoштa, 6O xaмoн мaънoи тaъpиxиaш кop фapмyдa мeшaвaд.Чyнoн ки аз матн бapмeoяд, нaвиcaндa аз кaлимaxoe иcтифoдa бypдaacт, ки дap xaмoн дaвpa мaвpиди иcтeъмoли oммa Kapop дoштaacт. Цapuдa калимаи аpабиcт ва мaънoxoи 1) тaнxo,бa тaвpи мyчappaд, якка; 2) зaбapдacт, зaбapдacти бeнaзиp;3) дaфтap;4) дaфтap; китoб; дaфтapy китoби шeъp; 5) caф, KaTOppo ифoдa мeкyнaд [5, c.774].Кaлимaи рузнома cepиcтeъмoл ва мyштapaкycлyб acт. Вoжaи мypaккaби точикии рузнома мaънoи дaфтape, ки дap oн x^co6 ва кopxoи xappyзaи кате caбт мeшaвaд, ифoдa мeнaмoяд [5, c.l59]. X,ap ду иcм буда, дap матн 6o xaм ба мaънoи гaзeтa мypoдиф шудаанд. Аз миcoли мaзкyp бapмeoяд, ки нaвиcaндa дapaчaи фaxмиш ва caвoднoкии xoнaндaaшpo xaм ба нaзap мeгиpaд, вaгapнa якe аз мypoдифxo мaънoи мaтлyбpo дoдa мeтaвoниcт.

Mypoдифxo бapoи иньн^т вазъияти xyкмфapмoбyдa низ xизмaт кapдaaнд. Чyнoнчи, дap миcoли зepин:

Аз ин^ст, ки мo - тypкиcтoниëн, аз беилмй ва цa%oлam аввал шaxp-шaxp, кapя-кapя ва фиpкa-фиpкa шуда якдигappo зaдeм, якдигappo кyштeм, xoнaи якдигappo шороц ва ягмо кapдeм, ирзу нoмyсuякдигappo бapбoд дoдeм, oкибaт ба зepи бандагии давлати мустабиддаи pyc aфтoдeм

[1, c.14).

Чунон ки аз мигали боло баpмeояд,даp он вожахои беилмй ваца^олаш инчунин mоpоц ва ягмо бо якдигаp мyноcибатм мypодифй пайдо намудаанд. Hавиcанда бо пахлуи хам оваpдани шнонимхои лугавй ноpозигй ва эхcоcоти ногyвоpи гyяндаpо инъикоc намудааст.

Ч,ayолam калимаи аpабиcт ва нодонй, бexабаpй, Fафлатpо ифода мeкyнад [5, с777].Он xоcи забони адабиcт, аммо до^аи иcтмфодааш тангтаp acr. Беилмй вожаи точикй буда, 1. бeдонишй, бecаводй, бeмаъpифатй, чах,олат; 2. бeаклй, бeфаxмиpо ифода мeкyнад ваба нутки гуфтугуйй манcyб acr. Xap ду иcми абcтpактанд ва х,олати номатлyбpо ифода мeкyнанд.

Уcтод Айнй истифодаи чуфт-чуфти мypодифотpо мeпиcандмд, зepо матлаби xeшpо таваccyтм онх,о нишонpаc ифода каpда мeтавониcт. Мypодмфоти чyфтиcтeъмоли ирзу номуc маънои якдмгаppо пyppа каpдаанд: ирз калимаи адабии китобй аст ва маънои обpy, шаpаф, номycpо ифода мeкyнад, аммо номуc ба чанд маъно далолат мeкyнад: 1. покй; 2. бохypматй; 3. шкномй, обpУ; 4. нанг аз коpхои нопиcанд; 5. тадбиp ва crécaT (ин маънй имpyз маъмул №01) [Лугати Айнй 1976: 268]. Ирз ^ми^^^ол, номуc œpиcтeъмол мeбошад. Аввалй xоcи ycлyби бадeивy пyблитcиcтй, аммо дувумй мyштаpакycлyб acr.

Миcоли .^rap: Акнун шумо даp зapфи ду тол чй микд,оp тазминот додани Сaмapкaндpо ужоб ва таpкмм намоeд,ба таpафи дмгаp шумурда paKa« зашд, ки даp ин ду тол танх,о ба маоpиф ва мактабхои Самаpканд чй K^ap пул cаpф шyдааcт, баъд аз он мeбинeд,ки тафовут аз кучо то ба кучост? [1, c.16].

Даp ин матн калимах,ои ужоб намудан ва шумурдан х,амчун истило^ иктиcодй омадаанд.Калимаи ужоб маънохои 1) шyмоp, микло^ паймоиш; 2) андоза, хад, худу^о [4, c.747]ифода мeкyнад. Вожаи шумор ба маънохои хжоб; адад ва мики^ далолат мeнамояд [5, c.604]. Ин калимахо хам даp забони хаттй ва хам шифохй ^p фаpмyда мeшаванд.С. Айнй ин мypодифхоpо даp як матн ба хот^и xyддоpй аз такpоpи калима истифода бypдааcт. Hавиcанда даp хама офаpидахояш мeкyшид, ки аз такpоpи бeмавpиди cyxан xyддоpй намояд. Бинобаp ин даp матни боло аз вазнх,ои гуногуни калима иcтифода каpдааcт: таpкиби фeълии mapкuм намуданва ракрм задан. Тавашути мypодмфоти мазкyp адиб бо paKa« дакик шyмypда шудани амалpо даp назаp доpад.

С. Айнй баpои дакик ифода каpдани вазъияти ба амал омада cмлcмлаи калимахои хаммаъноpо даp як матн ^p мeфаpмояд:

Даp cypатe ки маблагуо, пул cаpф шуда, як адад pyзнома ба табъ мepаcад, ба як гамани камe, ки миши маччонист, каге гиpифта намexонад [1, c.16].

Маблаг як микд,оpи муайяни пули накда, як K^ap, микд,оpe, даpача, андоза, даpачаи камолот, paœï, даpачам баланди чизe [5, c.612] мeбошад.Калимаи пул заpy нyкpа ва фулузоти дигаpи cикка задашуда, ки даp тичоpат, xаpидy фypyш додyгиpифт, андозаи аpзишpо ифода мeкyнад [5, c.9G-91] Чунон ки аз шаpхи лугат баpмeояд, ин калимахо танх,о бо тобиши умумй хаммаъно шудаанд, гаpчи аз нигохи к^б фаpк мeкyнанд. Ин калимахоpо ба чойи хамдмгаp коp фаpмyдан мумкин шаг, зepо бо чилохои дмгapи маъной, даpачаи иcтeъмол, обypанги ycлyбй ва хитей аз хaмдмгap тафовут доpaнд. Калимаи маблаг (пули ниcбaтaн кaлонтap) мафхуми умумй ва пул киcмaти acъоp (пули ночиз) буда, них,оят cepиcтeъмолaнд.Як ycyли иcтифодaи калимах,ои х,аммаъно аз чониби ycтод, ки дap оcоpи пyблитcиcтияш мушохдда мeшaвaд, шapxи калима бо мypодмфи он мeбошaд.

Haвиcaндa бapои пyppa ифода кapдaни матлаб низ cинонимx,оpо пайихам мeоpaд, ки инpо мeтaвон дap мигали зep мушохида кapд:

Ин бало он бaлоecт, ки аз аввали хилкати бани одам то хол, дap хap acpy замон фapзaндони одам ва тамоми хайвонот гиpифтоp омадаанд. Инбало -щуш, гуло, гуpуcнaгй ва х^^олис [6, c.179].

Калимаи каym apaбиcт ва маънои 1) хушкгалй, гypycнaгй, набудани галлаву дона; 2) камй ва ноëбии чизepо доpaд [4, c.684]. Дap матниболобовожаи хуш^олй ва гурутагй хдммаъно гapдмдa, cyxaни нaвиcaндapо нишонpacтacвиpнaмyдaacт. Ин калимах,о дap лахзахои муайяни ^T^ap тaнкмcй, нодоpй) иcтифодa мeшaвaнд. Калимах,ои болоpо ба чойи x,aмдмгap ^p фapмyдaн мумкин нecт, зepо бо тобиши маъно, до^аи иcтeъмол, обypaнги ycлyбй аз х,ам фapкмeкyнaнд. Бо ма^ди пyppaтap ва дакик тacвиp кapдaни вазъияти ба амал омада нaвиcaндa калимахои мaзкyppо ба ^p бypдaacт.

Дap миcоли дмгap устод Айнй на танх,о аз мypодифоти лугавй, балки аз вapиaнтхои ВФ истифода бypдaacт:

Рycияe, ки дap pохи инкилоб ва озодй ба тамоми aкcyлхapaкaтчиëни дохилй ва xоpичй мyбоpизa кapдa, ба хамаи душманони худ галаба намуда, мeхнaтpо аз capвam ва capмоя xaлоc ^p^ имpyз дap панчаи балои оcмонй ва фалокати ногахонй гиpифтоp acr [6, c.179].

Дap матни боло вожахои capвam ва capмоя бо хам мypодиф rap^Aa, бapои таъкиди матлаб

иcтифoдa шyдaaнд.Бoяд кайд, кapд ки уещд С.Айнй чунин ycyлpo, аз як тapaф, ба xoтиpи xyOTopñ аз тaкpop иcтифoдa кapдa бoшaд, аз тapaфи дигap, 6o мaкcaди ^ppa ифoдa кapдaни вoкeaи бaaмaлoмaдa ба ^p бypдaacт. Калимаи сармоя дap «Фapxaнги зaбoни точикй>> чунин шapx дoдa шудаает: 1)acoc, ca6a6 ва бoиcи acocï; 2) capвaт, пул^^л, дopoй, давлат; 3)як микдop пул ва мoлe, ки caвдoгapoн xap^ny фypyшpo 6o oн cap мeкyнaнд [5, 208].Сapвam бoшaд бoигapй, дopoй, тaвoнгapй ва дaвлaтмaндиpo ифoдa мeкyнaд. [5, c.202]. Кaлимaxoи мaзкyp як мaъниpo ифoдa кунанд xaм, 6o тoбишxoи мaънoй аз xaм фapк мeнaмoянд, ки инpo шapxи лугат xaм иcбoт мeнaмoяд.Онxo дap xaмa ycлyбxoи нутк ба aндoзaи гyнoгyн ба кop бypдa мeшaвaнд. Дap матни бoлo вapиaнтxoи ВФ-и дар панцаи балои осмонй ва фaлoкamu нога^онй гupuфmop будан xoлaти Рушяи xaмoнвaктapo xeлe oбpaзнoк ифoдa кapдaaнд. Уcтoд Айнй кapиб дap xaмa acapxoяш ба xoгиpи capфaи rapy ва xyддopй аз тaкpop ду вapиaнти ВФ-po дap як ^лаб oмeзиш мeдиxaд.

Нaвиcaндa cилcилaи калимахри хaммaънopo бapoи муайян намудани xиcлaтy xapaктep, cимo ва шакли зoxиpии шaxc кop мeфapмoяд. Бад-ин вашла таваееути мypoдифoт cимoи пepcoнaжpo як aндoзa кyшoдa мeдихaд:

Бepтoлд Шпyллep дap poбитa ба казияи pyrn зишт ва никoби Муканнаъ зимни apзëбии xyд навиштаает: «вaлe вай, ки аз як чашм нoбинo буд ва манзари 6^ëp нoзeбoe дoшт пaйвacтa «ба ин дaлeл, ки мapдyм тoби лaмъoни симои вaйpo на дopaнд» никoби зapин (ë caбзpaнг 6ap чеураи xyд мeзaд) ин тacaввyp, ки дap байни тyдaxoи дигap аз низ мyтaдoвyл буда ва ca6a6 шуд, тo ин ки баъдан тимcoли пaйгaмбapи иcлoм xaзpaти Myxaммaд бaсypamu никoбдop тapcим мeшyд, тo ин ки мaчбyp ба тacвиpи симои oн xaзpaт нaбoшaнд [б, c.8].

Уcтoд Айнй баъзан кaлимaxoepo ^p фapмyдaacт, ки тaнxo 6o як маъши умумй мypoдиф шуда мeтaвoнaнд. Macaлaн, кaлимaxoи базмва myü:

Хукумати Шypoй мaйxypй, кимopбoзй, базм, mym мycpифoнa, ва aмcoлaшpo ба

cypairc катьй манъ кapд [l, c.l7].

Чyнoнки аз матни бoлo бapмeoяд,дap oн вoжaxoи базм ва myü штаним гapдидaaнд. Базм зиëфaтe, тye ë мачлиш айшунуш мeбoшaд, ки дap oн мycикй ва pa^ низ xacт [5, c.131]. Бaзмpo ба xap мyнocибaт (зoдpyз, coлгapд, гaxвopaбaндoн, нишacти ^crom) opo^an мумкин ает, aммo туй мapocими мyшaxxac мeбoшaд дoмoдию apycï). Калимаи myü ниcбaт бабазм

мaъмyлтap ает. Xap ду матлаби нaвиcaндapo пyppa ифoдa кapдa, ба маъши шoдмoнй мypoдиф шудаанд.

С. Айнй дap интиxoб ва иcтифoдaи кaлимaхo нoзyкбин буда, кaлимaхopo чyнoн мoxиpoнa кopбacт кapдaacт, ки мeтaвoн вoкeaxoи зaмoни мyшaxxacpo тacaввyp нaмyд.Дap матни зepин адиб кaлимaxoи ce cилcилaи мypoдифиpo кop фapмyдaacт, ки, аз як тapaф, xaдaфи нaвиcaндa шлиб тacвиp гapдидaaет, аз тapaфи дига^аз тaкpopи бeмaвpиди cyxaн xyддopй шудааст.

Maxмyди Я^^ч mapсuд ва бими oн буд, ки cyлтoн ypo катл кунад ва аз хaвфy бим ба xyшoмaдгyйй дapoмaдa гуфт:

- Сипoxи Чингизxoн ниcбaт ба лaшкapи cyлтoни oлaмиëн миcoли pyшнouuшaмъ acт пeши нури xypшeди oлaмaфpyз ва ë мoнaнди че^раи шаб аст пeши шамоили pyз ... [б, c.23].

Дap ин пopчa кaлимaxoи хавф - бим, pymmü - нур, че^ра - шамоил мypoдиф шудаанд. Калимаи хавф, ки ба мaънoхoи 1) тapc, бим, вoxимa [5, c.453] иcтифoдa мeшaвaд, 6o xaмa мaънoxoи xyд дap нутки гуфтугуйиву xaттй нжбатан еepиетeъмoл aет. Ба мaънoи «бим» дap ycлyби бaдeй кopбaет мeгapдaд.

Вoжaxoирюшной ва нур штаними якдигap буда, paвшaниpo ифoдa мeнaмoянд. Лммo дap ин чумла кaлимaxoи мaзкyp ниcбaт ба бyзypгй ва xaшaмaти лaшкapoн иетифoдa шудаанд. Че^ра ва шамоил штаними якдигap буда, калимаи че^ра бeштap дap ycлyбхoи бaдeй ва пyблитcиcтй иcтифoдa мeгapдaд ва дopoи oбypaнги мycбaт мeбoшaд, амш гуянда oнpo ба cипoxи Чингиз ндабат мeдиxaд, ки oн o6paзи мaнфиcт. Вoжaи шамоил дopoи oбypaнги xиееии манфй буда, бeштap дap xaкки кaxpaмoнoни манфй кop фapмyдa мeшaвaд. Шамокл дap «Фapxaнги зaбoни точикй>> чунин шapx дoдa шудааст:1) xиcлaтxoи нeк;2) афту бaшapa, шаклу cypaт, намуди зoxиpй [4, 564]. Ин кaлимaхo аз чихати тобиши мaънo фapк нaмeкyнaнд, aммo аз нитех^ дoиpaи иcтeъмoл тaфoвyт дopaнд. Калимаи шамоил кaмиcтeъмoл буда, бeштap дap зaбoни адабй кop фapмyдa мeшaвaд, че^ра дoиpaи иcтeъмoли вагеъ дoштa, xocи хам ycлyби бaдeиcт ва хам нутки гyфтyгyйиет. Дap aлoхидaгй ин кaлимaхo мaънoи pyïïpo муътадил ифoдa мeкyнaнд, aммo калимаи шамоил дap миcoли бoлo oбypaнги xиееии манфй пaйдo кapдaacт.Ин кaлимaхo 6o тoбиши мaънoи умумй xaммaънo гapдидa бoшaнд xaм, якдигappo дap матн иваз кapдa нaмeтaвoнaнд.Ин миcoлxo бoз xaм кушиши xyддopии a,n^6po аз тaкpopи калимаву ифoдaxo нишoн мeдиxaд.

Дap миcoли зepин тapкиби фeълии maцдир ëфmaн бо фeъли тapкибии сарфароз гардидан 6o мaънoи кaдpшинocй шудан мyнocибaти xaммaънoй пaйдo кapдaaнд:

Ман, ки зиндагонии ХХХ- coлaaм дap шapoити Бyxopoи aмиpй ва дoнишoмyзии

пурмашаккатам бо тахкири рухии аз хдд зиёд ва бо азоби чисмонии токатнопазир натичаманд шуда буд, дар шароити советй хидмати ночизонаи илмиам аз будаш зиёд тацдир ёфта, ба унвони ходими хизматнишондодаи илм ва академики фахрй сарафроз гардидам [1, с.340].

Феълхои тацдир ёфтан ва сарафроз гардиданро нависанда дар мавриди ифодаи кадру кимати захматхои илмиаш ва бахои баланд додан ба мехнати худ кор мефармояд. Тацдир ёфтан имрузхо чандон истифода намешавад, он бештар дар шакли тацдир кардан корбаст мегардад. Ин феъли таркибй дар катори фразеологизмхои «Фарханги иборахои рехта» зикр шудааст, ки чунин маънй дорад: ба касе ё чизе бахои нагз додан, писандидан [2, с. 185]. Сарафроз гардидан низ дар «Фарханги иборахои рехта» дар шакли сарфароз гардидан ба маънии1. сазовор, мушарраф шудан. 2. сарбаланд шудан кайд гардидааст [2, с.88] Азбаски дар замони таълифи фарханг худуди фразеологияи точик муайян нагардида буд, чунин феълхои таркибй хам ба он дохил шуданд.

Х,амин тарик, муродифоти лугавии осори публисистии адиб бо максадхои гуногуни услубй ба кор бурда шудаанд. Онхо дар публитсистикаи адиб 1) ба хотири гурез аз такрор; 2)дакик ифода кардани матлаб; 3) пурра кардани маънои калимахои муродифй; 4) таъкиди маъно; 5) инъикоси вокеахои таърихй хизмат кардаанд.

АДАБИЁТ

1. Айнй, Куллиёт. - Душанбе: Ирфон, 1963. - Ч,.9.

2. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи точик. - Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1963. - 4.1. - 952 с.

3. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи точик. - Душанбе : Ирфон, 1964. - 4. 2. - 802 с.

4. Фарханги забони точикй. - Душанбе: Нашриёти давлатии Точикистон, 1964. - 4.2. - 950 с.

5. Фарханги забони точикй (дар зери тахрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Хршим, Н. А. Маъсумй). -М.: Советская энциклопедия, 1969. - 4. I. - 951 с.

6. Айнй, Кахрамони халки точик Темурмалик.Исёни Муканнаъ.Очеркхои адабй-таърихй/Айнй С. -Душанбе: Маориф, 1978. - 168 с.

МЕСТО ЛЕКСИЧЕСКИХ СИНОНИМОВ В ПУБЛИЦИСТИЧЕСКИХ ПРОИЗВЕДЕНИЯХ С. АЙНИ

В статье речь идёт о выборе и уместном употреблении слова из синонимического ряда, который предоставляет носителям языка безошибочно выразить мысль. Поэтому этот вопрос издревле привлекал внимание исследователей и журналистов. Лексическая синонимия занимает прочное место в художественном произведении, так как писатели всегда стремятся точно и целенаправленно изложить свою позицию. В публицистических произведениях устода Айни синонимы употреблены для эффектного и выразительного освещения исторических событий и выявления черт характера героев.Для осуществления своих целей писатель выбирает лексемы из всех лексических пластов словарного состава таджикского языка. В публицистике писателя использованы не только исконные, но и арабские, немецкие, французские заимствованные слова. Оказывается, что в выборе и употреблении слов-синонимов устод Айни относился с настороженностью. В процессе анализа фактического материала автор указывает на причину выбора слов писателем.Анализ материала показал, что в публицистикае писателя лексические синонимы употреблены с целью избежания повтора, точного выражения мысли, дополнения значения слов-синонимов,подчеркивание значения слова,освещение исторических событий.

Ключевые слова: таджикский язык, выбор слова, лексическая синонимия, смысловой оттенок, лексическое значение, стилистическая окраска, временная окраска, избежание повтора.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

THE PLACE OF LEXICAL SYNONYMY IN THE JOURNALISTIC WORK OF S. AINI

The article is about the choice and appropriate use words from a synonymous series that allow native speakers to accurity express a thought.Therefore, this question has attracted a long attention of researchers and journalists. The lexical synonymy has a strong place in a work offiction as writers always strive to accurately and purposefully express their position.In journalistic works of S. Aini synonyms are used to effectively and expressively coverhistorical events and identify character traits of heroes. The writer chooses tokens from all the lexical synonymy strata of the vocabulary of the Tajik language for the implementation his goals. In journalistic works of writers using not only original but also Arabic,German, French borrowed words are used.In turns out that S.Aini was wary of choosing and using synonyms.In the process of analysis of actual material the writer indicate the reasons of choosing words by writers. The analysis of material indicated that in journalistic works of writer the lexical synonymy used by way of to avoid repetitions, accurate expression of thought, additions to the meaning of synonyms,underline the meaning of words, lighting the historical evants.

Keywords:the Tajik language, the choice of words, lexical synonymy, the meaning shade , lexical meaning, the stylistic colour, to avoid repetitions ,temporary colour.

Сведения об авторах:

Мирзоева Мохира Мадиброхимовна - доктор филологических наук доцент кафедры стилистики и литературного редактирования Таджикский национальный университет Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки, 17. Тел.: (+992) 937-11-30-28.

Ниумонова Рангина Мухамадджоновна - Таджикский аграрный университет им. Ш.Шотемура, ассистент кафедры английского языка. Адрес: 734003. Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. Рудаки 146. Тел.: (+992) 915-14-00-70.

About the authors:

Mirzoeva Mohira Madibrohimovna - the Tajik National University .Doctor of Philology,Docent of Department of stylistics and literary editing. Phone. (+992) 937-11-30-28..Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, Rudakistreet, 146. Nihmonova Rangina - assistant of the Department of English at the Tajik Agrarian University named after Shirinshoh Shohtemur. Phone. (+992) 915140070.Adress: 734025 Dushanbe city, Firdousi district, Firdousi street, 5\17.

ХУСУСИЁТИ ИСМДОИ МАФЪУЛИ АРАБЙ ДАР "ЗАЙН-УЛ-АХБОР"-И ГАРДЕЗЙ

ТураевА.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Исми мафъули феълхои салосй (сехарфа)-и мучаррад ' jiS ' Jl ' Jis (фаъала, фаъила, фаъула) бар вазни Jjiîi (мафъулун) сохта шуда, амали ичрошудаи феълро мефахмонад [1, с. 184]. Ин навъи исми мафъули арабй дар забони точикй аз серистеъмолтарин калимахои икттибосии арабй ба шумор рафта, баъзеашон то дарачае дар забонамон хазм шудаанд, ки барои хар точик кобили фахм шудааст. Чунончи: маъруф, масъуд, махсус, марбут, мавчуд, махсуб, махрум ва гайра.

Вале дар исмхои мафъули бобхои гайрисалоси мучаррад бар вазни феъли замони ояндаи мачхули он боб чойи харфи ё-и музориаро харфи мими мазмума мегирад. Мисол:<^£^, ^iSi JisiLi . Jiliii .^jii. (мустакбалун, мутаомалун, мутазаввачун, муртакабун, мукаббарун, мукрамун).

Ногуфта намонад, ки як хусусияти дигари збони арабй дар он аст, ки дар асл исмхои мафъул аз феълхои гузаранда сохта мешавад ва агар хохем аз феълхои монда исми мафъул созем, аввал мо бояд бо пешояндхои "Ls" - (фих) ва 'V' (бих) феъли мондаро ба феъли гузаранда табдил дихем. Мисол: uij феъли монда буда, исми мафъули он Lî^î мебошад. Дар ин гуна мафъулхо тагйироти сарфй факат дар чонишинхо дучор мешавад на дар решаи калима.

Дар забони арабй исми мафъул дар мукоиса ба забони точикй фарк карда, намудхои исми мафъул 5-то мебошад. Аз он чумла:1) - мафъулун мутлак 2)-мафъулун бих; 3)-мафъулун фих; 4)-мафъулун лах; 5)- мафъулун маах;

1. Мафъулун мутлак исме мебошад, ки барои таъкид ва возех кардани исм ва ё баён кардани адади он баъд аз феъл навишта мешавад. Мисол: катала ал-хорису ал-лисса катлан --Jil llîS Î^lJI. Дар ин мисол мафъулун мутлак барои таъкид омадааст, яъне "Посбон вокеан хам дуздро кушт". ^ола кавлан чамилан V^l JlS (сухани зебо гуфт) Дар ин мисол пуркунанда исми пеш аз худ омадаро эзох намудааст.

Ин навъи мафъули забони арабй дар мукоиса бо забони точикй ба коидаи холи тарзи амал мувофик аст. Доли тарзи амал тарики ичрои амал, холат ва аломати амалро мефахмонад. Доли тарз ба ду гурух чудо мешавад: тарзи амал ва аломати амал чудо мешавад. Доли тарзи амал хеле сершумор ва серистифода буда, ба чунин гуруххо таксим мешавад: тарзи хосса, холат ва воситаи ичрои амал. Доли тарзи хоса аломату чигунагии амалро мефахмонад [3, с.272]. Мисол: Кудакони богча ракскунон ва давон-давон ба богча даромаданд.

2. Мафъулун бих, фарки пешоянди "бих," аз дигар пешояндхо дар он аст, ки ин навъи пуркунандаро дар забони точикй пуркунандаи бавосита мегуянд.

Мисол: марарту би Зайдин bj^i аз назди Зайд гузар кардам [4, с. 97].

Пуркунандаи бавосита предметеро нишон медихад, ки таъсири амали хабари чумла ба он мегузарад, хиссахои нутк ба вазифаи пуркунандаи бавосита, бо ёрии пешоянду пасоянд меояд. Пуркунандаи ба восита мисли коидаи пуркунандаи бавоситаи забони арабй ба саволхое чавоб мешавад, ки аз пешояндхо ва чонишинхои саволии "кй, чй" сохта мешаванд: дар чй, ба кй, ба чй, аз кй, аз чй, дар бораи чй, ва гайра [3; с-267]. Мисол биёред?

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.