Научная статья на тему 'МЕСТО СИНОНИМОВ В ПОЭЗИИ ПОЭТОВ XIV ВЕКА'

МЕСТО СИНОНИМОВ В ПОЭЗИИ ПОЭТОВ XIV ВЕКА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
201
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИНОНИМЫ / ПАРАСИНОНИМЫ / XIV ВЕК / ЛЕКСИКА ТАДЖИКСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА / ХАФИЗ ШЕРОЗИ / КАМОЛ ХУДЖАНДИ / САЛМОН СОВАДЖИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Калонова Махина Джумабоевна

Чтобы изучить язык поэзии и прозы своих предков, а также найти оригинальность своего языка, каждый исследователь стремится внести свой вклад в развитие современного таджикского литературного языка, исследуя значение и происхождение слов, структур или фраз прошлого. Таджикский и его язык. Поэтому для нас вызывает гордость то, что в области лингвистики мы находим множество исследований, посвященных изучению лексики литературного языка. Автор этих строк также пытается определить лексику литературного языка и некоторые его лексические особенности на основе поэтического языка XIV века, основываясь на диахроническом и синхронном анализе и сравнении с современным языком.В этом исследовании автор приходит к выводу, что наряду с большим вкладом поэтов и прозы в сохранение и обогащение лексики таджикского литературного языка значительным является вклад писателей XIV века, и сегодня их произведения свидетельствуют о том, что поэты в своей поэзии Другими словами, они пытались найти новые синонимы, и такая лексикализация привела к тому, что лексика прошлого сохранилась до наших дней, как и лексическая структура таджикского языка в условиях исторических потрясений. быть богатым.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PLACE OF SYNONYMS IN THE POETRY POETS OF THE XIV CENTURY

In order to study the language of poetry and prose of their ancestors, as well as find the originality of their language, each researcher seeks to contribute to the development of the modern Tajik literary language, exploring the meaning and origin of words, structures or phrases of the past. Tajik and its language. Therefore, we are proud that in the field of linguistics, we find a lot of studies devoted to the study of the vocabulary of the literary language.The author of these lines also tries to determine the vocabulary of the literary language and some of its lexical features on the basis of the poetic language of the XIV century, based on diachronic and synchronous analysis and comparison with the modern language.In this study, the author comes to the conclusion that along with the great contribution of poets and prose to the preservation and enrichment of the vocabulary of the Tajik literary language, the contribution of the writers of the XIV century is significant, and today their works indicate that poets in their poetry In other words, they tried to find new synonyms, and such lexicalization has led to the fact that the vocabulary of the past has survived to this day, as well as the lexical structure of the Tajik language in conditions of historical upheavals. to be rich.

Текст научной работы на тему «МЕСТО СИНОНИМОВ В ПОЭЗИИ ПОЭТОВ XIV ВЕКА»

5. Аълохон Афсахзод.Одамушшуаро Рудакй. Рисолаи тахкикотй. Нашри дувум. -Душанбе: «Адиб», 2008.- 312 с.

6. Аълохон Афсахзод. Ч,омй /Энсиклопедияи адабиёт ва санъати точик. Ч,илди 3. Душанбе:Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи миллии точик. 2004.-522 с.

7. Ахмад бинни Мухаммад Зайди Тусй. Тафсири «Асситин-ал-чомеъ лил-латоиф-ил басотин». Ба эхтимоми Мухаммади Равшан.-Техрон, 1345 - 812 с.

8. Библия. Навиштаи мукаддас. Ахди Кадим ва Ахди Ч,адид. Институти тарчумаи Библия. Мутарчим Мордехай бен Х,иё Бачаев.-Стогколм, 1992.-1700 с.

9. Вафо Элбоев. Киссаи «Юсуфу Зулайхо» дар адабиёти форсии точиикии асрхои X-XV (масъалаи гузариши мазмунхо ва образхои динй ба адабиёти бадей).-Душанбе: «Дониш», 2015. -320 с.

10. Куръон. Матни асл ва тарчумаи маънохои он ба забони точикй. Тарчума ва тавзехоти М.Умаров.-Душанбе: «Ирфон», 2007. -616 с.

11. Куръон. Тарчумаи Махдй Илохии Кумшай.-Техрон:Бунёди нашри Куръон, 1368.-605 с.

12. Мухаммади Хазоилй. Эъломи Куръон. Чопи дувум.-Техрон: Муассисаи интишороти Амири Кабир, 1350.-810 сах.

13. Мучтабо Минуй. Китоби «Хазораи Фирдавсй» ва бутлони интисоби «Юсуф ва Зулайхо» ба Фирдавсй. Мачаллаи Симург, шумораи 4, 1326 .- 64 с.

14. Сардорбек Азорабеков. Киссаи Юсуф ва бозтоби он дар насри форсй-точикии асрхои Х-Х1. Рисолаи номзадй. -Душанбе, 2005. - 192 с.

15. Фахриддин Насриддинов. Арзишхои адабй дар тарчума ва тафосири кухани форсй-точикй. - Хучанд: <Ношир», 2012. - 576 с.

16. Philonenko M. Josep of Assented introduction text critique traducing of notes. -Leidan, 1968.- 455 p.

ИСТОЧНИКИ ПОЭМ «ЮСУФ И ЗУЛЕЙХИ» АБДУРАХМАНА ДЖАМИ

На протяжении Х-ХХ веков в персидско-таджикской литературе написано много любовных, философских, исторических, героических, мистических, религиозных и других поэм, где свои корни берут из фольклорных, религиозных книг, в том числе из священного Корана. Адбурахман Джами воспользуя сюжет 12-я сура Корана написал прекрасную поэму «Юсуф и Зулейха», где в персидско-таджикской классической литературе несомненно является шедевром.

Ключевые слова: Абдурахман Джами, поэма «Юсуф и Зулейхи», литературоведческие взгляды, проблема стиха, достойного поэта, прекрасных стихов.

THE SOURCES OF THE POEM «YUSUF AND ZULEIHA» ABDURRAHMAN JAMI

Throughout the X-XX centuries, Persian-Tajik literature has written many love stories, philosophical, historical, heroic, mystical, religious and other poems, where their roots are taken from folklore and religious books, including the Holy Koran. Adburakhman Jami using, the subject of the 12th Sura of the Koran, wrote a beautiful poem «Yusuf and Zuleiha», which is undoubtedly a masterpiece in the Persian-Tajik classical literature.

Keywords: Abdurakhman Jami, the poem «Yusuf and Zuleiha», literary views, the problem of verse worthy of the poet, the beauty and grace of words, the poet's skill, beautiful poems, inappropriate praise.

Сведения об авторе:

Шарапова Бахтинисо Бахриддиновна - соискатель Института языка и литературы имени Абуабдуллаха Рудаки тел: (+992) 918676247.

About the autor:

Shirinova Bakhtiniso Bahriddinovna - researcher of Institute of language and literature name under of Abuabdullah Rudaki. Phone: (+992) 918676247.

МАВЦЕИ МУРОДИФОТ ДАР АШЪОРИ ШОИРОНИ САДАИ XIV

Калонова М.Ц.

Донишгоуи давлатии тиббии Тоцикистон ба номи АбуалйИ.С.

Омузишу тахкики забони адабиёти классикй, аз як тараф, барои муайян намудани хусусиятхои забони адабии точик дар давраи муайян ахамият дошта бошад, аз тарафи дигар, барои такмил ва ошкор намудани раванди ташаккул ва инкишофи минбаьдаи забони адабии муосири точик ахамияти бузурги назарй ва амалй дорад [10, c.5-6]. Дар хамин мазмун лугатнигори точик А.Суруш низ кайд мекунад: «Кавме, ки аз асолати забони хеш дур афтодааст, танхо вожа ба вожа метавонад, ба он наздик гардад ва гусастагихои деринро дубора бипайвандад» [14, с.3]. Барои тахкику чустучуи забони назму насри ниёгони худ ва барои дарёфти асолати забони хеш хар фарди пажухишгар талоши онро мекунад, ки бо чустучуи маъниву асли калима, таркиб ва ё иборахои куруни гузашта дар рушду такомули забони адабии муосири точикй сахми худро гузорад ва хамчунин, барои

пойдории миллати точику забони он ифои вазифа намояд. Аз ин лихоз, боиси ифтихор аст, ки дар чодаи илми забоншиносй пажухишхои зиёдеро пайдо менамоем, ки ба масоли пажухиши лексикаи забони адабй равона гардидааст. Мо низ дар маколаи худ талош дорем, ки дар асоси забони назми асри XIV лексикаи забони адабй ва баъзе вежагихои лексикии он садаро бо такя ба тахлили диахрониву синхронй ва киёс бо забони имруза муайян намоем.

Чунонки маълум аст, аломати мухимми калима хусусияти маъноифодакунй доштани он мебошад. Аксари калимахои забон ба хосияти сермаъной ва зидмаъной моликанд, хамчунин, кобилият доранд, ки як махфумро дар шаклхои гуногун ифода намоянд. Ин чихатхо ба ташаккул ва нумуи кабатхои лугавию семантикии забон: сермаъной, омонимия, синонимия ва антонимия мусоидат кардаанд. Дар миёни ин чахор кишр мавзуи синонимхо нисбатан пурратар дар забони адабии хозираи точикй мавриди пажухиш карор гирифтааст.

Доир ба масъалаи синонимхо ё худ муродифот донишмандони эронй, точик ва мухаккикони рус фархангхои муътабаре таълиф кардаанду тахкикоти судманде руи чоп овардаанд. Дар ин радиф метавон, аз «Фарханги муродифот ва истилохот»-и лугатнигори эронй Мухаммад Подшох ном бурд. Фарханги мазкурро бо номи дигар «Мачмуаи муродифот» ном бурдаанд, ки аз фаслхои муродифот, истилохот, ташбехот, киноёт ва истиорот иборат буда, дар мачмуъ фарогири 3850 истилох ва иборахои фразеологию мачозй мебошад.

Синонимхои забони точикиро олимони точик бо забонхои точикй ва русй: И. Х,асанов (Лексика и фразеология романа Джалола Икроми «Дочь огня»), Р. Игамбердиев («Бадоеъ-ул-вакоеъ» Зайниддина Восифи), С. Х,ошимов («Гулистон»-и Саъдй Шерозй), Х. Талбакова («Приют сердец» Рахима Джалила), А. Абдукадиров (поэзия М. Турсун-заде), Ш. Каримов (Семантикаи ашъори Хофизи Шерозй), А. Давронова («Кабуснаме» Унсурмаоли Кайковус), Н. Хикматуллаева («Двенадцать ворот Бухары» Джалола Икроми), Ш. Джуразаде («Маснавии маънавй» Джалолиддина Руми), Т.Шокирова (Язык и стиль Ф. Мухаммадиева), З. Мухторов (Суфийская лексика в газелей Хакима Санои), Ф. Неъматзода («Х,афт пайкар» Низоми Гянджави), Ш. Р. Буриева («Маснавии маънавй» Джалолиддина Руми), Ш. И. Х,аитова (Газели Камола Худжанди), К. Мухтори (поэзия Абуабдулло Рудаки), Ю. Ш. Нурмахмадова (поэзия Лоика Шерали), М. Джумаев (Лексико-семантические особенности «Нафахотулунс» Абдурахмана Джами), З.А.Назарова (Лексико-фразеологическая и грамматическая синонимия «Гулистон» Саади Шерози), З. фургонов (поэзия Фарзоны), Б. Джураевой (поэзия Абдурахмана Джами), Б.Шодиева (Лексические и фразеологические особенности рассказов и очерков М. Наджмиддинова), Н. Саидова (Лексические и фразеологические особенности рассказов А. Самадова) ва дигарон дар рисолахои худ ба риштаи тахкик кашида, хар яке дар самти худ муваффак гаштааст.

Аз олимони рус метавон, исми С.В. Римарро ном бурд, ки тахкикоти худро ба синонимхои ашъори Пушкин бахшидааст.

Дар робита ба ин, доир ба назарияи синонимхо ва роххои пайдоиши онхо олимон дар хар давру замон ибрози назар кардаанд, ки акоиди онхо гуногунанд. Масалан, як гурух ба лексикахои синонимй калимахоеро дохил кардаанд, ки маънои якхела доранд, гурухи дигар, ба хам наздикии маънои калимахоро асос дониста бошанд, гурухи сеюм, ифода намудани як мафхумро ба инобат гирифтаанд, вале баъзехо хусусияти як предметро ифода намудани онхо ба назар мегиранд [7, с.52].

Чунин печидагихоро ба инобат гирифта, пеш аз тахлили муродифоти карни XIV масъалаи омузиши синонимхоро дар маколаи мазкур ба кисмхои: а) назарияи ба синонимов пешнщоднамудаи олимон; б) цуфтсынонимуо бо кадом цолаб сохта шаванд; в) роууои пайдоиши синонимхо чудо намудем:

а) мутафаккири асри XIV Насируддини Тусй дар китоби «Асос-ул-иктибос» калимаро аз руи маъно омухта, ба чор гурух чудо кардааст: 1) калимахое, ки як маъно доранд; 2) калимахое, ки чанд маъноро сохибанд; 3) гурухи калимоте, ки ифодагари як маъноанд; 4) калимахои шаклан як, вале маънихои гуногун доранд; [5, с.16].

Мувофики таъкиди забоншиносон М.Мухаммадиев, ХТалбакова ва Ю. Нурмахмадов, муродифот калимахоеанд, ки аз чихати маъно наздик ё як буда, бо маъно ва тобишхои иловагии худ, бо худуд ва андозаи истеъмолашон дар забон аз якдигар фарк мекунанд Лексикаи забони адабии точик» [4, с.36-37].

X. Мачидов низ ба синонимхо чунин назария пешниход намудааст: «Ду ва ё зиёда калимахои бо яке аз маънохои лугавии худ ба хам наздик ва гохо баробар, ки мансуби як гурухи лексикиву грамматикй буда, аз хам бо тобишхои дигари маъной, мавридхои истеъмол ва рангубори мухталифи эхсосоти худ фарк мекунанд, бояд муродиф номида шаванд» [4, с.76].

Ба андешаи олими рус В.Г. Белинский, синонимхо мисли баргони дарахтанд, ки ба хам бисёр монанданд, вале айнан як чй нестанд, яъне аз ягон чихат калимахо ба хам шабеханд [5, с.17].

Х.Мачидов дар маколаи «Система современного таджикского языка» муродифотро ба синонимхои лексикй, грамматикй, фразеологй чудо намуда, ба синонимхои лексикй: гулнор (цветок

гpaнaтa) - marapa^ paънo, хулул, xy4 вa бapoи мypoдифoти фpaзeoлoгй: нypи дидa- точи сap, чoни ш^ин вa бoлoи чaшм (4, 77)-po мисoл oвapдaaст. Чyнoнки бa мo мaълyм aст, сиганим^ дap зaбoн бapoи oн xидмaт мeкyнaнд, ки гyяндa вa ё нaвисaндa бapoи гyшxapoш нaгaштaни нигoштaи xyд вa ё пypoбypaнг гaштaни нутки xeш as сиганим^ истифoдa мeкyнaд. Чи тaвpe ки бoлoтap нaзapи oлимoнpo дap xyсyси сиганим^ зикp нaмyдeм, кaлимax,oeaнд, ки шaклaн гyнoгyн, вaлe мaъниx,oи як вa ё бa ^м нaздикpo дopaнд [5, c.25]. Arap нaзapияи мaзкyppo бapoи мypoдифoт мyнoсиб дoнeм, бoяд, чунин n5opax^ фpaзeoлoгиpo синoним нaшyмopeм, зepo чунин иxтилoфи нaзap миёни зaбoншинoсoн бoиси нopaвшaнии тaъpифи си^ним^ дap зaбoни точикй мeгapдaд.

Хaмчyнин, oлими pyс Ю.Д. Aпpeсян синoнимx,opo бa дaкик (точ^ю) вa нoдaкик (нeтoчныe) Чyдo кapдa, чунин шapx, кapдaaст: «Ду кaлимae, ки кoмилaн бapoбapмaънoaнд, си^ним^и сауеу вa вoжax,oe, ки aB ягoн чи^т мaънии бa ^м нaздик дopaнд, си^ним^и носауеу шм дopaнд [1, c.218].

б) мypoдифoт, ^мчунин, дap шaкли чуфт низ мyстaъмaлaнд. Чунин синoнимx,opo A. Ч,oбиpoв, M.Myxaммaдиeв, X,.Тaлбaкoвa вa Ю.Нypмax,мaдoв дap зaбoни точикй муродифоти цуфтистеъмол вa oлимoни pyс парасинонимы нoмидaaнд. Ч,yфтсинoнимx,o 6o пaйвaндaкx,oи «вa, -у, -ю» (мисoл: KOдиpй вa тaвoнoй, бapтapй вa бyзypгтapй) сoxтa шyдa, бa пиндopи му^ккик A.Ч,oбиpoв, бeштap xoot нaсp мeбoшaнд, aммo чунин шaкли сoxтaшaвии мypoдифoти чyфтpo дap aсpи XIV бeштap дap зaбoни Faзaл пaйдo нaмyдeм, ки дap aшъopи шoиpoни ин axa, бa xyсyс Kaмoли Хyчaндй, ни^ят сepистeъмoлaнд. Чунин мypoдифoт aв зaбoнx,oи гyнoгyн тapкиб ëфтa, aз pyйи сoxтaшaвй кaмe бax,стaлaбaнд, чунки мaсъaлaи дap кaдoм кoлaб сoxтaшaвии чyфтсинoнимx,o низ мисли нaзapияи бa сиганим^ пeшниx,oднaмyдaи зaбoншинoсoн кaмe нopaвшaн aCT, бинoбap ин, дap зep мexox,eм, aввaлaн aндeшax,oи oлимoнpo дap xyсyси ^таб^и сoxтaшaвии мypoдифoти чуфт низ дидa 6apoe^ бaъдaн, 6o oвapдaни исrинoд aз oсopи бyзypгoни клaссик, билxoсa ^физи Шepoзй, Kaмoли Хyчaндй вa Сaлмoни Сoвaчй, бa тax,лили мypoдифoти сaдaи XIV пapдoзeм.

Дoиp бa си^ним^и чуфт M. Myxaммaдиeв, Х Тaлбaкoвa вa Ю. Нypмax,мaдoв дap китоби «Лeксикaи зaбoни aдaбии тoчик» pyшaнй aндoxтa, бap oн нaвapaнд, ки чyфтсинoнимx,o дap 4 кoлaб aмaл мeкyнaнд: 1) синонимуои цуфт аз ду калима иборатанд: имову ишора, ацлу хирад, муроду макрад, 2) яке аз калимауои таркиби цуфтсинонимуо кууна шудааст: богу рог, кацу килеб, каму кост, шикасту рехт, дору дарахт, 3) цуфтсинонимуое, ки дар шакли таркиб амал карда, уар ду цузъи он маънии лугавии худро гум кардаанд: кару фар, бачу кач, уангу манг, 4) яке аз калимауои таркибии цуфтсинонимуо бо пешванд меояд, ки ба калимаи дигар уам мансуб аст: боаклу хирад, серишваю ноз, пурайшу нишот [6, c.43]. Ba дap идoмaи мaтлaб му^к^^н дap xyсyси Чyфтсинoнимx,o чунин ^йд мeкyнaнд: «Kaлимax,oe, ки тй дap тй oмaдa, бapoи ^ppa ифoдa нaмyдaни мaънo ëpй мepaсoнaнд, сиганим^и чуфт мeнoмaнд [6, c.43]. Orao бa вoситaи пaйвaндaкx,oи тж^м «œa -у, -ю» сoxтa мeшaвaнд» [б, c.45].

Бa тешниходи yстoдoни зaбoн мo низ чoнибдop бyдa, чунин aндeшa дopeм, ки дap зaбoни aдaбй вa лax,чax,o ду вa ё зиëдa синoнимx,oe тaвaссyrи пaйвaндaкx,oи нoмбypдa бa xaм aлoкaмaнд гaштaaнд, ки яте aв чyзъx,o бa мaънии aслй oмaдaвy дигape 6o гyзaшти тaъpиx мaънии aслии xyдpo aз дaст дoдaaст вa чун чузъи ëpиpaсoни чузъи aввaл xидмaт мeкyнaд вa ё бapъaкс, x,ap ду чузъ дap шaкли anoxia мaъниx,oи гyнoгyнpo ифoдa кapдa, дap якчoягй як мaънии тoмpo мeфax,мoнaнд. Maсaлaн, синoнимx,oи «дoлy дapaxт, сapy сoмoн, кopy 6op, o6y x,aвo вa f.».

Чи тaвpe мaълyм aCT, тapкиби кору бор aв ду кaлимa: кop вa 6op ибopaт aст, ки x,ap якe дap anox^arn мaънии гyнoгyнpo дopaд. Maсaлaн, вoжaи кop мaънoи амал, фаоълият, шугл вa 6op мaънии мева, кабул, дафъа-po мeфax,мoнaд, ки 6a ^м aв лидаи мaвмyн pa6xe нaдopaнд, вaлe чун дap шaкли тapкиб мeoянд, чyфтсинoним 6a x,^o6 мepaвaнд вa мaънии мaшFyлиятy мyoмилaвy шyFлpo мeфax,мoнaд [15]. Дap ^мин кoлaб тapкиби сару сомон aCT, ки дap xaмбaстaгй мaънoи opoCTarä, низoмy тapтибpo дopaд, aммo кaлимaи пoлисeмии сар мaъниx,oи узви бадан, огоз, сарвар, болои чизе, нуги чизе, майлу рагбат вa f. дoштa, лeксикaи сомон 6a мaънии тартиб, молу мулк ва мацолу мадор мeoяд.

Бa aндeшaи пpoфeссop O.Koсимoв, чyфтсинoними «дoлy дapaxт» дap якчoягй «paстaнй, дapaxт»-po ифoдa мeкyнaнд, ки дap зaбoни фopсии миёта шaкли «^opy дapaxт»-po дoшт [3, c.245]. Mo низ 6ap oн нaвapeм, мypoдифoти чуфт гyфтa, бoяд oн тapкибx,oepo нoмeм, ки як чyзъaшoн 6a мaънии aслй, чузъи дуюм дap paвaнди тaъpиx мaънии aслии xyдpo aв дaст дoдaвy 6a чузъи aввaл чун вox,иди ëвap xидмaт мeкyнaд вa orao дap якчoягй як мaънии to^o ифoдa мeкyнaнд. Я^ьте, микдopи чунин чyфтсинoнимx,o дap зaбoни aдaбии x,oзиpaи тoчикй нa чaндoн зиёд бyдa, бeштap xoси зaбoни гуфтугуиянд.

Чи тaвpe бoлoтap кaйд нaмyдeм, синoнимx,oи чуфт дap aсpи XIV низ мисли зaбoни aдaбии имpyзaи точикй дap oсopи нaвмy нaсp чoйгox,и xoсa дopaнд вa бapoи тax,кик лeксикax,oи мaвкyppo aз aшъopи Хoфиз, Kaмoл вa Сaлмoн гиpдoвapй нaмyдeм. Mypoдифoти чуфти сaдaи XIV 6a чунин зaйлaнд: масту хароб, нозукию лутф, цавру цафову ситам, лутфу равонй, ризвону биуишт, дилрабоёну бутон, зулму ситамкорй, нолаву зорй, догу дард, цому сурощ оуу нола, коуилу зеру

фугуд, чусту чобук, масту мадхуш, Цушу хуруш, богу гулшан, богу pог, нолаву фapёд, макру фан, болу nap, хомиву содадилй, поку софй, щду паймон, крду боло, ме^ру вафо, зусну цамол, ропату осоиш, защатуранц, фиску фасод, якруву якцщат, фapёду фигон вa Faйpax,o.

Mypoдифaги чуФт дap тaшaккyли лeкcикaи зaбoни точикй бaco мух,им буд^ тapкиби онх,о гз чузъх,ои точикй-точикй, тoчикй-apaбй, apaбй-тoчикй вa apaбй-apaбй ибopaт мeбoшaд. Пaжyx,ишгap С.Хдшмов дap poбитa бa мypoдифaги чуфти apaбивy точикй дap зaбoни точикии acpи Х чунин aндeшapoнй мeкyнaд: «Кaлимax,oи apaбй дap зaбoнaмoн кaтopи нaви cинoнимx,opo бa вучуд oвapдaaнд вa чуфтх,ои cинoнимй (молу xoCTa, aдлy дод, caбpy шикeбo) зaxиpax,oи ycлyбии зaбoнaмoнpo бой гapдoнидaaнд» [13, c. 115]

Чуфтсинонимх,ои acpи XIV-po aß pyйи бapoмaди зaбoнй бappacй нaмoeм, чунин тacниф мeшaвaнд:

а) точикй+точикй: масту xapоб, дилpaбоёну бутон, догу дард, нолаву зо^рй, цому сурощ озу нола, чусту чобук, цушу хуруш, богу гулшан, нолаву фарёд, болу пар, хомиву содадилй, поку софй, нозу неъмат:

Бо щма таквову зууд, ар бишнавад номат, Камол, Аз даруни савмаа Macmy xapo6 ояд бурун [12, c.1]). Ба болу nap марав аз рщ, ки тири партобй, Хаво гирифт замоне, вале ба хок нишаст [2, с. 19].

б) точикй+арабй: нозукию лутф, зеру фуруд, масту мадууш, якруву якцщат: Нозукию луmф дуздид аз баногуши ту дур(р),

Fyтa^о доданд дар об, он гащш овехтанд [12, с.25]. То куфру дин шавад щма якруву якцихam, Бардор як рщ аз тарафи рух щцобро [8, с. 33]

в) арабй+точикй+арабй: Цавру цафову ситам; Ба Камол аст щма цжру ^aфову cиmaмaш,

Ин сифатщ ки шунидй, ба камол астуро [11, с.б.

г) арабй+точикй: лутфу равонй, ризвону бщишт, зулму ситамкорй, макру фанн, афу паймон, каду боло, за^мату ранц;

Эй вуцудат сабабиpоxßmу осоиши халк, Ба вуцудат абадо, зaxмamу paH^e марасад [8, с.304].

д) арабй+арабй: макру щпла, зусну цамол, фиску фасод ва г. : Ба микру x;uwa бар y дастрас на имкон аст,

Ки щмчу сарви баландаш цазор дастон аст [11,с. 70]. Руй бинмо ба ман, эй ойинаи хусну цaмол, Ки цамоли ту зи ойина дили зангзад аст [8, с. 418].

Чи тaвpe 8з тacнифи бapoмaди зaбoнии чуфтсинонимх,ои aшъopи шо^он бapмeoяд, дap acpи XIV мypoдифoти чуфт araap as чузъх,ои тоцикй+тоцикй тapкиб ëфтaaнд. Hoвoбacтa aз тaъcиppacoнии милшту зaбoнx,oи Faйp, бa xycyc тypкoнy мyFyлoн, FOлибaн иcтифoдax,oи вoжax,oи точикй aз чониби шyapoи caдaи XIV -Х,офиз, Кшол вa Caлмoн бopи дш^ aз тaлoши онх,о дap ниroxдopии фapx,aнгy зaбoни acили точикй дapaк мeдиx,aд.

Aлбaттa, мaълyм aCT, ки ^нонимо кaлимax,oeaнд, ки шaклaн гуногун бyдa, як мaънopo ифoдa мeкyнaнд, aммo дap зaбoни aдaбии точикй ^pyx^ cинoнимx,oe мaвчyдaнд, ки вoбacтa бa тобиши ycлyбиaшoн бa кop мepaвaнд, мacaлaн, вoжaи «^шм» вa «дидa», ки x,ap ду cинoнимaнд, кaлимaи «дидa» дap зaбoни нaзм, фoлклop, нутки шифох,й дap бapoбapи кaлимaи «^шм» бeштap бa кop мepaвaд, вaлe дap аохди тиб вa кио^ои он aнaтoмия вa физиология фaкaт вoжaи чaшмpo мaвpиди иcтифoдa Kapop мeгиpaнд. Ин гута ^ноним^ низ дap aдaбиëги acpи XIV низ бa нaзap мepacaнд. Macaлaн, вoжaи «eaKarn», ки Х,офиз дap шeъpи xyд зиёд иcтифoдa кapдaacт вa гyнaи он «мaнax,» acт, дap илми aнaтoмия тaнx,o шaкли манаты он иcтифoдa шуд^ зацан бeштap xocи зaбoни нaзмy нacp мeбoшaд.

в) масъалаи сеюми мавриди назари мо poxx^ пaйдoиши шнонимхо дap зaбoни точикй мeбoшaд.

Macъaлaи poxx^ пaйдoиши шнонимхо низ дap зaбoни aдaбии точикй нopaвшaн бyдa, дap ин xycyc олимон aндeшax,oи гуногун дopaнд. Macaлaн, зaбoншинocи точик M.Mиpзoeвa чунин aндeшa дopaд, ки <фохх,ои пaйдoиши мypoдифoт бa тaвpи дaкик мyaйян нaшyдaaнд вa дap кaтopи cинoнимx,oe, ки aз хдооби эвфeмизм пaйдo шyдaaнд, вyлгapизмpo низ бояд x,aмpox кудам» [5, c.21]. Бa aкидaи мaвcyм мо низ чoнибдop хдотем вa чунин тешниход дopeм, ки яте aз poxx^ пaйдoиши cинoнимx,opo aз хдооби эвфeмизм, вyлгapизм вa apxaизм x,иcoбeм, зepo кaлимax,oи кyx,нaшyдa, ки шноними xa^^ap бa шyмop мepaвaнд, дap aдaбиëти клaccикии мо там нecтaнд (миcoл: K&raa (дap зaбoни имpyзa)- диж (дap acpи Х), panx^ (дap зaбoни имpyзa)- иcпapFaм (дap acpи Х) вa f.).

M.Myxaммaдиeв яте aв му^к^^ни бeнaвиpи лeксикaи зaбoни aдaбии xoзиpaи тoчикй бyдa, poxxoи пaйдoиши синoнимxopo 3-тo мeдoнaд: 1) кaлимaсoзй: солхурда, кууансол; 2) шeвaю лaxчa.' пазмон шудан, ëà кардан; 3) кaлимaxoи иктибoсй: дил, цалб [5, c.19]. Бa aндeшaи мo, poxи кaлимaсoзии синoнимxopo мaвсyф дaкик нишoн дoдaaст.

M.Mиpзoeвa дap pисoлaи дoктopии xyд нaвapи oлимoни тoчикy pyсpo дap xyсyси мypoдифoт нoзyкбинoнa шapx дoдa, кaйд мeкyнaд, ки му^^кики pyс A.A.Бpaгин исми aшxoс, чун «Екaтеpuнa-Кaтеpuнa-Кaтенькa-Кaтюшa-Кaтя-Кэт-Кaтaлuн»-po низ мypoдиф дoнистaaст, ки ин тавъи синoнимxo, 6a кaвли M.Mиpзoeвa, дap зaбoни тoчикй низ мaвчyдaнд, вaлe тo имpyз кaсe oraopo дap ra^^orn xyд ишopa нaкapдaaст, мaсaлaн: Гулaндoм-Гулu-Гуля-Гулцoн-Гул; Нoзoфapuн-Нoзaцoн-Ноза [5, c.30]. Бa пиндopи инчoниб, вoжaxoи мaвpиди нaвap rarao peшaи ягoнa дoштa, синoним 6a шyмop нaмepaвaнд.

Дap идoмaи чyстyчyxoи xyд M.Mиpзoeвa нoмxoи чyFpoфии «Бенгpuя-Мaцopucтoн, Грецш-Юнон, Польша-Лахцстон, Ленuнoбoд-Cугд»-po aз вoжaxoи мypoдифй дoнистaaст [5, c.30], ки X.Maчидoв низ 6ap xaмин бoвap aст. Aндeшaи мaвсyф диккaти мopo чaлб кapд вa мo 4 poxи пaйдoиши синoнимxoи зaбoни тoчикиpo 6o зaбoни pyсй мyкoисa кapдeм. Чунин pox^ пaйдoиши синoнимxo, яънe aв хишби кaлимaxoи кyxнaшyдa, дap зaбoни pyrä (зoлoтo-злaтo, вpaг-вopoг) зикp гaштaaст, ки шoяд му^к^к M. Mиpзoeвa poxи пaйдoиши синoнимxoи зaбoни pyсиpo aсoс гиpифтa бoшaд. Рoxxoи пaйдoиши синoнимxo дap xap ду зaбoн ^p^ xaмгyнaнд. Рoxи якуми пaйдoиши синoнимxo- бо рохц к^^насо^й дap зaбoни тoчикй кaмe бaxснoк aст, зepo, aлбaтra, чунин poxи пaйдoиши мypoдифoт (6o aффиксxo сoxтaшaвии синoнимxo-K.M.), мисли «бодавлат, давлатманд» вучуд дopaд, aммo вoжaxoи дap сapчaшмaxoи илмй чун шoxид зикpгaштa -кудрат, муктадар ва кудратнок 6a тaлaбoти œxra кaлимaсoзии зaбoни тoчикй чaвoбгy нeстaнд вa синoним xaм бyдa нaмeтaвoнaнд, чунки aввaлaн, вoжaи «кyдpaт» исми Faйpишaxс вa «кyдpaтнoк» сифaт aст, дуюм, aв pyи тaъpифи синoнимxo xap ду кaлимa бoяд, 6a як xиссaи нутк мaнсyб бoшaнд, aммo ин чo «кyдpaт»- исм вa «кyдpaтнoк» - сифaт мeбoшaд. Пaсвaнди сифaтсoзи «-шю» aз сифaт бyдaни oн дapaк мeдиxaд вa вoжaи «мyктaдиp» бoшaд, дap шaкли мyштaки apaбй сoxтa шyдaaст.

Tarao кaлимaи «кудратнок», ки aз peшaи кудрат вa пaсвaнди -нок тapкиб ëфтaaст, вoжaи сoxтa 6a x^o6 мepaвaд. Kaлимaи «цод^» aз як peшa вa aв pyи сoxт сoдa бyдa, вoжaи «муктадир» aз pyи KOлaби чaмъбaндии apaбй сoзмoн ëфтaaст, ки oн 6a poxxoи кaлимaсoзии зaбoни тoчикй бeгoнa aст. Чунин кoлaби кaлимaсoзй дap aшъopи Kaмoл (xaëл, тaxaйюл- Маро саргашта медорад xaënu зууди беуосил...; Дил ба ангушти тахайюл баски зулфаш мекашад...) вa Хoфиз (мaxpaм, xapaм- Хар кй шуд махрамм дил, дар х/арамы ёр бимонд...) 6a нaзap мepaсaд, вaлe чун ин ^ona6po якe aз poxxoи пaйдoиши синoнимxoи (мaнсyб 6a poxи кaлимaсoзй) зaбoни тoчикй 6a x^o6 нaгиpифтeмвa чaмъoвapии чунин мисoлxopo лoзим нaдoнистeм.

Лoзим 6a зикp aCT, ки дap aшъopи aдибoни клaссик синoнимxoe мaвчyдaнд, ки дap дoxили мaтн вoбaстa 6a oн ки чaнд кaлимa мaъниxoи 6a xaм нaвдикpo ифoдa мeкyнaнд, синoним 6a шyмop мepaвaнд, яънe 6a ибopaи дигap, вoбaстa 6a мaънo ифoдaгapи мaкoн, зaмoн вa f. сишним шyдa мeтaвoнaнд. Mисoл:

Вакти кошонаи аслист маро мехоуам,

Ки аз ин мастаба сармаст ба кошона шавам [8, с.288].

Boжaи «мaстaбa» apaбй бyдa, мaънии дyюмaш «мaйxoнa» aст. «MaMxorn» мaънии «шapoбxoнa», «xoнaи мaйфypyш» вa кoшoнa низ мaънии «xoнaчa oшëнa»-po 6ap душ дopaд (9, 568). Яъш, aв ли^зи мaънo 6a xaм нaвдикй дoштa, 6a aндeшaи мo, чунин гypyxи вoжaxo, ки дap oсopи aдибoн фapoвoнaнд, мypoдифoт 6a шyмop мepaвaнд. Бa aндeшaи инчoниб, 6a poxxoи пaйдoиши синoнимxo бaнди 5-ум: калимауое, ки вобаста ба матн маънии ба уам наздикро ифода мекунанд-ро xa^ox кapдaн мyвoфики мaксaд aст.

Foлибaн, зaбoншинoсoн poxxoи 6a вучуд oмaдaни синoнимxopo дap зaбoни тoчикй чунин нишoн дoдaaнд:

1. Бо рох,и кaлимaсoзИ: крдир, муктадир, кудратнок.

2. Аз хи^би RaiHiviaxoH зиндa Ba нущи ши(1юхИ: иситма (уарорат), уаял (таъхир);

3. Аз хи^би кaлимaхoи hk^^oot: дил-калб, муаллим-омузгор;

4. Аз хи^би эвфемизмхo: мypд-вaфoт кapд, aв дунё чaшм пушид, pexлaт кapд, дapгyзaшт;

Aз миёни чop poxи дap бoлo нoмбypдa poxи сeюми oн-aз хucoбu кaлuмaхpu uцтuбocй дap aшъopи шoиpoни aсpи XIV сepистeъмoл aст. Хусусияти yмдaи эчoдиërи Хoфиз, Kaмoл вa Ca^o^o, aз як тapaф, дap oн мeбинeм, ки дap бapoбapи вoжaxoи тoчикй aв синoнимxoи apaбии orao xy6

истис кapдaaнд вa мo oraopo дap чaдвaли зep aв pyи бapoмaди зaбoнй чунин чoй дoдeм:

Р/Т Зaбoни тоники Зaбoни ;I|);I6II Бaйти шoхид Mуaллиф: Кaмoли Ху^н^И;

1 Aндeшa Xaëл Маро саргашта медорад xaënu зууди беуосил, (12, 17)

Биё, сокй, гузар созем аз ин aндeшau ботил.

2 Дил, xилвaгcapoйи дуст 3aHnp Дустиут уама олам бируб аз дил, Камол, Пок бояд доштан xuлвamcapойu дyampо. Дар дил ба кадри зарра нагунцад хаёли гайр, К-аз меури р пур аст зaмupu мунири мо. (12, 21)

3 Дapмoн Шифо Шифои цони ошик нест илло шарбати дардат, Табибонро аз ин дapмон агар бошад, ацаб бошад. [12, c.7S)

****

Р/Т Забони точикй Забони арабй Baümn шохид Муаллиф: Х,офизи Шерозй;

1 CyxaK Xanrnc Зи даври дуст нагуям хßдuc цуз бо дуст, Кы ошно cуxaнu ошно нигау дорад. [2, c.39]

2 Чapx Фaлaк 4afx баруам занам, ар гайри муродам гардад, Ман на онам, ки забунй кашам аз чархи фaлaк! [2, c.76]

3 rabxap, ганчит flypp Насиуат гуш кун, к-ин дурр басе беу, Аз он гтхор, ки дар тщи^ дорй! [2, c.S6)

****

P/T Забони точикй Забони арабй Байти шохид Муаллиф: Салмони Совачй;

1 Пнд Hacиxaт Бирав, окил, мадеу naндaм, ки ман девонаву риндам, HacMxam дигареро кун, ки ман мадуушу уайронам [S, c.221].

2 Fyлoм, acnp Агар тоцам ниуад бар сар, гуломи уалкадаргушам, В-агар бандам ниуад бар по, ac^e бандфармонам [S, c.223].

3 Чяшм Бacap Эй рушании бacap, чaшм аз ту дорам як назар, Бе он ки ёбад з-он хабар он гамзаи гаммозро [S, c.7]

Hara^arn чустучуи мypoдифaги Faзaлиëги шо^они acpи XIV-po, ки дap чадв^и боло чaмъoвapй шyдaaнд, бa ce ^pyx, тacниф нaмyдeм:

Ба гурущ аввал cинoнимxoe шoмилaнд, ки дap aшъopи шoиpoн тaнxo бa мaънии acлии xyд кopбacт шyдaaнд, чун: панд, насиуат; пайк, хабар; шифо, дармон; сухан, уадис; хаёл, андеша ва г. Бирав, окил, мадеу naндaм, ки ман девонаву риндам, Hacuхam дигареро кун, ки ман мадуушу уайронам [8, с. 137] Хaбape зи уец крсид зи диёри ман наёмад, Чй сиёунома naÜKe, ки зи ёри ман наёмад [12, с.83]. Зи даври дуст нагуям xoöuc цуз бо дуст, Ки ошно cуxaнu ошно нигщ дорад[2, с.39]

Аз aбëти боло paвшaн мeгapдaд, ки шо^он дap як бaйт aз мypoдифoти ду зaбoн: тоцикй ва арабй бa мaънии acrä иcтифoдa нaмyдaнд. Mypoдифaги мaзкyp шноними xai^rnrap бa хишб paвaнд xa^ aз pyйи вaзифa вa дoиpaи мaънo aз xaм фapк дopaнд. Macara^ кaлимaи cинoнимии панд aз зaбoни пaxлaвй гиpифтa шуд^ вoжaи омонимй низ бa шyмop мepaвaд вa мувофики шapxи Дexxyдo 4 мaъниpo дopocт: 1) он аст, ки ба арабй насиуат гуянд; 2) кисмате аст аз таксимоти богистон (дар Казвин); 3) нишастгоуро грянд ва ба арабй мауъад хонанд; 4) номи кууе дар шимоли Юнони кадим миёни Тасоливу Апир, махсус Апулун ва Музуо. Акнун онро Агрофо хонанд. Myaллифи фapxaнги «Boжaгoни мyтapoдиф вa мyттaзoд» шнонимхои дгapи о^о кaлимaxoи андарз, тазкир, дарс, раунамун, ибрат ва мавъиза нишон дoдaacт [15]. ЛyFaтнигopoн (15) вoжaи насиуатро apaбй дoниcтa, aB мaъниxoи нacиxaт вa aндapзи он ёд мeкyнaндy бac. Яънe, чи тaвpe aëн мeгapдaд, вoжaxoи

панд ва насщат 6o xaм сишним 6a шyмop paвaнд xaм, aввaлй aз дуюмй мaънии фapoxтappo тасб мeкyнaд.

Бa xaмин мoнaнд синoнимxoи пайк ва хабар низ aз xaм мaвpидaн фapк дopaнд. Пайк кaлимaи тoчикй бyдa, дap зaбoни aдaбй дap бapoбapи вaвифaи сишнимй кaлимaи сepмaънo (пoлисeмия) низ мaxсyб мeëбaд, зepo мyвoфики шapxи лyFaтx,o [15] фapoгиpи 3 мaънo aCT: l) цосид, мухбир, хабарбиёр, паёмбар; 2) хидматгор; 3) хабар, паём; вa вoжaи apaбии хабар лeксикaи oмoнимй бyдa, шoмили 6 мaънисr: l) матлабе дар бораи як руйдоди цадид; 2) огоуй; 3) уадис; 4) уодиса, руйдод; 5) газора; 6) номи деуа дар цануби Бохтар. Яъш, 6o шapxи чунин мypoдифoт ишopa 6ap oн дopeм, ки сиюним^ aв pyйи вaвифaи лeксикй дap бaъзaн мaвpид aв xaм фapк мeкyнaнд вa нa xaмa мaънии orap дap зaбoни Faвaли кapни XIV дapч гaштaaсr.

Бa гурухи дуюм мypoдифoтepo мyнoсиб дoнисreм, ки дap мaтн ифoдaгapи мaънии мaчoзиaнд: ришта, расан; шоу, гадо; уамдам, уамнишин; чок шуд, дарид; ва г.;

Лeксикaxoи расан ва ришта дap мaънии aQrä мypoдифи xaм 6a x^o6 paвaнд xa^ дap 6anrn зep дap шaкли ибopa вa 6a мaънии мaчoз oмaдa, сишним мaxсyб нaмeëбaнд, чунки мypoди шoиp aв ибopaи расани зулф шкул вa зулфи ëp бyдa, риштаи цон мaънoи вучуди инсoнpo дopaд, чyнoнчи Caлмoн гуяд:

Рacaнu зулфи ту дарpuштau цони ману шамъ, Хар як аз оташирухсори ту тобе дорад [8, с.86].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дap 6amrc дигap Xoчa Хoфиз кaлимaxoи сoxтaи xaмдaмy xaмнишинpo мypoдиф мeдoнaд, ки дap тapкиби ибopaxoи саодат уамдам гаштану давлат уамнишин доштан мaънии Faйpиaслй: сoxиби 6axry сaoдaт вa дaвлaтy мoлy мyлкpo ифoдa мeкyнaнд, мaсaлaн: Хар он, к-y хотире мацмуу ёре нозанин дорад, Саодат хамдамыy гашту давлат хам^ш^ дорад. [2, с.38].

Бa гурухи сеюм синoнимxoepo чoй дoдeм, ки шoиpoн дap aшъopи xyд oraopo вoбaсra 6a мaтн чун мypoдиф истифoдa кapдaaнд вa 6a буслуби фapдии эчoдкop мaнсyбaнд. Maсaлaн, кaлимaи «чора» мypoдифи вoжaи «даво, дармон» истифoдa шyдaaст: Кас чораы дарди мани бечора надонист...[\4, с.914]. Бapoи кaлимaи «шuфo»-»зuндaгй, з^тан, шоц, мархам, нацот, opaмuдaн»-po сишним дoнисraaнд: ... Ц'уз уаваси з^дагй дар сари бемор нест; ...Дардо, киумеди зжтан нест; Тадбири шо^ дили бемор надорам; ...Ёфтй мархам дили абгори мо; Аз шифохонаи эусони ту аз баури нацот; ...Дармон мабодам, ар талабам орам^анаш [14,311; 312; 325; 397; 483]. Бapoи кaлимaи «орзу» вoжaxoи «барг II» Ошищ руи туро бapгu гули бустон не.; «дард» Ману дарди ту в- он гау ёди маркам...; «дарюза» Нест цуз васле аз y дарюзаы цони Камол...; «д^лкох». Ки уро дар гамат ин аст дuлxoх; «дouя». . .Дouя ин аст уар киро дилу дин аст; «шродат» То доманат ба дасти щодат гирифтаам...; ...»ком II» Комы мууиббон ба цуз уабиб надонист. [14,78; 213; 221; 252; 25б; 329; 349]-po чун сишним мaвpиди исrифoдa ^pop дoдaaст.

Xулoсa, сyxaнсapoëни aсpи XIV дap m^o кapдaни мypoдифoт бapoи вoжaxoи точикй ш rarao дyнбoли кaлимaxoи гaштa, xaмчyнин, кyшидaaнд, ки aв вoжaxoи xyди зaбoни тoчикй 6ap

эшoн сишним rnMao кyнaнд. Бa ин гyфтaxoи мo xaмчyн истинoд xидмaт кapдa мeтaвoнaд вoжaxoи aшъopи Kaмoл, мисли: гулшан - бог, гиря - ашк, канор - лаб - гуша, сухтан -бигдохтан вa кaлимaxoи шeъpи Хoфизy Caлмoн: уамдам - уамнишин, тоц - кулоу, шоуон - хусравон, чок шуд - дарид, низ -уам, цавонмарг - зудмир вa f. Mисoл:

Хар он, к-y хотире мацмуъу ёре нозанин дорад,

Саодат хамдамш y гашту давлат хам^ш^ дорад. [2, c.38]

Мабин уакир гадоёни ишкро, к-ин кавм,

Шохрnu бекамару xуcpaвoни бекулауанд! [2, c.55]

Домане гар чок шуд дар оламириндй, чй бок?

Цомае дар некномй низмебояд дар^! [2, c.61]

Чун сар омад, давлати шабуои васл,

Бигзарад айёми уицрон нш хам [2, c. 78].

Кaнopu обу лaбu цуйбору гушш бог,

Хуш аст бо санами сарвкад, ба шарти фарог [12, c.ll7].

Mисoлxoи дap мaвpиди мypoдифoти бaдaсroвapдa нишoн мeдиxaнд, ки Хoфизи Шepoзй нисбaт 6a Kaмoли Xyчaндй вa Caлмoни Caвaчй дap нигoxдopии синoнимxoи зaбoни точикй 6emap сaxмгyзop бyдa, FOлибaн кyшидaaсr, ки дap aшъopи xyд бeштap мypoдифoти зaбoни тoчикиpo 6a raop бapaд.

Инчунин, aз фaсли мaвкyp 6a xyлoсae мeoeм, ки дap бapoбapи xидмaтx,oи бyзypгoни нaвмy нaсp дap нигoxдopивy Faнигapдoнии лeксикaи зaбoни aдaбии тoчикй сaxми сoxибoни кaлoми aсpи XIV низ бaсo зиёд бyдa, дap зaмoни имpyзa oсopи orap шoxид 6ap oн aCT, ки шoиpoн дap aшъopи xyд дap як мaвpид, aз мypoдифoти зaбoни тoчикй 6a кaсpaт исrифoдa нaмyдaaнд вa дap мaвpиди дигap, xyд кyшидaaнд, ки синoнимxoи шв пaйдo кyнaнд вa чунин вoжaгyзинии orap имpyз бoис гapдидaaсr, ки

муродифоти куруни гузашта то замони мо омада расанд ва хамчунин, таркиби лугавии забони точикии зери зарбахои таърихй карормонда гановатманд гардад.

АДАБИЁТ

1. Апресян, Ю.Д. Лексическая семантика и синонимические средства языка / Ю.Д Апресян //.-М.: Наука, 1974.-С. 332-337.

2. Гулчини девони Хрфиз, Душанбе: Деваштич, 2006.-256с. (мураттиб- ММуллоахмад)

3. Касимов О.Х. Лексика и словообразование в «Шахнаме» Абулкасима Фирдоуси. Душанбе, 2016.-348 с.

4. Мачидов X,. Забони адабии муосири точик. Ч,. 1 .Лугатшиносй. Душанбе, 2007.-243 с.

5. Мирзоева М. Лексико-фразеологическая синонимия в художественных произведениях С.Айни. Дисс..кан..наук, 2013

6. Мухаммадиев М., Талбакова X., Нурмахмадов Ю. Лексикаи забони адабии точик (маводи таълимй). Душанбе, 1977.-132 с.

7. Норматов М. Забоншиносии умумй. Душанбе: Матбуот, 265с.

8. Совачй С. Девон. Ба кушиши Мехрдоди Авасто.- Техрон, 1338.

9. Фарханги забони точикй. Иборат аз 2 чилд/ «Советская энциклопедия».- Москва, Ч.2.- 1969.- 949 с.

10. Фозилов Д. Хусусиятхои лексикии «Сафарнома»-и Носири Хусрав.-Душанбе: ДРТС, 2013.-168 с.

11. Хучандй, К. Девон (тахия ва тасхехи матн аз Абдучаббори Суруш ва Саидумрон Саидов)./К. Хучандй.- Хучанд: Андеша, 2011.- 632 с.

12. Хучандй К. Fазалхо. Душанбе: Маориф, 2014.-192 с.

13. Чобиров А.Б. Вижагихои забонии китоби «Бахше аз тафсири кухан». Дисс.. канд. фил. наук.- Душанбе, 2019.- 188 с.

14. Шохахмад, Абдучаббор. Фарханги ашъори Камоли Хучандй: Хуросон, 2015.-736с.

15. w.vajehyab.com

МЕСТО СИНОНИМОВ В ПОЭЗИИ ПОЭТОВ XIV ВЕКА

Чтобы изучить язык поэзии и прозы своих предков, а также найти оригинальность своего языка, каждый исследователь стремится внести свой вклад в развитие современного таджикского литературного языка, исследуя значение и происхождение слов, структур или фраз прошлого. Таджикский и его язык. Поэтому для нас вызывает гордость то, что в области лингвистики мы находим множество исследований, посвященных изучению лексики литературного языка.

Автор этих строк также пытается определить лексику литературного языка и некоторые его лексические особенности на основе поэтического языка XIV века, основываясь на диахроническом и синхронном анализе и сравнении с современным языком.

В этом исследовании автор приходит к выводу, что наряду с большим вкладом поэтов и прозы в сохранение и обогащение лексики таджикского литературного языка значительным является вклад писателей XIV века, и сегодня их произведения свидетельствуют о том, что поэты в своей поэзии Другими словами, они пытались найти новые синонимы, и такая лексикализация привела к тому, что лексика прошлого сохранилась до наших дней, как и лексическая структура таджикского языка в условиях исторических потрясений. быть богатым.

Ключевые слова: синонимы, парасинонимы, XIV век, лексика таджикского литературного языка, Хафиз Шерози, Камол Худжанди, Салмон Соваджи.

THE PLACE OF SYNONYMS IN THE POETRY POETS OF THE XIV CENTURY

In order to study the language ofpoetry and prose of their ancestors, as well as find the originality of their language, each researcher seeks to contribute to the development of the modern Tajik literary language, exploring the meaning and origin of words, structures or phrases of the past. Tajik and its language. Therefore, we are proud that in the field of linguistics, we find a lot of studies devoted to the study of the vocabulary of the literary language.

The author of these lines also tries to determine the vocabulary of the literary language and some of its lexicalfeatures on the basis of the poetic language of the XIV century, based on diachronic and synchronous analysis and comparison with the modern language.

In this study, the author comes to the conclusion that along with the great contribution of poets and prose to the preservation and enrichment of the vocabulary of the Tajik literary language, the contribution of the writers of the XIV century is significant, and today their works indicate that poets in their poetry In other words, they tried to find new synonyms, and such lexicalization has led to the fact that the vocabulary of the past has survived to this day, as well as the lexical structure of the Tajik language in conditions of historical upheavals. to be rich.

Keywords: synonyms, synonym of pair, XIV century, vocabulary of the Tajik literary language, Hafiz Sherozi, Kamol Khujandi, Salmon Sovaji.

Сведение об авторе:

Калонова Махина Джумабоевна — кандидат филологических наук, преподаватель кафедры таджикского языка Таджикского государственного медицинского университета имени Абуали ибн Сино: г. Душанбе, р. Исмоили Сомони, пр. Хофиза Шерози. Тел.: (+992) 927283228; E-mail: m.kalonova@mail.ru

About the autor:

Kalonova Makhina Dzhumaboevna - candidate of philological sciences, teacher of the Tajik language department of the Tajik State Medical University named after Abuali ibn Sino: Dushanbe, r. Ismoili Somoni, etc. Hofiza Sherozi. Tel.: (+992) 927283228; E-mail: m. kalonova@mail. ru

ФАЗОИ БАДЕЪЙ ДАР НАСРИ А^МАДИ ДОНИШ Олимй Х.Х.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Раванди бузурги фархангй дар хавзаи тамаддун ва фарханги Мовароуннахр ва дигар кишвархои мутамаддини Шарк аз лихози хадаф хамоханг буда, ахли зиё ва адибони ин давра тавассути осори худ рахой аз гафлатро такозо менамуданд. Маорифпарварони Бухоро аз зумраи заминагузорони харакати маорифпарварй ва тавсеакунадагони фарханги миллй ба шумор мерафтанд. Онхо зиёиёни тараккихох ва ислохотпарваре буданд, ки аз мухити сиёсй ва ичтимоии Бухоро норозй буданд ва ислохоти амалй дар чомеа мегарданд.

Маорифпарварон бо андешахои ислохотхохй, тасвири вокеият дар осор ва инъикоси вазъи ичтимой асосгузори адабиёти навин буданд, барои рахой аз хаёти акибмондагй ва гузоштани гом суйи чомеаи мутамаддин ислохоти чадидро дар чомеа хохон мешаванд. Мушкилот ва масоиби ичтимой бо дарки авзои ичтимой ва сиёсй маорифпарварон тасмими тоза ба душ гирифта, аз чониби дигар ба хотири баланд бардоштани маърифати мардум талошхо мекунанд.

Дар вокеъ, Зариф Рачабов аз чумлаи нахустин мухаккикони афкори ичтимой ва сиёсии Ахмади Дониш ба шумор меравад ва дар тахлилу баррасии афкори Дониш кабл аз хама вазъи сиёсии замони Ахмади Донишро ба инобат гирифта, ташаккул ёфтани акоиди маорифпарвариро аз замони пурситези охири асри Х1Х медонад: «Асосхои пайдоиши маорифпарвариро дар Осиёи Миёна пеш аз хама, дар шароити ичтимой - иктисодии аморати Бухоро ва Туркистони нимаи дуюми асри Х1Х ва ибтидои асри ХХ, дар шиддат ёфтани норизогии оммахои халк аз тартиботи мавчуда чуст. Хамаи ин ходисот натичаи дар дохили иктисодиёти шахшудамондаи феодалй тавлид ва инкишоф ёфтани муносибатхои капиталистй буд» [1, с.106].

М.Зайниддинов дар маколааш бо номи «Фаъолияти маорифпарварии Шахобиддини Марчонй ва рушди робитахои адабии халкхои точику тотор» харакати маорифпарвариро «дар таърихи афкори ичтимой, сиёсй ва фархангиву илмии халкхои Осиёи Миёна як падидаи тозаи ба бедорй ва худшиносй даъваткунанда» мешуморад. Ба кавли муаллиф онхо маорифпарварон адабиётро хамчун василаи «мубориза барои тачдиди чомеа» истифода намудаанд. Зайниддинов М. байни маорифпарварони Гарбу Шарк тафовут намегузорад ва онхоро «саршори рухи озодандешиву озодихохй, мухаббат ба инсон ва боварй ба имконоти хиради инсонй» мехисобад[2, с.111-112]. Зимнан меорад, ки «Шахрхои таърихии Бухорову Самарканд бо хамин сифаташон дар бедории фикрй ва рушди афкори маорифпарварии толибилмон, мударрисон, адибон ва равшанфикрони тотор низ таъсири босамар расонидаанд»[2, с. 122].

Албатта, маорифпарварони тотор ва дигар минтакахо дар пояи афкори исломй ва тафаккури шаркй «бо истифода аз фарханги пешкадами Гарб кушиши ба сатхи аврупой баровардани фарханги миллиро» [2, с.113].мухим медонистанд. Маорифпарварони тотор А. Курсавй, Ш.Марчонй, О.Барудй, Х.Файёзхонов, ^.Носирй, Р. Фатхуддинов, И.Гаспринский ва бародарон Зокир ва Шокир Рамиевхо, ки дар заминаи фарханги исломй ба камол расидаанд, чун пешохангони ин чараён, бо дарки рушди чомеа чихати амалй намудани ин гояи бедорй чахд намудаанд [2, с.112].

Накши дигарро дар тахкими нахзати маорифпарвй интишороти озоди кишвархои пешрафтаи Шарк ташкил менамуд. Сохиб Табаров дар асараш бо номи «Зиндагиномаи Садриддин Айнй ( 18751899)» дар тахкики рузгори Айнй дар солхои 90-ум ва алалхусус бедории фикрии у омилхои зиёдеро пешниход менамояд, ки ин дар комилгардии донишхои замонии мударрисон, мухасиллин, ахли зиё ва дигар кишри ичтимоии Бухоро (ва шояд тамоми Мовароуннахр.О.Х.) заминаи олие фарохам меоварад, Аввалан огохй ва воридгардии чаридаи «Тарчумон», ки хангоми дар мадрасаи Олимчон тахсил намуданаш аз чониби «хамсабаку шарикдарси Айнй-Миркодирмахдум» дастрас мекунад [3, с.273]. Ба кавли Сохиб Табаров «Тарчумон» ба номи муштарй Сайидахмади ришкан яке аз хешовандони Миркодирмахдум аз ^рим ба Бухоро меомад ва бори нахуст С.Айнй ба вокеахои чахон ошно мегардад [3, с.274].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.