Научная статья на тему 'КОНФИДЕНЦИАЛЬНОСТЬ "ИСТОРИИ БАЙХАКИ" В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ НАРЕЧИЕ'

КОНФИДЕНЦИАЛЬНОСТЬ "ИСТОРИИ БАЙХАКИ" В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ НАРЕЧИЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
17
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЗЫК - ИНДОЕВРОПЕЙСКАЯ ОСНОВА / ДРЕВНИЙ ПЕРИОД ИРАНСКИХ ЯЗЫКОВ / ПЕРСИДСКИЙ ЯЗЫК / СЛОВО / СЛОВОСОЧЕТАНИЯ И КОНСТРУКЦИИ / ИСТОРИЧЕСКИЕ КНИГИ / СЕВЕРНЫЙ / ЮЖНЫЙ / ЮГО-ВОСТОЧНЫЙ ДИАЛЕКТ / ПИСЬМЕННОЕ НАСЛЕДИЕ / НАРЕЧИЕ / ЯГНОБСКИЙ ЯЗЫК / СОКРАЩЕННАЯ ФОРМА СЛОВА / ФОНЕТИЧЕСКИЕ ИЗМЕНЕНИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Азимова Умеда Абдумавлоновна

В статье рассматривается связь одной из исторических книг XI века - «История Байхаки» Абулфазла Байхаки с современными таджикскими диалектами. Отмечается, язык произведения отличается простотой и плавностью и многие слова, использованные автором, понятны каждому современному таджику. Эти слова, выражения и конструкции сегодня широко употребляются не только в современном таджикском литературном языке, но их основная часть в качестве необходимых лексических элементов также используется в современных таджикских диалектах и наречиях. На основе некоторых примеров охарактеризованы особенности употребления слов и выражений в «Истории Байхаки» и предпринята попытка проанализировать уровень их сохранности в речи жителей различных регионов Таджикистана. Автор статьи приходит к выводу, что часть лексических элементов, существующих в «Истории Байхаки», и сегодня - иногда в той же древней форме, а иногда в измененном виде - употребляется в таджикском языке.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONFIDENTIALITY OF THE "HISTORY OF BAKHKHAK" IN THE MODERN TAJIK DIALECT

The article discusses the relationship of one of the historical books of the XI century - «The History of Baykhaki» Abulfazl Bayhaqi with modern Tajik dialects. It is noted that the language of the work is distinguished by its simplicity and smoothness, and many words used by the author are understandable to every modern Tajik. These words, expressions and constructions today are widely used not only in modern Tajik literary language, but their main part as the necessary lexical elements is also used in modern Tajik dialects and adverbs. On the basis of some examples, the characteristics of the use of words and expressions in the «History of Baykhaki» were described and an attempt was made to analyze their leven of safety in the speech of resident of various regions of Tajikistan. The author of the article comes to the conclusion that some of the lexical elements that exist in the «History of Bayhaqi» are still used today in the Tajik language, sometimes in the same ancient form and sometimes in a modified form.

Текст научной работы на тему «КОНФИДЕНЦИАЛЬНОСТЬ "ИСТОРИИ БАЙХАКИ" В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ НАРЕЧИЕ»

МАХфУЗМОНИИ ВОЖАХ,ОИ «ТАЪРИХИ БАЙХАК^» ДАР ЛАХЧАХРИ МУОСИРИ ТОНИКИ

Азимова У.А.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик БFaфyров

Аф^и X-X1-po, öe шубха, дaвpoни pyin.™ тaъpиxнигopии бa иcтидoх иcлoмй тaвcиф нaмyдaн мумкин aci. Мyaллифoни ин гyнa тaъpиxнoмaхo aз ухдаи дap миёни apaбхo бa вучуд oвapдaни як нaвъ шyypи тaъpиxй биcëp мoхиpенa бapoмaдa тaвoниcтaнд. Дap ин дaвpoни бoшyкyх мyappиxoни нoмдopи точик, миеди Мухаммад ибни 4ap;pM Тaбapй, Абуалии Бaлъaмй, Абунафи Утбй, Абуалии Мдокавайх, Абдудхайи Гapдeзй бa тyфaйли тaъдифи ocopи apзишмaнди xyд cyннaти пиcaндидaи тaъpиxнигopии иелoмиpo пoягyзopй нaмyдa, нoми xynpo дap caхифaхoи тaъpиx бa тaвpи чoвидoнй caбт гapдoнидaнд. Дap бaйни мyaллифoни ocopи тaъpиxии зикpшyдa Абyлфaзли Байхакй 6o «Тaъpиxи Macbyn,®> мaшхyp бa «Тaъpиxи Байхакй>>-и xeш, ки дap aел дap œ чидд тaъдиф шyдa, тo мo хамагй шaш чилди rn^Mcy пapoкaндaи oн oмaдa pacидaacт, макрми aлoхидae дopaд.

Хддафи acдии Байхакй aз тaълифи ин acap дaъвaти мapдyм бa xyдшинocй вa oмyxтaни тaъpиxи гyзaштa acx. Мyaллифи тaъpиxнoмa дap як мaвpид ишopa мeкyнaд, ки xoндaни чунин ocop кacpo aз 6m±p хoдиcaвy вoкeaхo вoкиф мeкyнaд. Худи Байхакй дap як мaвpид мeнaвиcaд, ки «aз тaъpиx бeдopй aфзoяд».

Инъикocи хoдиcaвy вoкeaхo дap «Тaъpиxи Байхакй>> тaнхo aз oвapдaни дaлeлy бypхoн ибopaт нaбyдa, бaдки onpo мyaллиф бa тaвpи чaззoбy parn™ 6o иcтифoдa aз зaxиpaхoи бeхaмтoи дyFaвии зaбoни мoдapии xyд бaëн мeнaмoяд. Дap ин xycyc тaхиягapи мaтн, мyaллифи мyкaддимa, хaвoшй вa фeхpиcти ин acapи гapoнмoя Сaйфyдлoхи Мyдлoчoн дap кими «Мyхтaвo, мaнбaъхo вa caбки тaъpиxнигopии Байхакй>> мeнaвиcaд, ки «ôe ^e4 шaккy шубха, мeтaвoн тaъкид нaмyд, ки m татр фopcизaбoнoн, бaлки ^ap race, ки aз зaбoни фopcй orox, acx, nac aз мyтoдиaи ин acap хaлoвaт мeбapaд, зepo мyaллифи oн хангоми бaëни хoдиcaвy вoкeaи pyзгop caбки aдaбии диднишинepo пeшa мeкyнaд, y нa тaнхo HyappMx; бeхaмтo, бaдки хyнapмaнди бeнaзиpи бaëни мaтлaбхocx, ки дap чapaëни бaëни хoдиcaвy вoкeaхo тaъбиpy чyмдaхoи мacaлгyнae oвapдaacx, ки aз нигохи зaбoн бaco шeвoю гyвopo бyдa, бaнди мухками мaънии хакишна дopaнд» [2, 35].

Дap хакикат, зaбoни acap баш coдaвy шeвo буда, кaлимaхoи иcxифoдaнaмyдaи мyaдлиф ба McracmM бaъзe yнcypхoи M^i^oc;; apaбй ба ^ap точики п^уза фахмгот. Чунин вoжaвy тapкибy ибopa ва ифoдaхo ^го на тaнхo дap зaбoни адабии точикй cepиcxeъмoл хacxaнд, балки як хи<хаи мухимми orn,o дap шeвaю лaхчaхoи мyocиpи точикй хамчун yнcypхoи зapypи дyFaвй кop фapмyдa мeшaвaнд.

Тахдили ин гуна вoх,идхoи лyFaвй кacpo ба чунин xyлoca мeopaд, ки калимаву ифoдaхoи дap «Тaъpиxи Байхакй>> иcxифoдaшyдa аз нигохи дoиpaи ба кop paфгaнaшoн як xeл нecxaнд: бaъзeяшoн дap лaхчaхoи aлoхддaи точикй, кими дигapaшoн дap хамаи orn,o дyчop мeoянд. Ин 4o им^ни тахдили хамаи ин гуна вoхидхoи дyFaвй нecг, бинoбap ин, мo факат дap миcoди чанд вoжaвy тapкиб ë ифoдa xycycиятхoи иcтифoдaи чунин yнcypхoи дyFaвиpo !ap «Тaъpиxи Байхакй>> ва худуди бoкимoнии oнхopo дap байни мapдyми минтaкaхoи гyнoгyни Тoчикиcxoн нишoн дoдaн мexoхeм.

Дap тaъpиxнoмaи мaзкyp як ^rop калимаву тapкиб ë ифадахте ба нaзap мepacaнд, ки oнхo п^уз дap лaхчaхoи aлoх,идaи шимoдй мaвpиди иcгифoдa ка-pop дopaнд. Мacaлaн, !ap acap xoнaндa 6o вoжaи канду дyчop мeoяд, ки мaънoи «a^op; Fa.ллa»-po дopaд: Ва acкyдopи Faзнин pacид дap ин coaт, теш бypд, нoмaи кyтвoди Faзнин буд Буалй, биxoнд ва pyñ ба нади^н oвapдy гуфт: «Кyтвoл нaвиштaacт ва гуфга: «Бисту анд хaзop кафиз хама дap кaндyхo a^op кapдa шyдaacx, бoяд фypyxт ë нигох бoяд дoшт?» [c. 645].

Бoяд гуфг, ки канду аз чумдаи кaлимaхoи xeлe кадим хлеб ëфтa, хануз дap мaтнхoи зaбoни nopcMM миëнa ë пахдавй !ap шaклхoи кандук / кундук иcтифoдa шyдaacx. Мухаккикрн дap xycyc; ртшаи ин калима дap як акида нecтaнд: бaъзeхo aеди onpo ба шмй, кими дигap ба зaбoни caнcкpиг мaнcyб мeдoнaнд. Ба нaзap чунин мepacaд, ки capчaшмaи care^nm дoштaни канду ба хакикат наздик аог. Мухим oн аст, ки канду аз шмй ë cara^m аввал ба зaбoнхoи эpoнй, аз чумда ба точикй дoxил гapдидa, баъдан ба вocигaи oн ба як ^TOp зaбoнхo, мoнaнди юшнй, apмaнй, cypëнй ва м. ин^ и^гибго шудааог [12, ч. 4, 2265-2266].

Калимаи мaзкyp дap ocop; ниëгoнaмoн ба чуз шaклхoи канду ва кандук инчунин 6o глифта^ пacвaнди -ла /-ула ба гунаи кандула низ мaвpиди иcтифoдa rapop гиpифтaacт.

М^уз дap лaхчaхoи aлoхидaи чанубй калимаи кандук дyчop мeoяд, ки хамчун иcтидoх,и pycxaнишинеей маъши «канаб, кaнaбдoнa»-po дopaд. Як вoжaи дигap-къндyк низ ба нaзap мepacaд, ки дopoи мaънoи «кандашуда; заминкан>> acx (6, 316).

Жaкидaн низ aз чyмлaи кaдимaхоe aCT, ки aз замони Aбyдфaзди Байхакй то п^уз дap зaбони мapдyми минтакахои гуногуни точикнишин бо дигapгyнии чузъии шaклй бa коp мepaвaд. Аз шapхи муадддифони бaъзe фapхaнгномaхои acpимиёнaгй мaъдyм мeшaвaд, ки ин вожa мaънои «охиста cyxaн гyфтaн.. .зepи дaб as p^ xarnwy Ka:py Faзaб»-pо доштaacт [10, ч.1, 669].

Дap «Тaъpиxи Байхакй» кaлимaи мaзкyp дap ce шaкл: жaкидaн, чaxидaн вa чaкидaн дyчоp мeояд: Ba пaдapиёнpо нeк aз он дapд мeомaд вa мeжaкидaнд вa оxиp бияфкaндaнaш, чунонки биёpaм nac aз ин (с. 107). Ba Xочa OFOЗид хам аз aввaл бa интиком мaшFyд шyдaнy жaкидaн вa aз cap бepyн мeдод хадиси xочaгон.. .(с. 209). Бap :ap вaктe ва бeштap дap шapоб мeжaкид (с. 303). Ba чокapонy бaндaгонpо забон нигох бояд дошт бо xyдовaндон, ки муход аст pyбо:онpо бо шepон чaxидaн (с. 231). Бусахди Завзанй 63p xaшми xyA токат надошт, бapxоcт на тамом ва 63p xeштaн мeчaкид (с. 236).

Аз чумдахои бодо аён аст, ки шакди жакидан маънои «зepи даб аз Ka:p FypFyp кapдaн» ва вapиaнти чaxидaн «сигеза кapдaн»-pо ифода намудааст.

Тахдиду мукоисаи шакдхои дap «Тaъpиxи Байхакй» мавчуда ва гунахои дap дахчахои хозиpaи точикй бaкоppaвaндa нишон мeдихaнд, ки 63p ивази вapиaнтхои кадими ин кадима ходо шакдхои нав бо тобишхои нави маъной ба истеъмод воpид шудаанд. Чунончи, п^уз вожаи мaвpиди тахдид дap дахчаи Иcфapa ба гунаи чаккидан дap ифодаи маънои «биcёp гап задан, cepмaнaхй кapдaн» маъмуд гapдидaacт. Сокинони Иcфapa аз ин фeъд кадимаи чаккок cоxтaaнд, ки маънои «cepгaп, nypiy» pо доpaд [5, 24]. Дap шeвaю дахчахои чанубй, чaнyбй-шapкй, мapкaзй гунахои чакидан, чаккидан,чакидан, жaFиян .nap ифодаи маънохои: 1) ав-ав кapдaн; 2) бeхyдaгyй кapдaн, пypгyй кapдaн истифода мeгapдaд [4, ч. 1, 84, 150-157; б, 872].

Сохибони дахчахои чанубй вохидхои дyFaвии чакиш («ак-ак, аккос»), чаккок, чакок («cepran, даккй, Eypi^^»)^ низ ба mp мeбapaнд, ки онхо бо жакидан peшaи умумй дошта [б, 872], бо гиpифтaни пасвандхои -иш, -ок ё -ок исму сифат cоxтaaнд.

Бaъзeи ин гуна вохидхои лyFaвй аддакай дap замони муадддифи «Тaъpиxи Байхакй» дap шакди иxтиcоpгapдидa ба ^p paфтaaнд. Масадан, Абудфазди Байхакй кадимаи з-оcтappо истифода намудааст, ки он гунаи тaxфифёфтaи ибоpaи з-он cyrap будааст (3, ч. 8, 11047): Ва чун ин муътамад наздики Фазд pacидy пaЙFOм бидоду 63p pyкъaтy чавоб вокиф гашт, гуфт: «Фapмонбypдоpaм ба хap чй фapмон асту он чй садохи ман дap он аст ва ту бинй ва мисод дихй, ки Абдуддохй аз он з-оcтap нашавад» (с. 78). Ами^ paзияллохy анху, чавоб дод, ки: «Кacpо аз ин cолоpон зaхpa набошад, ки аз ин мисоли ту з-оcтap шавад» (с. 515). Аз тapaфи муалдифи «Тaъpиxи Байхакй» бapобapи шакди з-оcтap инчунин ду вapиaнти дигap, яънe з-оcyтap ва з-онcyтap ба коp paфтaacт: Оpиз мapди кaмapcaxт буд, гуфт: «Маълум аст, ки пeшaи ман оpизй аст, ман аз он з-оcyтap надонам шуд ва чунон гapон аст шyFди apз, ки аз он ба хeч rape набояд пapдоxг» (с. 562). Ва Бyнacp бистаду з-онcyтap шуд ва биистод (с. 411). Гуфтам: «Зиндагонии xyдовaнд дapоз бод, мачдиге дapоз биpaфтy хap кace он чй гуфт, бaндapо шyFд дaбиpиcт ва аз он з-онcyтap чизe нагуяд» [с. 483].

Имpyз дap дахчахои алохидаи шимодй, монанди Хучанд, Иcфapa, Конибодом, Иcтapaвшaн ва монанди инхо ифодаи з-оcтap ба гунахои ycrap ва ycтap ба нaзap мepacaд: Уcтap paв-e, гyp чоF-aт шават! X,ap pyз йак байти нав йофта мeбийот, ман-а фамад, мe-фaмaд, на фаЗмад, ycтap paвaд. (Хучанд) Пиcapaм, хамин як линга кокам - а то ycrapa бypдa тид (Конибодом).

Аз як кайди забоншинос С. Миpзозодa маълум мeшaвaд, ки оcтap ходо дap забони яFнобй низ дap шакди vastar истифода мeшyдaacт [7, 89].

Мукоисаи забони «Тaъpиxи Байхакй» бо дахчахои чанубии точикй низ нишон мeдихaд, ки мapдyми чануби Точикистон бaъзeи онхоpо дap шакди андак дигapшyдa низ истифода мeнaмyдaaнд. Чунончи, Абулфазли Байхакй дap чанд холат кадимаи xycyppо ба коp бу^аас^ Ва aмиpи Гyзгонон-xycypи судтон Махмуд, Aбyлхоpиcи ФapиFyн ва aмиpи одид Сабуктагин суйи Нишопyp paфтaнд саши шавволи ин сод ва Буалии Cимчyp суйи Гypгон paфт (с. 256). Ва аз он чо ба xонaи вaзиp омад xycypaш, вaзиp бо вай биcёp шкуй кapд ва бозгapдонид [с. 693].

Аз як ишоpaи муаддифи «Fиёc-yл-лyFOт» маълум мeшaвaд, ки xycyp маънои «пaдapи зан»^ доштааст [11, ч. 1, 304]. Ин yнcypи лyFaвй ходо аз забони мapдyми чануби Точикистон ,niap шакдхои xъcъp/ xbcyp бapои ифодаи ду маъно: 1.пaдapapyc, пад^ш^й; 2. бapодapи завча [б, 778] биcёp шунида мeшaвaд: Х^вс^м-а имpyз xyнa-дa мeтaдбeм; чонун x'bcyp-м-ай.

Дap дахчаи хapдypии точикони Чyмхypии Узбекистан кадимаи мaзкyp дap шакди xycyp танхо дap ифодаи маънои «пaдapшyй» мaвpиди истифода кapоp доpaд [14, 212].

Каш низ яте аз вожахои басо кадимй ба шyмоp paфтa, дap гузашта дap ифодаи маънои «бaFaд, тихигох, хap гуша ва бaЙFyдa (умуман) ва гуша ва бaЙFyдaи pон (xycyca^» истифода шудааст. Гузашта аз ин, каш асли хиндyaвpyпой дошта, ба забони эpонии кадим ва ба воситаи он ба забони поpcии миёна ба гунаи каш ба хамон маъно pох ёфтааст ва ходо ба чуз дахчахои точикй боз дap чанд забону шeвaхои мyоcиpи эpонй, мисди бадучй, систонй ба маънои зикpгapдидa дyчоp мeояд [12, ч. 4, 2188-2189].

Ин вохиди дyFaви дap «Тaъpиxи Байхакд», аз pyи хисоби мо, дap як мaвpид ба коp paфтaacт: Ва xaйлтош дappacидa аз асб фypyд омад ва шaмшep бapкaшидy дабус дap каш гиpифтУ асб бигзошт [с. 169].

ИмУ дap дахчахои чанубии забони точикй чоp калимаи ба хам монанди каш: каш-1 (асоси замони хозиpaи фeъди кашидан), каш-2 (бaFaл, OFyrn), каш-3 (xодигии байни вассахо), каш-4 (таоми аз куфтаи дубиё, нaxyд, гандум ва каллаву поча тaйёpшaвaндa) вучуд доpaнд [б, 328]. Хддафи мо ин чо вожаи каш-2 аст. Маъдум мeгapдaд, ки калимаи мaзкyp аз чумлаи yнcypхои дyFaвии xeдe кадими точикй ба шyмоp paфтa, хануз хaзоp сод пeш дap байни мapдyми точик гapдиш доштааст.

Як xycyc^™ ин acapи Абудфазли Байхакй он аст, ки муаллиф дap мaвpидхои зиёд дap вазифаи пeшоянди тapкибии номии изофй ифодахои ба думи / дap думи-pO истифода намудааст: Оxиp, пиёдагони гyзидaтap аз они мо теш paфгaнд бо œrnpy найза ва камону силохи тамом ба думи эшон (с. 494). Ва caвоpони осуда ба думи хазиматиён paфтaнд ва биcёp пиёда аз хap дасте бигpифтaнд (с. 495). OxHp кapоp доданд, ки хочибe бо caвоpe чанд xaйлтош ва дигap асноф биpaфтaнд ва cипохcолоp мyтaнaккиp бe кусу алам ба думи эшон paфт ва намози дта* дacтовeз кapдaнд ва чанге caxт буд ва аз хap ду pyn чанд тан куштаву мaчpyx шуд (с. 601).

Чунин тapзи истифодаи ин пeшояндpо дap сахифахои дигap низ дyчоp омадан мумкин аст [ниг. инч. с. 478, 484, 609, 660, 641, 686, 721].

Баъзан Байхакй шакли иxтиcоpгapдидaи пeшоянди ба думи, яънe дyмиpо низ ба mp бypдaacт: Аз бими он, то тaлaбe думи эшон нapaвaд, он x363p афканда буданд (с. 539).

Тахдилу киёси истифодаи ин шшоянд шаходати он аст, ки дap дахчахои чанубии забони точикй калимаи дум / думи дap кaтоpи дигap вазифахояш дap вазифаи шшояндй басо cepиcтeъмод буда, якe аз воситахои асосии pобитaи байни yнcypхои дyFaвй ба шyмоp мepaвaд. Масалан, дap забони намояндагони дахчахои чанубй кадимаву тapкибхои думи кacepо г^^тан «аз пайи race paфтaн», думи чизepо гиpифтaн «аз пайи корт шудан^>, дум гиpифгaн «дyнбодaгиpй кapдaн; таъкиб намудан>>, думи ба дум, дъмби ба дъмб «паси хам, пайи хам», думи «дунбоди» аз чумлаи yнcypхои фаъод ба my^Op мepaвaнд [б, 249-250].

Бaъзe калимахои дap «Тaъpиxи Байхакй» иcтифодaгapдидa п^уз кapиб дap хама шeвaю дахчахои точикй дyчоp омада, макоми калимаи yмyмииcтeъмолиpо гиpифтaacт. Вожаи ходe ё холй аз кабили хамин гуна кадимахо хисоб мeёбaд. Сохиби «Бypхони котеъ» овapдaacт, ки ходe ё холй маънои «хамин замон, ин дам»^ дошта (8, ч. 1, 363), классикони фоpcy точик, аз чумла Абудфазли Байхакй онpо бapобapи гунаи ходо, шакли аслии холe ё холй аст, коp фapмyдaacт: Ин тоифа aгapчи XOдe пaЙFOмхо 63p ин чумла доданд ва pизотaлaбй мeкyнaнд, аммо ба хeч ход аз эшон pociï наёяд ва нaxвaти подшохй, ки д^ capи эшон шудаасг, зуд бepyн нашавад, вaлeкин ходe таскин xохaд буд ва эшон нaxохaнд оpaмид (с. 618). Ва Х,окими Мутаввай низ пaЙFOми вaзиp бигуфг, эшон xидмaт кapдaнд ва ypo шкуй гуфтанд ва ходe таскин пайдо омад (с. 619).. .вaзиppо биcёp жкуй гуфт ва кавидил гapдонидy фapмyд, ки ба кифояти ту холe ин коp таскин ёфг (с. 621). Гуфтам: «Xore aмиp Махмуд аз даст бишуд ва тapcaм, ки ин коp ба шaмшep уфгад» (с. 709).

Калимаи мaзкyp имpyз aгap дap дахчахои шимолй танхо ба гунаи холй факат ба як маъно истифода гapдaд (1, 125; 5, 36; 9, 123), пас дap дахчахои чанубй ва чaнyбй-шapкии точикй дap шаклхои ходe / холи'/ ho.ra / оли' /одо дap ифодаи ду маъно: 1. ходо, хозиp; 2. öawap, дepгap дap истифода rapop доpaд. Ба маънои «хозиp, хозиpинa» ин кадима дap дахчахои чанубй ва чанубй-шapкй дap шакли холина низ истифода мeгapдaд (6, _805): Пиcap-aмо кавуд нaкapд, дода^ тсс xондaм-бa мepaвaм-y холй мам-ба зан дapкоp н мсгуд. У холй бут, гиpифтa paфтaги-ш. Холй xолaт мс6ийот, йакта мeтииaт калам. Чанд-ба paфтaгй? Х,олй-йам йош будагист? (9, 183). То нами XOЗиpинa-pa чъф мeкapдeм. Холина чyндоpaк мъдойакай.

Чихоз низ аз кабили чунин вохидхои дyFaвй аст, ки он дap «Тaъpиxи Байхакй» дap шаклхои чахиз, чихоз ва чсз истифода шудааст: Ва аз Бyмaнcypи Муставфй шунудам, гуфт: «Чандин pyз бо чандин шогиpд мamFyд будам, то чихозpо нycxaт кapдaнд, дах 6op хaзоp хaзоp диpaм буд» (с. 557). Ва бо дyxтapи Бокaличоp чандон чиз овapдa буданд аз чахизи муайян, ки онpо хадду андоза набуд ва тафсиди он дyшвоp тавон дод (с. 437). мсгуфт, ки дyxтap тaxтe дошт, гуфтй, бусто^ буд, дap чумлаи чахизи ин дyxтap овapдa буданд.. .(с. 437).. ..ин як сифати чахиз буд ва дта* чизхо 63p ин киёс мс6ояд кapд (с. 437). Aмиp фapмyд, то вaйpо ба чомaxонa бypдaнд ва xилъaти гapонмоя ... бипушониданд: кабои xоcи дс6ои pyмй ва кaмapи зap понсад мискод ва дигap чсзхо фapоxypи ин...(с.70).

Чунонки дида мeшaвaд, аз байни чунин шакдхо бeштap гунаи чахиз истифода шуда, вapиaнтхои дигap кам ба коp paфтaaнд. Аз ин чо чунин xyдоca кapдaн мумкин аст, ки гунаи чахиз дap pyзгоpи Байхакй cepиcтифодa будааст.

Ин калима aгap ходо дap дахчахои алохидаи шимодй танхо ба гунаи чсз истифода гapдaд, пас дap дахчахои чанубй дap шаклхои чихсз, чъхсз, чсз ба хамон маънои «чихоз, бисот; мaхp (аз нaвapyc)» ба коp мepaвaд: Ч£з бъкaшe, шaхмapдо умад [б, 884].

Ифoдaи як зaмoн низ ба маъши «як лахза, муддаге» аз кабили yнcypхoи дyFaвиe acx, ки аз зaмoни Абулфазди Байхакй cap rap,,, тo хoл ,ap зaбoни мapдyми тoчик гoх ба хaмoн шакли кадим ва гoх ба гунаи тaFЙиpëфтa иcтифoдa мeшaвaд: Чун Fyлoмoн диданд, як зaмoн хaдиc кapдaнд 6o мyкaддaмoни xy, ва мyкaддaмoн oмaдaнд... [c. 394]. Ва як зaмoн дacxoвeзe ôm^p,, nac пушт дoдy ба хазимат бapгaшт, то мyдaббиpoн хapиcxap дapoяндy пиндopaнд, ки ман ба хазимат бмафгам... [c. 466].

Иcшфoдaи ин ифoдa arap ,ap лaхчaхoи шимoдй факат ,ap шакли йа зум ба маъши «кам^ aндaкe, як лахза» дyчop oяд, пac ,ap лaхчaхoи чанубй ба гyнaхoи йа зaмoн, йа зъм ба хaмoн мaънoи зикpгapдидa ба нaзap мepacaд: Бoлoийи зан-аш-ба ат тaтap-aм 6o йаг зан дoштac (1, 175-176). Capэшoн ,ap кэcеc! Mog, йак зум xo6 paвaн! (9, 134) Бyдac, на-буда^ йак кaмпиp бyдac (9, 25). Йак дyxтap oh,, гуф (9, 25). Йаг зaмoн бъpaй, кайк-а мeбини-ш. Ай зъмe бача-м paфтaй, йа pyз дами xъш назадам [6, 267, 280].

K;cMe аз чунин кaлимaхo Faйp аз oн ки ,ap лaхчaхo ва зaбoни гуфгугуии тoчикй cepиcxeъмoл хacxaнд, бoз ,ap чанд зaбoни ,MFapM чaхoн низ аз чумдаи вoжaхoи маъмул ба шyмop мepaвaнд. Дина аз кабили хамин_гуна кaлимaхo мeбoшaд, ки Абулфазди Байхакй ,ap чанд 4o oнpo ба кop бypдaacx: Foзй гуфг: «У oдaт ,opa, ce-чaхop шaбoнapyз шapoб xypдaн, xocca 6,p шoдй ва нaвoxти дина» (c. 281). Дм,» pyз aMMp 6op ва кавм бoзгaшт, aMMp Xo4apo гуфт: «^ap oн хаджи дина чй дидaacx?» (c. 311). Я^ 6,p пoй xocтy замин буга. ва бинишacтy гуфт: «Зиндагонии xyдoвaнд дapoз 6o,, тащили cyxaни дина бaъзe п^уз тaвoнaм намуд ва бeштap фapдo намуда шавад ба

шapхтap» [c. 458].

Бapxe мухаккикрн аз тapчyмaи «Тaъpиxи Тaбapй» миcел oвapдa таъкид намудаанд, ки ,ap acp; X дина ба гунаи дигина Mcra^o,, гapдидaacт. Бoяд гуфт, ки дина аз чумдаи кaдимтapин yнcypхoи дyFaвии зaбoнхoи хиндyaвpyпoй буда, 6o калимаи дeнь-и pycй peшaи умумй ,opa,. Хануз ,ap зaбoни caнcкpит низ дина ,ap шакли dinam ба rop paфтa, ,ap aкcapи зaбoнхoи хиндyaвpyпoй, aмcеди дигвoнй (diena), латишй (diena), иpлaндй (denus), чexй (den), бyлFopй (дeнят), cepбию xopвaтй (дан) 6o xycycияxхoи aлoхидaaш иcxифoдa шудааст [13, 34].

Вoжaи мaзкyppo тoчикoн хoлo хам ,ap шакли aлoхидaи дина «ди^з, pyзи гузашта», хам ,ap шакли coxтaи динаги', динагина / динангина /динайина ба кop мeбapaнд: Дина чан крп пила pom кaйe? Дина вeгaйи' вapxъpдъм бъpгaт кати. Кaмпиpи динаги' гуфт, ки дъxтap-ъш бача кapд. Динагина кадум paйyнe-дa кop мeкaacx. И чиpFOти динайина ай [6, 236].

Рада низ аз кабили чунин вoжaхoи caйëp ба шyмop мepaвaд ва capчaшмaaш ба зaбoн-acocи Xиндyaвpyпoй pac;,,, бaъдтap ба эpoнии бocxoн ва шнй ба фopcии миëнa ртх ëфтa, ба вocитaи oн ба зaбoни пopcии ,ap;M тoчикй вopид гapдидaacx: Ва ,ap oн capoйи бyзypг чандин pa,a бииcxoдaнд, mc aMMp 6op ,o,ny pyзa бигyшoдaнд... [c. 555].

Аз тахлили гузаштаи ,ypM ин калима бapмeoяд, ки pa,a 6o rand, randidan-и ropcm миëнa ба мaънoи «пай, из» poó;, нaдoштa [15, т. 3, 536], балки идома; ratak-и ropc;; миëнa ë пахдавй acx [12, ч. 3, 1438-1439].

Ин вoжa aFap п^уз ,ap лaхчaхoи чанубй ,ap шакли pa, «^TOp, пайи хам; pa,a» ва хамчун пeшoянди нoмии изoфй ,ap шакли pa,; «мoнaнди, ,ap кaтopи, бapoбapи, миата» иcxифoдa гapдaд [6, 570], nac ,ap лaхчaхoи шимoдй тaнхo ,ap шакли paчa дyчop шуда, маъши «жатти pocти нихoди пaxтa» ва м. инхopo ифoдa мeнaмoяд: Лoзим, ки pa,; геви mbMo-pa-M пeбoл кънeм. 3oxcap-aM pa,; хаму гъндъшк-ай. Авал йаг paчa пaxтa-йa чинда шавид, шнй дига-ш-а миFиpид.

АДАБИЁТ

1. Aбцyллoзoда Р. Ибopaхoи xajim -flymarfe: Дoниm, 1974.

2. Байхдкй, Xo^í, Абулфазд Myхдммaд ибни Хусйн. Тaъpиxи Байхдкй. Тaхиягapи магн, муаллифи мукаддима,

хдвomй ва фeхpиcтхo Caйфyллoхи Myддoчoн. -Дymaнбe: Бyxopo, 2014. Хамаи миcoдхo аз хамин rnmp аст. Аз ин py, 6opm аввал paxaMM кигoб ва еaхифaи мишд зикp rap,;,,, минбаъд ra^o оахифааш Mmopa мвшавад.

3. Дeхxyдo А. ЛyFaтнoмa. Чилди 8. Тeхpoн, 1373.

4. К^мый M. Фapхaнги Macoipp; зaбoнхo ва гyиmхoи зaбoнхoи эpoнии Тoчикиcтoн. Чиддхoи 1-2. Дyшaнбe, 1376.

5. Ma^cy^ Т. Лeкcикa ва фpaзeoлoгияи шeвaхoи тoчикoни Иефapa. -Дyшaнбe: Иpфoн, 1997.

6. Maхмyцoв M., Чypaeв F, Бepдиeв Б. Фapхaнги гyиmхoи чанубии зaбoни тoчикй / Maхмyцoв M., Чypaeв F.,

Бфдшв Б. Дyшaнбe, 2012.

7. MMÖO»,, С. Фapхaнги зaбoни яFнoбй. Душанбе 1995.

8. Myхaммaдхyеaйни Бypхoн. Бypхoни кукь. Чилди 1. Тахияи магн, 6o пemгyфтop, мyдхaкoт, гaвзeхoт ва фeхpиcти

А. Hypoв. - Душанбе Адиб, 1993.

9. Pacтopгyeвa В. С. Очфки пo гaцжикcкoй диaлeктoдoгии. Вытуок 3. -M.: Изц-вo АН СССР, 1956.

10. Рашидй А. Фapхaнги Рашидй. Чидцхoи 1-2. Тeхpoн, 1364.

11. Poмпypй M. F. Fиëc-yл-лyFOт. Чилди 1. Тахияи магн, 6o пemгyфтop, мyдхaкoт, гaвзeхoт ва ^^pMcm A.Hypoв. -Дymaнбe: Адиб. 1987.

12. Хдсандуст М. Фархднги решашинохтии забони форси. Чилодои 3-4.-Техрон: Фархднгистони забону адаби форсй.1393.

13. Хасанов А. Ладчашиносии таърихй. - Хучанд: Меьроч, 2014.

14. Эшниёзов М. Шеваи хардурй / Эшниёзов М. - Душанбе, 1977.

15. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. Том 3. - М: Прогресс, 1987.

КОНФИДЕНЦИАЛЬНОСТЬ «ИСТОРИИ БАЙХАКИ» В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ НАРЕЧИЕ

В статье рассматривается связь одной из исторических книг XI века - «История Байхаки» Абулфазла Байхаки с современными таджикскими диалектами. Отмечается, язык произведения отличается простотой и плавностью и многие слова, использованные автором, понятны каждому современному таджику. Эти слова, выражения и конструкции сегодня широко употребляются не только в современном таджикском литературном языке, но их основная часть в качестве необходимых лексических элементов также используется в современных таджикских диалектах и наречиях.

На основе некоторых примеров охарактеризованы особенности употребления слов и выражений в «Истории Байхаки» и предпринята попытка проанализировать уровень их сохранности в речи жителей различных регионов Таджикистана.

Автор статьи приходит к выводу, что часть лексических элементов, существующих в «Истории Байхаки», и сегодня - иногда в той же древней форме, а иногда в измененном виде - употребляется в таджикском языке.

Ключевые слова: язык - индоевропейская основа, древний период иранских языков, персидский язык, слово, словосочетания и конструкции, исторические книги, северный, южный, юго-восточный диалект, письменное наследие, наречие, ягнобский язык, сокращенная форма слова, фонетические изменения.

CONFIDENTIALITY OF THE «HISTORY OF BAKHKHAK» IN THE MODERN TAJIK DIALECT

The article discusses the relationship of one of the historical books of the XI century - «The History of Baykhaki» Abulfazl Bayhaqi with modern Tajik dialects. It is noted that the language of the work is distinguished by its simplicity and smoothness, and many words used by the author are understandable to every modern Tajik. These words, expressions and constructions today are widely used not only in modern Tajik literary language, but their main part as the necessary lexical elements is also used in modern Tajik dialects and adverbs.

On the basis of some examples, the characteristics of the use of words and expressions in the «History of Baykhaki» were described and an attempt was made to analyze their leven of safety in the speech of resident of various regions of Tajikistan. The author of the article comes to the conclusion that some of the lexical elements that exist in the «History of Bayhaqi» are still used today in the Tajik language, sometimes in the same ancient form and sometimes in a modifiedform.

Keywords: language, Indo - European basis, ancient period of Iranian language, word, phrases and constructions, historical books, northern, southern, southeast dialect, written heritage, adverb, Yagnobian language, abbreviatedform of the word, phonetic changes.

Сведение об авторе:

Азимова Умеда Абдумавлоновна - сосискатель Кафедра таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

About the autor:

Azimov Umeda Abdumavlonovna - Department of the tajik language of the Khujand State University named after academician B. Gafurov

КОРБУРДИ ЧРНИШИЩОИ НОМУАЙЯНЙ ДАР ЗАБОНИ ВАХОНЙ

Неъматова Б.М.

Донишго^и давлатии Хоруг ба номи М.Назаршоев

Чрнишини номуайянй дар забони вахонй ашё ва аломати онро ба тарзи умумй ва тахминй нишон медиад: Чрнишищои номуайянии забони вахонй ищоянд: bazi (баъзе), yagon (ягон) sc kuyi-хеч кас), 3cciz(xs4, чиз), cumo (чандх,о), flon (фалон), kum(кадом),kumyor(кадом кас), i (як\е), кит(кадом), китуог(кадоме, кадом), ^ип(ягонй), ьсгэ^(ягон хел)Д- киу(ягон кас).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.