Научная статья на тему 'ҶОНИШИНҲОИ ИШОРАТӢ ДАР ЗАБОНҲОИ КУРИЁӢ ВА ТОҶИКӢ'

ҶОНИШИНҲОИ ИШОРАТӢ ДАР ЗАБОНҲОИ КУРИЁӢ ВА ТОҶИКӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
996
111
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГРАММАТИКА / МОРФОЛОГИЯ / ТИПОЛОГИЯ / СРАВНЕНИЕ / ПРОТИВОПОСТАВЛЕНИЕ / МЕСТОИМЕНИЕ / УКАЗАТЕЛЬНЫЕ МЕСТОИМЕНИЕ / АНТОНИМ / СЛОВО / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / ПРЕДЛОЖЕНИЕ / ТЕКСТ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / КОРЕЙСКИЙ ЯЗЫК / ТАДЖИКСКИЙ / СТРУКТУРА / СТИЛЬ / ЗНАЧЕНИЕ / ЛЕКСИКА / ОСНОВНЫЕ / ВТОРОСТЕПЕННЫЕ / РАЗВИТИЕ / GRAMMAR / MORPHOLOGY / TYPOLOGY / COMPARISON / CONTRAST / PRONOUN / DEMONSTRATIVE PRONOUN / ANTONYM / WORD / PHRASE / SENTENCE / TEXT / CIVILIZATION / KOREAN LANGUAGE / TAJIK LANGUAGE / STRUCTURE / STYLE / MEANING / VOCABULARY / BASIC / SECONDARY / DEVELOPMENT

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шин Н.

Сравнительно-типологическое изучение языков в современном этапе столкновения цивилизаций отражается, прежде всего, на языке, и является одним из важнейших проблем современной лингвистики. Принимая во внимание вышесказанное, автор в этой статье рассмотрел указательные местоимения двух разноструктурных языков -корейского и таджикского языков для сравнения. В этой статье отмечены интересные и отличительные черты указательных местоимений от других местоимений, их синонимические и антонимические отношения, использование их в качестве замены слов и фраз, и даже целых предложений и текстов в сопоставимых языках. В статье также исследуются эти типы местоимений с точки зрения исторического развития, структуры, стилистических оборотов, художественных выражений, лексических и грамматических функций, их позиции и сравнение Исследователь разделил ссылки на две группы, основные и второстепенные, и показал их общие черты и различия в этих двух языках. Он считает, что эти два типа местоимений не отличаются друг от друга своими задачами. Различие можно увидеть только в их морфологическом строении, первые из которых встречаются в самых простых, а вторые -в шаблоне сложных и составных конструкций.The comparative typological study of languages in the modern stage of the clash of civilizations is reflected primarily in the language, and is one of the most important problems of modern linguistics. Considering the above, the author in this article examined the demonstrative pronouns of two different structures languages -Korean and Tajik languages for comparison. This article will highlight the interesting and distinctive features of demonstrative pronouns from other pronouns, their synonymous and antonymic relationships, their use as a substitute for words and phrases, and even whole sentences and texts in comparable languages. Also explores these types of pronouns in terms of historical development, structure, stylistic turns, artistic expressions, lexical and grammatical functions, their position and comparison. The researcher divided the links into two groups, primary and secondary, and showed their common features and differences in the two languages. He believes that these two types of pronouns do not differ from each other in their tasks. The difference can only be seen in their morphological structure, the first of which are found in the simplest, and the second in the pattern of complex and composite structures.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SIGNIFICANT CHANGES IN KOREAN AND TAJIK LANGUAGES

The comparative typological study of languages in the modern stage of the clash of civilizations is reflected primarily in the language, and is one of the most important problems of modern linguistics. Considering the above, the author in this article examined the demonstrative pronouns of two different structures languages -Korean and Tajik languages for comparison. This article will highlight the interesting and distinctive features of demonstrative pronouns from other pronouns, their synonymous and antonymic relationships, their use as a substitute for words and phrases, and even whole sentences and texts in comparable languages. Also explores these types of pronouns in terms of historical development, structure, stylistic turns, artistic expressions, lexical and grammatical functions, their position and comparison. The researcher divided the links into two groups, primary and secondary, and showed their common features and differences in the two languages. He believes that these two types of pronouns do not differ from each other in their tasks. The difference can only be seen in their morphological structure, the first of which are found in the simplest, and the second in the pattern of complex and composite structures.

Текст научной работы на тему «ҶОНИШИНҲОИ ИШОРАТӢ ДАР ЗАБОНҲОИ КУРИЁӢ ВА ТОҶИКӢ»

Сведение об авторе:

Мирзоева Шамигул Идибековна — Преподаватель общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел. (+992) 558885388

About the author:

Mirzoeva Shamigul Idibekovna — Lecturer at the University Department of the Russian Language of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Tel. (+992)558885388

ЧОНИШИЩОИ ИШОРАТЙ ДАР ЗАБОЩОИ КУРИЁЙ ВА ТОЧДКЙ

Шин Н.

Донишкадаи давлатии забонхри Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Чунон ки маълум аст, чонишин аз гурухи хиссахои номии нутк мебошад. Вале бояд гуфт, ки хамчун хиссаи номии нут; вай наметавонад дар ифодаи бевоситаи ашёи гуногун ва аломату микдори онхо ба кор равад, балки одатан ба ин ё он ашёи табий, аломату хусусият ва теъдоди муайяни он танхо ишор мекунад ва ё ягон чихати характерноки онро нишон медихад. Храмин хусусияти чонишинро хам дар забони куриёй ва хам дар забони точикй ба мушохида гирифтан мумкин аст.

Ч,онишинх,ои ишоратй як навъи хелхои чонишинро ташкил медиханд. Ин гурухи чонишинхо хусусияти чудокунй доранд, зеро тавассути онхо гуянда ё нависанда аз анбухи ашёи хамчинс даркориашро чудо намуда, таваччухи шунаванда ё хонандаро ба он чалб месозад ва хамзамон ба он ишора мекунад, ки минъбад нутки у дар хусуси кадом ашё ё руйдоди олами хастй идома хохад ёфт.

Забоншиноси точик Б.Сиёев кайд мекунад, ки истилохи «чонишинхои ишоратй» ба ин гурухи калимахо аз руи вазифаашон дода шудааст, ки ин бесабаб нест: вазифаи ишорй ба воситаи онхо нисбат ба дигар хели чонишинхо ва калимахои дигар гурух равшантар ичро мешавад. (Сиёев 2002, 320).

Ч,онишинх,ои ишоратй дорои як катор хусусятхои фарккунанда мебошанд, ки тавассути онхо аз дигар хелхои чонишин чудо шуда меистанд. Инак, баъзе аз онхо фаркиятхоро ба таври зерин метавон номбар кард:

а) Ч,онишинх,ои ишоратй нисбат ба инсон ва дигар предметхо баробар кор фармуда мешаванд: ин шогирд, ин хикоя, он китоб, он дарахти 4opMaF3.

б) Хусусияти дигари чонишинхо ишорати дар он зохир мегардад, ки онхо дорои категорияи грамматикии шахсу шумора нестанд.

в) Ч^онишинхои ишоратй маъноан хусусияти антонимй пайдо мекунанд: ин-он, хамин-хамон. Дар ин маврид чонишини ин ба предмети ишора мекунад, ки он ба гуянда наздик аст (ин хона), вале, баръакс, чонишини он ба предмете ишора мекунад, ки вай аз гуянда дур чо гирифта бошад (он хона).

г) Ч,онишинх,ои ишоратй нисбат ба дигар хелхои чонишин дар забон фаъолтар мебошанд. Ин аст, ки дар мавридхои муайяни нутк онхо метавонанд на танхо калимахои алохида, балки ибора, чумла, хатто матнхои пайвасту яклухтро табдил созанд ва ба сухани гуянда ё нависанда равонй, суфтагиву рехтагй, сабукй бахшида, муассирии онро таъмин намоянд.

Ч,онишинх,ои ишоратй чун як навъи махсуси калимахо дар таркиби лугавии забонхои куриёиву точикй макоми шоиста доранд. Онхо, ки хусусияти номй зохир мекунанд, чун дигар хиссахои номии нутк дар колаби анъанавии чоргонаи калимасозй тархрезй меёбанд. Ин колабхои калимасозй, ки зимни истилохоти маъруфи чонишинхои сода, сохта, мураккаб ва таркибй шинохта мешаванд, аз табиати рангин ва пурчилои худи калимахои чонишинй, ки чанбахои хам лексикй ва хам грамматикиро фаро мегиранд, ба берун меоянд:

а) Дар цолаби калимахри сода. Ба ин гурух факат чонишинхоеро нисбат бояд дод, ки таркибан яз як реша иборат бошанд. Аз кабили ин ва он, ки ин ду чонишин якрешагй буда, аз ахди бостон то имруз тахаввулоти муайянеро аз сар гузаронида, хамчун категорияи махсуси калимахо дар забон амал карда истодаанд.

б) Дар цолаби калимахои сохта. Ин чонишинхое дар назар дошта мешаванд, ки онхо аз пешванду реша таркиб ёфтаанд. Ба ин гурух чонишинхои хамин ва хамонро дохил кардан мумкин аст, чунки онхо зимни бо хам омезиш ёфтани пешванди хам ва чонишинхои содаи ин ва он шакл гирифтаанд.

в) Дap кpлaби ктимйхри муpaккaб. Ин тавъи чoнишинx,o вoбacгa бa мaънoи лyFaвй Ba вaзифaи гpaммaтикии худ 6o ^нишин^и coдaю coхтa дap мaвкeи cинoнимй Kapop мeгиpaнд. Бa ин rypyx кaлимaxoи ончунон, хамчунон, чунон, чунин, инчунин, хамчунинpo мeгaвoн ниcбaт дoд, ин ohxo дУ Ba ceчyзъa бyдa тaъpихaн as ^нишин^и ин, он, пeшвaнди хам-Ba пeшoянди чун тapxpeзй гapдидaaнд. ^нишин^и нaвъи мaзкyp aз нигoxи мaънй зимнaн дap ифoдaи тoбишxoи мoнaндй, киëcy мyкoбилa, тaбoдyли aшë Ba aндeшa, тapзи ичpoи кop Ba aмcoли ин^ мeoянд Ba xaмвaмoн дap чapaëни нутк тoбиши тaъкидй низ зoxиp мeкyнaнд. Мeтaвoн гуфт, ки acocи ^нишин^и ишopaтии мypaккaбcoхт ^нишин^и ишopaтии ин Ba он мeбoшaнд. Аз ин хoтиp, ohxo бa ^нишин^и ишopaтии coхтa, ки низ aB xaмин acocxo мepyянд, тo чoйe умумият дopaнд.

г) Дap цoлaби кaлимaхpи mapHu6ü. Чрнишинхри ишopaтй, ки дap кoлaби тapкибxo cypaт мeгиpaнд, дap зaбoни aдaбии мyocиpи точик микдopaн хeлe зиëдaнд. Дap тaшaккyл Ba pyшдy тaкoмyли ин гypyxи ^нишин^ мaвкeи ^i^xoe, ки дap ифoдaи мaфxyми ^ëcy мyкoбилa бa кop мepaвaнд Ba хдм худи ^нишин^и ишopaтй кошн acт. Aммo бoяд aфзyд, ки та xaмa ^нишин^и ишopaтй им^нияти 6o иам^ тapкиб бacгaн дopaнд. Бaлки aз мaвoди aндyхтaи мo бapмeoяд, ки ин гyнa имшният тaнxo aз нихoди ^нишин^и ишopaтиe бa бepyн мeoяд, ки ohxo aз чи^ти coхт ë coдa Ba ë coхтa бyдa бoшaнд. Аз кaбили ин, он, хамин, хамон. Бapoи нaмyнa миcoлxoи зepинpo oвapдaн мумкин acт: ин гуна, ин хел, ин навъ, ин сон, ин тавр, ин зайл, он гуна, он хел, он сон, он тавр, он зайл Ba Faйpa.

Чушн ки дидa мeшaвaд, чoнишинxoи ишopaтии тapкибй aз лищзи мaънй миëни худ мyнocибaти aнтoнимй пaйдo мeкyнaнд Ba ин мyнocибaти ohxo дap ифoдaи мaънии мacoфa, ки бa гyяндa нaздик, ë aз гyяндa дyp 4oü дoштaни aшë ишopa мeкyнaнд, эх.ох мeгapдaд. MacaraH, ЧOнишинxoe, ки тapкибaн aз чoнишини ин шaкл гиpифтaaнд, бa aшëи нaздик бa гyяндa ë нaвиcaндa ишopa мeкyнaнд, лeкин чoнишинxoe, ки aз чoнишини он тapкиб бacгaaнд, бa aшëи aз гyяндa ë нaвиcaндa дyp ишopa мecoзaнд.

Ин нaвъи чoнишинxo дap зaбoн вaвифa, мaънй Ba тобиш^и зиëди мaънoию ycлyбй зoxиp мeкyнaнд, ки бaъзe aз oHxopo бa тaвpи зepин мeтaвoн apзëбй тамуд:

1. Aгap aз ^нишини ин Ba жм^и ryHoryH бa зyxyp oянд, aз нигoxи мaънй бa ду rypyx чyдo мeшaвaнд.

а) Гypyxи якум бa cифaтy xoлaти aшë дaлoлaт мeкyнaнд. Дap ин мaвpид тapкибxoи ин гуна, ин хел, ин навъ, ин тарз, ин сон, ин зайл Ba Faйpa бa rap мepaвaнд.

Баъд аз дыданы ин гуно. шаклу шaмouлu ш одам дар дтм ман гузaшm........(C.A.c.13): ... дар ин

хел аувол aбepaaш базудй калон нaмeшaвaд ва ба воя нaмepaсaд (C.A.c.24).

б) Typyx^ дуюм бa микдopy aндoзaи aшë, aлoмaт Ba aмaл ишopa мeкyнaд. Дap ин мaвpид aз тapкибxoи ин кадар, ин дарача Ba Faйpa кop гиpифтa мeшaвaд:

Ca6a6u уро ин Kflàap àpcm дoшmaнu мардум ба уусн ва зeбouu у набуда, балкы дар mapцумau a^вoлuу буд(СЛ.с.314).

2. Ärap aз чoнишини он Ba ^^o тapкиб бaндaнд, oh rox бa мacoфa Ba aлoмaтy aмaл ишopa мecoзaндy бac. Ин мaфxyмxo тaвaccyти тapкибxoи он кадар Ba он дарача бa aмaл мeoянд:

Хонаы мо он Kflàap уам дур mem,

Гар чй дар 4amuu шумо манзур mem (M. Турсунзода).

3. ^нишин^и ишopaтй, ки aз ^нишини xaмин Ba домто тapкиб мeëбaнд, бa микдopy дapaчa, aндoзa Ba aлoмaтy aмaли aшë ишopa мeкyнaнд.

^нишин^и нaвъи мaзкyp инxo мeбoшaнд: хамин кадар, хамин гуна, хамин тавр, хамин хел, хамин тарз, хамин тарик Ba Faйpa:

Хрло х/ямин maep aem-гуфm Ajumu муш ном me аз maлaбaгoн... (C.A. с. 28);

...... ман хамин гуна хрзлхры цuддuнaмou шуморо акнун нaшунaвuдaaм-гуфm шо^яфуруш

(СЛ.с.21-22); Лна х/лмин map3 шуда Яmuм Мурод цам ба камсомол даромад ва щм саруадчй шуд (СЛ.с.323); Bo^eauмакшабро mapR кapдaнu ш дуxmapaк бах/лмин mapщруй дода буд (СЛ.с.325)

4. ^нишин^и ишopaтй, ки aз тapкиб бacгaни ^нишини хамон 6o иом^и ryHoryH cap мeзaнaд, бa микдopy дapaчaи aшë Ba мoнaндию aлoмaтy aмaли oh ишopa мeнaмoянд. Бa ин rypyx тapкибxoи хамон кадар, хамон зайл, хамон холат, хамон гуна Ba aмcoли инxo дoхил мeшaвaнд:

Лeкын у ба хямон гуш коруо увц uлшuфoш нaмeкapд (С.A.e.325); ... у дар хямон холит... як дaсшuхудро ба бoлou бурдам oxupынu нон гузaшшa... (СЛ.с. 19).

^нишин^и ишopaтй aз нигoxи тaъpих Ba тaшaккyли тaъpихй дap як гоя Kapop нaдopaнд. Бa ин мaънй, хacгaнд кaлимaxoe, ки aз ибтидo бa xaйcи чoнишин бa зyxyp oмaдa, дap тaмoми дaвpaxoи

таърихии рушди зaбонxои точикию кyриëй мав^и худро тагйир надодаанд. Аммо, баръакш ин, боз ЧOнишинxоe низ вучуд доранд, ки онxо бо мурури замон ва тибки тaдaботи конуж,ои дохилии забон ба баъд аз xиcоби дигар xиccaxои нутк рушд кардаанд. Хамин xодиca такозо мeнaмояд, ки чонишиж,ои ишоратиро дар забони точикй ба ду ^yx ташиф cозeм:

1) Ч,онишинх,ои ишоратии аслй. Ба ин гyрyx чонишиж,ои ин ва он дохил мeшaвaнд. Зeро инxо рeшaгиaнд ва бyнëдaшон аз аввал xaмчyн чонишин рeхтa шудааст.

2) Ч,онишинх,ои ишорати Fai"ipnae.ifi. Ин навъи чонишиж,о дар колаби кaлимaxои шхта, мураккаб ва таркибй бутед ëфтa, зимни иртиботи бeвоcитaи худи чонишиж,о бо дигар xиccaxои нутк caр задаанд.

Мacaлaн, чонишинxои xflмuн, щмон, ^чу^н, ончунон, чунu^ чунон, пн гуна, uн хел, uн тавр, uн зайл, ын сон, он хел, он гуна, он сон ва гайра xaмин гуна хycycият доранд.

Бояд кайд кард, ки чонишиж,ои ишоратй аз чиxaти вазифадорй низ дар забож,ои мукотеашаванда ба таври гуногун амал мeкyнaнд. Мacaдaн, агар чонишинxои аалии ин ва он-ро дар забони точикй мавриди муоина карор дигем, мeтaвонeм бyбинeм, ки онxо, дар xa^Ka^ чор вазифаи мyшaххacи дeкcикй-грaммaтикиро ба чо мeорaнд. Аммо, агар вaзифaxои чонишинxои ишоратии Faйриacдиро аз назар гузаротем, маълум мeшaвaд, ки баръакш гyрyxи якум, имконияти ож,о дар ин бобат чандон доманадор нecт.

Инак, вaзифaxои чонишинxои аалии ин ва он-ро ба таври зeрин нишон додан мумкин аст:

а). Ин чонишиндо бeш аз xaмa вазифаи ишоратй дошта, дар чaрaëни нутк хycycияти cифaтй ва таъинй зоxир мeкyнaнд:

Ин масъала дар жши ман монанди муаммо сарбаста аст (С.А.с.61); Ин кор аз ман зиёдтар барои у фоиданок аст (С.А.с.50); Он руз уам шикори ман барор нагирифт (С.А.с.25); Он xокиcmарро чи кормекунед? (С.А.с.62).

б). Дар вазифаи табдили прeдмeт ба кор мeрaвaнд. Дар ин маврид ож,о хycycияти прeдмeтй ^c6 мeкyнaнд:

Соро unро бардошта, ба жши бузгола бурд (С.А.с.201); Мурдаи uнрo ман гурондам (С.А.с. 78); Он шабро ба фикру шёл бедор гузаронидам...(С. А.с. 26); Хануз ба он одам нарафтаам, як кори зарур ба ёдам омад (С. А.с. 60).

в). Ба вазифаи калимаи xaмниcбaт мeоянд. Дар ин xолaт дар таркиби caрчyмлaи чумлаи мураккаби тс^ъ чо гирифта, талаб теш мeорaнд, ки фикри ишорашуда тaвaccyти чумлаи пайрави хабар ифода ëбaд:

Як фазилати xyби у uн буд, ки у одами сода, камган ва гшбардор буд (С.А.с.221);

Душвории кор он аст, ки гуфтХамроурафиц,-уамроуонам nиëдамондаанд (С. А.с 220).

г). Вазифаи муайяни уалубиро ба чо мeорaнд. Ин хycycияти ож,о дар забони acaрxои бaдeй зимни ба риштаи тacвир кашидани xодиcaxои олами вокeй аз чониби адибон ба мyшоxидa мeрacaд. Дар ин маврид чонишинxои ин ва он ба cys^ як навъ оxaнги таъкиду тантана низ зам мeкyнaнд.

Ин уаёти ширине, ки ду цавон ба сар бурда, аз висоли якдигар xyдро xyшбаxmy саодатманд медонистанд, барои Саидбой аз марг уам та^ктар буд (X. Н. с 16); Он шбар тамоми гаму кулфати Ризоро баруам дод (Х.Н.с 16); Аз одамон nyрcидам, нн-кино гуфтанд (Х.Н.с 66).

Аз тафтишу тaxлили миcолxои боло маълум мeшaвaд, ки ишорачонишиж,ои ин ва он дар забон аз чиxaти вазифа, хycycият ва мав^ъ аз якдигар фарки чиддй надоранд. Фарк xaнгоми истифодаи онxо тaнxо дар тарзи зоxиршaвии нутки г^янда эxcоc мeгaрдaд. Яъте, чй тaврe ки гуфта шуд, агар мycоxиб ба aшëи аз худаш дур ишора кунад, аз чонишини он ва агар ба aшëи ба худаш наздик ишора карданй бошад, xaтмaн аз чонишини ин истифода ба амал мeорaд:

Ана, uн чист? Як мушт цанди сафедро аз кисааш бароварда нишон дод Мирзо (Х.Н.с.55) ...дар он цо нафасатро уам гирифта наметавони (Х.Н.с. 15).

Дар забони куртей ишорачонишиж,ои аелй аз шaклxои Ol [i] ва 3[keu], ки моxиятaн ба чонишиж,ои ин ва он-и забони точикй мувофикат мeкyнaнд, иборат мeбошaнд. Аз инxо якумй ба aшëи ба г^янда наздик ва дуюмй ба aшëи ба шунаванда наздик ишора мecозaнд. Aшëи аз шунаванда ва аз г^янда дур бошад тава^^'и шакли Я [jeo] ишора мeëбaд, ки ин мyтaноcибaн бо чонишини вай-и забони точикй (ин xaм rox-rox хycycияти ишоратй каеб мeкyнaд), баробар мeояд. Фарк дар он аст, ки чонишини мазкур, баръакот чонишини он-и забони точикй, ки дар маоофаи дуртар чой доштани ягон aшë ишора мeнaмояд, аз гуянда ва шунаванда нш,оят дур будани aшëро далолат мeкyнaд. Faйр аз ин дар забони ^ртей боз чонишини [keugeot] ба кор мeрaвaд, ки ин xaм аз

ЧOнишинxoи acrä xиcoб мeëбaд Ba бa aшëи aз нaзap FOиб, ë aшëи дap тaфaккyp эxcocшaвaндa ишopa мecoзaд. Бo xaмин, чyнoн ки мeбинeм, дap зaбoни кypиëй ^ëcaH 6o зaбoни точикй тeъдoди ишopaчoнишинxoи acлй зиëд мeбoшaд, ки ohxo вoбacтa бa фocилaи бaйни гyяндaвy шyнaвaндa Ba пpeдмeти мyxoкимa cap зaдa, бa aшë, caмгy c^ Ba мaкoнy зaмoн ишopa мeкyнaнд.

Ч^oнишинxoи ишopaтии Faйpиacлй aз p^ oh вaзифaaxoи мyкappapй, ки дap нутк зoxиp мecoзaнд, aз чoнишинxoи acлй фapк нaдopaнд. Тaфoвyти ин ду нaвъи ишopaчoнишинxo дap «жгу тapкиби мopфoлoгии ohxo бa нaзap мepacaдy бac. Бa ин мaънй, arap ишopaчoнишинxoи acлй шaкли coдa дoштa бoшaнд, ишopaчoнишинxoи Faйpиacлй, бapъaкc дap кoлaби кaлимaxoи coхтa Ba мypaккaбy тapкибй cypaт мeгиpaнд.

MacanaH, чoнишинxoи хамин Ba хамон, ки тaвaccyти пeшвaнди хам-aз чoнишинxoи coдaи ин Ba он coхтa шyдaaнд, миcли чoнишинxoи мaзкyp бa мacoфaи миëни aшëи бa гyяндa нaздик ë aз y дyp ишopa мeнaмoянд. AHa xaмин ду тapзи ишopa миëни чoнишинxoи хамин Ba хамон мyнocибaти мyкoбилaвии oHxopo бa вyчyд мeopaд, ки ин хycycият, чи тaвpe зикp кapдeм, дap чoнишинxoи acлии ин Ba он xaм эxcoc мeгapдaд:

Хрмин шаб аввал ба цышлоцы Хоцанылджр, баъд ба щшлоцхры Тудаю Ноуй paфшa...(X,.Н. с. 115); Хрмон шаб дар шaeaввуpы Зокыр зaнaш-Cauдaбuбй анду^гын мeнaмуд (Х..Н. с.86).

Дap зaбoни кypиëй шшними ишopaчoнишинxoи точикии Faйpиacлии хамин Ba хамон шaклxoи 01Э [igeot] Ba ЯЭ [jeogeot] мeбoшaнд, ки ohxo мoxиятaн бa aшëи ryHoryH иpтибaг дoштa, aз нигoxи вaзифa миcли чoнишинxoи зaбoни точикй бa мacoxaи бaйни ду мycoxиб (гyяндaвy шyнaвaндa) Ba aшëи мaвpиди нaзap ишopa мeкyнaнд. Вaлe ишopaчoнишинxoи точикй чунин Ba чунон, ки тapкибaн мypaккaб бyдa, aз пeшoянди чун Ba ^нишин^и coдaи acлии ин-у он шaкл гиpифтaaнд, дap зaбoни кypиëй мypoдиф нaдopaнд. Аз ин^ чoнишини чунин бa cифaтy aлoмaти aшë Ba чунон бa здад ë бaлaнд бyдaни дapaчaи cифaт Ba aлoмaтy xoлaти aшë дaлoлaт мeкyнaд. Ин ду ЧOнишин дap нacpи клaccикй ниxoят фapoвoн бa кop paфтaaнд (Сиëeв 2002, 349-354) Ba дap зaбoни мyocиpи точик низ чaндoн кaмиcтeъмoл нecтaнд. Сaбaб дap oh acт, ки ohxo дopoи тобиш^и гyнoгyни бaдeию уалубй мeбoшaнд Ba дap мaвpиди тaъкиди фикp низ кop фapмyдa мeшaвaнд. Аз ин py, aдибoн дap xaмa ryHa шapoити мyнocиб дap acapxoи бaдeй aз ohxo xaмчyн вocитaи хуби тaъмини бaдeият Ba 4Mxa'ix^ ycлyбии тacвиp зиëд иcтифoдa бa aмaл мeopaнд:

Мырзо гумон нaдoшш, кы чунин бaдбaxmй уро ба сар мeoяд (Х..Н.с. 239); Яшым Мурод ын гащоро чунон бо y^^pm гуфш, кы бовар накарданы онхр баНорбыбыш мумкын набуд (C.A.e.334).

Дap зaбoни точикй як гypyxи мyaйяни ишopaчoнишинxo фaъoлият мeкyнaнд, ки aз чи^ти coхти гpaммaтикй мypaккaб бyдa, тapкибaн ce чузъи aлoxидapo дap бap мeгиpaнд. Macaлaн, чoнишниxoи инчунин, ончунон, хамчунин, хамчунон aз xaмoн кaбилaнд, ки ohxo aз иpтибoти кaвии ЧOнишинxoи acлии ин, он 6o пeшвaнди хам-Ba пeшoянди чун бa зyxyp oмaдaaнд. ^нишин^и нaвъи мaзкyp вoбacгa бa вaзифa Ba xaм oh мaъниe, ки aз ниxoди ohxo бepyн мeoяд, 6o ишopaчoнишинxoи чунин Ba чунон дap мaвкeи cинoнимй Kapop мeгиpaнд. Äммo тaфoвyти нoзyкe, ки миëни ohxo эxcoc мeшaвaд, ин acг, ки чoнишинxoи хамчунин Ba хамчунон дap мyкoиca 6o xaммaъниxoи худ-чунин, чунон Ba инчунин, ончунин aшëи ишopaшaвaндa, ë тобиш^и мaънoию ycлyбиepo, ки дap чapaëни нутк зoxиp мeкyнaнд, бapчacтaтap тaъкид мecoзaнд:

...инчунин аз шapaфм сощт eoвemй щм пай дар пай мыш-ж^ xonü шудан гмpuфшaнд (C.Ax.338); ...дахрнаш ончунон аз ош пур мeгaшm, кы дар шцшы xoмдaн ва нафас кашыдан доназры бырыну ... баруы шaбaц пош мexypдaнд (C.A.e.47); Дунё ба назары у хрмчунон шорык шуд, кы гуё офшо6 фуру paфшa ва mopum оламро фаро гмpыфшa бошад (C.A.e.254); ...у, чунон кы дарумры xуд якум бор бар руы mm мexoбuд, хрмчунин бар руы бuemapu нарм щм якум бор мeëзыд (C.A.e.284).

Ин чo бeмaвpид aCT кдйд кушм, ки дap 6o6arn иcгифoдa aз ишopaчoнишинxoи Faйpиacлии инчунин, ончунон, хамчунин, хамчунон дap бaйни зaбoнxoи точикию кypиëй тaфoвyт чoй дopaд. Ин тaфoвyт дap oh 6a мyшoxидa мepacaд, ки ин гypyxи чoнишинxo дap зaбoни тoчикй-чй дap нутки гуфтугуй Ba чй дap ycлyби илмию бaдeй xaмeшa дap гapдиш бoшaнд xaм, дap зaбoни кypиëй мyoдили мyвoфик нaдopaнд. Вaзифaи ohxo дap зaбoни кypиëй тaвaccyти ишopaчoнишинxoe 6a чo oвapдa мeшaвaд, ки дap кoлaби кaлимaxoи тapкибй peхтa гapдидaaнд. Аз кaбили 01[ireohkke] -ин хeл, xaмин ryHa, [jeoreohkke] -oh хeл, xaмoн ryHa, (J I [yeogi] -ин чo, I [geogi] -oh чo

Ba aмcoли инxo, ки дap ишopaи мaкoн, aлoмaтy cифaти aшë Ba дш^ xoдиcaxo 6a кop мepaвaнд.

^нишин^и ишopaтй, ки aз Hrnroxrn coхт тapкибй мeбoшaнд, дap зaбoни тoчикй, oдaтaн, дap acocи 6o xaм oмaдaни худи ишopaчoнишинxoи coдaю coхтa Ba хeлxoи гyнoгyни дам шaкл мeгиpaнд.

Дар ин маврид беш аз хама аз чонишинхои ин, он ва хамин, хамон кор гирифта мешавад. Бинобар он, чонишинхои навъи мазкурро ба ду гурухи калон тасниф намудан лозим аст:

1. Ч,онишинхои таркибй, ки аз чонишинхои аслии ин, он ва исмхо сохта шудаанд. Ин навъи чонишинхо вобаста ба вазифахое, ки доранд, ду гурухи мустакилро ташкил медиханд:

а). Ч,онишинхое, ки ба сифату холати ашё ишора мекунанд: ин хел, ин гуна,_ин навъ, ин зайл, ин сон, ин тарифа, он хел, он гуна, он навъ, он зайл, он сон.

Азбаски чонишинхои содаи таркиби ин гурух -ин ва он аз руи ифода ва ишора ба масофаи байни гуяндаву ашё муносибати зидмаъной зохир мекунанд, хамин гуна муносибат дар чонишинхои таркибй низ бокй мемонад:

Ба ин гуна одам наздик нашавед (С.А.с.41); Ин муллобача он гуна кас не...(С.А;С.40);...уикояти оши дируза ин тарица аст (СА.с.35);...инхел табац чилозим? (С.А.с.129).

б). Ч,онишинхое, ки ба микдору дарачаи предмет ё аломату амал нигаронида шудаанд: ин Кадар, он кадар, ин дарача, он дарача:

Сабаби ин цадар дуст доштани мардум уро ба уусн ва забони у набуда...(С.А.с.314); Х^аво он цадар уунук набошад уам, барф бо донауои калон-калон меборид (С.А.с.299);

Вацте ки Ятим ба у аз модараш чи гуна уудо шуданашро ва ба ин дараца дуст доштани модараш уро уикоя кард, у як оуи дароз кашид (С.Ас.315).

2.Ч,онишинхои таркибй, ки аз чонишинхои гайриаслии хамин, хамон ва исмхо ба вучуд омадаанд: хамин хел, хамон хел, хамин кадар, хамонкадар, хамин гуна, хамон гуна, хамин тавр, хамон тавр.

Ин гурухи чонишинхо ба микдору дарачаи ашё ва аломату амал ишора менамоянд:

Ба ман хрмин цадар маълум аст (С.А.с.122); Ширинтарин гуфтауои у уам хрмин гуна уикощои афсонамонандаш ба шумор мерафтанд (С.А.с.31); Храмин тавр ки буд, чи моёнро аумац карда баровардед? (Х.Н.с.104).

Дар забони куриёй ишрачонишинхои таркибй мохиятан ба ашё, аломати он ва макони вокеъ гардидани ашёю ходисахои гуногун ишора мекунанд. Аз ин чихат, онхоро ба ду гурух тасниф хохем намуд:

1.Ч,онишинхои ишоратии таркибй, ки ба ашё ва аломати он нигоронида шудаанд. Ин навъи чонишинхо, ки ба масофаи байни гуянда, шунаванда ва предмету ходисаи мавриди мухокима дахл доранд, дар навбати худ, ба гуруххои зерин чудо мешаванд:

а). Ба ашёи ба гуянда наздик ишора мекунанд : ОI [i]:

О| ^ е"Е ^ SC. [ineun jeongmal maldo an doenda].

Ин ба акл дуруст намеояд.

б). Ба ашёи ба шунаванда наздик ишора мекунанд: Я [jeo]:

О| £ Ц Е Ц Ш ^ 0|-Ч С. [ido jeodo nae al pa anida].

На инро ва на онро донистан намехохам.

в). Ба ашёи аз гуянда ва шунаванда дур ишора мекунанд: 3 [keu]:

^^Ш[keuwa kateun saenggageun jeokjeolhaji antta].

Ба он фикр мувофик намеояд.

2.Ч,онишинхои ишоратии таркибй, ки ба макони чойдоштаи ашё ё ягон ходиса дахл доранд. Ин гурухи чонишинхоро низ вобаста ба мухтаво ва мохияташон чун гурухи якум ба навъхо чудо мекунем:

а). Ба макони ба гуянда наздик ишора мекунанд:

[yeogi]: Ор|^ [yeogie minsuga isseoyo].

Минсу дар ин чост.

013[igot]: Ц О О |c|-.[nae gohyangeun igosida].

Зодгохи ман ин чост.

б). Ба макони ба шунаванда наздик ишора мекунанд:

^J|[keogi]: ^^ 5Í4S? [keogie minsuga issnayo?]

Минсу дар он чо бошад?

33 [keugot]: О^Ь. ЗОН? [nega malhan keugoshi eoneu goshinya?] Он чой,

ки ту гуфтй, кадом чой аст?

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

в). Ба макони аз гуянда ва шунаванда дур ишора мекунанд:

ЯЛ []ео&]: ^^^ иео^е ш1ши§а 188еоуо].

Минсу дар он чост.

ЯЗ []ео§о1]: М\Щ ЩЛ\? []1Ъеи1 ]ео§оБе sewo ро1кка?]

Дар он чо хона сохта бинем?

Бояд гуфт, ки дар бобати истифодаи чонишинхои ишоратй дар байни забонхои точикию куриёй, аз як тараф, умумият эхсос гардад, аз тарафи дигар, фаркият ба назар мерасад:

1.Умумияти онхоро ин тавр матавон арзёбй намуд:

а). Ишорачонишинхое, ки ба ягон ашё нигаронида шудаанд, хам дар шакли танхо ва хам дар шакли чамъ истеъмол меёбанд. Ин ходиса асосан дар чонишинхои ин, он, хамин, хамон ба мушохида гирифта мешавад:

Дар забони тоцикй: ин-инхо, он-онхо, хамин-хаминхо, хамон-хамонхо.

Дар забони куриёй: 01(5) 1(§ео1)-0|(5)Ш1(§ео1;)ёеи1: Л (5)кеи(§еа1) -Л(5)Шкеи(§ео1)ёеи1, Я (5) ]ео(§еа1)-Я (5)М ]ео(§еа1) ёеи1

б). Ишорачонишинхои аслии ин, он, вай (0|[1], Л[кеи], Я[]ео]) ва ишорачонишинхои мансуб ба макон -ин чо, он чо, вай чо (01З[1§о1], ЛЗ[кеи§о1], ЯЗ ]ео§о1) дар хар ду забон як хел ба кор мераванд.

2.Фаркияти ин ду забон дар ин бобат чунин аст:

а).Ч,онишинх,ои ишоратии таркибй, ки марбут ба маконанд (ин чо, он чо, хамин чо, хамон чо) дар забони куриёй як зада кабул карда, чун як калима талаффуз ва навишта мешаванд(ФЛ [уео^], ЯЛ[|ео§^], ЛЛ[]ео§оф, вале дар забони точикй хар кадоми он задаи алохида дошта, аз объекти ишорашаванда чудо талаффуз ва чун ду калима аз хам чудо навишта мешаванд.

б). Дар забони точикй пурсишчонишин ё чонишини саволй кай амал мекунад, ки он дар забони куриёй зери мафхуми «ишорачонишини замонй» шинохтаву тадкик карда мешавад.

в).Ч,онишинхои ишоратии ин, он, вай дар забони куриёй (0| [1], !2[кеи], ^ Оео]) дар мукоиса ба забони точикй муносибати гуяндаро нисбат ба ашёи ишорашаванда дакиктар нишон медиханд.

АДАБИЁТ

1.Грамматикаи забони адабии хозираи точик, ч.1.Душанбе,1985, с.156-171

2.Забони адабии хозираи точик, к.1(барои мактабхои олй). Душанбе, 1973, С.216-231.

З.Сиёев. Б. Ташаккули чонишинхо дар забони точикй. Душанбе, 2002, 495с.

(2013) А^. АНШ: 461 р.

5.01^(2005), , АНШ: АНШЩВДЙ&ё&Э. 468 р.

6.01^ *Н&(2004), , АНШ: ^ЗАК 420 р.

7.0^^(2011), , АНШ: ЕАёе 380 р.

8.аш^8ЭИЙ^(1987), , АНШ: 301 р.

Адабиёги бадей

9. Айни С. Куллиёт, ч.4. Сталинобод, 1961, 350с.

10. Назаров Д. Мирзо Ризо (повест). Душанбе, 1970. 312с.

ЗНАЧИТЕЛЬНЫЕ ЗАМЕНЫ В КОРЕЙСКОМ И ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКАХ

Сравнительно-типологическое изучение языков в современном этапе столкновения цивилизаций отражается, прежде всего, на языке, и является одним из важнейших проблем современной лингвистики. Принимая во внимание вышесказанное, автор в этой статье рассмотрел указательные местоимения двух разноструктурных языков -корейского и таджикского языков для сравнения.

В этой статье отмечены интересные и отличительные черты указательных местоимений от других местоимений, их синонимические и антонимические отношения, использование их в качестве замены слов и фраз, и даже целых предложений и текстов в сопоставимых языках. В статье также исследуются эти типы местоимений с точки зрения исторического развития, структуры, стилистических оборотов, художественных выражений, лексических и грамматических функций, их позиции и сравнение

Исследователь разделил ссылки на две группы, основные и второстепенные, и показал их общие черты и различия в этих двух языках. Он считает, что эти два типа местоимений не отличаются друг от друга своими задачами. Различие можно увидеть только в их морфологическом строении,

первые из которых встречаются в самых простых, а вторые -в шаблоне сложных и составных конструкций.

Ключевые слова: грамматика, морфология, типология, сравнение, противопоставление, местоимение, указательные местоимение, антоним, слово, словосочетание, предложение, текст, цивилизация, корейский язык, таджикский, структура, стиль, значение, лексика, основные, второстепенные, развитие.

SIGNIFICANT CHANGES IN KOREAN AND TAJIK LANGUAGES

The comparative typological study of languages in the modern stage of the clash of civilizations is reflected primarily in the language, and is one of the most important problems of modern linguistics. Considering the above, the author in this article examined the demonstrative pronouns of two different structures languages -Korean and Tajik languages for comparison.

This article will highlight the interesting and distinctive features of demonstrative pronouns from other pronouns, their synonymous and antonymic relationships, their use as a substitute for words and phrases, and even whole sentences and texts in comparable languages. Also explores these types of pronouns in terms of historical development, structure, stylistic turns, artistic expressions, lexical and grammatical functions, their position and comparison.

The researcher divided the links into two groups, primary and secondary, and showed their common features and differences in the two languages. He believes that these two types ofpronouns do not differ from each other in their tasks. The difference can only be seen in their morphological structure, the first of which are found in the simplest, and the second in the pattern of complex and composite structures.

Keywords: grammar, morphology, typology, comparison, contrast, pronoun, demonstrative pronoun, antonym, word, phrase, sentence, text, civilization, Korean language, Tajik language, structure, style, meaning, vocabulary, basic, secondary, development.

Сведения об авторе:

Шин Нагкюн -старший преподаватель кафедры филологии Юго-Восточной Азии Таджкиского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел. 446400852

About the author:

Shin Nagkyuk -Senior Lecturer of the Department of Philology of south-east Asia of the Tajik State Institute of Languages named after Sotim Ulugzoda. Address: 734019, Dushanbe, 17/6 Muhammadiev Street, phone: 44-640-08-52

ТДУ 809. 155. 0

ХУСУСИЯТ^ОИ МОРФОЛОГИИ ВОЖАХ,ОИ МАЕОЛАИ «ФАРДОИ МАКТАБУ МАОРИФ»-И УРУН КУ^ЗОД

Валиев Ц.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Морфология як кисми грамматика буда, дар бораи сохти грамматикии калима, тарзи ифодаи маънои грамматикй ва роху воситахои калимасозй бахс мекунад. Морфология гуруххои лексикию грамматикии калимахо ва ходисахои грамматикиеро меомузад, ки бо конуну коидаи мавчудияти калима хамчун вохиди грамматикй марбутанд. Гуруххои грамматикии калимахо дорои категорияи грамматикй ва системаи шакл (парадигма) мебошанд.

Меьёри таснифи лугавй -грамматикии калимахо (хиссахои нут;), гуруххои грамматикии калимахо ва шаклхо, ки дар асоси умумияти ифодаи маьно ва шакли грамматикй муттахид шудаанд, хелхои лугавию маьноии калимахо, ки маьнояшон барои муайян кардани категориями грамматикй ёрй мерасонад, категорияи грамматикй ва маънои грамматикй, шакли грамматикй ва парадигма мавзуъхои асосии морфология ба шумор мераванд ва дар тадкики морфологии калима мавкеи асосиро ишгол менамоянд.

Дар тахлили хусусиятхои морфологй бештар ба масьалахои калимасозй ва хиссахои нутк диккат дода ва хар як калима, ки ба воситаи пешванду пасвандхои калимасоз, на шаклсоз, боз калимахои наве месозанд, ки хам дар маънои лугавй ва шакли грамматикиашон тагйир меёбанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.