Научная статья на тему 'ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ КАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В ТАДЖИКИСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ КАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В ТАДЖИКИСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
93
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ / КАЧЕСТВЕННЫЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ / ОТНОСИТЕЛЬНЫЕ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ / ГРАММАТИКА / ТЕОРИЯ / ЧАСТИ РЕЧИ / АНАЛИЗ / ХАРАКТЕРИСТИКА / ТАДЖИКСКИЙ / АНГЛИЙСКИЙ / СРАВНЕНИТЕЛЬНАЯ ТИПОЛОГИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нурова Зухро Абдулкаримовна

В данной статье автор обсуждает тему «Теоретический анализ качественных прилагательных в таджикском и английском языках». По мнению автора, в контексте глубоких изменений в современном мире, глобализация целей и интересов, интеграция культур, цивилизаций и мировых языков, изучение различных иностранных языков, в том числе и английского языка приобретает особую важность. По этой причине, при изучении иностранных языков, помимо своего родного языка, овладение двумя или тремя отдельными иностранными языками является наиболее важной задачей для каждого гражданина нашей страны. Кроме того, автор отмечает, что сравнительное изучение различных языковых систем в лингвистике, объясняет и раскрывает различные теоретические и практические аспекты решения нерешенных вопросов, в том числе и семантические и грамматические особенности этих языков. Объективное понимание этих особенностей является одним из важных условий тесной связи между теорией и практикой изучения и исследования различных языков. В этой статье автор анализирует различные аспекты вопроса качественных прилагательных в таджикском и английском языках. Автор обосновывая теоретические основы этой проблемы на основе исследований отечественных и зарубежных ученых, выражает взгляды ученых и исследователей с использованием различных научных источников и научно подтверждает, что сравнительный анализ качественных прилагательных в двух сопоставимых языках все еще остается важной проблемой, современной и актуальной задачей и требует отдельного научного исследования со стороны ученых и исследователей этого вопроса.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE THEORETICAL ANALYSIS OF QUALITATIVE ADJECTIVE IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGE

In this article,the author discusses the topic Theoritical analysis of the original quality to thein the Tajik and English languages.According author,in the context of profound changes in the modern,the globalization of goals and interest,the integration of cultures,cilivizations and worl languages the study of various foreign languages,including English,of is particular importance. Therefore, when learning foreign languages, in addition to their native language, mastering two or three separate foreign languages is the most important task for every citizen of our country. In addition,the author notes that the comperative study of different languages system in linguistics explains and reveals different theoretical and practical aspects of solving unresolved issues,including the semantic and grammatical features of these languages. Real understanding of these features is one of important conditions for the close connection between the theory and practice teaching and researching different languages.In this article, the author analysis various aspects of quality issues in the Tajik and English languages.The author substantiates the the theorical basis of the problem with the help of domestic and foreign scholars,expresses the views of scholars and researchers on the use of various scientific sources,and scientifically confirms that the comperative analysis of the original quality in two comparable languages is still a problem and up-to date and requires separate scientific research by scientists and researchers on the subject.

Текст научной работы на тему «ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ КАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В ТАДЖИКИСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

Нематова Мукаддас Хабибовна, кандидат филологических наук, доцент кафедры гуманитарных дисциплин факультета заочного обучения ГОУ «Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова имени академика Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд), Электронная почта: uchzaphgu@mail.ru

About the autors:

Hakimova Shoira Islamovna, candidate of philological sciences, Associat Professor of the department of the Tajik language the SEI «Khujand State University named after G. Gafurov» (Tajikistan, Khujand), E-mail: xakimova.shoira@mail.ru

Negmatova Mukaddas Habibovna, candidate of philological sciences, Associat Professor of the department of Humanitarian disciplines of correspondence learning fakultu under SEI« Khujand State University named after G.Gafurov « (Tajikistan, Khujand), E-mail:uchzaphgu@mail.ru

УДК:809.155.0+802.0(575.3)

ТАХДИЛИ НАЗАРИЯВИИ СИФАТИ АСЛЙ ДАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Нурова З.А.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Дар шароити тагйироти амики чах,они муосир, чах,онишавии максаду манфиатхд муттах,идшавии фархднгу тамаддунх,о ва забонх,ои чах,онй, омузиши забонх,ои гуногуни хоричй, аз чумла забони англисй, ахдмияти хоса дорад. Аз ин лих,оз, хднгоми омузиши забонх,ои хоричй, ба гайр аз забони модарии худ, аз худ кардани ду ё се забони алох,идаи хоричй вазифаи мух,имгарин барои х,ар як ша^рванди кишвари мо ба х,исоб меравад. Хукумат ва рох,барияти Точикистон, аз чумла Асосгузори сул^у вахдати миллй, Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, му^тарам Эмомалй Рах,мон борх,о ин масъаларо мавриди мух,окима карор додаанд. Илова бар ин, омузиши забонх,ои хоричй бе та^лили хдмачониба ва мукоиса бо забони модарй бефоида ва бемаъно мегардад.

Бисёр олимону забоншиносон ба забони точикй х,оло дар карни XIX таваччу^ зох,ир намуданд. [4; c.9] Аммо, дар он даврах,ои дурдаст, ва хдтто х,оло хдм, ин забон хдмчун яке аз лах,чах,ои забони форсии кадимй муаррифй мешавад. [17; c.175] Аз ин лих,оз, он замон ягон грамматикаи илмии ин забон тартиб дода нашуда буд. Аввалин грамматиках,ои забони точикй пас аз Инкилоби Октябр ба тах,ия шуруъ карданд, хднгоме ки забони точикй забони давлатии ЧЩС Точикистон эълон гардид, ки худ очеркх,ои кутох,и грамматикиро дар бар мегирифтанд. Хамин тавр, «Шарх,и мухтасари грамматикаи забони точикй»- и Семёнов A.A., ки соли 1927 дар Тошканд интишор ёфта буд, танх,о барои одамоне, ки бо забони форсй шинос буданд, пешбинй шуда буд. [12; c.1] Аввалин шарх,и боэътимоди грамматикаи забони точикиро, метавон кори О.А. Сухареваро х,исобид. Дар ин асар муаллиф масъалах,ои васеъи сифатро баррасй мекунад. Хамин тавр, у кайд мекунад, ки сифатх,о дар забони точикй, ба монанди исм, аломати расмй дар шакли бандак надоранд ва «хусусияти фарккунандаи сифат, ки тавассути он метавон онро аз дигар х,иссах,ои нутк чудо кард, ба истиснои ахдмияти маъной, кобилияти тагир ёфтани он аз руи дарачах,ои мукоиса х,исобида мешавад». [13; c.93]

Минбаъд у кайд мекунад, ки забони точикй се дарачаи мукоисаи сифатро медонад: мусбй, киёсй ва олй.(superlative,comparative,posetative) [13;c.93-94] Тибки андешаи муаллиф, шакли хурдии (кутох,и) (short) сифатро, ки маънои навозишй низ доранд, бо истифода аз суффикси дукаратаи -ак (-акак) ташаккул меёбад ва ахдмияти кувватфизо (мустах,камкунй), (strengthening) тавассути нопурра кам кардани сифати аслй интикол дода мешавад. Вай кайд мекунад, ки «то ба наздикй, шакли кувватфизои сифатхд танх,о дар забони халкй истифода мешуд, ва ба забони адабй ба карибих,о ворид гашт». [13; c. 97-98] Ба гуфти Сухарева, сифатро дар чумла вазифах,ои муайянкунанда ва хабарро ичро мекунанд, ва дар маънии зарф истифода бурда мешаванд. [4; c.99,136] У инчунин дар забони точикй гурух,и чонишинх,о-сифатх,оро, ба монанди кадом, чанд ва гайра чудо мекунад. [13; с. 220-221].

Баъзе забоншиносони дигар, аз кабили Расторгуева В.С. дар бораи сифат дар забони точикй, нуктаи назари дигар доранд. Расторгуева сифатро ва исмх,оро ба як гурух,и умумй ва хдмчун зергурувдои алох,ида дар асоси он, ки сифатх,о аз исм бо нишондихдндах,ои махсуси флективй, ба монанди забони русй фарк надоранд, муттах,ид мекунад. Гайр аз он, муаллиф кайд менамояд, ки хусусиятх,ои фарккунандаи сифатх,ои аслии забони точикй вучуди «дарачах,ои мукоисавии онх,о» мебошад. [11; с. 535] Муаллиф икрор дорад, ки «суффиксх,ои -тар ва -тарин (er-est) калимасоз мебошанд, яъне онх,о ба маънии калима маънии нав ворид карда, робитах,ои синтаксисии онро дар чумла ифода намекунанд. Аз ин ру, барои робитаи у бо иборах,ои дигар, аз чумла, дар нишон додани

мyкoисaи ду oбъeкт, воситахои иловагй лозиманд». Бaъдтap вай идома мсдих^, ки: бapoи бaъзe сифатхо, Faйp аз сифати аслй, нихой ягон маънои пpeдмeтй дода мeшaвaд ва аз ин py, онхо ба rypyx^ калимахои бо сeмaнтикaи дукабата табдил мeëбaнд (исм - сифат). [11; с. 536-538]

PaGropiyeBa аввал œxpp дошт, ки xyсyсияти фapккyнaндaи сифатхои аслй ин дapaчaи мукоисавй аст, аммо бaъдтap y кайд мeкyнaд, ки: «Ha татхо сифатхо дapaчaи мукоисавй дopaнд, инчунин хамаи хиссахои нутк, ки сифат ё алома^о нишон мeдихaид, аз чумла бо тематики дугона - исм ва сифат низ дapaчaи мукоисавй дopaнд». Ба Faйp аз дapaчaи мукоисавй ва олй, - муаллиф кайд мeнaмoяд, ки сифатхои аслй инчунин шаклхои пypшиддaтpo(rainforceder) ташаккул мeдихaид, ки бapoи ифодаи дapaчaи олии сифат нисбат ба дигap ^сдмс^ xидмaт мeкyнaнд. Дap забони точикй сифатхо на татхо накши муайянкунанда ва хиссаи номии xaбappo ^po мeкyнaнд, балки вазифаи холатхои тapзи aмaлpo низ H^po мeкyнaнд. Вай минбаъд кайд мeкyнaд, ки иомхос, (names)™ дap сeмaнтикaи xyд исм мeбoшaнд, дap вазифаи муайянкунанда дap бaъзe холатхо дap xyд сифатхои нисб^о иваз мeкyнaнд: адабиёти точик - таджикская литepaтypa (адабиёт- литepaтypa; точик-таджик; и - нишотдихатдаи изофатй), соати тиллой- (соат- часы; тилло-золото; и - нишотдихатдаи изoфaтй).(distraction) Муаллиф кайд мeкyнaд, ки сифатхо дap забони точикй баъзан исми фapoвapдaшyдa (пapтoфтaшyдapo) (throw) иваз мeкyнaнд. Дap ин холат, сифатхо «тамоми xoсиятхoи мopфoлoгй ва синтаксисии исмpo г^ифта, катъиян бe асосноккунй (субстантиватсия нашуда), аз pyи сeмaнтикa онхо хамчун сифат бокй мсмошид». [11; c.536-531]

Дap ин чо, тахкикоти Р.Л. Heмeнoвapo низ бояд кайд кapд, ки ба aндeшaи y, сифатхо дap забони точикй хамчун исм хамон як хиссаи номии нутк ба шyмop мepaвaнд. Муаллиф ба шyмopaи сифатхо он кaлимaхoepo paвoнa мeкyнaд, ки аз дигap хиссахои нутк «аз чихати маъно, xyсyсиятхoи синтаксикй ва мopфoлoгй» фapк мeкyнaнд. Вай исpop мeкyнaд, ки сифатхо ва дигap хиссахои нутк, xyсyсaн исм ва зapфхo, теш аз хама, аз pyи вазифахояшон дap чумла ва аз pyи маъно фapк мeкyнaнд. Аз pyи шаклхо ва бандакхо, ин хиссахои нутк ягон фapкиятe нaдopaнд, ва илова бap ин, ин хиссахои нутк дap забони мyoсиp бандак нaдopaнд. Heмeнoвa Р.Л. чун дигap мухаккикони сифат, сифатхои забони точик^о ба ду намуд таксим мeкyнaд: аслй ва нисбй, ё аз дигap хиссахои нутк пайдошуда. [9; с. 533,543] У ба кобилиятнокии сифатхои аслй, ташаккули дapaчaи мукоисавй ишopa мeкyнaд: мусбй, киёсй ва олй. Вай минбаъд кайд мeкyнaд, ки шакли дapaчaи олй бapoи фapк кapдaни ягон ашё аз pyи аломат аз ^ухи ашёхои якxeлa, ё мукоисаи он бо дигap ашёхо, ва изхopи дapaчaи бaлaндтapини сифат истифода мeшaвaд. Сатхи олии сифат инчунин бо шаклхои ба монанди сап-сaфeд ифода мeëбaд. [9; с. 544-545] Heмeнoвa Р.Л. ба монанди Paстopгyeвa, дap боби «Калимасозй» суффиксхои ба монанди -ак (-акак), -тоб-po аз нaзap мeгyзapoнaд ва кайд мeкyнaд, ки сифатхо дap забони точикй аломатхои ашё ва аломатхои aмaлpo нишон мeдихaнд ва дap чумла онхо мставонанд муайянкунанда, хиссаи номии xaбap ва холат бошанд. Вай инчунин кайд мскушд, ки сифатхо мeтaвoнaнд дap маънохои исм истифода шаванд, aгap онхо дap чумла хамчун мубтадо ё изофа ифода шаванд. [9; с. 543,544, 547,550]

Муаллифи навбатй, ки масъалахои сифaтpo бappaсй кapдaaст, Успeнскaя Л.В. мeбoшaд. Вай ^фатк^о ба пpeдмeтй, аслй ва холй чудо мeкyнaд. Муаллиф кайд мскушд, ки сифатхо дap забони точикй бояд на танхо хамчун калимая^, ки аломати aшëpo ифода мскушид фахмида мeшaвaнд, балки хамчун калимая^, ки аломати амал ва аломати алома^о нишон диханд. Вай инчунин сифaтхopo хамчун аслй ва нисбй чудо мскушд. Сифати аслй, дap навбати xyд, ба ду зepгypyх таксим мeшaвaд: сифатхои ас^^су^ ва аслй-холатй. Xap як сифат дap забони точикй мeтaвoнaд дap чумла дap накши муайянкунанда бapoмaд кунад, ва сифатхои аслй-холатй бо суффиксхои -она, -am, бошанд, инчунин вазифахои хoлpo ичpo кapдa мeтaвoнaнд.[14; с. 29-33]

Дap омузиш ва тахлили мукоисавии сифатхои забони точикй Кopoлëвa А.И. сахми калон гузоштааст, ки xyсyсиятхoи сифaтpo дap забонхои pyсй ва точикй ба тaвpи мyфaссaлтap ифшо мeкyнaд. Муаллиф иддао мeкyнaд, ки сифатхо дap забони точикй он калимая^ хастанд, ки бо маънии сeмaнтикии аломати ашё, xyсyсияти амал ва аломат, мавчудияти шаклхои дapaчaхoи мукоисавй ва шаклхои шиддатнок, ки ба шаклхои алохидаи хиссахои нутк (аз чумла, исм) xoсaнд ва на он кaдap бо вазифахои мaxсyс дap чумла, балки бо чойг^шавй дap ^opa^o, тавсиф мeшaвaнд.[7; с. 148]

Дap байни олимони точик, ки бopи аввал гpaммaтикaи забони тoчикиpo дap шакли китобхои дapсй бapoи мактабхои миёна тapтиб додаанд, мо мeтaвoнeм кopи Сaидpизo Ализода «Гpaммaтикaи забони точикй», ки соли 1926 бо алифбои apaбй нaшp шудааст, кайд шмосм. Муаллиф ба сифат чунин кaлимaхoepo ишopa мeкyнaд, ки аломат, холати ашё ва шaxсpo нишон мeдихaнд. Вай сифaтхopo ба аслй ва нисбй таксим кapдa, дap байни онхо чунин сифaтхoepo, ки маънои pa^, монандй ва Faйpapo дopaнд, чудо мeкyнaд. Дap чумла, ба акидаи y, сифатхо вазифахои муайянкунанда ва xaбappo ичpo мскушид.^; с. 48]

Дap кopи навбатй, дap китоби дapсии «Забони мoдapй», мypaттaбoн татхо yнсypхoи гpaммaтикиpo тешниход мeкyнaнд. Дap ин китоби таълимй гуфта шудааст, ки сифатхо аслй ва

нисбй буда, дapaчaх,oи сифатхои аслй чунин oвapдa шудааст: камшаватда, мукоисавй ва олй. Муаллифон итчунин дap бopaи сифати фсълй сyxaнpoнй мeкyнaид.[18; с. 85-87]

Дap байни гpaммaтикaхoи забони точикй, ки дap он дap бopaи сифатхо мyфaссaлтap сyxaн poндa шудааст, кopи Л. Бyзypгзoдa ва Б. Hиëзмyxaммeдoвpo нoмбap кapдaн бaмaвpид аст. Муаллифони ин aсap исмхо, сифатхо, зapфхo ва Faйpapo аз pyи маъно ва функсияи синтаксисй фapк мeкyнaнд. [2; с. 42-43] Муаллифон он кaлимaхoepo ба сифат дoxил мeкyнaид, ки аломати aшëpo нишон мeдихaид ва ба саволхои кадом? чй гуна? ва Faйpa чавоб мeдихaид. Итчунин гypyххoи сифатхои аслй ва нисбй низ кайд кapдa шудаанд. Муаллифон кайд мeкyнaнд, ки сифатхо дap забони точикй ду дapaчaи мукоиса дopaид: киёсй ва олй. Аз чумла, онхо кайд мeкyнaнд, ки дapaчaи олй на танхо бо кумаки суффиксхо, балки аз тapики гapдиши аз х,ама, тавассути калимахои ëpиpaсoн, вакте ки мукоисаи он ба амал нaмeoяд, баён кapдa мeшaвaд. [2; с. 54-55.57] Муаллифон итчунин кайд мeкyнaнд, ки сифатхо дap чумла вазифаи муайянкунанда ва xaбappo ^po мeкyнaнд. Faйp аз он, онхо изхop мeкyнaнд, ки як wop сифатхои аслй, ки paHra,opo ифода мeкyнaнд, мeтaвoнaнд бapoи нoмгyзopии одамон ё ашёхо истифода шаванд. Дap ин холат, онхо мeтaвoнaнд субстантиватсия шуда, xyсyсиятх,oи гpaммaтикии исмхopo ба даст opaнд: шyмopaи чамъ, кобилияти изхopи номуайянй, функсияхои ситтаксиси исмхо ва Faйpa. [2; с. 64-65]

Дap соли 1941 xyди хамон муаллифон, aсapи нави xyдpo «Мopфoлoгияи забони тoчикй»-po нaшp кapдaид, ки дap он вобаста аз маънои гpaммaтикй, xyсyсиятх,oи мopфoлoгй ва функсияи синтаксикй, муаллифон исм, сифат, зapф ва Faйpaхopo, хамчун хиссахои нутки алохидаи мустакил хисобидатд. [3; с.11] Дap ин кop олимон xyсyсиятх,oи фapккyнaидaи сифат ва исмpo бодиккат дида бapoмaдaaид. Муаллифон тасдик мeкyнaнд, ки сифатхо аз исмхо хам аз чихати маъно ва хам аз чихати гpaммaтикй, xyсyсaн мopфoлoгй фapк мeкyнaид. Хамин тaвp, ба мисли кopи каблй, муаллифон сифaтхopo ба ду ^ух таксим мeкyнaнд: аслй ва нисбй. Онхо кайд мскушид, ки сифатхои аслй, ба Faйp аз шаклхои xypдй-нaвoзишй, итчунин ду дapaчapo ташкил мeдихaид: киёсй ва олй. Хусусан, дapaчaи олй аз pyи тapзи ишopaи аломат ба дapaчaи олии киёсй (ба воситаи суффикси -тapин) ва дapaчaи олии кувватфизо, ба воситаи калимахои чудо, хеле, баFояд, бехдд, фавкулодда, инчунин аз pyи тaкpopи ^ppa ё кисмани сифат, чудо кapдa мeшaвaд. [3; с. 27-28] Муаллифон, итчунин дap aсapи xyд, ба масъалаи муносибати байни сифат ва фсъл ишopa мeкyнaид. Ба aндeшaи онхо, aгap сифат исмpo муайян кунад, пас ин сифат аст ва arap фeълpo фахмотда тавонад, пас он зapф аст. [3; с. 58-59]

Кopи дигape, aсapи Ш. Hиëзй «Исм ва сифат дap забонй тoчикй»-po бояд кайд кapд, ки дap он сифат дap забони точикй бодиккат ва мyфaссaлтap бappaсй кapдa шудааст. Ба гуфтаи А.И. Кopoлeвa, ин китоб дap посук ба oчepки В.С. Растер^ва навишта шудааст. [7; с. 38] Дap кopи xyд муаллиф сифaтхopo хамчун гypyхи кaлимaхoe ифода мeкyнaд, ки xyсyсияти аслй ва нисбии aшëpo нишон мeдихaид. Сифатхо дapaчaи мукоисавй дopaид - киёсй ва олй. Муаллиф минбаъд изхop мeдopaд, ки на татхо сифатхои оддй, балки сифатхои мypaккaб низ кобилияти ташаккули дapaчaхoи мyкoисaвиpo дopaнд. Дapaчaи мукоисавии сифатхо маънои oHpo дopaд, ки як ашё нисбат ба дигap аломатхои зиëдe дopaд, ва xyди хамон як ашё дap як вакт ё дap шapoити муайян, нисбат ба дигap вакт ва ё дигap шapoитхo дopoи сифат дap дapaчaи з^д^ аст. Дapaчaи oлитapин aлoмaтepo нишон мсдих^, ки аз pyи дapaчaи зyхypoти он, ягон намуд ашё аз дигap пpeдмeтхoи якxeлa бapтapй дopaд.[10; с. 31-34]

Дap натича, муаллиф изхop мeкyнaд, ки мукоиса баъзан бидуни суффикси мукоисавй ^ap, ифода мeëбaд, вaктe ки номи пpeдмeт, ки бо аломати он дигap пpeдмeт мукоиса кapдa мeшaвaд, хамчун пypкyнaндa амал мeкyнaд. Ба гуфтаи муаллиф, сифатхои нисбй ахамияти ^фат^о pyшд дода, аломатхо ва xyсyсиятхoи сифатхои aслиpo, аз чумла дapaчaхoи мyкoисaвиpo aзxyд мeкyнaнд. Вай инчунин иддао дopaд, ки бaъзe исмхо низ ахамияти сифатй г^ифта, мeтaвoнaнд шаклхои дapaчaхoи мyкoисaвиpo пайдо кунанд. Худи хамин зyхypoтpo дap сифати фсълй дидан мумкин аст. Ш. Hиëзй инчунин падидаи мукоби^о хам кайд мeкyнaд: сифатхо метавонанд маънои дигape гиpaнд, масалан, мохиятй (пpeдмeтй); дap ин холат, онхо xyсyсиятхoи гpaммaтикии исмpo, aлaxyсyс, функсияхои синтаксисии ба исм xoсpo бap xyд мeгиpaнд. [10; с. 34-35]

Дap кopи дигape «Гpaммaтикaи забони точикй», ки аз чониби якчанд муаллифон тахия шудааст, сифат хамчун якс аз дах хиссахои нутк мyappифй шудааст, ки xyсyсияти aшëpo бeвoситa дap заминаи лсксикй ё тавассути poбитa бо ашёи дигap нишон мeдихaд. Дap ин чо низ, хама сифатхо ба аслй ва нисбй таксим кapдa мeшaвaнд, ки аз pyи аломатхо ва xoсиятхoи гpaммaтикй фapк кapдa мeшaвaнд. [5; с. 58-59] Муаллифон дap бapoбapи дapaчaхoи мукоисавии сифат, инчунин дapaчaхoи камшаванда (xypдй) ва кyввaтфизopo нoмбap мeнaмoянд, ки ба воситаи суффиксхои -ча, -ак (-акак), -тоб, -й, ба воситаи тaкpopи Ho^ppa ё пyppaи сифат ташаккул мeëбaнд, вaктe ки он аломати зиёда аз як пpeдмeтpo нишон мсдих^; ва инчунин тавсифй, бо истифода аз сифат ва ё зapфхoи дигap. [5; с. 61-62,70] Дap ин китоб, муаллифон дaлeлхo oвapдaaнд, ки aксapи сифатхо дap чумла хамчун холи тapзи амал истифода мeшaвaнд ва инчунин иxтилoфи муаллифо^о дap бaъзe масъалахо дида

мeшaвaд. Хамин тaвp, дap бoби «Cифaт» як мyaллиф cифaтpo, ки фунгоияи xoлaти aмaлpo ^po мeкyнaд, бappacй мeкyнaд ва мyaллифи дигap дap бoби «Зapф», зapфpo 6o xaмoн фyнкcия мex,иcoбaд.

Дap кopи нaвбaтии «CифaIxoи acлй дap зaбoни aдaбии мyocиpи точик» -и К. Шyкypoвa, xycycиятxoи мopфoлoгии cифaт^o aмикгap тaxкик кapдa мeшaвaнд. Myaллиф œxop дopaд, ки as pyи xycycиятxoи ceмaнтикй ва мopфoлoгии xyд, ^фа^ бa acлй ва ниcбй тaкcим кapдa мeшaвaнд ва дap чумла бoшaд, cифaт вaзифaи мyaйянкyнaндapo ^po мeкyнaд, ки nac aB мyaйяншaвaндa бapoмaд мeкyнaд. Baй минбaъд кaйд мeкyнaд, ки вaзифaи дигapи cифaт дap чумла ин фyнкcияи xaбapии oн (псшгуй) xиcoбидa мeшaвaд, дap xoлaтe, ки oн xaмчyн киcми нoминaлии xaбap aмaл мeкyнaд. Cифaт^oи аолй, бa гyфтaи мyaллиф, мeтaвoнaнд вoбacтa бa aндoзaи aлoмaт^o тaFиp ëбaнд, onx,o инчунин мeтaвoнaнд шaклxoи apзëбии cyбъeктивиpo тaшкил дшднд вa бaъзaн дap шaкли пypшиддaт вa тaвaccyти кox,иш, дapaчaи бaлaнди aлoмaтpo ифoдa кyнaнд. [15; c.4, 35-55] Myaллиф ниcбaт бa дигap raopxo, xycycra'i'x^ тaшaккyли дapaчaxoи мyкoиcaвиpo дap зaбoни точикй, тapзy ycyлxoи тaшaккyли cифaтx,opo дap зaбoни точикй мyфaccaлтap бaëн кapдaacт.

Дap тaxлили мyкoиcaвии cифaт дap зaбoвxoи точикй вa англиет aз чoниби ХЮ. Яxëeвa дap acapи «Тaчpибaи oмyзиши мyкoиcaвии cифaтx,o дap зaбoвxoи точикй вa aнглиcй» caxми кaлoн гyзoштaacт. Myaллиф дap acapaш чaнбaxoи мyxтaлифи ин мacъaлapo бappacй кapдaacт - нaкши cифaт дap низoми x,иccax,oи нутк, тacнифи cифaтx,o aз pyи вaзифa дap зaбoвxoи точикй вa aнглиcй, кaтeгopияи cифaт^o, дap бopaи ^фа^и аолй вa ниcбй, дapaчaи мyкoиcaвии cифaтx,o, дap бopaи кaлимacoзии cифaт^o дap зaбoвxoи точикй вa aнглиcй, дap бopaи шaклxoи xypдй вa кyввaтфизoи cифaт^o, дap бopaи acocнoккyнии (cyбcтaнтивaтcия) cифaт^o вa Faйpa.[1б; c.178]

Хамин тaвp, 1ocимoвa M.H. дap acapи xyд «T^pnxn зaбoни aдaбии точик» cифaт, наму^^ oн, вaзифaxoи cинтaкcиcй вa f. бappacй нaмyдaacт. У кайд мeкyнaд, ки cифaт aлoмaти мycтaким вa Faйpимycтaкимpo ифoдa мeкyнaд. Аз ин py, cифaт вoбacтa бa вaзифa вa фyнкcияи гpaммaтикиaш бa ду TOx тaкcим мeшaвaд: acлй вa ниcбй. Cифaтx,oи аолй xycycиятx,oи мycтaкими aшëxo вa opгaнизмxoи зиндapo шapx мeдиxaвд. Дap мaънoи лyFaвии xyд, cифaт мaфxyмxoи ^to^^o ифoдa мeкyнaд: paнг, маззд 6уй, xapopa^ aндoзa вa микдop, вaзн, cифaтx,oи зoxиpй вa ботинии иншнй, cиннy coл вa Faйpa. Cифaтx,o aз pyи coxтopaшoн шддд xocraa вa мypaккaб бyдa мeтaвoнaнд. Cифaтx,oи oддй тaвxo кaлимaxoи кaлидй шyдa мeтaвoнaнд. Cифaтx,oи xocraa (пaйдoшyдa) 6o пpeфикcxo вa cyффикcxo тaшaккyл мeëбaнд. Cифaт^oи мypaккaб тaвaccyти пaйвacтaн бa кaлимaxoи мycтaкил (иcм, cифaт, acocx^ фeъл, cифaти фeълй) тaшaккyл мeëбaнд. Cифaт^o вoбacтa бa xycycиятxoи гpaммaтикии xyд дap чумла мeтaвoнaнд хдмчун мyaйянкyнaндa вa xoл бapoмaд кунанд. [8; c.176-181]

Дap 6дйни oлимoни мyocиpи точик, кopи якe дз зaбoншинocoни мaшxypи точик Чдмшeдoв П. «Типoлoгияи мyкoиcaвии зaбoнxo»-po мeтaвoн кайд кapд. Муаллиф дap ин rap ташаккули cифaтxopo дap зaбoни точикй, cифaти фсълй дap зaбoни точикй, xycycиятxoи мopфoлoгии cифaтxo дap зaбoнxoи точикй ва aнглиcй ва Faйpapo бappacй мeнaмoяд. Храмин тaвp, y кайд мeкyнaд, ки дap зaбoнxoи aнглиcй ва точикй cифaтxoи аолй ва ниcбй вучуд дoштa мeтaвoнaнд. Xycycиятxoи мopфoлoгии cифaтxo дap зaбoнxoи мyкoиcaшaвaндa кapиб ки якxeлa ва шaбex мeбoшaнд. Cифaтxo дap зaбoнxoи aнглиcй ва точикй, умумияти xyдpo аз pyи xycycиятxoи acocии xora гpaммaтикй нишoн мeдиxaнд. Myфaccaлтap, муаллиф мacъaлaxoи cифaти фeълиpo дap зaбoнxoи точикй ва aнглиcй бappacй мeкyнaд. [б; c.118-120, 161-179]

Хамин тaвp:

- cифaт хамчун як хи^аи нутк дap зaбoни точикй, аз чoниби aкcapи зaбoншинocoн хамчун як шнфи кaлимaxo 6o маънии гpaммaтикии aлoмaти aшë ва фyнкcияи ramm^ra муайянкунанда тaвcиф мeшaвaд;

- дap биcëp acapxo aндeшaxoe ифoдa шудаанд, ки киcми cифaтxo мeтaвoнaнд aлoмaти aмaлpo нишoн диxaнд ва дap чумла xaмчyн xoл бapoмaд кунанд;

- бaъзe мyaллифoни гpaммaтикaи точик ба дapaчaи мyкoиcaвй, дapaчaи мycбaтpo низ дoxил мeкyнaнд;

- инчунин мeтaвoн иxтилoфoтpo дap тaxкики шфат дид ва caвoлe ба мгён мeoяд, ки oë як калима xaм cифaт ва xaм зapф шуда мeтaвoнaд?

АДАБИЁТ

1. Ализадс C. Гpaммaтикa тaджикcкoгo языка.// C. Ализадс. 192б.

2. Бyзypгвaдe Л., Hиязмyxaммeдoв Б. ^a^Mai™™ вaбoни тс>чикй. Фoнeтикa ва Mopфoлoгия (бapoи мaктaбxoи нoпyppa ва миëнa).// Л. Бyзypгзaдe, Б. Hиязмyxaммeдoв. Душанбе 1941. C.42-43.

3. Бyзypгзoдa Л. ва Hиëзмyxaммaдoв Б. Mopфoлoгияи вaбoни точикй.// Б. Hиëзмyxaммaдoв ва Л. Бyзypгзoдa. Душанба, 1941. C.11.

4. Baмбepи А. Очфки Cpeднeй Азии. М.: 18б8. А. Ceмeнoв. Maтepиaлы для изучсния нapeчия rep^ix тaджикoв Цeнтpaльнoй Азии (Гpaммaтичecкий oHepx и памятники нapoднoгo твopчecтвa).// А. Baмбepи. М.: 1900.

5. Tpa^^1:™™ вaбoви тйчикй. Б.Н Hиëзмyxaммaдoв, Ш. Hиëзй, Д.Т. Тзчисв. 1.1, 195б. C.58-59.

6. Джaмшeдoв П. Cpaввигeльвaя гипoлoгия язышж// П. Джaмшeдoв. Дyшaнбe, 2012. C.118-12G, 161-179.

7. Королёва А.И. Имя прилагательное в русском и таджикском языках (сопоставительная характеристика).// А.И. Королёва. Дис. к.ф.н. Душанбе. 1966.

8. Крсимова М.Н. Таърихи забони адабии точик.// М.Н. Крсимова. Чилди 1. Душанбе, 2011. -С. 176-181.

9. Неменова Р.Л. Краткий очерк грамматики таджикского языжа. /Краткий таджикско-русский словарь. Под ред. Я.И. Калондарова.// Р.Л. Неменова. М.: 1955. С.533,543.

10. Ниёзй Ш. Исм ва сифат дар забони тщикй.// Ш. Ниёзй. Душанбе, 1954. С. 31-34.

11. Расторгуева В.С. Краткий очерк грамматики таджикского языжа. Таджикско-русский словарь под ред. Рахими и Л.В. Успенской.// В.С. Расторгуева. 1949. С. 535-538.

12. Семёнов А.А. Краткий грамматический очерк таджикского языжа./Для слушателей курсов востоковедения. Предисловие.// А.А. Семёнов. Ташкент. 1927, С.1.

13. Сухарева О.А. Руководство для изучения таджикского языжа.// О.А. Сухарева. Ч.1. Таджикгиз. 1930.

14. Успенская Л.В. Структурные особенности таджикского языжа по сравнению с русским языжом./Материалы межреспубликанской научной конференции по вопросам улучшения преподавания русского языжа в таджикской школе.// Л.В. Успенская. Душанбе, 1958. С. 29-33.

15. Шукурова К. Качественные прилагательные в современном таджикском литературном языже. // К. Шукурова. Дис. к.ф.н. Душанбе, 1971. С.4, 35-55.

16. Яхъяева Х.Ю. Опыт сопоставительного изучения имен прилагательных в таджикском и английском языжах.// Х.Ю. Яхъяева Дис. к.ф.н. Душанбе, 1973. С. 178.

17. Bailey H.W. The Persian Language, - «The Legacy ofPersia», ed. // H.W. Bailey. By a.j. arberry, Oxford. 1953. C. 175.

18. B. Hoji-Zoda, L. Buzruk, D. Dehoti. Zaboni madani. Q. IV, Nasr. Davlatii Tojikiston. Samarkand, C.85-87.

ТЕОРЕТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ КАЧЕСТВЕННЫХ ПРИЛАГАТЕЛЬНЫХ В ТАДЖИКИСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье автор обсуждает тему «Теоретический анализ качественных прилагательных в таджикском и английском языках». По мнению автора, в контексте глубоких изменений в современном мире, глобализация целей и интересов, интеграция культур, цивилизаций и мировых языков, изучение различных иностранных языков, в том числе и английского языка приобретает особую важность. По этой причине, при изучении иностранных языков, помимо своего родного языка, овладение двумя или тремя отдельными иностранными языками является наиболее важной задачей для каждого гражданина нашей страны. Кроме того, автор отмечает, что сравнительное изучение различных языковых систем в лингвистике, объясняет и раскрывает различные теоретические и практические аспекты решения нерешенных вопросов, в том числе и семантические и грамматические особенности этих языков. Объективное понимание этих особенностей является одним из важных условий тесной связи между теорией и практикой изучения и исследования различных языков. В этой статье автор анализирует различные аспекты вопроса качественных прилагательных в таджикском и английском языках. Автор обосновывая теоретические основы этой проблемы на основе исследований отечественных и зарубежных ученых, выражает взгляды ученых и исследователей с использованием различных научных источников и научно подтверждает, что сравнительный анализ качественных прилагательных в двух сопоставимых языках все еще остается важной проблемой, современной и актуальной задачей и требует отдельного научного исследования со стороны ученых и исследователей этого вопроса.

Ключевые слова: прилагательное, качественные прилагательные, относительные прилагательные, грамматика, теория, части речи, анализ, характеристика, таджикский, английский, сравненительная типология.

THE THEORETICAL ANALYSIS OF QUALITATIVE ADJECTIVE IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGE

In this article,the author discusses the topic Theoritical analysis of the original quality to thein the Tajik and English languages.According author,in the context ofprofound changes in the modern,the globalization of goals and interest,the integration of cultures,cilivizations and worl languages the study of various foreign languages,including English,of is particular importance. Therefore, when learning foreign languages, in addition to their native language, mastering two or three separate foreign languages is the most important task for every citizen of our country. In addition,the author notes that the comperative study of different languages system in linguistics explains and reveals different theoretical and practical aspects of solving unresolved issues,including the semantic and grammatical features of these languages. Real understanding of these features is one of important conditions for the close connection between the theory and practice

teaching and researching different languages.In this article, the author analysis various aspects of quality issues in the Tajik and English languages.The author substantiates the the theorical basis of the problem with the help of domestic andforeign scholars,expresses the views of scholars and researchers on the use of various scientific sources,and scientifically confirms that the comperative analysis of the original quality in two comparable languages is still a problem and up-to date and requires separate scientific research by scientists and researchers on the subject.

Keywords: adjective, qualitative adjective, relative adjective, grammar, theory, part of speech, analysis, character, Tajik languages, English languages compare.

Сведения об авторе:

Нурова Зухро Абдулкаримовна - Кулябский государсвенный унвериситет имА.Рудаки, аспирант кафедры английского языкаАдрес:735360,Республика Таджикистан, г.Куляб, ул Сафарва 16. E-mail: zukhro.nurova.@mail.ru. Тел:(+992) 985498975

About the author:

Nurova Zukhro Abdulkarimovna - Kulyab State University name after,A.Rudaki graduate student of the English Language Department.Address:735360, Republic of Tajikistan, Kulyab, SafarovStreet 16. E-mail: zukhro.nurova.@mail.ru. Тел:(+992) 985498975

КОРБУРДИ ПАСВАНДХРИ -ИСТОН ВА -ГО^ ДАР «ЧОМЕЪ-УТ-ТАВОРИХ»

Хоцамиров М.Х.

Донишгощ давлатии омузгори Тоцикистон ба номи С. Айни

Калимасозй яке аз кисматхои мухимми забоншиносй ба хисоб рафта, барои рушду инкишоф ва тараккиёти забон заминаи мусоид фарохам меорад. Ба ёрии воситахои гуногуни грамматикй ин кисмати забоншиносй калимахои гуногунсохту гуногунтаркиб ба вучуд омада, ба ин васила таркиби лугавии забон бою ганй мегардад. Хануз аз даврахои кадими забони точикй - форсии бостон ва форсии миёна бо рохи калимасозй дар забони точикй калимахо сохта мешуданд. Ба назари забоншинос Д. Саймиддинов ин равиш идома аз пешинаи забони форсй аст: «Ин равиш дар забони форсии миёна аз роххои асосй ва мустаъамли вожасозй ба шумор меравад» [Саймиддинов 2001, с.114]. Вале дар давраи классикии забони точикй, бахусус, аз асрхои IX-X калимасозй дар забони точикй густариш намуда, тавассути калимасозй калимахои зиёд сохта шудаанд ва яке аз роххои бой гардидани таркиби лугавии забони точикй ба хисоб меравад.

Доираи тахкики ин бахши забоншиносй низ хеле васеъ ва доманадор мебошад. Дар тамоми тахкикот доир ба хиссахои нутки забони точикй яке аз самтхои асосиро махз калимасозй ташкил медихад. Солхои охир таваччухи забоншиносони точик ба ин бахши забоншиносй зиёд шуда, асару маколоти зиёде таълиф намудаанд [ниг. ба Пейсиков 1973; Рустамов 1972; Касимов 2016; Рахматуллозода 2016].

Дар дарозои таърихи пайдоиш ва ташаккулу рушди забони точикй пасвандхои исмсоз бо сохтани калимахои нав дар гановат бахшидани таркиби лугавии забон чойгохи хос касб кардаанд. Калимасозии пасвандй яке аз воситахои бой шудани таркиби лугавии забони точикй ба шумор меравад. Калимасозй бо пасвандхо дар забони точикй аз роххои асосй ва мустаъмали вожасозй ба шумор меравад.

^айд кардан ба маврид аст, ки накши шоиру нависандагон, олимону файласуфон ва муаррихон, ки асархои гуногунмазмун таълиф менамуданд, дар бой гардонидани таркиби лугавй бо рохи калимасозй хеле калон аст. Шоирону нависандагони форсу точик дар давоми зиёда аз хазор сол калимахои зиёде сохтаанд, ки таркиби лугавии забони точикиро бою ганй гардонидаанд. Дар ин росто накши муаррихон, ки таърихномахои зиёде навиштаанд, дорои ахамияти вижа аст. Дар таърихи забони адабии точик таърихномахои зиёде навишта шудаанд, ки накши онхо дар рушду инкишоф ва ганй гардонидани забони точикй аз дигар осор камтар нест.

Дар охирхои асри ХШ ва аввалхои асри XIV як зумра нависандагону таърихнигорони тозанавис ба монанди Рашидаддини Фазлуллох, Х,амдуллох Муставфии ^азвинй - муаллифи «Таърихи гузида», ^озй Абдуллох ибни Умари Байзовй - муаллифи «Низомуттаворих», Абусулаймон Довуди Банокатй - муаллифи «Равзат-ул-албоб» машхур ба «Таърихи Банокатй» ва иддае дигар ба арсаи эчод омаданд, ки то хадди тавон ба насри сода ва берун аз такаллуф эчод кардаанд.

«Ч,омеъ-ут-таворих» ё «Таърихи Рашидй» аз чумлаи таърихномахои арзишманде ба забони форсй махсуб мешавад, ки дар тахкик ва омузиши таърихи забони форсй накши боризеро адо хохад кард. «Ч,омеъ-ут-таворих»-и Рашидаддин аз чихати сабку забон нисбат ба асархои таърихии пеш ва баъдина бартарй дорад. Ин асар «намунаи бехтарини забони насри адабии классикии форсу точик аст» [Бертелс 1976 с.261].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.