Научная статья на тему 'ИСПОЛЗОВАНИЕ НЕОПРЕДЕЛЁННЫХ МЕСТОИМЕНИЙ В ВАХАНСКОМ ЯЗЫКЕ'

ИСПОЛЗОВАНИЕ НЕОПРЕДЕЛЁННЫХ МЕСТОИМЕНИЙ В ВАХАНСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
63
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НЕОПРЕДЕЛЕННЫЕ МЕСТОИМЕНИЯ / ВАХАНСКИЙ ЯЗЫК / ФУНКЦИИ СИНТАКСИСА / НЕИЗВЕСТНЫЙ ОБЪЕКТ / ФОРМА / РАЗРАБОТКА / ТИП/ВИД / ОПРЕДЕЛЕНИЕ / ДОПОЛНЕНИЕ / УПОТРЕБЛЕНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Неъматова Б.М.

По сей день, неопределенные местоимения употребляются в ваханском языке/диалекте. Неопределенные местоимения, независимо от того, что отличаются по форме и виду, по морфологической и синтаксической задач соответствуют. Неопределенные местоимения часто встречаются в ваханском языке, и при этом выполняют полностью свою функцию. Таким образом, неопределенные местоимения, как bazi(некоторые),yagon (одно), ǝč-kuy (никто), ǝč-čiz(ничего), i (один/или), flon (кто-то), bismǝdoni (кто-либо),cum\cumo (сколько), kuy (который), kum-yor (какое), iɣ̌un(иногда), cum \cumo (сколько/ чуточку), i- crǝng (чуть-чуть), (какой-нибудь) очень часто употребляются в ваханском языке. В данной статье больше внимание уделили синтаксическим особенностям неопределенных местоимений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USING GO FINDEFINITE PRONOUNS IN VAKHAN LANGUAGE

Factually, indefinite pronouns are used in Vakhan literally languages well as in dialects. Although there are some differences of indefinite pronouns from the point of their formation and the type, but they have the similarities in their morphological and syntactical functioning. Indefinite Pronouns are often observed in Vakhan language where they complete their functioning all roundly. So, indefinite pronouns such as bazi(some), yagon (any), ǝč-kuy (nobody), ǝč-čiz(nothing), i (no one), flon (somebody), bismǝdoni (anybody),cum\cumo (how much), kuy (that), kum-yor (which), iɣ̌un(sometimes ), cum\cumo (some ), i- crǝng (some), (anything) are often used in Vakhan language. Great attention is paid to the syntactical features of indefinite pronouns.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЗОВАНИЕ НЕОПРЕДЕЛЁННЫХ МЕСТОИМЕНИЙ В ВАХАНСКОМ ЯЗЫКЕ»

12. Хдсандуст М. Фархднги решашинохтии забони форси. Чилодои 3-4.-Техрон: Фархднгистони забону адаби форсй.1393.

13. Хасанов А. Ладчашиносии таърихй. - Хучанд: Меьроч, 2014.

14. Эшниёзов М. Шеваи хардурй / Эшниёзов М. - Душанбе, 1977.

15. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. Том 3. - М: Прогресс, 1987.

КОНФИДЕНЦИАЛЬНОСТЬ «ИСТОРИИ БАЙХАКИ» В СОВРЕМЕННОЙ ТАДЖИКСКОЙ НАРЕЧИЕ

В статье рассматривается связь одной из исторических книг XI века - «История Байхаки» Абулфазла Байхаки с современными таджикскими диалектами. Отмечается, язык произведения отличается простотой и плавностью и многие слова, использованные автором, понятны каждому современному таджику. Эти слова, выражения и конструкции сегодня широко употребляются не только в современном таджикском литературном языке, но их основная часть в качестве необходимых лексических элементов также используется в современных таджикских диалектах и наречиях.

На основе некоторых примеров охарактеризованы особенности употребления слов и выражений в «Истории Байхаки» и предпринята попытка проанализировать уровень их сохранности в речи жителей различных регионов Таджикистана.

Автор статьи приходит к выводу, что часть лексических элементов, существующих в «Истории Байхаки», и сегодня - иногда в той же древней форме, а иногда в измененном виде - употребляется в таджикском языке.

Ключевые слова: язык - индоевропейская основа, древний период иранских языков, персидский язык, слово, словосочетания и конструкции, исторические книги, северный, южный, юго-восточный диалект, письменное наследие, наречие, ягнобский язык, сокращенная форма слова, фонетические изменения.

CONFIDENTIALITY OF THE «HISTORY OF BAKHKHAK» IN THE MODERN TAJIK DIALECT

The article discusses the relationship of one of the historical books of the XI century - «The History of Baykhaki» Abulfazl Bayhaqi with modern Tajik dialects. It is noted that the language of the work is distinguished by its simplicity and smoothness, and many words used by the author are understandable to every modern Tajik. These words, expressions and constructions today are widely used not only in modern Tajik literary language, but their main part as the necessary lexical elements is also used in modern Tajik dialects and adverbs.

On the basis of some examples, the characteristics of the use of words and expressions in the «History of Baykhaki» were described and an attempt was made to analyze their leven of safety in the speech of resident of various regions of Tajikistan. The author of the article comes to the conclusion that some of the lexical elements that exist in the «History of Bayhaqi» are still used today in the Tajik language, sometimes in the same ancient form and sometimes in a modifiedform.

Keywords: language, Indo - European basis, ancient period of Iranian language, word, phrases and constructions, historical books, northern, southern, southeast dialect, written heritage, adverb, Yagnobian language, abbreviatedform of the word, phonetic changes.

Сведение об авторе:

Азимова Умеда Абдумавлоновна - сосискатель Кафедра таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова

About the autor:

Azimov Umeda Abdumavlonovna - Department of the tajik language of the Khujand State University named after academician B. Gafurov

КОРБУРДИ ЧРНИШИЩОИ НОМУАЙЯНЙ ДАР ЗАБОНИ ВАХОНЙ

Неъматова Б.М.

Донишго^и давлатии Хоруг ба номи М.Назаршоев

Чрнишини номуайянй дар забони вахонй ашё ва аломати онро ба тарзи умумй ва тахминй нишон медих;ад: Чрнишищои номуайянии забони вахонй ищоянд: bazi (баъзе), yagon (ягон) sc kuyi-хеч кас), 3cciz(xs4, чиз), cumo (чандх,о), flon (фалон), kum(кадом),kumyor(кадом кас), i (як\е), кит(кадом), китуог(кадоме, кадом), ^ип(ягонй), ьсгэ^(ягон хел)Д- киу(ягон кас).

И.М Стеблин Каменский таъкид кардааст, ки дар ин забон чонишинхои номуайянии kum (кадом), kum-yor ( кадом кас), ciz-i (чиро), (чонишинхои саволй) kum, ciz (кадом чиз), cum (чанд), iyun (ягон), bazi (баъзе, баъзехо) дар истеъмол карор доранд (И.М.Стеблин-Каменский,сах 573).

Т.Н.Пахалина мавчудияти чонишинхои номуайянии iba - кадом як, ким-кадом, хангоми инкории «хеч кадом» ва муштак аз онхо i- bc-kuy-касе, ягон кас, хеч кас (дар полати инкор) дар забони вахонй зикр карда аст [с.60-61].

Чонишини номуайянии kum (кадом) аз руи истеъмол хам ба саволи шахс ва хам гайри шахс чавоб мешавад.Мисол: Mby ki kum podso saki asir wbdwrt-Нашавад, ки кадом подшох моро асир бигирадМьу ki kum korwon pido wost- Нашавад, ки кадом корвоне пайдо шавад. Sak kum sin/эг dars rand-эп-Мо ба кадом синф дарс дихем. Kum saC spocan- Кадом саг аз мост?

Чрнишини kum-yor пайвастагии номуайянии чонишини kum-ро бо чонишищои муайянии пасванддори - yor (дигар) нишон медщад.Мисол: Zu siri kum-yor-ak ms dist- Сирамро кадоме нафахмад. Zu dasti kum-yor-dk wodorti-Дастамро кадоме капид.MaZi kumyor tbila daytdy -Маро касе тела дод.

Чрнишини cum\cumo (чанд, кадре, як дарача //як кадар ) тобиши маъноии номуайянй гирифтааст. Мисол : Da zu xun cum sol xusi tu. Дар хонаи ман чанд сол хурсандй буд. Yaz cum nafar mimon ca ; saran spo bar wazday. Дина аз шахр чанд нафар мехмон хонаи мо омад. Cum sol viti ki, wuz biworis. Чанд сол сипарй шуд, ки ман бефарзандам.MaZ yaw cumo sol nawinatk.

Чрнишини i-yun (го^о): Iyun mosrn mar rand. Гохо мошинатро ба ман бидех . Iyun xbar ca mazan dbiz. Аз ахволам гохо хабар гиред. Iyun Xa kitobvi joy . Wuz iyun dam soyagi nazdam.

Чрнишини i дар забони вахонй танхо ба сифати муайянкунанда ва баъзан шумора истеъмол мешавад.' I kitob tinan taya?- Ягон китоб доред? I kitobi baf mar wuzum сз sarán. Ягон китоби назг ба ман аз шахр биёред. I pabw yaw-sn bar nast. Як пахлуяш дар надорад.

Чрнишини ic-kuyfcey кас), ic-ci(z)(^e^)\\3c ciz (ягон чиз) тащо дар вазифаи мубтадову пуркунанда истеъмол мешавад: Ts xun ic-kuy taya?Nsy, ic-kuy nast.- Дар хона ягон кас хаст? - Не, хеч кас нест. Rsc ra bozor, ic-ci dbirz. - Ба бозор раву ягон чиз хар. Tu marar эе-ciz msrandfaqat zu zmanvi ms say. - Ту ба ман хеч чиз надех, факат фарзандонамро накуш. Cs mazan zu vrutvsr icci\ scciz ms xan. -Дар бораи ман ба бародаронам хеч чиз /чизе нагуй.

Чонишини ic-kum \9c-kum(e,Wí кадом) ба вазифаи муайянкунанда истеъмол мешавад: Ic-kum xalg xu aybi nawind Х,ец одам айбашро намебинад.. Ic-kum ca jaysn na gizd Х,ец кас\\е кадом аз цояш намехезад. Ic kum xu zindagisr soib nast. Хец кадом ба зинагиашон лещ нестанд.

Чрнишини ar -«хар, хар гуна, хар хел» низ, чун чонишини ack -"хеч" метавонад бо пурсишчонишинхои номуайянй хамрох ба кор равад: ar-kuy-(хар кас), (хама) (бо исмшавй), ar-ci(z), харчй, ar-kum хар кй, хар кадом.

Мисолхо^г kuy-kiyawi dist, slom yarsr xanav. Дар кас, ки уро донад, саломаш расонед. Ar kuy ki zu p^ili gotsy yarsr dao carsn. Дар касе ки пули маро ёбад, ман ба у дуо (-и нек) мекунам. Ar kuy xu jwobi rand. Дар кас чавоби худашро дихад. Ar kum ki cam zu molvsn tar xus durz. Ба хар кадом ки аз моли ман хуш аст, бигир. Ar ciz marsk xrid car. Дар чиз ба ман бихар. Zu nan ar ciz mar cs xand, wuz aya rang gom. Ман хар чизеро ичро мекунам, ки модарам ба ман мегуяд.

Чонишинхои ишоратии номуайянии flon\ floni, bimsdon bimsdoni, bismsdon\ bismsdoni, csnini дорои як маъно буда, объекти номуайянро ифода карда, ба шахс нигаронида мешавад, ки ин чонишинхо синоними якдигар шуда метавонанд:

Flonipatran wudg tuy. Аз фалон шахс имруз туйи писараш аст. Floni jsyd ya daf psrcod. Фалон кас бисёр духтари нагз дорад.

Чонишини floni маънои фалон шахс ё фалон касро дода, ба саволи кадом? чавоб медихад . Чонишини flon ба маънои як замон ё хамин замон омада, дар чумла ба вазифаи муайянкунанда меояд. Мисол: Flon ruz ds spo xun tuy wost. Фалон руз дар хонаамон туй мешавад. Soti tyor carsv ki, mimonisflon waxt yatsn. Хурокро зудтар омода намоед, ки мехмонхо фалон замон мерасанд.

Чонишинхои номуайянии flon\ floni, bimsdon bimsdoni, bism3don\ bismsdoni, csnini ба шахси номуайян далолат намуда, метавонанд дар вазифаи синтаксис ба вазифаи аъзохои чумла ояд.Дар мисолхои зер flon\ floni нисбат ба дигар чонишинхои синонимиаш фаровон истифода мешавад. Мисол:

- мубатадо: Flon xalg tawi winatk. Фалон одам туро дидааст.Floni baf raqs кэПэу.Фалон кас накз ракрид. Canini wudg wdzyakbizg. Фалонй имруз омаданист.

-хабар: Ysm soatflonisnMn соат аз фалонист. Ysm psrcod bismadonidnHH духтари фалонист. Ya awqot аттэпИн хуроки фалонист. Rsm wundr уэт moliS bimsdonisn. Дар замин гусфандони фалонианд.

-пуркунанда: Mazflonii ds tuy qbw пэкэгк. Ман фалониро дар туй даъват накардаам. Flonisv ds upk dsst gutstk. Фалониро дар даруни об дарёфтанд. Yaw сэ flonisn pul qarz dэzg.Вай аз фалонй пул карз кардааст. Sak cs flonisn ya xbrsэndМо аз фалонй басо хушнудем. Wudgflonii шй^Имруз фалониро хо^анд бурд. Wuzsm flonii wudg windsy.Ман имруз фалониро дидам. Yaw bimsdonii ds xatsn utk .Вай фалониро бо худаш бурдааст.

-муайянкунанда: Wuz bismadon waxt dra gatan. Sak flon rwor tav bar гэеэп. Floni rang xat mago ki, sa ti sar kandan. Bismadoni rang nokbirdagi macar. Wuz flon rwor tar zang dim.

Чрнишинхои номуайянй аз руи сохт чунин мешаванд:

- сода: coydar (кадом\кай),у^^алон), bimsdon, bismэdon.(бемадон), /'¿^(ягон), baz-i, (баъзе);

- мураккаб: irang (якранг);

- таркибй: kuy-ki-cэy(кадоме), äz-ki-cэy(чизе ки), kumyor-ki-cэy(кадоме ки ),cum-ki-cэy(чанде ки), i-jay(як чо), i-soxt(як сохт), i-waxt(rn вакт), i-xü(як хел) ва f.

Cofdsr метавонад ба вазифаи чонишини номуайянии биёяд, ки ба номуайян будани вакт ва ё аломати амал ишора мекунад: Cofdsr wuz xbi xisvsr yordamsm- Кадом вакт ман ба хешонам ёрй расонам.? Cofdsr wuz lup wocsm.- Кадом вакт ман калон шавам? Cofdsr mar upk wuzsm. -Кадом вакт ба ман об меорй?

а) чонишини саволии номуайянй ;

Чрнишинхои i-kuy "ягон кас", i-kum "кадоме", i-az"ягон чиз", i-Ci "чизе", i-rang "ягон хел", i-kum-yor, "кадом хел" "ягон хеле" асосан муштаканд, яъне онхо аз шумораи i (як) ва пурсишчонишин сохта шудаанд.

Ин чонишищо, пеш аз хама, ба ду маъно корбурд мешаванд:

а) х,ангоми пурсиши ба шахси номуайян, ба предметно ва амал ишорашаванда: Мисолхо: i-kuy csm nag yaw cs wbdsrt baf wost. Кадоме агар уро аз ин самт бикапат хеле хуб мешавад. ikuy ps zu zindagi xati qti mscart. Ягон кас ба хаёти шахсии ман хамрох дахолат (катй) накунад.

б) рангами дар феъл бо инкории m омадан, чун инкор корбурд Mewasand—sckuy ns-disl-Xpi кас намедонад. 3ciz ns-goxt ps zu bar.- Дар хонаи ман хеч кор намекунад. Yaw mar sckuyi ns disovdsy.Вай ба ман касеро нишон надод.

Шакли бевоситаи i-kuy хангоми корбурди асосй (исмшавй) барои ифодаи баён танхо ба инсон корбурд мешавад. Бинобар ин, чонишин ба вазифаи мубтадо медарояд. Мисолхо: Mis waxt i-kuy xbi moli cs csxtsy yawi ps bizowiz owizon ksrtsy. - Пештар вахт ягон кас агар гусфанд ё бузро мекушт, онро ба бузовез (халкаи овезон) меовехт. I-kuy ps sav bar mimon tua nsy.-Дар хонаи шумо ягон кас мехмон буд ё не? I-kuy tsr yark tua nsy. - Ягон кас дар кор буд ё не?

Ба i\ kuy дар ин амалкардхо пайваст мешаванд:

-пасванди -sk: I-kuy-sk taw siroq nsksrtsy. Касе аз ту пурсон нашуд. Marsr da jang dswra i-kuy-sk \\ sc-kuy-sk yordam nsksrtsy. Ба ман дар замони чанг касе(он кас) кумак накард. 3c-kuy-sk cs savsn xbi aqlsr yal soib nast. Х,еч кадоме аз шумо ба аклатон со^иб нестед. I-kuysk tar slom xatsy. Ба шумо як кас салом гуфт.

i -kuy дар вазифаи хабари номй низ амал мекунад: Tin dgonai joni i-kuy tsya? Дугонаи чониат ягон кас х;аст? Ti tat nans i-kuy wszga?. Падару модарат ягон кас омадаст?

Шакли бавоситаи sc-kuy \\ i-kuy(^еч кас, ягон кас) дар ин маънохо (ифодахо) ва функсияхо ба вазифахои зерин меояд:

- пуркунандаи бевосита: i-kuy-i tsr zu bozor stuy. Касеро ба бозори ман равон созед. I-kuy-i rs jsngal stbiy .Касеро ба чангал равон созед. Sthiy i-kuyi bsr sari baydguyvi. Касеро барои овардани овозхонон равон созед. 3c-kuyi ds awqot itak majbur mscar. Касеро дар хурокхурй мачбур накун.

- пуркунандаи бавосита дар пайвастагй бо анчомаи -sn, jnib-qti ва пешояндхои -i- ps, tsr: Yaw sckuy jnib xati ns siti. Вай барои ягон кас худашро накуштааст. Ic-kuy-sn ds spo xun mosin nast.Дар хонаи мо ягон кас мошин надорад. Ds sc-kuy-sn qti mswoc. Бо касе х,амрох, нашав. Naql carsn ki, dsm

dyor ac-kuyi a nafd imik nautk. PmoOT мeкyнaнд, ки дap oн шaб дap дexoт кace нaxoбид. Pa ac-kuy xun gdoi marat jafdjon. Дyxтapчoнaм, бa xoнaи race гaдoй нapaв. Л jafdjon tar ackuy awas macar.Дyxтapaм, бa race xaвac нaкyн.

Ч,oвиmиви i-kuy ( ягон кac ) тз mo6umu мaънouu нoмуaйянй гuрuфma, ,nap xaмaи гypyxи зaбoвxo бa мaънoи ««ace, ягoн rac>> мeoяд вa тaвxo бa шaxc дaлoлaт мeкyнaд.Миcoл:I -kuy sav na windiya? Ягoн rac шyмopo нaдид? Mazi i-kuy qыIw nakartay.Mapo ягoн кac фapëд нaкapд. I-kuy tam xun ki, wazdi mazi xbar car.Ягoн кac, ки бa xoнa oмaд, мapo orox, кyнeд.

I-ciz- xaвгoми иcтeъмoли иcмшaвй (кopбypди acorn) , xaмчyнин, бa вaзифaи пypкyнaвдaxoи бeвocитa вa бaвocитa кop фapмyдa мeшaвaд. Миcoлxo: Wuz tar wudg iciz randam. Мaн бa шyмo п^уз чизe мeдиxaм. Maz'tar iciz'na xnatu. Мaн бa ту чизepo нaгyфгaм. Niv tar i-ciz disvam, tu yan ya xbis woc. Хдго бa ту чизepo нишсн мeдиxaм,ки xypcaнд мeшaвй. Yam jrab i-cizi qimat marar ca zu mum dаstan.Ин чуртб чизи raporôaxo aз дacти бибиям бa мaн ëдгop acт.

Дap пaйвacтaгй 6o xиccaчaи эк, i-ciz бa мaxзaн (гyнчoиш) ишopa мeкyнaд, яън бa кopбypди пpeдмeт бapoи нигaxдopии ягoн чиз вa бa вaзифaи xon мeoяд. Миcoл: Da i-ciz-эк mar zaw randat wuz racam. Дap ягон зapф бa мaн кaмe гандум бидгх, мaн биpaвaм. Da i-ciz-эк mar awqot goxat wuz yar undam. Дap ягон зapф бa мaн xypoк мoнeд, ки мaн бa y бapaм. Xa tat nanar i-ciz-ak maxanSa naAapy мoдapaт ягoн чиз нaгyй.

Ч,oвиmиви i-ciz\ac-ciz - "ягон чиз, xe4 чиз", дap aлoxидaгй нaoмaдa, бapoи бaëни ишopa бa нoмyaйянии aмaли ичpoшaвaндa иcтифoдa мeшaвaд вa acocaн, бa вaзифaи мyбтaдoвy xoл мeoяд. Миcoлxo: Лd-dlz yarar na randam. Ягон чиз бa y нaмeдиxaм. Tut dram ic-ciz darkora?Ту дap ин 4o бa чизe кop мeoй? Yawisspo bar ic-cizar wazga? Ошр бa xoнaи мo бapoи ягoн чиз oмaдaгиaнд?

Дap тaфoвyт aз (6a) чoнишинxoи нoмyaйянй ac-ciz 6o дш^ вoжaxoи ëвap пaйвacт нaмeшaвaд. Чрнишини i (crang\ \vaxt\\ ruz), rang "ягон xeл", "ягон вaкг" ягон pyз" , бapoи ишopa бa нoмyaйянии cифaт вa aлoмaт кopбypд мeшaвaд. Шaкли i-rang(як зaйл, як нaвъ, як panT) дap зaбoни вaxoнй кaм кop бypдa мeшaвaд, acocaн, oн 6o шaкли i-crang вoмexypaд. Ин xapдy шaкл бeштap xoлaтxo бa вaзифaи мyaйянкyнaндa вa ë xoл мeoянд. Миcoлxo: I-crang xatar pacat yaw. Ягон xeл 6a худат пaзy х^дан rnp. I-rang d^irzat und yarar. Ягон xeл гиpeдy 6a y бypдaн гиpeд. I-crang goxat yaw рыШ yarar rand. Ягон xeл кунд, ки пyлaшpo 6a y гapдoнeд(диxeд). I-rang gox-an, ki yaw xbar mawost. Kope кyнeм,ки вaй orox нaшaвaд. I-rang yar xan-av ki yaw mlol mawost. Ягон xeл 6a y гaп зaнeд,ки y нapaщaд.

Дap xoлaти инкop xamo^ кopбypди мycтaкилoнa . инчунин, дap пaйвacтaгй 6o xиccaчaи ak -i, xap^ чoнишинxo 6a xeли ^вишини инкopй (мaнфй) мeгyзapaнд. Миcoл: I crang yam xak nakacran-X,e4 ин ^ppo буд кapдa нaмeтaвoнeм. Лc-rangaki nago.-X,e^ ^po нaкapд. Лc -rang-ak-i xat tarif nakartay. - гyнa xyдaшpo тaъpиф нaкapд.

Ч,oвиmиви i-kum «ягон xe®>, «xe^ xe®> бapoи ишopa 6a шaxcoни нoмyaйян вa ë пpeдмeтxo ишopa мeкyнaд. So pox^ иcмшaвй вaй дap мaвкeи мyбтaдo вa xaбapи нoмй мeoяд. Миcoлxo: I-kum wizit-at sak racan.. Ягон rac oяд, мo мepaвeм. I-kum awqot goxt-at sais wazy-av. Ягон rac xypoк oмoдa нaмoядy шyмo биëeд. Yat-is i-kum taw ЛтаИшр ягoнгo шyмopo фдxмидaвд? Savi disakava yamis'i kum? Шyмopo шинoxтaaвд ягoн кacи инxo?

X,aвгoми кopбypди иcмшaвй i-kum xaмчyнин 6a вaзифaxoи зepин кopбypд мeшaвaд:

- пуркунандаи бевосита: Wuz i-kumi qыwam. Мaн ягoнгoяшpo фapëд мeyнaм. Tu i-kumi sakar baxsas car. Ту ягoнгoяшpo 6a мo бyбaxшo. Yaw i-kum-i nadist. Вaй ягoнгoяшpo нaмeшинoxт.

- пуркунандаи бавосита бо якчоягии пасоянди -эг и and : I(ack) kumar xúi siri maxan. Ягон 4o cиpaтpo фoш шкун. Spo dawlat i-kumar sarxam nawost. Дaвлaти мo 6a ягoн то capxaм нaмeшaвaд. I-kuman da savanрый nasto? Ягон тои шyмo 6o худ пул нaдopeд? Yaw-an ack da xun bar banda nast.

Sa мaънoи инкopй (мaнфй), инчунин, 6o xиccaчaи-av ,ин ^нишин xaм 6a xeли чoнишини ивкopй (мaнфй) мeгyзapaд. Миcoлxo:. Sposxanav wazdiyat kumav nadazday. Haздaмoн oмaдaндy ягoнгapo нaгиpифтaвд. Ca batvi dastan i-kumav xrid kark. Аз дapyни либocxo ягoнгopo xapидopй мeнaмyдeд.

X,aнгoми иcтифoдaбapии мyaйянкyнaвдaгй (aтpибyтивй) чoвишивxoи caвoлй- нoмyaйявии aci(e чй\ягон чй,), a-ciz( ягон чш), i-drang(ягoн хел), i-kum( тдоме) мaxз теш aз мyйяншaвaндaxo мeиcтaвд, вaлe дap чижу шyмopa вa пaдeжxo aлoкaмaвд нaмeшaвaвд. Дap чунин вaзъиятxo oвxo 6emxap 6a вaзифaи мyaйявкyнaвдa дyчop мeoянд. M№OTxo: I kum mosini d^irzanat racan k^ik. Ягон

мошинро гирему ба чашма меравем. I-ciz yarks zbm сэ mtwtu wuzd/yaw xbargiri тэхЪ. Агар ягон кор намебаромад, ман уро хабаргирй мерафтам. Wuz-эт yar xati, iog goxЭt хы zmamvi руэу. Ман ба у гуфтам, ягон коре кун, ки фарзандонатро хононй. I-rang goxЭt mazi xbar car. Ягон коре, кун ки маро огох намо.

б) Ч,онишинхои микдорй-номуайянй;

Дар забони вахонй як шакли чонишини микдорй-номуайянй вомехурад: i-camd(rn чанд). Чрнишини i-cand иктибос аз забони форсй буда, аз шумораи i-Сяк) ва чонишини cand (чанд)сохта шудааст. Вай асосан, барои ишора ба номуайянии микдори шахс ва ё предметно истифода бурда мешавад. I candza tэr mdktab пэШ. Якчанд бача дар мактаб набуд. Maz i-candi zai dэ xatmm uti.- Ман як чанд одамро бо худам бурдам. Maz^yar i-cand rwor ajozat Шэу. Ман ба у як чанд руз ичозат додам.

Инчунин дар забони вахонй чонишини i-og(MeoH хел) тобиши иловагии маъноии номуайяниро кабул карда метавонанд ва дар чумла ба вазифаи муайянкунанда мебиёяд. Мисол: Sak boyad i-c^ng xat dra gaVn. Мо бояд ягон хел карда худро он чо расонем. Iog gbi wuzbim ki yaw toza bimbtí. Ягон хел гулеро ёбед, ки он тоза ва тар бошад. I-crsng dars yar rand ki yaw qbbbl cart. Ягон хел дарсаш дихед,ки вай хуб кабул намояд.

Чрнишини номуайянии bazi (баъзе) ба вазифаи чузъи асосй баробар истеъмол намеёбанд ва ин чонишин хам бо алокаи изофй ва хам бо алокаи пасояндй дигар калимахоро тобеъ мекунад.Мисол: Sak bazivi saxsvan tar dgar garu. Мо баъзехоро ба дигар гурух гузаронидем. Yэz baziis^tэr yark пэШ. Дируз баъзехо ба кор наомаданд. Tu bazi malimvi tэr kurs stbiyT баъзе омузгоронро ба курс равон созед. Yawisbazi korhonavэr maktub stыyэn?Ошр ба баъзе корхонахо мактуб равон месозанд.

Чонишинхои номуайянй дар забони вахонй дар ташкил намудани иборахо нисбат ба дигар хелхои чонишин хеле фаъоланд, чунки онхо метавонанд, хам бо алокаи изофй, хам бо алокаи пешояндй хам бо алокаи хамрохй калимахоро тобеъ менамоянд.

Гуфтан бамаврид аст, ки чонишини номуайянии bazi (баъзе), дар забони вахонй хам ба синфи инсон ва хам ба синфи гайри шахс мутобикат мекунад.Мисол: Yaw bazi bucvэm xrid kэrtэy. Баъзе бутхои уро харидорй намудам. Bazi sacs yaskori. Баъзе аз сагхоягон хеле шикорианд. Wuz bazi xisqomvi mdsm. Ман баъзе хешу таборхоро намешиносам.

ЛЕТЕРАТУРА

1. Грюнберг.А.Л.,Стеблин-Каменский И.М.Языжи Восточного Гиндукуша: Ваханский язык .,-М.-1976.

2. М.МАламшоев. Система местоимений шугнанского языжа. Душанбе, 1994.-302 с.

3. ПахалинаТ.Н. Ваханский языж.-М. Наука,1975.

4. ПахалинаТ.Н.Памирские языжи.-М.:Наука,1968.

5. Соколова В.С. Генетические отношения язгулямского языжа и шугнано-рушанской языжовой группы. - М. -Л.,

1967.

6. Эдельман.Д.И.Сравнительная грамматика восточноиранских языков. Морфология.Элемента синтаксиса.-М.-

1990.

7. Jaroslava Obrtelova.Narrative Structure ofWakhi Oral Stories.-Uppsala.- 2017

ИСПОЛЗОВАНИЕ НЕОПРЕДЕЛЁННЫХ МЕСТОИМЕНИЙ В ВАХАНСКОМ ЯЗЫКЕ

По сей день, неопределенные местоимения употребляются в ваханском языке/диалекте. Неопределенные местоимения, независимо от того, что отличаются по форме и виду, по морфологической и синтаксической задач соответствуют.

Неопределенные местоимения часто встречаются в ваханском языке, и при этом выполняют полностью свою функцию.

Таким образом, неопределенные местоимения, как Ъай(жкоторые),уа§оп (одно), эс-kuy (никто), эс-с12(ничего), i (один/или), flon (кто-то), bismddoni (кто-либо),сит\сито (сколько), kuy (который), kum-yor (какое), iyun(иногда), cum \cumo (сколько/ чуточку), i- crdng (чуть-чуть), (какой-нибудь) очень часто употребляются в ваханском языке.

В данной статье больше внимание уделили синтаксическим особенностям неопределенных местоимений.

Ключевые слова: неопределенные местоимения, ваханский язык, функции синтаксиса, неизвестный объект, форма, разработка, тип/вид, определение, дополнение, употребление.

USING GO FINDEFINTTE PRONOUNS IN VAKHAN LANGUAGE

Factually, indefinite pronouns are used in Vakhan literally languages well as in dialects. Although there are some differences of indefinite pronouns from the point of their formation and the type, but they have the similarities in their morphological and syntactical functioning.

Indefinite Pronouns are often observed in Vakhan language where they complete their functioning all roundly.

So, indefinite pronouns such as bazi(some), yagon (any), ac-kuy (nobody), ac-ciz(nothing), i (no one), flon (somebody), bismadoni (anybody),cum\cumo (how much), kuy (that), kum-yor (which), iyun(sometimes ), cum\cumo (some ), i- crang (some), (anything) are often used in Vakhan language.

Great attention is paid to the syntacticalfeatures ofindefinite pronouns.

Key words: indefinite pronouns, Vakhan language, the function of syntactic, indefinite point, form, manual, type/form, definition, object, use.

Сведение об авторе:

Неъматова Б.М.- аспирантка Хорогского государственного университета им.М.Назаршоева и старший предподователь кафедры методики преподавания гуманитарных предметов Государственного учреждения республиканского института повышения квалификация и предподготовки работников сферы образования, гДушанбе, ул.Маяковский 70\2, E-mail: bibijon07@mail. ru тел: + (992)502075841 About the autor:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Nematova B.M.- postgraduate student of Khorog State University named after MNazarshoeva and senior teacher of the Department Methods of teaching humanitarian subjects of the State institution of the republican institute of advanced training and pre-training of education workers, city Dushanbe street Mayakovsky 70\2, E-mail: bibijon07@mail ru Phone:: + (992)50 2075841

МАХСУСИЯТДОИ МАЪНОИВУ УСЛУБИИ ТАРЧУМАИ ТАСВИРИИ ВОДИДДОИ ФРАЗЕОЛОГИИ ЗАБОНИ ТОНИКИ БА ЗАБОНИ АНГЛИСИ (ДАР ЗАМИНАИ МАВОДИ МАТБУОТ)

Наврузшоев Б.Х.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

Рочеь ба тарчумаи вохидхои фразеологй акидаи мухккикон гуногун аст. «Доир ба масъалахои гуногуни назарии тарчума дар асоси маводи мушаххас бахс кардан мумкин аст. Лекин мулохизаи дуруст он аст, ки натича бошад, ба тарчумон кумак расонад, роххои кобили кабули халли ин ё он масалаи тарчумаро нишон дихад» [4, 143].

Кисме аз вохидхои фразеологй дар забонхои дигар муодили худро надоранд. Ба онхо, пеш аз хама, фразеологизм ва реалияхое, ки хоси забони дигар нестанд, дохил мешаванд. Дар баргардондани чунин вохидхои фразеологй ба забони дигар дар баробари тарчумаи тахтуллафзй (калка), тарчумаи тасвирй низ истифода бурда мешавад.

Тарчумаи тасвирии фразеологизмхо дар холати набудани муодил ва ё аналоги вохидхои фразеологй дар забони тарчумашаванда бо усули таьбир, тафсир ва шарх додан истифода бурда мешавад, ки дар чараёни он ифодаи маьнои иборахои як забон ба забони дигар ба воситаи иборахои озоди синтаксисй сурат мегирад.

Мо дар ин макола баьзе мушохддаи худро доир ба хусусиятхои маьноиву услубии тарчумаи вохидхои фразеологй баьзе мулохизахои худро баён мекунем.

Дангоми тахкику баррасии мавзуь мисолхо аз забони матбуоти муосири точик гирд оварда, таносуби маьноию шаклии онхоро дар забонхои мукоисашаванда мавриди тадкик карор додем:

Сулуи миллй ва цатъи цанги шщрвандй, имзои Созишномаи умумии истикрори сущ дар Тоцикистон дар щмин заминщо ба даст омад (Садои мардум, 2008, №23); On this basis General Agreement on the Establishment ofPeace and National Accord were achieved (Реферант).

Ибораи ба даст омадан бо маънихои уосил шудан, ба вуцуд омадан корбаст мешавад (6, 316) ва дар мисоли мазкур бо маьнои ба чизе ноил шудан истифода шудааст. Мутарчим онро ба забони англисй бо таркиби to be achieve, яъне истифода аз усули тарчумаи тасвирй баргардондааст.

Феъли to achieve дар «Oxford Russian Dictionary» бо маънохои зерин шарх ёфтааст:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.