Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПОГОВОРОК О СОБАКАХ НА ТАДЖИКСКОМ И КОРЕЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

СРАВНИТЕЛЬНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПОГОВОРОК О СОБАКАХ НА ТАДЖИКСКОМ И КОРЕЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
88
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОБАКА / КОРЕЙСКИЙ / ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / ОБЩНОСТЬ И РАЗЛИЧИЕ ПОСЛОВИЦ / ПРИРОДА ПОСЛОВИЦ / ОБРАЗ СОБАКИ / ПРЕДАННОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Чой Михи

Данная статья посвящена сравнительному исследованию поговорок о собаках на корейском и таджикском языках. Автор статьи обсуждает пословицы и поговорки на корейском и таджикском языках и описывает их сходства и различия. Также отмечает, что корейские пословицы очень близки к таджикским пословицам, но они также отражают особую национальную культуру, которая привела к их различиям.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE RESEARCH OF SAYINGS ABOUT DOGS IN TAJIK AND KOREAN LANGUAGES

This article is dedicated to the comparative of dog proverbs in Korean and Tajik languages . The author of the article discusses proverbs and sayings of the Korean and Tajik languages and describes their commonalities and differences. Also the article notes that the Korean proverbs are very close to Tajik proverbs, but they also reflect the peculiar national culture that led to their differences.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПОГОВОРОК О СОБАКАХ НА ТАДЖИКСКОМ И КОРЕЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

school № 42, Tajikistan, Dushanbe. E-mail: umarovaf-93@mail.ru. Phone Number: (+ 992) 935876298

ТАЗДЩИ МУКОИСАВИИ ЗАРБУЛМАСАЛ^О ОИД БА САГ ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ ВА КУРИЁЙ

Чой Михц

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи Сотим Улугзода

Аз руи гуфтаи Сонг Чонгсу ва Чрнг Далёнг: "Зарбулмасал мероси фархангии муштараки хар як халк, ки мудцати тулонй тавассути тачрибаи зиндагонии халки одй ба миён омадааст, хамчун ганчи эчодиёти халкй дар миёни халк махбубияти зиёдро ба даст овардааст". Зарбулмасал дар худ хусусияти миллии хар як халкро фаро гирифта, арзиши фархангии хар як миллат ва чамъиятро ифода намуда, хамчун воситаи забонй фарханг, зиндагонй, мафкураи хар як халкиятро дар худ тачассум менамояд.

Дар маколаи мазкур зарбулмасалхои точикй ва куриёй оид ба саг баррасй карда мешавад. Саг хайвони ба инсон наздик, улфатй ва фармонбардор мебошад. Дар зарбулмасали куриёй "Агар сагро калон кардй - некиро медонад" хаст, ки дар забони точикй зарбулмасали муодили он "Саги хакшинос бех аз мардуми хакношинос" мебошад.

Маводи асосии забони куриёй ин "Фарханги зарбулмасали мо" муаллифаш Вон Ёнгсоб ва китоби нашр кардаи маркази забоншиносии миллй "Фарханги зарбулмасалй забони адабй" ва иборахои иероглифй хамчун маводи асосй истифода шуд.

Саг намояндаи хайвоноте аст, ки дар хаёти инсоният робитаи бевоситаро нигох доштааст. Аммо доир ба аз кадом замон саг ба инсоният ром шуданаш ва ё аз кадом замон хайвони хонагй шуданаш маводи тасдиккунандаи дакике вучуд надорад.

Ким Чонгде зикр намудааст, ки "Саг хайвонест, ки аз замонхои кадим яке аз хайвонхои хонагй буда дар пахлуи инсон то ин замон зиндагй кардааст ва ин маънои онро дорад, ки саг дар якчоягй бо инсон зиндагй карда истодааст.

Дар Куриё образи саг хам чихати мусбй ва хам чихати манфиро доро мебошад. Куриёихо нисбат ба дигар хайвонот сагро боз ба худ наздиктар мешуморанд. Мисол онро дар асотир, шаманизм, расму оин, мазхаб ва гайра дидан мумкин аст.

Чихати мусбии саг дар он аст, ки на танхо инсонро мефахмад ва сарвату дороии уро мухофизат мекунад, балки хатто хаёти сохибашро хифз менамояд. Инчунин чихати мукобили он, яъне образи манфии сагро низ дар зиндагии харруза метавон мушохида намуд. Храмин тавр нисбати шахси ношоиста, шахси бад "шахси аз саг бадтар" хам ном мебаранд. Маънои семантикии саг дар забони точикй дар он аст, ки дар мукоиса дар бораи вичдон саг метавонад асоси ифлосй бошад: Бо дахрни саг оби дарьё нопок намешавад.

Саг дар зарбулмасалхои точикй низ хам сифати мусбй ва хам манфиро тачассум менамояд. Бояд кайд, ки саг дар фарханги точикй образи манфй аст. Сабаби ин падида дар дин аст. Дар дини ислом чунин аст, ки агар саг ба ашё ё хуроке расид, бояд пеш аз истифода онро хафт маротиба бояд шуст.

Дар таркиби лугавии зарбурмасалхо хамаи сифатхое, ки хайвонот доро мебошанд, метавон мушохида намуд. Маънои семантикии саг дар зарбулмасалхои забони точикй гуногун мебошад: часурй, бовичдонй, эхтиёткорй, кахру газаб, нобарорй, чазо, бехудагуй, бешармй, беруй, гамхорй, берахмй.

Махсусан дар чамъияти хозираи Куриё, ки бо ивазшавии мафкура дар бораи хонадоршавй ва бо сабаби камшавии ахолй, ки бисёр оилахо аз як нафар иборатанд, саг дар оила накши мухим дорад.

1) Вафодорй

<Зарбулмасали куриёй> <Зарбулмасалхои точикй>

Саг аз мардуми мардумозор бех;!

[12:328]

Агар саг панчруза шавад, сохибашро мешиносад.

мчё мшё т.

Саги гиранда хам шахси хурок дихандаашро мешиносад.

Агар сагро калон кардй мехрубониро медонад.

мшш ^шя^т т.

Агар сагро хам чор руз калон кардй сохибашро мешиносад.

'Н* 4 Я мя иЩМ т.

[12:324]

Агар саг хам се маротиба бинад, думашро мечунбонад.

'¡/¿нт щ^яё шу&ЬЧ.

Бачаи саг хам сохибашро намегазад.

^ЮТь ЦЩмЧ 7р\ Ч йЧ)

Саг бошу мукцми як дар бош.

даэ й т.) - пь й тм

й ^^ мл

Саги хркщинос бех( аз мардуми хщношинос.

о^ь ПЧ н^ь ЦЩмЧ Ч йЧ.) -ПмЧ % й ЦЩ.

Саг вафо дораду одам не.

(пь ШЫЦл ЦЩв ОЩЧ)

Саг сохцбашро дуст медорад, гурба хонаи сохцбашро.

(пь #о^л л°ю|ь ш

Вафодориро аз саг биомуз.

7ЩЦ ВДЧ)

Аз хама хусусиятх,ои бештари мусбии саг вафодории он ташкил медихад. Аз мисолхои боло бармеояд, ки дар зарбулмасалхои точикй ва куриёй саг хамчун хайвони вафодор ва чуръатнок кабул карда шудааст. Хусусан, дар байни зарбулмасалхои куриёй, ки бештар дар онхо ба саг сифати мехрубонй ннисбати сохибаш дода мешавад, ки агар инсон мехрубониро надонад аз саг пасттар буданро мефахмонад.

2) Чусту чолокй

'* ЩЦШЩоЩё

Саг хам агар чусту чолок бошад ахлотро ба даст меорад.

Ш^л ¥2 щщт-

Саге, ки харакат мекунад, шикамашро сер мекунаду саге, ки хоб мекунад, шикам холй мекунад.

Саги чусту чолок тазарвро хам мекапад.

Саги пешсаф харгушро хам мекапад.Дар зарбулмасалхои куриёй бо истифодаи амалхои саг чусту чолокии он ифода мешавад, аммо дар зарбулмасалхои точикй хусусияти чусту чолокй дида намешавад.

Саг яке аз хайвоне мебошад, ки на танхо чихати мусбй балки ба хамон дарача чихати манфиро низ доро мебошад. Аз ин ру, агар зарбулмасалхои оид ба сагро дида бароем, дар хар ду забон нисбат ба чихати мусбй чихати манфии саг бештар мушохида мешавад. Дар Куриё

бештар саги махаллиро "ддонге" мегуянд ва хурокаш хам "Щ ахлот" мебошад, ки ин образи пастй ва чашгуруснагии сагро нишон медихад.

1) Пастй ва ифлосй

<Зарбулмасали куриёй> <Зарбулмасали точикй>

'Нш^^ШЯМЯ^. Ба чашмони саг танхо ахлот менамояд. Дарё ба дахони саг начис намешавад. Шв П°1 ЙЧ) Саг начиста шуд агард тар шуд.

Caг axлoтpo фapк мeнaмoяд? Аз да^ни caг гaпи caг мeoяд.

ШФШ 7W Щг^мл 7мшщ-.

Cara iypycrn х,oчaтxoнapo дида xypcaнд мeшaвaд.

7Ш w цзшлтяш

Caг oдaти axлoтxypиaшpo иатох кapдa нaмeтaвoнaд.

m шяяз. т.

Ага-p as пacи caг paфтй, бa х,oчaтxoнa мepaвй.

acт.

№ ЦЩЩЯ

Caг 6o килoдaи зappин низ ха^н caг

(^ Цад &п ад П4)

2) Хиётт

<Зapбyлмacaли кypиëй> <Зapбyлмacaлх,oи точикй>

éi yvw фу шят Cara ce тол нoнxypдa аз пacи пoи гохибаш мeгaзaд. Ж/ ЛЕ/Х/±г W Cara аз гош дум чyнбoнидa зз пacи пoй мeгaзaд. M П/Л/0 ¥£/£ Ага^» caг дeвoнa шавад, coхибaшpo хам мeгaзaд. 71Ш7ЩЕ^7т?М Аз байни cara кaлoнкapдa газанда хам хаст. ¡ ш 7т шт ш&ц. Caги нoни мapo xypдa аз паш пoй мeгaзaд. w 7/ш 7т ш&ц. Cara кaлoн кapдaaм аз пacи пoям мeгaзaд. Сaгu мову цaкuдaнaш дap цойи дuгap. 7Цт\ ВД Щ Сaгбaчa колон кapдaм a3 6auöu поям гирифт

Аз caбaби oн ки caг х,aйвoн acr, дap бaйни зapбyлaмacaлх,oи oид бa caг дap бapoбapи амалхри мисти вaфoдopй ниcбaт бa инcoн хданат низ вучуд дopaд. Зapбyлмacaлх,oи дap бoлo зи^шуда аз х,амин кабиланд, ки caг бa гохиби xynpo мeгaзaд. Тaвaccyти гaзидaни caг фахмида мeшaвaд, ки ба ивази мeхpyбoнхoи аз инcoн гиpифтaaш ба кypнaмaкиpo низ мeфaхмoнaд.

3) Чaшмгуpуснaгü

Сзг пyчoк (пycт)po xypдa бaъдтap бирти^ хам мexypaд.

Cara iypycrn ба oшxoнa дapoбapo мeнaмoяд.

щ дтя

Мисти ба cara дузд лаълии ттoг(нoн) cyпopидaн aCT.

Миcли ба caг iyrnipo cyпopидaн acт.

ШЧМлг/м ШЕЙ.

Caг бa xypoкa чaшм ядо кapдa дyмaшpo мeчyнбoнaд. Дap зapбyлмaraлx,oи кypиëй, ки дap боло oвapдa шудяянд, б^инч, caбyc, тток вя диrap xypoRx,o нямояндяи xypoкx,oи кypиëй мeбoшaнд, ки гаг ниcбaти онх,о чaшмгypycнarй дopaд вя дуздй мeкyнaд. Ин xeл paфтopи чaшмrypycнaгии caг ниcбaти xypoк шaxcи x,ap^po дядолят мeкyнaд.

Kyprë вя Точикстон яз чихв-ти чуфофй нaздик нecтaнд, яммо яз caбaби он ки дap як китая, Оcиëи Шapкй чой^ мeбoшaнд, яз чихв-ти фикpoнй вя ypфy одят мотддии зиëд дopaнд.

Аз ин xomp швбох.вти фapx,aнгй зиëд acr, ки дap чустяни зapбyлмaraлx,oи муодил дyшвopиe дидя няшуд. Maxcycaн, дap бopaи xocияти acocии caг, ки вaфoдopй вя ë чycтy чолокй acr, дap бяйни ин ду зябон умумият дидя мeшaвaд.

Ифодя нямудяни чихв-ти пacтй вя ë бeвocитa бо иcтифoдaи кaлимaи "ддонг axдoт" тapзи ифодяи зapбyлмaraлx,o дидя мeшaвaд. Macaдaн, миcди зapбyлмacaли "Cara вмот мexypдa caги пучок (nycf)-po xypдapo xaндидaacт" вя Faйpa зapбyлмaraлx,oи зиëд дидя мeшaвaд.

Дap caг oбpaзи вaфoдopй хдм дидя мeшaвaд вя бapъaкcи он яз oбpaзи xиëнaткopй низ xoлй нябудя бя хдмон яндозя caг бя ^p^rno xeлe няздик бyдaнpo ифодя мeнaмoяд. Бapъякc, xara^^ точик вя ^pré х,ямчун бодиянишин coxa-и чopвoдopй acora бя шyмop мepaвaд яммо Kypré, ки бо чихв-ти дap як чой зиндягй кapдa кишoвapзй мeкyнaд, ки яз x,aмдиrap фapк;ият доштя дap зapбyлмaraлx,oи оиди car фapк;ият дидя мeшaвaд.

Бо фapкияти фapx,aнгй вя чyFpoфй xocи x,ap ду милдят дap бopaи oбpaзи ифодя вя мяфхумх,ои фapк;кyнaндa пяйдо мeшaвaнд. Xap ду xaдкият бо гаг poбитaи зич доштя дap бopaи caг фикpи мycбй дopaид, яммо ^p^rnp дap oбpaзи caг чусту чoлoкиpo ккябул кapдaaнд, яммо точикон дap бopaи caг чунин якидя нaдopaнд.

Хядки точик вя xar^ кypиëй дap бopaи oбpaзи гаг фи^и мycбй дopaнд, яммо дap фикpoнии xar^ кypиëй oбpaзи мянфии caг низ зиëд acт. Дap зapбyлмaraлx,oи x,ap ду xa^rç фикpoнии xocи милдй вя фapx,aнгй тaчaccyм гapдидaacт. Ин яз чихя.тх,ои умумй вя фapккyнaндaи зapбyлмaraлx,o, ки бо габяби фapкияти фapx,aнгй пяйдо шyдaacт, гувох,й мeдиxдд.

Аз ин лих,оз, дoниcтaни зapбyлмacaди як милдaт ин m тянх,о дoниcтaни зябон aCT, бядки фapx,aнг, тaъpиx, икrиcoдиëт, чyFpoфия, ypфy одят вя мaфкypaи он xanrçpo дoниcтaн мeбoшaд. Бapoи он ки зapбyлмraлx,o мyддaти тулонй xaëra инcoниpo тяй нaмyдaaнд дap xyд xиpaд вя caнъaти aдaбиëти бaдeиpo хдмчун caмapaи тaчpибaи зиндягй фapo гиpифтaaнд. Аз ин лих,оз, arap дap бopaи x,ap милдят мaълyмoти acocй нябошяд, фях,миши зapбyлмaraлx,oи он xa^ Faйpиимкoн acт.

Агap тaвaccyти зapбyлмaraлx,o фapк;ияти фapx,aнrapo эътиpoф нямудя, фapкият вя умумият дap бяйни он xaraxo xyб дapк кapдa шявяд, x,aмдиrapфaxмии ин xaraxo огон мeгapдaд.

АДАБИЁТ

1. Аcpopй В. Зapбyлмacaд вя мяколхои точикй - Cтaлинoбoд, 1956, -99 c.

2. Тидявов Б. вя дигapoн, Бaëзи фoлклopи точик. I Б.Тидявов. ^^a^e: нaшpиëти Адиб, 1990.-256 c.

3. Фозилов, M. Фapxaнги зapбyлмacaд, мякол вя яфopизмxoи точикию фopcй. I M. Фозидов. - ч. 1.

- Дyшянбe: ^фон, 1977. - 367 c.

4. Фозидов, M. Фapxaнги зapбyлмacaд, мякол вя aфopизмxoи точикию фopcй. I M. Фозидов. - ч. 1.

- Дутая^^ Иpфoн, 1975. - 583 c.

5. &ХЩ1980), ^ШЬ, ЩЩ

6. 4ê°l(2014), r^q ^да°|ü| ЙУЧ^ЖВД

7. o^S(2014), г^^^ HS Э^^^Ж

8. #§(2010), ^^ Ы|Ж ^^ СНЙ З^Ч^Ж

10. ^3^(1993), го^ ^^j, щщ

11. 3^(2006), щы W^J, щщц.

12. - 1983, го Е| ^ щы а л^.

СРАВНИТЕЛЬНОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ ПОГОВОРОК О СОБАКАХ НА ТАДЖИКСКОМ И КОРЕЙСКОМ ЯЗЫКАХ

Данная статья посвящена сравнительному исследованию поговорок о собаках на корейском и таджикском языках. Автор статьи обсуждает пословицы и поговорки на корейском и таджикском языках и описывает их сходства и различия. Также отмечает, что корейские пословицы очень близки к таджикским пословицам, но они также отражают особую национальную культуру, которая привела к их различиям.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ключевые слова: собака, корейский, таджикский язык, общность и различие пословиц, природа пословиц, образ собаки, преданность.

COMPARATIVE RESEARCH OF SAYINGS ABOUT DOGS IN TAJIK AND KOREAN LANGUAGES

This article is dedicated to the comparative of dog proverbs in Korean and Tajik languages. The author of the article discusses proverbs and sayings of the Korean and Tajik languages and describes their commonalities and differences. Also the article notes that the Korean proverbs are very close to Tajik proverbs, but they also reflect the peculiar national culture that led to their differences.

Key words: dog, Korean, Tajik, common and the difference ofproverbs, the nature of the proverbs, the image of a dog, loyalty.

Сведения об авторе:

Чой Михи - старший преподаватель кафедры Восточной филологии Таджикского государственного института языков имени Сотима Улугзода. Адрес: 734019, г. Душанбе, ул. Мухаммадиева 17/6, тел. 44-640-08-52

About the author:

Choi Mihi - is the senior teacher of the department of the Eastern Philology of the Tajik State Institute of Languages oby name Sotim Ulughzoda. Address: 734019, 17/6 St., Mukhammadiyev, Dushanbe, ph. 44-640-08-52.

ТАХКИКИ МУКОИСАВИ-ТИПОЛОГИИ ЧРНИШИЩОИ НАФСЙ-ТАЪКИДЙ ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ ВА КУРИЁЙ

Шин Нагкюн

Донишкадаи давлатии забощои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Чй тавре ки маълум аст, чонишин ба хиссахои номии нутк - исм, сифат, шумора алокаманд буда, дар чараёни ифодаи фикр ба чойи онхо меояд. Маънои лугавии онхоро пурра дар бар гирифта натавонад хам, ба ашё ва аломату хусусият, тартибу микдори он ишора мекунад. Чонишин имконият медихад, ки фикри гуянда бо роххои гуногун баён гардад, яъне барои такрор нашудани як калима имкон медихад.

Дар ин макола мо карор додем, ки яке аз хелхои чонишинхо - чонишинхои нафсй -таъкидиро дар забонхои точикй ва куриёй мавриди мукоиса карор дода, умумият ва фаркиятхои онхоро нишон дихем.

Чонишинхо дар забони куриёй, асосан шахсй, ишоратй, саволй манфй мешаванд. Чонишини нафсй- таъкидй ба гурухи алохида чудо нашуда, дар таркиби чонишинхои шахсй чойгир аст. Дар байни чонишинхои нафсй- таъкидии забони куриёй "TJjagi] - худ", "Ttjjashin -худ" серистеъмол мебошанд.

Дар забони точикй хашт хели чонишинхо маълуманд: шахсй, нафсй- таъкидй, саволй, ишоратй, таъинй, манфй, номуайянй ва муштарак.

Хелхои чонишинхои нафсй-таъкидии забони точикй худ, хеш, хештан махсуб меёбанд.

Чонишини нафсй- таъкидии худ ба он далолат мекунад, ки амалро худи субъект ичро мекунад: Худам гуфтам. Худ аз худ механдид. Аз пайи вай худатон хам зудтар биёед.

Чонишини худ агар пеш аз исму чонишинхо омада, ба онхо алокаи изофй дошта бошад, таъкидро ифода мекунад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.